Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414

[Kor]

У целој причи ме буни податак да у Невесињу постоји презиме Мирило. Никако ми није јасно како је настало у том крају, то је мом оцу рекао колега са посла који је иначе херцеговац??

Постоји и село Мириловићи између Билеће и Требиња

[Драган Т. Мирило]

За средњовековне Мириловиће везана су и два грба  .





[приложену датотеку обрисао администратор]

[Đorđo]

Изгледа да су Мириловићи из Лике су били муслимани који су прешли на православље

Naseljenici u ličkim selima 1700 godine.

Gornji Kosinj – Kranjciii, doseljenici iz Gornjeg Pokuplja (G.Kotar); Butina, Golik, Grgurić, Jurković, Mance, Pleše, Prišlin, Podnar, Špoljarić, Žagar...

Krš (Srednji Kosinj) – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Basta, Burcar, Ćormarković, Glumac, Javorina, Kokotović, Lastavica, Luben, Munjas, Paripović, Počuča, Uzelac, Zobenica...

Donji Kosinj – Hrvati, doseljenici iz okolice Ogulina; Benčić, Biljan, Crnković, Delač, Klobučar, Majnarić, Sigurnjak, Štajduhar, Vidmar...

Široka Kula – pravoslavni Vlasi, naseljeni iz zbjega kraj Brinja; Cvjetičanin, Dejanović, Jelić, Jović, Korać, Kupica, Mileusnić, Paškaš, Sikerica, Vukelić, Zečević...

Perušić – pokatoličeni Muslimani; Asančehajić, Kurkešević, Alešković, Hećimović, Bašić, Imbrešić, Zulić, Turić, Kulašević, Džotić, ...naseljeni Bunjevci; Krumić, Lulić, Tomić, Rukavina... Hrvati, doseljeni od Otočca; Brajković, Kostelac, Kovačić, Orišković, Šimatović... Kranjci, doseljeni iz Gornjeg Pokuplja; Grivičić, Jurković, Kolar, Klemenić, Štimac, Umić...

Mušaluk – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Drljača – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Strana – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Malo Selo – Kranjci, doseljeni iz Gorskog Kotara; (ne spominju se prezimena)

Kaluđerovac – Kranjci, doseljeni iz Čabra i Broda n.K.; Crnković, Grgurić, Kruljac, Ožanić, Palijan, Podnar, Šebalj...

Budak – Bunjevci, doseljeni iz Primorja; Luketić, Marković, Mesić, Pavičić, Pavlinić, Vidović... Hrvati, doseljeni iz okolice otočca; Jurković, Levarac, Toljan, Štimac, Špoljarić...

Pazarište – Bunjevci iz Krmpota; Vojnić, Miletić, Rupčić, Smolić, Vučković, Vlatković, Rogić, Tomić... Hrvati, doseljeni iz Vinodola; Marinac, Levar, Ružić, Biskupović, Pečinić, Hudoković, Hodak, Kalanj...

Smiljan – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Basarić, Rogić, Gajić, Katić, Rajčević, Vujnović... Hrvati doseljeni iz Velebitskog Pprimorja; Kovačić, Maras, Vrban, Mažuran, Devčić, Špalj, Miškulin, Krpan...

Kaniža Gospićka – pokatoličeni Muslimani; Čanić, Jengić, Šabić, Turić...

Gospić – pokatoličeni Muslimani; Alić, Asančajić, Asić, Fajdić, Hećimović, Jamičić, Šerić... doseljeni Bunjevci; Bačić, Balenović, Brkljačić, Ćaćić, Dujić, Filipović, Ivezić, Japunčić, Krmpotić, Miletić, Pavelić, Starčević, Šikić, Tomljenović... Hrvati doseljeni iz Ledenica; Bubaš, Frković, Pađen, Smolčić, Svetić... Hrvati doseljeni iz Brinja i Otočca; Alar, Bićanić, Božić, Brajković, Konjiković, Majeović, Nikšić, Mesić, Novaković, Orešković, ... Kranjciii doseljeni iz Donjeg Pokuplja (Karlovac); Binički, Jugović, Križ, Kruljac, Papež, Tarković, Sudar, Štimac, Žagar...

