Аутор Тема: Власи  (Прочитано 190960 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Власи
« послато: Април 25, 2016, 11:37:59 поподне »
Често се на Форуму говори о Власима, а никако да отворимо ту тему.
Ко су Власи? Која је њихова хаплогрупа? Гдје су живјели, и сл.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Власи
« Одговор #1 послато: Април 26, 2016, 12:13:04 пре подне »
У почетку је термин Влах означавао романски слој становништва, да би се касније током средњег вијека односио на слој становништва који се бавио сточарством.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Власи
« Одговор #2 послато: Април 26, 2016, 07:37:22 пре подне »
Често се на Форуму говори о Власима, а никако да отворимо ту тему.
Ко су Власи? Која је њихова хаплогрупа? Гдје су живјели, и сл.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=638.0

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Власи
« Одговор #3 послато: Април 26, 2016, 08:19:15 пре подне »
Често се на Форуму говори о Власима, а никако да отворимо ту тему.
Ко су Власи? Која је њихова хаплогрупа? Гдје су живјели, и сл.

Ранко, овако постављена тема је превише широка, баш као и термин Влах.

Да ли мислиш на:

средњовјековне Влахе или Цинцаре или Влахе из Источне Србије или на нешто треће?

Све су ово различите приче и не могу се подвести под једну.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Власи
« Одговор #4 послато: Април 26, 2016, 08:59:56 пре подне »
Синиша, често се у ЦГ може прочитати о ''влашком карактеру брдских племена''. То ме подстакло да поставим ову тему и да је мало прокоментаришемо. Тешко је рећи да су Власи они који су се бавили сточарством, ако знамо чиме се бавило становништво ових простора до назад 30-40 година. Затим, треба имати у виду и тај турски пежоративни израз за православца - Влах. Ту на Форуму неко је коментарисао и нпр. Влахе Бобане из Херцеговине. Не мислим на Влахе у источној Србији за које знамо да су румунског поријекла, него на те средњевјековне Влахе који су живјели на простору данашње Херцеговине, Црне Горе и западне Србије. Ко је био тај народ? Јесу ли то Срби који су били сточари, или потомци старих народа и сл. На то сам мислио.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Власи
« Одговор #5 послато: Април 26, 2016, 09:40:11 пре подне »
Без пружања одговора на постављена питања, само бих додао да су и речи Велс/Велшани и Валонија/Валонци и неки други мањи или данас изумрли топоними истог порекла као и реч Влах.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #6 послато: Април 26, 2016, 10:11:41 пре подне »
Синиша, често се у ЦГ може прочитати о ''влашком карактеру брдских племена''. То ме подстакло да поставим ову тему и да је мало прокоментаришемо. Тешко је рећи да су Власи они који су се бавили сточарством, ако знамо чиме се бавило становништво ових простора до назад 30-40 година. Затим, треба имати у виду и тај турски пежоративни израз за православца - Влах. Ту на Форуму неко је коментарисао и нпр. Влахе Бобане из Херцеговине. Не мислим на Влахе у источној Србији за које знамо да су румунског поријекла, него на те средњевјековне Влахе који су живјели на простору данашње Херцеговине, Црне Горе и западне Србије. Ко је био тај народ? Јесу ли то Срби који су били сточари, или потомци старих народа и сл. На то сам мислио.
Ta vlaška plemena u kasnom srednjem vijeku potpuno su slovenizovana, ako su ikad išta drugo i bili. Karakterišu ih periodična stočarska kretanja odnosno izdizanje na planinske katune. Svoju karakterističnu haplogrupu nemaju. Dosad je ustanovljeno da su Mirilovići I2, Pivljani N, Drobnjaci I1. U srednjem vjeku riječ vlah vjerovatno označava društveni status nomadskog stočara koji se razlikuje od statusa kmeta, zemljoradnika.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Власи
« Одговор #7 послато: Април 26, 2016, 10:18:06 пре подне »
Ta vlaška plemena u kasnom srednjem vijeku potpuno su slovenizovana, ako su ikad išta drugo i bili. Karakterišu ih periodična stočarska kretanja odnosno izdizanje na planinske katune. Svoju karakterističnu haplogrupu nemaju. Dosad je ustanovljeno da su Mirilovići I2, Pivljani N, Drobnjaci I1. U srednjem vjeku riječ vlah vjerovatno označava društveni status nomadskog stočara koji se razlikuje od statusa kmeta, zemljoradnika.

