Аутор Тема: Власи  (Прочитано 190974 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Власи
« Одговор #60 послато: Април 27, 2016, 02:34:17 поподне »
Војвода Марко Миљанов је овако забиљежио народно предање о покрштавању кучког војводе Лала Дрекалова (почетак 17. века):

''Војвода Пејо Станојев Братоножић имао је шћер. Била је згодна, али је мало рамала. Дође Лале Дрекалов – Куч да проси ђевојку у војводе Пеја. Војвода му одговори:
Лале, добар си човјек и јунак, а и племе ти је добро, ма ти не могу дати шћер за жену.
А зашто Пејо? – упита Лале.
Зато Лале, што си латинске вјере, па ја не мислим удавати шћер за латинина па да се никад удавати неће.
А би ли је дао, војвода Пејо, да сам као и ти православне вјере?
Бих, божја ти вјера, што но кажу на рукама ти је донио.
Лалу је било стало да узме за жену кћер чувенога војводе Пеја Станојева, па завика:
Војвода Пејо, ја ћу се покрстити, прећи у твоју вјеру, само одржи ријеч.
Да зовемо попа, боље је одмах, - прихвати Пејо.
Нека буде, - пристаде Лале…“

Ова прича је вероватно романтизован оквир за прелазак Куча и Дрекаловића у православну веру, што је био политички договор са цетњским владиком Рувимом. Ово се вероватно догодило после 1614, јер код Марјана Болице видимо да су Кучи римокатолици.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Власи
« Одговор #61 послато: Април 27, 2016, 02:35:22 поподне »
„У "Земљишнику скадарском", из 1416. године, међу албанским именима налази се и Пали Бард. Како примјећује Шобајић, код Албанаца се уз имена често употребљава атрибут бард - бијели, па је према томе Пали Бард - Бијели Павле. И у једном млетачком извору из XVII вијека спомињу се Бјелопавлићи под именом Палабарди (Palabardhi). Иако су нека братства у Бјелопавлићима, по предању, старином из "латинског Дукађина", због њихове православне вјере, која је очито касније примљена, Шобајић их је сматрао Србима.“

(Шпиро Кулишић, О етногенези Црногораца)

Братство Бубића у Бјелопавлићима (Мартинићи и Вражегрмци) су од Бубе Хота, који је ту дошао из Хота. Већ и албанско име Буба (Bubba) које код Срба не постоји (осим можда данас код неких потомака Бубиних), а код албанских католика је често, указује и на могућу католичку вероисповест родоначелника.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Власи
« Одговор #62 послато: Април 27, 2016, 02:36:16 поподне »
Да ли су и Васојевићи били католици, па касније прешли у православну веру, тешко је рећи, јер су се они доста рано (већ средином 15. века) издвојили у Лијевој Ријеци, тако да нема много записа о њима у наредних око два столећа. С обзиром да се у 15. веку и у млетачким и у турским документима увек наводе заједно са Пиперима, изгледа као да су ова два племена била врло блиска у то време, можда и блиског порекла (што можда потврђује и иста крсна слава, а и предање о Васу и Пипу), па није немогуће да су и Васојевићи у то време били католици. 1614. Болица их налази као православне.

С обзиром на порекло из Хота, веома је вероватно да је и војвода Богић дошао у Морачу као римокатлик.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Власи
« Одговор #63 послато: Април 27, 2016, 02:44:36 поподне »
Занимљиво је да сва ова племена долазе у Брда из правца Малесије, у немирном 15. веку, и да код њих доминирају две хаплогрупе: Е1b и R1b.

Многи аутори њихово даље порекло доводе у везу са Арбанасима. А ја бих баш рекао да је ова хаплогрупа Е1b донета са севера Грчке (Велика Влашка, Епир), ширењем Влаха у свим правцима. Католичку веру су вероватно примили током боравка у областима под млетачком влашћу. Део њих се касније међу Србима посрбио, део међу Албанцима албанизовао...