Lički Novi – Hrvati doseljeni iz Ledenica; Zduna, Galac, Tonković, Pađen, Jelačić, Belobrk, Šnajdar, Jerković, Magašić, Stilinović...

Ribnik – starosjedioci Hrvati iz turskog vremena; Mudrovčić, Romić, Franić, Jurjević, Cindrić, ... Kranjciii iz G.Kotara; Golik, Grgurić, Štimac, Palijan, Steile... pravoslavni Vlasi, doseljeni iz Bosne (Grahovo); Sekula, Smoluč, Drakula, Radula, Počuča, Plečaš

Divoselo – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice i zap.Bosne; Bjegojević, Bukarica, Čubrilović, Dodig, Grijak, Konjac, Nafajda, Ostreva, Pjevač, Plečaš, Počuča, Popović, Sekulić, Tepšić, Vukovoj.

Počitelj – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka iz Bosne; Bobul, Čuturilo, Lubenović, Njegovan, Trkulja, Uzelac, Vitas, Vuksan.

Medak – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne, poslije Turaka; Acketa, Capitlaka, Crnokrak, Čokeš, Didulica, Dragičević, Drobnjak, Glumac, Jađovul, Kalinica, Korać, Ljuština, Maoduša, Popović, Samotaka, Starčević, Škorić, Tarbuk, Vlajinić, Ugarak, Žegarac

Raduč – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Bastaja, Bjelobaba, Crnobrnja, Čubrilo, Jalača, Korkut, Kulundžija, Ljevnajić, Ljuljak, Šobot

Mogorić – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovica; Banjeglav, Basarić, Borković, Đodan, Ilić, Janković, Kuduz, Maljković, Margaretić, Vučković

Vrebac – starosjedioci Hrvati iz turskog vremena; Bobić, Butković, Cetinić, Kleković, Mandarić, Mikluščić, Tomaš,... pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne; Bogdanul, Kokot, Korać, Narandža, Njegomir, Praskonja, Resman, Zelentur, Zoroje

Bilaj – pokatoličeni Muslimani; Jurišić, Pozderac, Skender.. Hrvati doseljeni iz Donjeg Pokuplja; Fink, Mihelčić, Žagar

Barlete – doseljeni Bunjevci; Jelinić, Krmpotić, Stipanović... doseljeni pravosl.Vlasi iz Bukovice; Mikšić, Ciganović, Rašeta, Sudar

Ostrovica – doseljeni Hrvati iz Vinodola; Bunčić, Kranjčević, Tomičić, Vraničić... doseljeni prav.Vlasi iz Bukovice; Čuturilo, Polovina, Kekić, Rajšić, Savatović, Teslić

Lovinac – doseljeni Bunjevci iz Boga (Karlobag); Blažević, Brkić, Pavičić, Perpić, Sekulić, Šarić.. Kranjciii iz G.Kotara; Zdunić

Lič.Cerje – doseljeni Bunjevci iz Podvelebita; Balen, Brkljačić, Japunčić, Matovinović, Vrkljan

Ričice – doseljeni Bunjevci iz Podvelebita i Senja; Knežević, Peršić, Rupčić, Skorup, Tomičić

Smokvić – doseljeni Bunjevci iz okolice Senja; Krpan, Pavelić, Pavičić, Šarić, Tomljenović

Sveti Rok – doseljeni Bunjevci iz pod Velebita; Babić, Ivezić, Katalinić, Pasuović, Smolčić, Vidaković, Vrkljan..

Bruvno – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Bolović, Bulj, Čubrilović, Divjak, Guteša, Kečina, Krneta, Krtinić, Kasulja, Malbaša, Miljuš, Plečaš, Radmanović...

Mazin – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka iz istočne Bosne; Drakulj, Gvozden, Kekilolović, Pijuk, Starješina, ..

Udbina – doseljeni Bunjevci iz pod Velebita; Bižanović, Blažan, Ivković, Mesić, Jurčić, Robić, Rajković, Fumić, Sertić,... doseljeni Kranjci iz G.Kotara; Pezelj, Tičac, Mance, Krznarić, Novačić, Sabljak.

