Аутор Тема: Качамак  (Прочитано 14613 пута)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Качамак
« послато: Новембар 20, 2016, 07:00:59 поподне »
Покрећем тему Качамак, јер је то једно од важнијих јела у сеоским крајевима код нас, а има их више врста.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Качамак
« Одговор #1 послато: Новембар 20, 2016, 07:08:13 поподне »
Док сам био дете, тј. док је била жива баба, сваке недеље смо за ручак имали бар једном качамак, и то црногорску верзију овог јела, која се спрема нешто другачије него качамак у другим крајевима. Једном сам био у посети неким другарима, кад је њихова мајка пред нас изнела паленту говорећи како је то качамак. Мало је рећи да сам био разочаран :)
А ево и рецепта:

Ставити 1кг ољуштеног кромпира да се кува и посолити по укусу.Када је кромпир готово куван,не цедећи воду додати 3-4 прегршти кукурузног брашна и оставити да се кува.Брашно се качамаљем пробије на средини и остави се да крчка од 30-40 минута.Када се скува,одлије се вишак течности,котао се скида са ватре и качамаљем се почиње туцати и мешати уз повремено враћање на огњиште,све док се сав кромпир не претвори у тесто без иједне грудвице.Тада се у врућ качамак сипају у посебном суду растопљене 3-4 кашике скорупа и грудва издробљеног сира,у толикој мери да се кроз читав качамак видно примећује.Када се то измеша качамак се може јести.Одлично иде уз кисело млеко

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #2 послато: Новембар 20, 2016, 07:53:47 поподне »
Оно што сам гледао у мојој фамилији је да се кртола и кукуруза кувају одвојено, па се после забркају.
Дрвена кашика којом се качамак брка код нас се зове - качамар.
Онај процес крчкања воде испод плоче кукурузног брашна си добро описао. Вештина је проценити прави тренутак када плоча почиње да пуца, па се почиње са бркањем качамака.

Лично, више волим цицвару или готовац (то је варијанта цицваре у мом завичају).

И код једног и код другог, велики значај имају скоруп и сир. Не може се од свачега направити ни качамак ни цицвара. Једном сам покушао направити цицвару од скорупа купљеног на једној БГ пијаци...  ::) Резултат је да сам на крају све оно неуспело забркао са пројиним брашном и јајима и запекао у рерни...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Качамак
« Одговор #3 послато: Новембар 20, 2016, 08:43:24 поподне »
Оно што сам гледао у мојој фамилији је да се кртола и кукуруза кувају одвојено, па се после забркају.
Дрвена кашика којом се качамак брка код нас се зове - качамар.
Онај процес крчкања воде испод плоче кукурузног брашна си добро описао. Вештина је проценити прави тренутак када плоча почиње да пуца, па се почиње са бркањем качамака.

Лично, више волим цицвару или готовац (то је варијанта цицваре у мом завичају).

И код једног и код другог, велики значај имају скоруп и сир. Не може се од свачега направити ни качамак ни цицвара. Једном сам покушао направити цицвару од скорупа купљеног на једној БГ пијаци...  ::) Резултат је да сам на крају све оно неуспело забркао са пројиним брашном и јајима и запекао у рерни...

Рецепт сам нашао на једном сајту, јер ја га не знам напамет, али рекао бих да тако некако иде, колико се сећам...знам да се удара прилично и да треба снаге да би се скувао качамак :) А скоруп мора бити стари, из мјешине, никако млади :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #4 послато: Новембар 02, 2017, 12:43:19 поподне »
Како је Шерон Стоун као дете јела "кукурузу"  :D

http://www.sedmica.me/seron-stoun-za-sedmicu-odra22sla-sam-na-srpskoj-kukuruzi/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Качамак
« Одговор #5 послато: Новембар 02, 2017, 01:27:46 поподне »
На ову тему, увијек се сјетим опсервације Љубе Михића у књизи Банчићи село стогодишњака

Ако је цицвара добра онда кад је мјешате чини лац-мац, а ако је посна онда чини пуф-пуф.