За R1b не знам шта бих рекао. Било је приче на теми о Албанцима, али не дођосмо ни до каквог решења...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #64 послато: Април 27, 2016, 05:44:07 поподне »
Мислиш, Синиша... Не постављам ја теорију за ратничку дружину, само пишем како ми то изгледа. Таква мјешавина није могла да настане у родовском друштву. Мислим да је институција влашког права кључ за разрјешење те загонетке. Битно је било добити лиценцу на право бити влах, а ту су могли конкурисати разни. Кад се једном добије лиценца, имају је и твоји потомци.

Слажем се да пред долазака није било лако ући у групу Влаха, али долазака Турака је промијенио ствари. У Попису из 1477. види се да су Турци некој властели у околини Требиња понудили прелазак у влашки статус као најбољу опцију.

И што се тиче овог "Stanovništvo dolina i ratničke družine teško da uspješno može preći na planinski i brdski način privređivanja."

Власима сточарство никако није било главна грана привређивања. Они су прије свега били ратници који су имали стоку,а не сточари који су ратовали. Сем тога бавили су се и транспортом робе, да не помињемо мање часна занимања: крађу и трговину робљем.
Zanimljivo je iz sumarnog popisa 1468, godine da neke vlaške starješine imaju timarski status, ali da su ga neki izgubili. Mi to još ne znamo, ali izgleda da su još prije dolaska Turaka neki od vlaških starješina uživali neku vrstu vlastelinskog statusa. I još nešto...mi još uvijek nismo teritorijalno odredili prostor vlaških grupacija. Uzmi samo primjer vlaha Pliščića koji se smještaju u gatački kraj i to u sela Samobor, Cernicu i Stepen, a u Cernici nedavno pronađena grobna crkva drobnjačkog kneza. Ili na primjer toponim Burmazi u stolačkom kraju čini se kao matica Burmaza, međutim poslednja istorijska istraživanja najveću burmašku grupaciju smještaju nekih 25 kilometara istočnije. Vlasi Pocrnje su ubicirani na Poplatu, a Pocrnje je skup sela istočno od današnjeg Poplata.

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Власи
« Одговор #65 послато: Април 27, 2016, 10:34:58 поподне »
Nebo, hvala. Većina onoga što si napisao mi je bilo nepoznato.
Imam još par pitanja za tebe: Albanci katolici iz sela (plemena) Zatrijebač i Koći su u suštini dio plemena Kuči, da li je tako? Tako da ispada da su Kuči jedno pleme, a dvije nacije, vjere, je li tako?
I drugo: da li znaš ko su pravoslavci u današnjem Skadru? Dio njih su (manje ili više asimilovani) Crnogorci-Srbi, a drugi dio mi je nejasan. Nije mi baš jasno, jer sam mislio da u sjevernoj Albaniji nema pravoslavaca osim Crnogoraca-Srba. Ispada da ipak ima nešto.

Što se tiče E1b1 u cg plemenima, i ja imam sličan osjećaj. Izgleda kao da su stigli iz današnje Grčke i Makedonije i vremenom se jedan dio asimilovao u Albance, drugi u Srbe. Naravno, ti daleko bolje znaš te stvari, ali, eto i meni izgleda tako. Za R1b nije tako jasno.

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Власи
« Одговор #66 послато: Април 27, 2016, 10:46:29 поподне »
Није то далеко од истине. То ће се вероватно још боље видети на већем узорку.

Погледај само колико има E1b/J2 међу Србима у Босни и Хрватској, а колико међу босанским Хрватима и муслиманима. Иако је процес исламизације доста дуго трајао (зенит 16. век), исто важи и за миграције из југоисточних крајева, које вероватно нису окончане у 16. веку.

Ови православци са истока су свакако много теже прелазили на другу веру. Староседеоци су били погоднији елеменат за тако нешто. То се уосталом види и кроз генетику.

Ово говорим на основу позиције I2a DN у српском днк пројекту (појачано присуство на територији централне Србије и код Срба из Далмације).

Видећемо да ли ће тестирање Херцеговаца донети нешто ново када је DN у питању.

Ja bih samo još podsjetio na polupogrdni naziv Vlah koji su muslimani koristili za Srbe-pravoslavce. Mislim da genetska istraživanja ukazuju na to da je ovakvo označavanje Srba donekle imalo osnove.

