Гуслари

[ДушанВучко]

Старац Милија и Старац Рашко, обојица из Колашина. Од Милије је Вук Караџић 1820. у Крагујевцу записао једну од најлепших и највећих српских народних песама Бановић Страхиња, коју је већ имао у више преписа али је Милијино певање било најлепше. Од Рашка је Вук забележио Зидање Скадра на Бојани, а Рашко је и сам стварао песме, па је од њега и добра песма Бој на Делиграду.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0

[ДушанВучко]

Радован Бећировић – Требјешки: МОЈКОВАЧКА БИТКА 1915

http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/982-radovan-becirovic-mokovacka-bitka-1915
Bosko Vujacic - Bitka na Mojkovcu 1915
<a href="https://www.youtube.com/v/fpbMBZhx8QA&amp;t=29s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/fpbMBZhx8QA&amp;t=29s</a>

[ДушанВучко]

Радован Бећировић – Требјешки: МОЈКОВАЧКА БИТКА 1915

http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/982-radovan-becirovic-mokovacka-bitka-1915
Bosko Vujacic - Bitka na Mojkovcu 1915
<a href="https://www.youtube.com/v/fpbMBZhx8QA&amp;t=29s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/fpbMBZhx8QA&amp;t=29s</a>

...Пред њима су два стара племића,
Два рођака брата Пековића.
Баталион Влаховић Милинка
На главно је мјесто уризика,
Да помогне Дрљевић Грујици,
Ту бијаше Дожић и Липовци.
И за девет дана крвавије
Страшна борба престајала није.
Но Корнута, војсковођа главни
Кад не може више да се брани,
Што уради грдна му је мана
Те побјеже са дуга мегдана.
Можда сердар још би нешто река
Но војвода нема кад да чека
Кад се таква одлука донесе,
Сердар ратни распоред поднесе.
Прво зове Вујисића Павла,
Гдје сва слуша госпда остала,
Који личе на старе војводе,
Њему сердар говорити оде:
„Вујисићу хитај пут Левера,
Да не прође њемачка потјера,
Нека твоја наредба допире
Докле Тара у Дрину увире.
На висину Вагана Каљића
Ту Манојла шаље Вешовића
Да бригаду бране Грдинића,
За Мојковац под куле Макића.
На ланиште брдо код Подбишћа
Ту топове и Ракочевића,
А низ Тару и лијево крило
Нек разреди Матановић Мило.
Све сердар разреди за боја,
Онда зове Бећковић Мркоја:
„Капетане хитај пут Мојковца,
Али немој застиђети Ровца.
Све ди данас од војводе Никше
Твоји стари војсковође бише.
Зато пази, Бећковић Мркоје,
Митраљеза под Мојковцем што је,
На главне их положаје стави
А на њима јунаке постави,
Који неће обрнути плећи
Ни на муци са шанца побјећи.
Предводиће ваше јединице
Петар Лекић јунак из Црмнице.“
Шумадинци браћа наша драга,
Већ је њина изнемогла снага,
Сви имају наду и ослонце
У нас – њину браћу Црногорце,
Што имамо снаге и можемо
Треба, браћо, да им поможемо.
Па тако ви Бога и Божића
И двоглавог орла Немањића
И тако ви гроба Његошева
И љутога мача Милошева
И Граховца и Церева Лаза
И јуначке части и образа
И мраморја с Кома до Благаја
И јунаштва Пивљанина Баја
И тако ви Никчевијех рана
И Косова и Видова дана
И тако ви српскије гусала
И тако вас прошлост не губала;
Не пустите Нијемце и Швабе
Да Руговску клисуру уграбе!
Немојте се плашити, јунаци,
Ако буду крвави бадњаци,
Из ваше ће крви кроз времена,
Синут зора Јужније, Словена.
А вјекови славне ваше жртве,
Никад неће бројати у мртве,
Јер ми ћемо због једнога дана
Опет постат' врата од Балкана,
А с Мојковца једна чаурица,
Биће скупља него хаубица;
Нека ви се покољења диве,
Вашој слави гдје покојни живе.
Па сад ето како ви је драго
Српска надо и велика снаго,
Ваша воља – то је ваша влада.
Ваша борба – то је српска нада.