Rebić Udbinski – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka; Ćosić, Ćuk, Momčilović, Sekula, Trkulja, Vukoder

Mutilić – starosjedioci Hrvati iz turskog vremena; Augustić, Bakarić, Cvitković, Dubravčić, Gašperović, Valentić... prav.Vlasi naseljenji od Turaka iz Bosne; Basara, Basta, Dopuđa, Hajduk, Komadina, Krnjajić, Lončar, Oštrokapa, Uzelac

Visuć Krbavski – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice; Banović, Baraković, Jančić, Javorović, Kosanović, Pozmanović, Prica, Prodanović, Vranješ, Žutić

Komić – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice; Batinić, Ćurčić, Grozdanić, Opačić, Ružić, Momčilović

Mekinjar – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka iz Podrinja; Bastaja, Bosnić, Kliska, Pokonj, Repatulj, Šegan, Trkul, Zorul

Pisač – pravoslavni Vlasi iz zbjega u Brinju; Borić, Grbić, Končar, Svilar, Štetić, Vukmirović

Podlapača – doseljeni Hrvati iz Modruša; Blažan, Dasović, Fumić, Holjevac, Javor, Sertić, Udorović, Vuković

Jošane – pravoslavni Vlasi koji su do tada bili nomadi; Arambašić, Cvijanović, Diklić, Mašić, Panjković.. pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice; Egić, Kurijac, Masnikosa, Mrkobrada, Radulović, Stojanović, Vlatković

Bunić – pravoslavni Vlasi koji su do tada bili nomadi; Batinić, Božanić, Vranješević, Milošević, Rapajić, Vlaislavljević, Hinić, Domazetović, Sekezović, Sladić.. pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne; Eror, Prica, Radule, ..

Pećane – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice i Bosne; Bižić, Budisavljević, Kreković, Masnikosa, Mihajlović, Pražić, Svilar

Korenica – pokršteni Muslimani (na pravoslavlje): Agić, Ivanišević, Hajdović, Jandrić, Klašnić, Mikić, Mirilović, Petričić.. pravoslavni Vlasi naseljeni iz zbjega kod Otočca i Plaškog; Boršenović, Čupurdija, Delić, Đotlić, Drakulić, Funduk, Glumac, Gnjatović, Govorčina, Vukobrat, Škorić, Šuput, Vardić, Žigić, Vujčić...

Otočac – Hrvati starosjedioci prije Turaka; Atalić, Bogdašić, Brajković, Ćorak, Dasović, Dubravčić, Dujmović, Furlan, Gomerčić, Kostelac, Ladišić, Laškarin, Mudrovčić, Orišković, Šimatović, Tonković

Kuterevo na Velebitu – Kranjciii naseljeni iz G.Kotara; Bartulac, Gerovac, Kranjčević, Lukšić, Šlipogar, Vrbanić... Bunjevci naseljeni iz Boga (Karlobag); Prpić, Rogić, Rupčić, Babić, Katalinić, Rukavina...

Kompolje – Kranjciii naseljeni iz gor.Kotara; Fajdetić, Filipčić, Šimunić, Majer, Šarinić

Krasno Polje – doseljeni Bunjevci iz pod Velebita; Devčić, Babić, Modrić, Vukelić

Gornji Kosinj – Kranjciii, doseljenici iz Gornjeg Pokuplja (G.Kotar); najčešći: Delač, Grgurić, Klobučar, Petrlić, Petrović, Pintar, Pleša, Podnar, Špoljarić, Žagar, ostali: Golik, Katalin, Kranjec, Mance, Prišlin

Hrvati starosjedioci: najčešći: Fadljević, Petrlić, ostali: Mikovčić i Pielić.