Na koncu, Balkan je uvijek bio velika raskrsnica i sigurno da je u XIII vijeku na Balkanu bila velika raznovrsnost haplogrupa. Nakon toga počinje veliko pomjeranje prema sjeverozapadu koje traje narednih nekoliko vjekova. Neke od haplogrupa, koje su u XIII vijeku bile u današnjoj Grčkoj, Makedoniji, Bugarskoj su tako dospjele na zapadni Balkan. Pošto je većina njih već bila prihvatila istočno hrišćanstvo, oni su se vremenom asimilovali u Srbe. To je uzrokovalo natprosječnu raznovrsnost haplogrupa na svim područjima gdje danas žive Srbi.

To je interesantno, s tim da izgleda da grupe I1 P109 i N1 imaju jasne matice odakle su se seobama širile. S druge strane, J2b M205 uopšte nema tako jasnu maticu.

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Власи
« Одговор #67 послато: Април 27, 2016, 11:13:36 поподне »
S druge strane, J2b M205 uopšte nema tako jasnu maticu.

Ако бисмо се водили досадашњим сазнањима о породицама које потичу из динарског подручја и које припадају овој хаплогрупи, у игри је више потенцијалних матица:
- подручје Бањана (у случају да лички Власи Усорци имају везе са бањанским Власима Усорцима)
- подручје Катунске нахије (имамо пар породица које држе да су поријеклом од Марковине, Предиша и Чева)
- подручје Мораче (имамо пар породица у Александровачкој жупи које држе да су поријеклом од Мораче)
- шире подручје Скадра (имамо пар породица које предања везују за подручје Враке и Куча)

Не треба заборавити да овој групи припада и одређени број породица из јужних крајева Србије, као и са подручја БЈРМ и Бугарске.

Мислим да се ова група по Балкану шири из најмање двије области, са простора данашње Црне Горе и са ширег простора Македоније.
Вјерујем да је група на динарско подручје дошла са југоистока Балкана, да ли прије османлијских провала или послије, остаје да се види (прва опција ми је реалнија, с обзиром на то да је највећи дио ове групе према разним калкулаторима имао претка прије 800-1200 година).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Власи
« Одговор #68 послато: Април 27, 2016, 11:18:47 поподне »
Ja bih samo još podsjetio na polupogrdni naziv Vlah koji su muslimani koristili za Srbe-pravoslavce. Mislim da genetska istraživanja ukazuju na to da je ovakvo označavanje Srba donekle imalo osnove.

Мислим да је то кључно. Православни Срби, или "Власи" из западних крајева у највећем броју воде порекло из ЈИ (православних) области. Ту спада Стара Херцеговина са Полимљем, део Зете и Старе Србије.



Данас имамо и потврду ових миграција у виду хаплогрупа. Постоји шанса да се један део становништва на западу касније "утопио" у Србе. Посебно након "јачања" Пећке патријаршије (16-17 век).

На тај однос становништва и верску слику Босне, осврнуо се и А. Бачко приликом истраживања порекла Усораца:

"Данас се не може са сигурношћу установити даље порекло Усорчана, али се може, кроз призму општих миграционих струјања у Усори, основано претпоставити. Наиме, зна се да је велика група Херцеговаца из Бањана и из непосредне околине тога племена, досељена између 1463. и 1485. године у северну Босну. Ти Херцеговци су се населили у Усору и суседне области, где су постали најбројнији православни елемент. Ова сеоба је знатно утицала на промену конфесионалне слике тамошњег становништва у корист православаца."

Ево и занимљиве мапе Мариа Петрића (миграције Херцеговаца):



Na koncu, Balkan je uvijek bio velika raskrsnica i sigurno da je u XIII vijeku na Balkanu bila velika raznovrsnost haplogrupa. Nakon toga počinje veliko pomjeranje prema sjeverozapadu koje traje narednih nekoliko vjekova. Neke od haplogrupa, koje su u XIII vijeku bile u današnjoj Grčkoj, Makedoniji, Bugarskoj su tako dospjele na zapadni Balkan. Pošto je većina njih već bila prihvatila istočno hrišćanstvo, oni su se vremenom asimilovali u Srbe. To je uzrokovalo natprosječnu raznovrsnost haplogrupa na svim područjima gdje danas žive Srbi.