симо

  • Гост
Одг: Качамак
« Одговор #6 послато: Новембар 02, 2017, 02:08:11 поподне »
Како је Шерон Стоун као дете јела "кукурузу"  :D

http://www.sedmica.me/seron-stoun-za-sedmicu-odra22sla-sam-na-srpskoj-kukuruzi/

Да, ово је позанта лажна вијест од прије десетак година, мало подгријана, али чини се да опет има ефекта. Шта друго рећи него, неко је био заиста маштовит. ;)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Качамак
« Одговор #7 послато: Новембар 02, 2017, 08:04:40 поподне »
У мом краjу ниjе се знало што je качамак.  Имали смо само пуру. За цицвару се чуло.  Што jе вара,  jaсно je,  али питам се одакле оно циц.  Jeдино што ми пада на памет су цице, доjке или цициja.
Jесу ли попару свуда исто звали или има коjе куда и друге називе?
« Последња измена: Новембар 02, 2017, 08:06:40 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Качамак
« Одговор #8 послато: Новембар 02, 2017, 08:23:32 поподне »
У мом краjу ниjе се знало што je качамак.  Имали смо само пуру. За цицвару се чуло.  Што jе вара,  jaсно je,  али питам се одакле оно циц.  Jeдино што ми пада на памет су цице, доjке или цициja.
Jесу ли попару свуда исто звали или има коjе куда и друге називе?
Код нас у Љубињу као иу Попову попару зовемо и дроба.

симо

  • Гост
Одг: Качамак
« Одговор #9 послато: Новембар 02, 2017, 08:26:33 поподне »
У мом краjу ниjе се знало што je качамак.  Имали смо само пуру. За цицвару се чуло.  Што jе вара,  jaсно je,  али питам се одакле оно циц.  Jeдино што ми пада на памет су цице, доjке или цициja.
Jесу ли попару свуда исто звали или има коjе куда и друге називе?

Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу  да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.

Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Качамак
« Одговор #10 послато: Новембар 02, 2017, 08:55:24 поподне »
Ова јела која су слична Качамаку су постојала у мом крају

Цицвара - кукурузно брашно, база, сир и скоруп (кајмак), вода и со а може се и додати јагњећи лој, Цицвара се традиционално спремала за Божић.

Зачиња - стари хлеб или Пура (Палента), база, сир, скоруп (не мора све), вода и со.

Пура - у неким крајевима кажу Палента https://hr.wikipedia.org/wiki/Palenta
« Последња измена: Новембар 02, 2017, 09:01:08 поподне Свевлад »

симо

  • Гост
Одг: Качамак
« Одговор #11 послато: Новембар 02, 2017, 09:21:46 поподне »
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу  да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.

Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.

Изгледа да је горе описани обичај карактеристичан за више мјеста Босанске Крајине, не знам да ли је присутан и у другим крајевима. Ево шта нађох као опис:

"I prije nego što se počne obrok, nakon što se očitaju molitve, nazdravi i izlomi česnica, svako uzima po kašiku cicvare i izgovara kratku pjesmicu ili molitvu ili šta je već: "Jedna 'tica, jedna žlica, kljun u šumu, rep u njivu."

Цицвара би дакле могла бити Тицвара која је у изговору касније прешла у цицвару.

Занимљиво да сам обичај и назив више асоцирају на земљорадничко него на сточарско становништво, а сама цицвара је управо јело динарске зоне.
« Последња измена: Новембар 02, 2017, 09:24:52 поподне симо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #12 послато: Новембар 02, 2017, 09:33:12 поподне »
У мом завичају прави се готовац.
Рецепт је исти као код цицваре: скоруп/кајмак, кукурузно брашно, вода, па се упржи, дода сир по вољи.
И ракија и пастрма.
И - живот је леп...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Качамак
« Одговор #13 послато: Новембар 02, 2017, 09:51:35 поподне »
У нас је цицвара од фино просијаног пшеничног брашна

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #14 послато: Новембар 02, 2017, 09:57:52 поподне »
У нас је цицвара од фино просијаног пшеничног брашна

Код нас је пшенично брашно било реткост.
Кртола, кукуруза и елда...
А од пшеничног брашна спремало се само за важне догађаје, славски колач и сл.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Качамак
« Одговор #15 послато: Новембар 02, 2017, 10:07:45 поподне »
Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу  да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.

Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.