[ДушанВучко]

Гуслар: Бошко Вујачић
Назив пјесме: Синовац
Аутор: Радован Бећировић Требјешки
<a href="https://www.youtube.com/v/chUR5yjyBBY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/chUR5yjyBBY</a>

[ДушанВучко]

Narodni guslar Svetolik Lazovic-Hadzi Radovanu Becirovicu Trebjeskom
<a href="https://www.youtube.com/v/Z1RVZyTlizc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Z1RVZyTlizc</a>
ŠKRINJA tv 777, Radovan Bećirović
<a href="https://www.youtube.com/v/MhjHfLZs8RI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/MhjHfLZs8RI</a>

[Atlantische]

Гуслар од шест љета, Тодор Добрић из Зубиног Потока.

<a href="https://www.youtube.com/v/NyJ06H1GY80" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NyJ06H1GY80</a>

[gillle]

Није случајно добио име Тодор

Од Добрића из Оклаца у Брњаку је Тодор, "војвода Ибарског Колашина", командант I батаљона четничке бригаде, потчињене Другом четничком косовском корпусу.

[Драган]

Ево једне песме о гусларима  коју је давно спевао један од највећих србских песника Јован Јовановић Змај:
                                                               СЛЕПИ ГУСЛАРИ
                                                       Слушао сам још дететом,
                                                        Једну лепу причу стару,
                                                        Причао ми дјед покојни
                                                        Њу о слепцу, о гуслару.

                                                        Кад је песму најкраснију
                                                        Пред народом испевао,
                                                        Очи му се отворише,
                                                        Бог снебеса вид му дао.

                                                        Кад се сетим ове приче,
                                                        Ја поћутим, замислим се,
                                                        Божије је стварат чуда,
                                                        А наше је дивит им се.

                                                         Ал и више већих чуда,
                                                         Памте вјеци патње наше,
                                                         Гуслари су давали нам
                                                         Што ни сами не имаше.

                                                         Гусларима, тим слепцима,
                                                         Бог је дао такве моћи,
                                                         Те су своме целом роду,
                                                         Отварали слепе очи.
 
     Поред ове још много родољубивих песама Змајевих налазе се на сајту: https://dbubkg.blogspot.com/2020/10/blog-post.html

[vojislav.ananic]

Јека од гусала (Слобода се не поклања, него силом освојава)

Јека од гусала је песма Ђенерала Јована Драгашевића, из које је настала заветна порука „Само слога Србина спасава“ указујући да се не ваља уздати у туђина, и да се за слободу морамо сами изборити. Ова крилатица је посебно сметала нашим непријатељима, који су се водили оном старом „завади па владај“.

Ој, Србине, мој брате рођени,
Ој, Србине, мучениче давни!
Не уздај се у помоћ туђинску,
Помоћ туђа наплата је скупа;
Не ослањај с на љубав туђина,
Љубав туђа пуна је горчина.
Ко у себи доста снаге нема,
Томе туђа не даје мелема;
Ко од другог помоћи изгледа,
Том најслађи залогај преседа;
Ко у туђу мишицу се нада,
Тај имаде још много да страда.
Па чуј, Србе, о почуј ме, брате,
Ова патња нек је наук за те:
Изван тебе тражићеш бадава –
Само слога Србина спасава,
Тако Србу пише и на грбу.
Пријатеља и мого би наћи,
Ал да само штогод олакша ти,
Но не ишти да он за те ради;
У властитој својој тековини
Човек има поноса и дике.
А поклони за децу су само.
Слобода је слатка само онда
Кад је тече сам и цео народ,
Туђин му је нигда дати неће.
Зато братства траж међ браћом својом:
У Србији и Маћедонији
И у Босни и Херцеговини
И јуначкој оној Гори Црној,
У Банату, Бачкој и у Срему,
У Хрватској и у Славонији,
Далмацији и далекој Крањској
И Бугарској братској домовини –
Ту је братство што свуд једно срце,
Само ваља да се обгрлимо.
И кад идеш тражит пријатељства,
То га тражи увек у страдалцу,
Кога тишти ко што и теб тишти:
Е, у срећи с људи само друже,
А несрећа пријатеље гради.
Па сад прегни, о мој брате мили,
Прегни мудро и срцем и душом:
Да се дигне што је било пало:
Да пропева што је проплакало,
Да се споји што је раздробљено,
Да заблиста што је потамнело,
Да се здружи што се отуђило,
Да се збрати што се одродило,
Да ускрсне што у гробу било,
Да се слави слогом и јединством,
Од данаске па све довијека.