Занимљиво да и Храбак помиње влашке миграције (9., 10. век) из Епира и Тесалије ка данашњој ЦГ (Катунска нахија).

To je interesantno, s tim da izgleda da grupe I1 P109 i N1 imaju jasne matice odakle su se seobama širile. S druge strane, J2b M205 uopšte nema tako jasnu maticu.

Слажем се. За N1a и I1 P109 се већ сада назире потенцијална матица. Код J2b M205 је ситуација мало компликованија зато што су припадници ове хаплогрупе, тј. конкретно "балканског кластера", присутни на знатно ширем подручју.

Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Власи
« Одговор #69 послато: Април 28, 2016, 08:46:55 пре подне »
.Мислим да је то кључно. Православни Срби, или "Власи" из западних крајева у највећем броју воде порекло из ЈИ (православних) области. Ту спада Стара Херцеговина са Полимљем, део Зете и Старе Србије.



Данас имамо и потврду ових миграција у виду хаплогрупа. Постоји шанса да се један део становништва на западу касније "утопио" у Србе. Посебно након "јачања" Пећке патријаршије (16-17 век).

На тај однос становништва и верску слику Босне, осврнуо се и А. Бачко приликом истраживања порекла Усораца:

"Данас се не може са сигурношћу установити даље порекло Усорчана, али се може, кроз призму општих миграционих струјања у Усори, основано претпоставити. Наиме, зна се да је велика група Херцеговаца из Бањана и из непосредне околине тога племена, досељена између 1463. и 1485. године у северну Босну. Ти Херцеговци су се населили у Усору и суседне области, где су постали најбројнији православни елемент. Ова сеоба је знатно утицала на промену конфесионалне слике тамошњег становништва у корист православаца."
Nije mi jasno na gornjoj karti je u SI Bosni očigledno obilježen manastir Tavna ali kao katolički. Mislim da je u pitanju greška, ili možda nešto što ja do sada nisam znao?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Власи
« Одговор #70 послато: Април 28, 2016, 09:01:21 пре подне »
Nije mi jasno na gornjoj karti je u SI Bosni očigledno obilježen manastir Tavna ali kao katolički. Mislim da je u pitanju greška, ili možda nešto što ja do sada nisam znao?

Мислим да је на карти обиљежен католички самостан Св.Марије у Пољу (Santa Maria in Campo), који се налазио у Семберији код Бијељине.

Много су ми дискутабилнија ова два уцртана самостана код Дријеве и у западној Херцеговини. Колико ми је познато на подручју Западне Херцеговине нема католичких самостана до половине 19. вијека.
« Последња измена: Април 28, 2016, 09:06:07 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #71 послато: Април 28, 2016, 09:34:58 пре подне »
Мислим да је на карти обиљежен католички самостан Св.Марије у Пољу (Santa Maria in Campo), који се налазио у Семберији код Бијељине.

Много су ми дискутабилнија ова два уцртана самостана код Дријеве и у западној Херцеговини. Колико ми је познато на подручју Западне Херцеговине нема католичких самостана до половине 19. вијека.
Ovakve karte je, šta znam, u najmanju ruku bespredmetno crtati. Evo, sad u Ljubinju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, pod staklenim podom mogu se lijepo vidjeti ostaci tri starije crkve. Ko zna koliko toga još ima. U zapadnoj Hercegovini ima ostataka srdnjevjekonih crkava, ali ajde znadi kome su pripadale.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #72 послато: Април 28, 2016, 09:38:24 пре подне »
Мислим да је на карти обиљежен католички самостан Св.Марије у Пољу (Santa Maria in Campo), који се налазио у Семберији код Бијељине.

То су подаци преузети од Адема Ханџића, које је у своју монографију уврстио и Мустафа Грапчановић. Католички манастир Santa Maria in Campo нико није убицирио, а и лично сам прилично резервисан да ли је уопште постојао.

Љиљан је у праву на карти ЈЕСТЕ уцртан манастир Тавна, а Адем Ханџић у својој књизи "Тузла и њена околина у 16. вијеку" пише да је манстир Тамна (Тавна) основан у 16. вијеку као православни.