Са станишта лингвистике циц нема никакове везе с речју птица. Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако је и titizlik - цицилук или ситничарство.
Много је логичније, да је цицвара = дробна вара (каша) или вара од веома ситнога кукурузнога брашне, за разлику од крупе.
Ми за божић никада не варисмо ни пуру ни цицвару, но само попару од ковртња с мало сира. Мислим да је уобће дроба или попара много старија од поленте, пуре, мамилиге или како кто већ назива, јер је кукуруз дошао тек нешто мало пред 1850. г. у наше крајеве из Аустрије. И сама реч је аустријска - Kukuruz, само аустријанци то читају кукуруц, a ту реч имају од аустријских  Чеха који су га називали "кокошијим житом", кукурицом, јер у њих је курица - кокош ( У нас више не кажу курица, али је остало да се каже курије око). Заправо ни у Чеха реч кукурица није народна, него ју је склопио њихов ботаничар Јан Светопук Пресл. Сами идноамериканци називали су ову биљку "маис", како и данас говоре Немци.

https://www.wikiwand.com/sk/Kukurica_siata

Заиста ми се чини наказним, да из немачскога или мађарскога речи које су они сами усвојили од других Словена усвајамо у том несловенском облику, уместо да их усвојимо непосредно из словенскога језика, те да кукуруз заиста називамо кукурица, а газда да нам је господа (јер је мађарска реч газда само мађаризован облик словенске речи господа), а Лајпциг и Дрезден, да су нам Липск и Дрежањ.
« Последња измена: Новембар 02, 2017, 10:15:11 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

симо

  • Гост
Одг: Качамак
« Одговор #16 послато: Новембар 02, 2017, 10:16:21 поподне »
Са станишта лингвистике циц нема никакове везе с речју птица. Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако йе и titizlik - цицилук или ситничарство.

Са станишта лингвистике вјероватно нема, али са станишта простонародног локалног говора вјероватно има. Већ описах обред везан за цицвару у којем се чак изговара ријеч 'тица, а мислим да у локалном народном говору тицвара када се изговара брже веома лако постаје цицвара. Значи, не говорим о лингвистичкој промјени старој неколико хиљада година, већ о релативно скорашњем изговору ријечи тицвара>цицвара ограниченом на једном ужем географском подручју.

Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако йе и titizlik - цицилук или ситничарство.

Знам да је ријеч циција турског поријекла и нисам је ни доводио у везу са цицваром. Заправо је нисам ни поменуо.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Качамак
« Одговор #17 послато: Новембар 02, 2017, 10:20:19 поподне »
У Старој Црној Гори кукуруз је још називан и фруметин, руметин или урметин, што је од италијанское речи formentino - жито.
Малесори, али и Кучи и Зећани, кажу и - коломбоћ, ваљда по Колумбу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Качамак
« Одговор #18 послато: Новембар 02, 2017, 10:37:25 поподне »
Са станишта лингвистике вјероватно нема, али са станишта простонародног локалног говора вјероватно има. Већ описах обред везан за цицвару у којем се чак изговара ријеч 'тица, а мислим да у локалном народном говору тицвара када се изговара брже веома лако постаје цицвара. Значи, не говорим о лингвистичкој промјени старој неколико хиљада година, већ о релативно скорашњем изговору ријечи тицвара>цицвара ограниченом на једном ужем географском подручју.

Пореклом речи бави се лингвистика, а не прост народ. Када се простаци узимају дела порекла речи, онда налазе разне Сербоне по Атлантиди и египатскога бога Ра у Рашској.
Може неук чича у некаковом селу повезати цицвару с 'тицом пак преметнути као-кано на тицвара или птицвара, но реч цицвара се употребљава од Книна до Ниша, тако да је она старшега порекла и пређе но је било кукуруза на овим просторима. Последично можеш ти казати, да је тицвара областно (регионално) народно објашњење, но не можеш тврдити, да је то порекло речи, што је заправо било постављено питање.

Знам да је ријеч циција турског поријекла и нисам је ни доводио у везу са цицваром. Заправо је нисам ни поменуо.

Ниси је поменуо, али јесам ја и то тврдећи, да је део циц- из речи цицвара настао од истога корена као циција, а то је туско тит-, а у народном говору циц- које означава ситан, сићушан, или по немачски "фин".  Ова етимологија је утолико тачнија,  јер су неколики чланови овде подтврдили да се у њих цицвара спрема искључиво од веома ситно млевене муке.
У нас је цицвара од фино просијаног пшеничног брашна






« Последња измена: Новембар 02, 2017, 10:39:00 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Качамак
« Одговор #19 послато: Новембар 02, 2017, 10:41:07 поподне »
У Старој Црној Гори кукуруз је још називан и фруметин, руметин или урметин, што је од италијанское речи formentino - жито.
Малесори, али и Кучи и Зећани, кажу и - коломбоћ, ваљда по Колумбу.

То коломбоћ је од албанског kallamboq што значи кукуруз.
Kамене рабъ и госодинъ