Prije nekog vremena ubijedili su nas da je Sv.Mrata u stvari Sv. Martin, a sad nas ubijeđuju da je Sv. Vid u stvari
Sv.Vit koji se rodio (a valjda i živo) na nama biskoj Siciliji i da nam ga donesoše eto tamo neki nemački rudari...
Slave, seoske molitve, paljenje lila i badnjaka su samo naši dobri srbski, pravoslavni i hrišćanski običaji, ali reći da su
Sv.Mrata i Svetovid predhrišćanski Bogovi.... Eee, to bi bila šizma.
No dobro, svako ima pravo na svoje ubijeđenje, pa i da ga iznosi ovdje na forumu ... Nemam ništa protiv. Ja samo
poštujem našu vjeru prađedovsku.
У реду, за повезницу св. Вид и Световид разумем (мада не треба искључивати ни конекцију са св. Витом), али не знам ког старословенског бога би повезао са светим Мратом? Колико ми је познато, не постоји ниједно словенско божанство са сличним именом...једино чега могу да се сетим је да је у неким народним веровањима свети Мрата помињан као господар вукова (што је функција словенског Дајбога), мада је сличну функцију у тим веровањима имао и свети Сава, на пример.
Врло је очигледно да је име Мрата настало од Мартин, јер као што је Синиша већ напоменуо, у католичким крајевима се и дан-данас прославља тај светац, а дан када се прославља се назива
Мартиндан, Мартиње или Мратиње, још тај дан по Грегоријанском календару пада 11. новембра, док наша црква прославља св. Стефана Дечанског (св. Мрату) 24. новембра по грегоријанском, тј. 11. новембра по јулијанском календару! Овакву везу не може да уочи само човек који то не жели...
Што се тиче "прађедовске" вере, све би то било у реду да се она заиста сачувала у неком смисленом облику до данашњег дана, међутим то није случај и већину ствари коју ми знамо о старословенској религији сазнали смо преко реконструкција етнолога, који су из народних обичаја и веровања извлачили закључке о тој старој религији, а такође, мањим делом, преко историјских извора (и то аутора који су били хришћани и који су штуро и непријатељски писали о њој). О старословенској митологији и религији се нажалост неупоредиво мање зна него о старогрчкој и староримској (које су имале ту предност да су биле записане), чак располажемо са више података о нордијској (германској) и келтској митологији и религији (које су опет у одређеној мери записане, преко сага и велшке и ирске средњовековне књижевности). Узимајући све ово у обзир, можемо рећи да то што ти називаш "прађедовском вером" је најобичнији неопаганизам, продукт 19. и 20. века (његове присталице га називају "родноверје"), који је последњих деценија надахнут "њу ејџ" западним таласом. Та модерна извитоперена реконструкција старословенске религије нема са њом ништа заједничко, и један од главних циљева јој је ширење мржње према хришћанству, тј. православљу поготово (што и јесте један од главних циљева њу ејџ покрета, сламање традиционалних религија), и њени најгорљивији поборници на овим просторима (имао сам прилике да се уверим) су људи којима је православље страно јер су одрастали у партијским, атеистичким породицама, од којих су наследили непријатељство према Цркви (најчешће из незнања и идеолошке острашћености) али су од 90-тих постали одједном "велике патриоте", и како би показали своју приврженост загазили су у неопаганске воде, које обично у данашње време иду руку под руку са неонацистичким и расистичким погледима на свет. Сличан процес, само у далеко већем обиму (јер је већа и земља) је приметан у Русији, где су опет самозване "патриоте" главни неопагани, који наравно не пропуштају да на сваком кораку попљују Цркву (у складу са њиховим совјетским одгојем).