Одлично објашњење, у свега пар реченица. :)

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Власи
« Одговор #8 послато: Април 26, 2016, 11:16:46 пре подне »
Без пружања одговора на постављена питања, само бих додао да су и речи Велс/Велшани и Валонија/Валонци и неки други мањи или данас изумрли топоними истог порекла као и реч Влах.
Небо је дао одлично објашњење повезаности влашког и келтског имена на теми о Келтима:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1055.20

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #9 послато: Април 26, 2016, 11:32:46 пре подне »
Одлично објашњење, у свега пар реченица. :)
Mislim da će nam testiranje u Hercegovini pomoći da odbacimo kao neosnovanu teoriju o striktno starosjedilačkoj karakteristici vlaha. Vrlo mi je interesantan rezultat Šarenca iz Bileće-R1a. Možda se mogu povezati sa vlasima Vlahovićima, zbog slave Lazareve subote. Šarenci su stara sveštenićka porodica koja je generacijama opsluživala crkvu Svetog kneza Lazara na Vlahovićima koja je porodična grobnica vodeće porodice tog klana. Na grobnom natpisu kneza Vlaća Bijelića spominje se " u svojoj crkvi u svetom Lazaru". Čujem da je juče testiran i jedan Bovan. Ostavljam mogućnost da bi nam Bovan mogao dati ugarački haplotip.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Власи
« Одговор #10 послато: Април 26, 2016, 11:45:35 пре подне »
По мом схватању, код средњовјековних влаха је морао постојати тај условно говорећи романски основ, на који се касније љепило много шта, што разноврсност хаплотипова и показује. Зашто се љепило?

Због повољног законског положаја, релативне слободе и аутономије коју су власи уживали и у немањићкој Србији и за вријеме Турака и касније у Аустрији и Млецима.

Стари влашки закони су били тековина средњовјековног права, вејроватно још у вријеме Ромејског царства. Потпуно исти положај имали су и моравски Власи у данашњој Чешкој.

Власи су имали и препознатљиву материјалну културу. Стећци, које је аустријска археологија и историографија настојала приказати као материјалну културу измишљених босанских "богумила" заправо су јасан влашки материјални траг.

Скоро сам наишао на једну прилично занимљиву студију из 1991. године, под називом ANTE MILOŠEVIĆ, Stećci i Vlasi. Stećci i vlaške migracije 14. i15. stoljeća u Dalmaciji i jugozapadnoj Bosni (Regionalni zavod zazaštitu spomenika kulture Split; Split, 1991.)

Занимљиви су сљедећи моменти из студије:

"Raspravljajući o pitanju jesu li Vlasi bili financijski sposobni naručivati izradu skupih
stećaka, autor pronalazi zanimljivi podatak daje cetinski Vlah Ostoja Bogović godine 1377.
podmirio troškove pokopa Vlaha Priboja Papalića od 40 libara. Tada je ukop u Splitu
koštao 4-8 libara, a za 40 libara mogla se čak kupiti obiteljska grobnica u crkvi šibenskih
franjevaca."

" Autor ističe da je osnovna karakteristika cetinskih stećaka njihova ukrašenost i zaključuje
da je jednostavnim ornamentima ukrašeno samo 8 posto svih cetinskih stećaka.
Nadalje nas upozorava na zanimljive pločaste stećke iz Bitelića koji su ukrašeni identičnim
geometrijskim ornamentom. Drugdje u Dalmaciji nisu pronađeni stećci s takvim ornamentima,
a takva ornamentalna ukrasa nema ni na grobljima s istovjetnim spomenicima u susjednoj
Hercegovini i Bosni. Međutim, po karakteru ornamenata i tretiranju površine, stećci
iz Bitelića su vrlo bliski nekolicini spomenika s područja današnje Crne Gore, posebno
onima kod Petrove crkve u Nikšiću.
Spominjanje Crne Gore u kontekstu Vlaha ima izuzetno
značenje znamo li da su i tamo bile snažne vlaške grupacije koje su krenule u naseljavanje
Bosne, Hercegovine i Hrvatske. "

Књига може да се нађе на сљедећем линку

http://www.academia.edu/18880512/Ste%C4%87ci_i_Vlasi_Ste%C4%87ci_i_vla%C5%A1ke_migracije_14._i_15._stolje%C4%87a_u_Dalmaciji_i_jugozapadnoj_Bosni._Ste%C4%87aks_Standing_Tombstones_and_Migrations_of_the_Vlasi_Autochthonous_Population_in_Dalmatia_and_Southwestern_Bosnia_in_the_14th_and_15th_Centuries

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #11 послато: Април 26, 2016, 12:00:05 поподне »
По мом схватању, код средњовјековних влаха је морао постојати тај условно говорећи романски основ, на који се касније љепило много шта, што разноврсност хаплотипова и показује. Зашто се љепило?