Bunjevci: Butina, Jugović, Jurković, Marinić i Petrović

pravoslavni Vlasi: Prša

Krš (Srednji Kosinj) – pravoslavni Vlasi naseljeni od Turaka u 15. stoljeću iz Crne Gore; najčešći: Glumac, Lastavica, Momčilović, Paripović, Radović - ostali: Basta, Burcar, Bunjevčević, Cvijanović, Ćormarković, Javorina, Kokotović, Luben, Munjas, Pejak, Pribić, Počuča, Repac, Uzelac, i Zobenica

Donji Kosinj – Kranjciii, doseljenici iz Modruša, G.Kotara, i Kranjske; najčešći: Delač, Golik, Klobučar, Majnarić, Pintar, Rast, Sigurnjak, Šop, Tomac, Vidmar, Veselin, ostali: Benčić, Crnković, Špoljarić, Štajduhar

Hrvati starosjedioci: najčešći: Drašković, Majetić, ostali: Biljan, Šutić, Sokolić.

Bunjevci: najčešći: Jugović, Petranović, Vukelić ostali: Anić, Burcar, Štimac, Uremović, Zorić.

Pravoslavni Vlasi: Brunić, Glumičić, Varićak

Biskup Brajković u svom izvještaju o Lici, 1702., dijeli ličko stanovništvo na:
- plemenite hrvate,
- pokrštene Turke,
- Bunjevce, Kranjciie i
- Vlahe Šizmatike.

Među plemenite hrvate ubraja rodove s područja Vinodola, Senja, Otočca, Brinja i Modruša, kao i ostatke onih hrvata koji su nadživjeli tursku vladavinu.

Pokršteni turci samo su uvjetno „Turci“, jer se radi o islamiziranim stanovnicima Ravnih Kotora, koji su porijelom najvećim dijelom slaveni iz Bosne.

Kranjciii su lički doseljenici koji su došli iz Gornjeg Pokuplja, tj. hrvatski ili slovenski kajkavci, koje su štokavski Hrvati prozvali „Kranjciiima“.

Bunjevci su vlaško polunomadsko stanovništvo katoličke vjere, potpuno slavenizirano. Porijeklom su iz srednje Dalmacije (Cetine), a „putovali“ su preko Bukovice, Ravnih Kotara, pod Velebitom do Senja i dalje preko Modruša. Jedan ogranak je završio čak u Bačkoj, najvjerojatnije naseljen tamo od Turaka.

Vlasi šizmatici su nomadi i polunomadi grkoistočne vjere. Ukoliko su porijeklom iz sjeverne Dalmacije (Bukovica) uglavnom su slavenizirani, dok su oni iz Bosne i dublje iz dinarida još uvijek jakog romanskog karaktera. Na prostorima Ravnih Kotora bilo ih je od pamtivijeka; Turcima su najprije bili saveznici, dok su se pod kraj turske vladavine razbježali u zbjegove kraj Brinja i Otočca, odakle se većina vratila u prijašnja naselja

Izvor:   A.Mohorovičić, M.Marković: Zbornik za narodni život i običaje,
   Knjiga 53, HAZU, Zagreb 1995.

Podaci iz izvještaja senjskog biskupa Martina Borkovića, pisanog godine 1710.

[Драган Т. Мирило]

Изгледа да су Мириловићи из Лике су били муслимани који су прешли на православље

Или су били православни у турској војсци и за њих ратовали да не би изгубили одређене привилегије. Познато је да турци немају грбове и хералдику.

[Небојша]

Када би утврдили да су средњовековни Мириловићи и ови данашњи некако повезани, то би значило да нека српска презимена трају и 600 година.

[Драган Т. Мирило]

Када би утврдили да су средњовековни Мириловићи и ови данашњи некако повезани, то би значило да нека српска презимена трају и 600 година.

Мислим да средњовековни Мириловићи нису имали такво презиме, више је то била нека родовска/племенска заједница са заједничким претком (у том племену било је више различитих презимена, Капор, Михић, Жарковић...), а то презиме су узеле породице које су се иселиле из Херцеговине у Далмацију и Лику вероватно као сећање на претке и своје порекло. 