Није тачна ни легенда о траговима хришћана у турским пописима. Исти аутор (Адем Ханџић) користећи  први пописни дефтер Зворничког санџака показује процес насељавања СИ Босне, која је опустејела након пада Сребреника и Теочака почетком 16. вијека. Помињу се старјешине влаха са кнезовима, примићурима и поповима.
Дакле православни и ВЛАСИ.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Власи
« Одговор #73 послато: Април 28, 2016, 09:50:11 пре подне »
Љиљан је у праву на карти ЈЕСТЕ уцртан манастир Тавна, а Адем Ханџић у својој књизи "Тузла и њена околина у 16. вијеку" пише да је манстир Тамна (Тавна) основан у 16. вијеку као православни.

Постоје неки подаци да је манастир Тавна заправо задужбина краља Драгутина. Више пута је доживео обнову (можда и у 16. веку).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Власи
« Одговор #74 послато: Април 28, 2016, 09:53:57 пре подне »
То су подаци преузети од Адема Ханџића, које је у своју монографију уврстио и Мустафа Грапчановић. Католички манастир Santa Maria in Campo нико није убицирио, а и лично сам прилично резервисан да ли је уопште постојао.

Љиљан је у праву на карти ЈЕСТЕ уцртан манастир Тавна, а Адем Ханџић у својој књизи "Тузла и њена околина у 16. вијеку" пише да је манстир Тамна (Тавна) основан у 16. вијеку као православни.

Није тачна ни легенда о траговима хришћана у турским пописима. Исти аутор (Адем Ханџић) користећи  први пописни дефтер Зворничког санџака показује процес насељавања СИ Босне, која је опустејела након пада Сребреника и Теочака почетком 16. вијека. Помињу се старјешине влаха са кнезовима, примићурима и поповима.
Дакле православни и ВЛАСИ.

Александре, доле је постављена карта манастира и самостана у средњовјековној Босни, дакле прије 16. вијека. По Ханџићу тада није било православних манастира у том подручју, мада ми се чини да је и Ханџић помињао могућност постојања Зворничке епархије и раније , за вријеме Деспотовине.

Познат ми је Ханџићев став, који се своди на сљедеће: нема православних у подручју сјевероисточне и сјеверне Босне до доласка влаха из Херцеговине крајем 15. вијека.

Већина српских манастира тог подручја, а има их прилично, нема доказа о постојању прије 16. вијека, али има много легендарних прича о изградњи за вријеме Немањића. Посебно се помиње постојање државе краља Драгутина. Али ни Драгутиново дјеловање, као зета католичког угарског владара, у смислу јачања православља на том подручју није објашњено.

Занимљива је и појава стећака(мраморова) у ширем простору Мајевице у том периоду. Да ли су и стећке донијели херцеговачки власи крајем 15. вијека, или су они од раније?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #75 послато: Април 28, 2016, 10:10:29 пре подне »
Александре, доле је постављена карта манастира и самостана у средњовјековној Босни, дакле прије 16. вијека

Јесте Синиша то је тачно. Међутим, на криви траг ме је можда навела легенда гддје су ромбом означен трагови хришћана у турским дефтерима. Сјевероисточна Босна пада под турску власт почетком 16. вијека.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Власи
« Одговор #76 послато: Април 28, 2016, 10:53:42 пре подне »
Православне цркве и манистири (такође код униата)су по правилу грађени у источном смеру.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Власи
« Одговор #77 послато: Април 28, 2016, 11:34:42 пре подне »
Занимљива је и појава стећака(мраморова) у ширем простору Мајевице у том периоду. Да ли су и стећке донијели херцеговачки власи крајем 15. вијека, или су они од раније?

Да сад пуно не тражим, али раније је неко у оквиру ове теме писао о вези змеђу стећака и влаха. То је иначе теза Marian Wenzel. Да не бих даље ширио тему, ево шта о томе каже Шефик Бешлагић:

"Inače, mislim da je teza M. Wenzel originalna i zanimljiva, ali da joj nedostaje snaga naučne argumentacije, zbog čega nije prihvatljiva kao takva. Treba, međutim, priznati da je ona neke pojave i okolnosti dosta dobro uočila i postavila. Zaista, izgleda da više stećaka ima u takozvanim vlaškim područjim a nego u drugim, gdje mislimo da nije bilo Vlaha. Tako, npr., u područjima takozvanih donjih hercegovačkih Vlaha - oko Stoca, Ljubinja i u Popovu polju - mnogo je veća gustoća stećaka nego, npr., u područjima oko Citluka, Gruda i Posušja".