[Malesevic]

Овде сам осетио потребу да напишем пар редова.
Гусле су вероватно онај иструмент који је најбоље очувао српски средњовековни и нововековни дух у тешким временима. О заслугама гуслара и гусала за очување српства, Косовског завета, итд. писано је пуно и није потребно понављати. Нажалост као и сви стари иструменти и гусле је прегазио прилично дух новог времена. У неким крајевима (Црна Гора, Херцеговина, Романија) гусле су и данас прилично живе и честе. Иако су то крајеви пасивни и тамошњи народ често мигрира, они ипак носе гусле са собом.
С друге стране, постоје крајеви где овај инструмент изгледа није никада заживео или је просто потиснут новим трендовима. Нпр. у делу Босанске Крајине одакле сам ја пореклом, гусле не свира нико, нити сам некада чуо да су биле свиране. У оном делу прњаворске општине према Добоју и Дервенти свирана је и свира се шаргија. У оном делу према Челинцу и БЛ наводно је некада била актуелна тамбура, али је и она потпуно потиснута од стране хармонике, као "српског инструмента 20-ог века".

Елем у вези гусала сам хтео нешто кратко да напишем. Доста људи гусле данас не може да слуша јер им звуче тешко, тужно и напорно. Притоме су текстови често дуги, траже пажњу слушаоца и нису за весеље. На све то се надовезује чињеница да је данас мало мајстора који гусле израђују, а и они који се занимају за гусле па о томе потраже нешто на интернету или јутубу одмах налете на данас актуелне гусларе попут Ђорђија Копривице, Миљана Миљанића, Максима Војводића, итд. који су људи уметиници и гусле свирају уметнички заиста одлично. Кад неко и покуша да их свира, онда то не звучи ни приближно као код уметника и онда човека брзо напусти и жеља за тим.

Но, гусле у оној својој некадашњој намени и основи нису класичан уметнички инструмент. Оне су раније била доста мање, врат је био краћи, углавном су се правиле тако да се ставе под гуњ и сл. да би се с једне стране заштитиле од кише, а с друге стране да не се лакше сакриле од Турака. Често су у кући држане поред огњишта, што је значило да су биле изложене диму, пепелу и сл. и то се засигурно доста одражавало на звук. Све то указује да је звук таквих гусала био далеко мање милозвучан него оно што данас можемо да чујемо када слушамо нпр. Копривицу и Војводића. А ипак су слушане и била једна од ретких забава српског народа у ондашња времена да би се прекратиле зимске и летње вечери.

Шта у ствари хоћу да кажем? Хоћу да кажем да ко год има иоле жеље да упозна гулсе и да се занима њима, треба да набави себи исте и узме себи пар часова код неког гуслара, да научи пар једноставних кратких песама (нпр. "Црногорци Острог бране", "Од главе Зете..." и сл.) које нису тешке, лако се уче и певљиве су и не захтевају велику стручност на жици. Огромна већина људи без проблема може да одсвира и одпева краће песме после месец-два дана вежбања. Тако да, ко се размишља, нека се не размишља превише, него гусле у руке и лагано за своју душу

[Небојша]

С друге стране, постоје крајеви где овај инструмент изгледа није никада заживео или је просто потиснут новим трендовима. Нпр. у делу Босанске Крајине одакле сам ја пореклом, гусле не свира нико, нити сам некада чуо да су биле свиране. У оном делу прњаворске општине према Добоју и Дервенти свирана је и свира се шаргија. У оном делу према Челинцу и БЛ наводно је некада била актуелна тамбура, али је и она потпуно потиснута од стране хармонике, као "српског инструмента 20-ог века".

На почетку овог видеа, Томо Грбић из Бравског (Босански Петровац) свира гусле. То су они Грбићи Срђевштаци R1a-Z280>Y2613. Можда Крајишницима из западнијих области више леже гусле.