[Драган Т. Мирило]

Контактирао сам господина Душана Штулића, који је иначе објавио "Списак појединих српских православних посједника и парохијана у Буковићу, који се помињу у документима у 16, 17, 18 и 19 стољећу" - http://www.benkovac.rs/administrator/files/editor/popisParohijanaBukovic.pdf. Јуче сам добио мејл са одговором у вези Мириловића:
" Поштовани г. Драгане,

Мирило или Мириловићи, помињу се у Буковићу у парохијским матичним књигама и млетачко-аустријском катастру  од 17 до друге половине 19 стољећа. Није ми познато где су одсељени. Од осталих Мириловића или Мирила, помињу се у извесним књигама о млетачком катастру из 1709 године, ове личности:
1. Radouiza Mirilo, Bucovich,  knjiga III, strana 13-137;
2. Radouiza Mirilo da Bucovich (Perusic, knjiga II, strana 208);
3.  Luca Mirilouich q: Zuane (Gorica, knjiga I, strana 52);
4.  Millian  Mirilouich di Perusich (Podgradje i Lisicic, knjiga III, strana 190;
5.  Radoisa Mirilouich qu:um Stoian (Zegar, knjiga III, strana 332);
6.  Radoiza Mirilouich di Bucovich (Podgradje  i Lisicic, knjiga III, strana     190);
7.  Radotta  Mirilouich q:m  Vucadin  (Karin, knjiga III, str. 164);
8.  Vasili Mirilouich  (Lisane, knjiga I, strana 82);
9.  Zuane  Mirilouich  (Tinj, knjiga I, strana 72);
10.  Vuco  Mirilouich  Fauro (Pristeg, knjiga I, strana 186);
11. Marko Poeraz d:o Mirillouich (Lisane, knjiga I, strana 80);
12.  Ellena Mirilouichia (Kula Atlagic, knjiga III, strana 122).

Извор: Марко Римац, Задарско окружје на млетачком катастру из 1709. године, Државни архив у Задру, књига 1, 2 и  3, Задар, 2012.

Срдачан поздрав, -
Душан "

[Небојша]

Предање каже да су ове породице пореклом из Македоније. Досељени су вероватно непосредно после Маричке битке, а постоји шанса да су једно време боравили у околини Дечана, на Косову, где се помињу у Дечанској хрисовуљи.

Са Косова су се доселили у никшићке Риђане као братство Рајковићи са подгрупама Капори и Џелетовићи.

Као што смо већ рекли, презиме Мирило/Мириловић се у Далмацији помиње још 1647. године. Извесни Иван Мириловић (из Карина) помиње се као сродник жегарске породице Мирило.

Сва је прилика да су Мириловићи заиста пореклом из истоименог села у источној Херцеговини, где су такође живеле породице које су од братства Рајковића: Капори и Џелетовићи.

[Драган Т. Мирило]

Мислим да је ово ипак погрешна теза. Дакле из Македоније се сели братство Капори, долазе и живе на подручју метоха манастира Дечани. После тога селе се у правцу Никшића где мењају презиме у Орловић а недуго затим у презиме Рајковић. Коначно по доласку на подручје Билећких Рудина враћају своје старо презиме Капор. Један од тих Капора је добио надимак Мирило, зато што је мирио околна братства. Потомци тог Мирила узимају презиме Мириловић. После поттомци тих Мириловића узимају презиме по очевом имену. Дакле, на том простору је остало презиме Капор поред ових Мириловића. Што се тиче Џелетовића они су огранак Мириловића и то вероватно исламске вероисповести.

Иван Мириловић се помиње у Далмацији у години коју сте навели. Наводно је сахрањен у цркви Св. Стошије у Задру. Међутим, не знам за податак да је везан за Жегарско презиме Мирило.
Досада је од Мириловића једино могуће повезати Радојицу Мириловића из Буковића (Бенковац) 1709. година. Он је имао имање поред Буковића и у Жегару тако да постоји могућност да је мој далеки предак.

[Окир СРБ]

Драгане, Џелетовићи су православци.

[Драган Т. Мирило]

Могу да обавестим све људе који прате ову тему да сам добио резултате ДНК тестирања на 12 маркера. Првих 12 маркера су следећи: 13 24 16 12 14-14 11 13 13 13 11 32.