Када је у питању појава стећака на ширем подручју Мајевице, подсјетио бих на оно што сам раније поставио. Ријеч је о раду Живка Микића "Некропола Боцова њива у Угљевику код Бијељине и проблем трепанације лобања у средњовјековној популавији стећака". Ископавања 4 скелета (3 мушкарца и једна жена) који јасно припадају динарском антрoполошком типу и по мојој скромној процјени власима, извршено је 1959. године. Скелети су датирани на прелазу из 15. у 16. вијек.



Линк: https://books.google.ba/books?id=EQcSAQAAIAAJ&pg=PA164&dq=ra%C5%A1ka+gora&hl=sr&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%91%D0%BE%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D0%B0&f=false

Стећака има у родном селу мог прадједе код Загона али то нико, колико је мени познато,  није обрадио. Загони се налазе на крајњим падинама Мајевице у непосредној близини Бијељине.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #78 послато: Април 28, 2016, 12:21:41 поподне »
Odavno me interesuje jedna neobična pojava na stećcima u Hercegovini, koja svoj epicentar ima upravo u Ljubinjskom a djelimično i u stolačkom kraju. Radi se o sceni lova na jelene. Nekad jelena lovi konjanik sa kopljem, nekad pješak sa lukom i strijelom. Zanima me simbolika te predstave. Primjećena je i jedna specifičnost kod ti prikaza. Jelen uvijek bježi prema zapadu, mislim na orijentaciju klesarske kompozicije. Napominjem i da se većina tih prizora pojavljuje na nekropolama koje se mogu dovesti u vezu sa vlasima. Tih prizora ima i na ostalim hercegovačkim lokalitetima, ali u mnogo manjem broju. Selo Ubosko kraj Ljubinja u kjem ima z lokaliteta stećaka, prednjači bo broju figuralnih prikaza lova na jelene. Da napomenem da su za Ubosko u srednjem vijeku naseljavali vlasi Burmazi i vlasi Vlahovići. Danas u selu žive potomci vlaha Mirilovića koji su se tu naselili početkom 18. vijeka. Lično mislim da pojava ima religijsku simboliku i da ne predstavlja scenu iz svakodnevnog života. Jeleni nisu naseljavali ove krajeve, ili bar o tome nema tragova.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Власи
« Одговор #79 послато: Април 28, 2016, 12:34:05 поподне »
Odavno me interesuje jedna neobična pojava na stećcima u Hercegovini, koja svoj epicentar ima upravo u Ljubinjskom a djelimično i u stolačkom kraju. Radi se o sceni lova na jelene. Nekad jelena lovi konjanik sa kopljem, nekad pješak sa lukom i strijelom. Zanima me simbolika te predstave. Primjećena je i jedna specifičnost kod ti prikaza. Jelen uvijek bježi prema zapadu, mislim na orijentaciju klesarske kompozicije. Napominjem i da se većina tih prizora pojavljuje na nekropolama koje se mogu dovesti u vezu sa vlasima. Tih prizora ima i na ostalim hercegovačkim lokalitetima, ali u mnogo manjem broju. Selo Ubosko kraj Ljubinja u kjem ima z lokaliteta stećaka, prednjači bo broju figuralnih prikaza lova na jelene. Da napomenem da su za Ubosko u srednjem vijeku naseljavali vlasi Burmazi i vlasi Vlahovići. Danas u selu žive potomci vlaha Mirilovića koji su se tu naselili početkom 18. vijeka. Lično mislim da pojava ima religijsku simboliku i da ne predstavlja scenu iz svakodnevnog života. Jeleni nisu naseljavali ove krajeve, ili bar o tome nema tragova.









Извор: Шефик Бешлагић, "Стећци - култура и умјетност" (1982.)