<a href="https://www.youtube.com/v/QJbtkb5lafg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QJbtkb5lafg</a>

Шта у ствари хоћу да кажем? Хоћу да кажем да ко год има иоле жеље да упозна гулсе и да се занима њима, треба да набави себи исте и узме себи пар часова код неког гуслара, да научи пар једноставних кратких песама (нпр. "Црногорци Острог бране", "Од главе Зете..." и сл.) које нису тешке, лако се уче и певљиве су и не захтевају велику стручност на жици. Огромна већина људи без проблема може да одсвира и одпева краће песме после месец-два дана вежбања. Тако да, ко се размишља, нека се не размишља превише, него гусле у руке и лагано за своју душу

Гени су чудо. 

[drajver]

На почетку овог видеа, Томо Грбић из Бравског (Босански Петровац) свира гусле. То су они Грбићи Срђевштаци R1a-Z280>Y2613. Можда Крајишницима из западнијих области више леже гусле.

<a href="https://www.youtube.com/v/QJbtkb5lafg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QJbtkb5lafg</a>

Која hardcore партизанија! 

[Љубо Мирков]

Ja volim slušati gusle, ali samo dok smo se klali sa Turcima, i nešto malo brdsko-erotske i porno-planinske ... ovo posle toga sa Švabama , neuzvraćene i tužne ljubavi , saobraćajke ... to mi baš i ne leži . 

https://www.youtube.com/v/Vu_JtK_2hIA&t=515s
Od 7:40 moj čukunđed, moliću fino 

[Exiled]

Ja volim slušati gusle, ali samo dok smo se klali sa Turcima, i nešto malo brdsko-erotske i porno-planinske ... ovo posle toga sa Švabama , neuzvraćene i tužne ljubavi , saobraćajke ... to mi baš i ne leži . 

https://www.youtube.com/v/Vu_JtK_2hIA&t=515s
Od 7:40 moj čukunđed, moliću fino 

Ха ха, да има лајк опција бели би га лајково...Браво Љубо

[Ojler]

Нисам неки познавалац гусларског стваралаштва, а морам признати ни велики љубитељ, али има једна гусларска песма која ми је веома драга. За разлику од већине других, ратничких, ова је у основи љубавна:

КЊАЗ НИКОЛА УДАЈЕ ЈЕЛЕНУ

Под Ловћеном на Цетињу скупили се слободари, црногорски витезови све војводе и сердари. На дворове Петровића веселе се вино пију, пред Биљардом коло игра, барјаци се гордо вију. Манстирска звона јече ка' у она доба стара кад челници бјеху дошли на вечеру код Лазара. Грме танки џефердари, звоне токе на прсима, краљ Никола пехар диже па наздрави јунацима: "Здраво моји соколови и у добру и невољи од Ловћена до Карпата од вас нико нема бољи! Данас сам вас окупио да вам кажем ново што је ја сам ћерку своју дао за Виктора од Савоје. Будући је владар Рима испросио руку њену и долази са сватима на Цетиње по Јелену. Великога пријатеља с' њим ће Црна Гора стећи, Јелена ће бит' краљица, наздравимо њеној срећи!" Одједном се све утиша, као мачем пјесма преста, а ни један од војвода не диже се са свог мјеста.

Та бјеседа Николина непријатан тајац створи, док му Баћо Мићуновић на здравицу одговори: "То што чиниш добро није, црногорски господаре! Знаш ли да је Петар Први заклињао наше старе са Христовим часним крстом и са славом Немањића, а ти хоћеш да Латину даш одиву Петровића! Зар принцеза црногорска да мијења вјеру стару? То на добро изаћ неће, кунем ти се господару! Јес' мала је Црна Гора, но јунаштво њено није! За част, славу и слободу ђе се више крви лије? Има она, ти знаш Књаже, и јунака и кућића, зар достојан неки није бит' зет куће Петровића? Окрени се и погледај, види коло пред Биљарду, сваки од тих момака би за цареву ваља гарду. Зар нијесмо прави примјер племенитог српског соја? Ја толико господаре и нек живи кћерка твоја!" Књаз га гледа са осмјехом, па му онда благо рече: "Мићуновић оштро збори као сабља да сијече.