У питању је хаплогрупа И2а1б ДН

У резултатима поклапања за првих 12 маркера, највеће поклапање је са извесним Глумцем из Лике.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DN

Замолио бих све који су из Херцеговине или познају неког од Капора да провере да ли би неко од њих хтео да се тестира због упоређивања резултата?

[Муњени Ћелић]

У резултатима поклапања за првих 12 маркера, највеће поклапање је са извесним Глумцем из Лике.

У млетачком катастру из 1709. године, у Модрином Селу, поменут је Ђука Глумац (Giuca Glumac).

[Драган Т. Мирило]

У млетачком катастру из 1709. године, у Модрином Селу, поменут је Ђука Глумац (Giuca Glumac).

Хвала на одговору Александре. Можда је овај Глумац из Лике у некој даљој родбинској вези са овим Глумцем из Модриног Села?

[Муњени Ћелић]

Можда је овај Глумац из Лике у некој даљој родбинској вези са овим Глумцем из Модриног Села?

Рекао би чак да је то иста породица. Наиме, млет. катастри су 1709. године обухватали простор који је ослобођен од Турака и на којем је било много досељеника из околних крајева (Лика, јужна Бос. Крајина итд). И моје село је, на пример, насељено на сличан начин, након протеривања Турака.
У попису Лике и Крбаве 1712. године, наводе се у Cusman Glumacz и Mitar Glumacz (Медак) и Stoiak Gleumaz (Кореница). Лички Глумци се сврставају у тзв. православне Влахе које су пореклом из Босне.

[Небојша]

У околини Шибеника половином 17. века истакли су се борбама у то немирно време капетан Лука (из Војнића) и Илија Глумац. Извесни Марко Глумчевић се помиње 1650. године. Био је оптужен да је два детета и једну жену хтео одвести у Турску.

Мирослав Нишкановић, Српска презимена

Изгледа да је презиме Глумац у вези са презименима Глумчевић и Глумчић, која се такође помињу у Војнићу (Глумчић) и у Шибенику (Глумчевић).

[Драган Т. Мирило]

Пошто се за сада поклапам у 12 маркера са овим Глумцем, када смо могли имати заједничког претка, пре колико стотина година?

Иначе презиме Глумчевић, Глумчић је чак и у овим илирским грбовницима поменуто. Покушаћу да пронађем њихов средњовековни грб.

[Драган Т. Мирило]

А ево га и грб Глумчића из Фојничког грбовника 

[приложену датотеку обрисао администратор]

[Небојша]

У вези с овим грбом треба напоменути да се он у свим илирским грбовницима приписује племићкој породици Главић, једино се у Фојничком грбовнику приписује породици Глумчић. Породица Глумчић је у време састављања овог грбовника имала угледне чланове у фрањевачком реду у Босни. Ову замену објашњава А. Соловјев у својој студији " Постанак илирске хералдике и породица Охмучевић " у Гласнику Скопског научног друштва XII. (1932.), стр. 103.

Властела илирског грбовника - Срђан Рудић

[Муњени Ћелић]

Пошто се за сада поклапам у 12 маркера са овим Глумцем, када смо могли имати заједничког претка, пре колико стотина година?

12 маркера је премало да би се дао иоле квалитетнији одговор. Тек на 67 маркера се може радити озбиљнија рачуница.

[Љиљан]

Na forumu postoje ljudi koji tematiku poznasju daleko bolje od mene, ali ono što sam ja uspio da shvatim, čačkajući po internetu je sljedeće:
ukoliko se dva uzorka poklapaju na 12 od 12 markera vjerovatnoća je 50% da im je MCRA (najbliži zajednički predak) u zadnjih 7 generacija, vjerovatnoća je pak 90% da im je MCRA u zadnje 23 generacije, odnosno vjerovatnoća je 95% da im je MCRA u zadnjih 29generacija. Ukoliko biste se pak testirali na 37 markera, kao što ja planiram, i desi se nekim slučajem da vam svi budu isti, onda bi po gore navedenim vjerovatnoćama to bilo: 2-3, 5 i 7 generacija. Imate sve to na sljedećem linku: https://www.familytreedna.com/faq-markers.aspx