Но се с' брда даље види, него кад си под њим доље, тако и ја, браћо моја од вас свију видим боље. Са престола мога видим, сву Јевропу, читав свијет, а знам да сам смртан човјек и да једном морам мријет. Па се трудим да ослонац Црна Гора свуда има и Јелену зато дадох наследнику круне Рима." Па се диже иза софре у одаје своје пође и нареди: "нека одмах Јелена ми ћерка дође." А кад горска вила стану на вратима оца свога задржати тешки уздах књаз Никола није мога. Виђе кћерку уплакану, па дијете своје жали, као девет Југовића за слободу што су пали. Поред њега смјерно гази црногорка поносита, саже главу и чекаше шта ће отац да је пита. Милује је Књаз по коси и брише јој сузе с' лица "Ти знаш Јело, да си вазда била моја миљеница! Хајде реци зашто плачеш, то принцези не пристоји, зар да данас сузе лијеш кад долазе свати твоји?"

А Јелена диже главу, низ рамена коса паде Боже један да ли икад од ње љепшу жену даде?! "Несрећна сам, оче мили, зашто да ти више кријем, када тугу, бол и сузе затајити неумијем. Ја знам да ћу бит' краљица, силне, моћне Италије ал' с'том круном, драги оче, твоја ћерка срећна није. Јер ја волим ову земљу, као живот, као зору, а сад морам да напустим заувијек Црну Гору. Узалуд ми златна круна и палате и дворови, Ловћену ме срце вуче ђе се вију соколови, том олтару српске славе, ђе ј' гробница стрица Рада, који вјечну стражу држи изнад овог славног града. И још нешто нећу крити, испред тебе мога оца, ја не могу заборавит једног младог црногорца. Перјаник је твоје гарде, ал' му нећу рећи име, и у ватру и воду, ја би' оче пошла с' њиме! Но знам, да је ријеч дата, да ћу другом жена бити, зато морам љубав своју на дну срца сахранити.

Наставак у следећој поруци...

[Ojler]

... наставак:

Но те само једно молим, тебе мога родитеља, то је оче на растанку, твоје кћерке задња жеља. Нек ме твоја гарда прати тај ће момак бити с'њоме, тако ће ми бити лакше отић новом дому моме." "Поносим се тобом Јело" - књаз Никола рече шћери "Поштоваћу твоју жељу, сама пратњу изабери". Октобар је мјесец био, и мраз први гору стеже, а у граду под Ловћеном сва се Црна Гора слеже. Са Цетињског манастира зајечаше звона стара: Весеље је, удаје се ћерка Књаза господара! Црмнички се оро игра, на платоу пред Биљардом, Латински су свати стигли и принц Виктор с' личном гардом.

Све биране Црногрце, све јунаке и војводе Књаз је сјео за трпезу до сватова и господе. А невјеста Викторова, Данилову руку стеже, за браћу је и род цијели, неизмерна љубав веже. Кад принцеза црногорска пред својием оцем стаде, пољуби је књаз Никола и благослов кћерки даде. Већ бијеше подне прошло, када славна свита крену, уз Виктора гарда иде, перјаници уз Јелену. Док топови са тврђава плотунима гору сјеку, а принцеза Ловћен гледа, низ образ јој сузе теку. Жао јој је Црне Горе, њених брда и литица, па младоме перјанику проговара љепотица:

"Данас кад се растајемо, Јелена те куне твоја, принцезину љубав чувај ти највећа жељо моја." А сва пратња са чуђењем погледује на њих двоје, и чуди се шта је разлог да толико дуго стоје. Виде да се нешто збива, кад књажева ћерка плаче, а Јелена у свом болу с' десне руке бурму смаче. Очи пламте, рука дрхти, на длану се злато сија "ево узми, нек ти буде моја бурма амајлија!" Момче златну бурму узе, на груди је чврсто стисну, замућени поглед диже, ка' рањени соко писну: "Ох, Јелено, да нијеси ћерка мога господара сабљом би' те одбранио и одвео до олтара.

Иди нек те срећа прати тамо преко мора сиња!" - па дорату узду пусти и одлеће пут Цетиња. А краљевска крстарица кад с' невјестом пратња стиже, беше спремна за полазак разви једра, сидро диже. Отпловио брод с' Јеленом, а на бедем града Бара вила бјеше починула па Ловћену проговара: "Шта је Спарта и Пијемонт наспрам тебе, мој Ловћене? Што Ромео и Јулија, спрам Милоша и Јелене?"

Ево и једне мени драге изведбе ове песме у кућном амбијенту :

<a href="https://www.youtube.com/v/7ZRvtQZcs0s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7ZRvtQZcs0s</a>

[Љубо Мирков]

Типична"неузвраћена љубав" ... како ћемо уз ово ратовати? У нас се пјева мало другачије -                                                                                               
                  "Најљепша је кажу жена, краљ Николе шћер Јелена                             
                    Једина јој бјеше мана, узе мртвог Талијана
                    Што не узе Црногорца , очина јој  ***** оца
Но, да појасним Бојану разлику између брдско-еротских и порно-планинских пјесама.
Кад сијело затраје и старији оду дома, момци и ђевојке крену да се "надпјевавају". То почиње лагано брдско-еротским типа:" Моја мала, како мога три године без онога- три године без онога, без џемпера вуненога." Или "Моја мала на ливади, дрма колац да га вади - дрмала га не дрмала, нећемо га вадит вала." Међутим, пјевачи се занесу, па то лако пређе у порно-планинске и момак почне да пјева" Има л' која да се крне, са делијом косе црне." Ондак му нека промућурна и језичава цурица отпјева "Има, има ајде брже, у појату једна рже." што је већ озбиљан порнић са животињама, јелте.  Ако је он виспрен, па јој одговори" Ћути Гара, ћути бизо(кучко)- тамо сам ти ноге диз'о." то већ може довести до међусеоског сукоба.
Озбиљно Упозорење: Ако већ пјевате "порно-планинске", поведите рачуна о броју мушких рођака дотичне "музе", као и о врсти и количини наоружања које исти посједују.     

[Exiled]

Типична"неузвраћена љубав" ... како ћемо уз ово ратовати? У нас се пјева мало другачије -                                                                                               
                  "Најљепша је кажу жена, краљ Николе шћер Јелена                             
                    Једина јој бјеше мана, узе мртвог Талијана
                    Што не узе Црногорца , очина јој  ***** оца
Но, да појасним Бојану разлику између брдско-еротских и порно-планинских пјесама.
Кад сијело затраје и старији оду дома, момци и ђевојке крену да се "надпјевавају". То почиње лагано брдско-еротским типа:" Моја мала, како мога три године без онога- три године без онога, без џемпера вуненога." Или "Моја мала на ливади, дрма колац да га вади - дрмала га не дрмала, нећемо га вадит вала." Међутим, пјевачи се занесу, па то лако пређе у порно-планинске и момак почне да пјева" Има л' која да се крне, са делијом косе црне." Ондак му нека промућурна и језичава цурица отпјева "Има, има ајде брже, у појату једна рже." што је већ озбиљан порнић са животињама, јелте.  Ако је он виспрен, па јој одговори" Ћути Гара, ћути бизо(кучко)- тамо сам ти ноге диз'о." то већ може довести до међусеоског сукоба.
Озбиљно Упозорење: Ако већ пјевате "порно-планинске", поведите рачуна о броју мушких рођака дотичне "музе", као и о врсти и количини наоружања које исти посједују. 

Ха,ха добро се исмијах уз јутарњу кафицу...

[Malesevic]

На почетку овог видеа, Томо Грбић из Бравског (Босански Петровац) свира гусле. То су они Грбићи Срђевштаци R1a-Z280>Y2613. Можда Крајишницима из западнијих области више леже гусле.

Да, у тим крајевима Босанске Крајине гусле су биле присутне (надам се и да су данас). Практично од Мањаче према Далмацији оне су заступљене.

Јако фина гусларска песма је Хајка Мушовића: https://www.youtube.com/v/UlGi7lHGXt0&t=975s

[Malesevic]

<a href="https://www.youtube.com/v/cLK-i75CknM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cLK-i75CknM</a>

Ђорђије Копривица - Сабљо моја, ти ми крвник била

Текст: Живојин Ђукановић - Звицер

Текст од пре неких 30 година, који је као ретко који успео да дочара српско страдање под Турцима, као и трагедију јањичара, њихових породица и сеоских кнезова, који су били задужени за скупљање харача.