Због повољног законског положаја, релативне слободе и аутономије коју су власи уживали и у немањићкој Србији и за вријеме Турака и касније у Аустрији и Млецима.

Стари влашки закони су били тековина средњовјековног права, вејроватно још у вријеме Ромејског царства. Потпуно исти положај имали су и моравски Власи у данашњој Чешкој.

Власи су имали и препознатљиву материјалну културу. Стећци, које је аустријска археологија и историографија настојала приказати као материјалну културу измишљених босанских "богумила" заправо су јасан влашки материјални траг.

Скоро сам наишао на једну прилично занимљиву студију из 1991. године, под називом ANTE MILOŠEVIĆ, Stećci i Vlasi. Stećci i vlaške migracije 14. i15. stoljeća u Dalmaciji i jugozapadnoj Bosni (Regionalni zavod zazaštitu spomenika kulture Split; Split, 1991.)

Занимљиви су сљедећи моменти из студије:

"Raspravljajući o pitanju jesu li Vlasi bili financijski sposobni naručivati izradu skupih
stećaka, autor pronalazi zanimljivi podatak daje cetinski Vlah Ostoja Bogović godine 1377.
podmirio troškove pokopa Vlaha Priboja Papalića od 40 libara. Tada je ukop u Splitu
koštao 4-8 libara, a za 40 libara mogla se čak kupiti obiteljska grobnica u crkvi šibenskih
franjevaca."

" Autor ističe da je osnovna karakteristika cetinskih stećaka njihova ukrašenost i zaključuje
da je jednostavnim ornamentima ukrašeno samo 8 posto svih cetinskih stećaka.
Nadalje nas upozorava na zanimljive pločaste stećke iz Bitelića koji su ukrašeni identičnim
geometrijskim ornamentom. Drugdje u Dalmaciji nisu pronađeni stećci s takvim ornamentima,
a takva ornamentalna ukrasa nema ni na grobljima s istovjetnim spomenicima u susjednoj
Hercegovini i Bosni. Međutim, po karakteru ornamenata i tretiranju površine, stećci
iz Bitelića su vrlo bliski nekolicini spomenika s područja današnje Crne Gore, posebno
onima kod Petrove crkve u Nikšiću.
Spominjanje Crne Gore u kontekstu Vlaha ima izuzetno
značenje znamo li da su i tamo bile snažne vlaške grupacije koje su krenule u naseljavanje
Bosne, Hercegovine i Hrvatske. "

Књига може да се нађе на сљедећем линку

http://www.academia.edu/18880512/Ste%C4%87ci_i_Vlasi_Ste%C4%87ci_i_vla%C5%A1ke_migracije_14._i_15._stolje%C4%87a_u_Dalmaciji_i_jugozapadnoj_Bosni._Ste%C4%87aks_Standing_Tombstones_and_Migrations_of_the_Vlasi_Autochthonous_Population_in_Dalmatia_and_Southwestern_Bosnia_in_the_14th_and_15th_Centuries
Vlasi u Hercegovini u jednom istorijskom momentu imaju sjajan ekonomski položaj. Dubrovačka trgovina sa unutrašnjosti mora da ide preko njihove teritorije. U 15 vijeku slabi centralna vlast i oni mogu da oporezuju dubropvačke trgovce. Ima i taj momenat u razvoju suknarske manufaktiure u Dubrovniku, kad Vlasi u Dubrovnk donose i sirovinu i tehnologiju. Stećci u mom kraju, a to je Ljubinje su vjerovatno vrhunac umjetnosti na cijelom području rasprostiranja ovakvih nadgrobnika. Preko 20% ukrašenosti i više od 40 natpisa nalazi se na teritorije nekadašnjeg ljubinjskog sreza koji se svojim granicama otprilike poklapa sa istorijskom župom Popovo.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Власи
« Одговор #12 послато: Април 26, 2016, 12:24:02 поподне »
Vlasi u Hercegovini u jednom istorijskom momentu imaju sjajan ekonomski položaj. Dubrovačka trgovina sa unutrašnjosti mora da ide preko njihove teritorije. U 15 vijeku slabi centralna vlast i oni mogu da oporezuju dubropvačke trgovce. Ima i taj momenat u razvoju suknarske manufaktiure u Dubrovniku, kad Vlasi u Dubrovnk donose i sirovinu i tehnologiju. Stećci u mom kraju, a to je Ljubinje su vjerovatno vrhunac umjetnosti na cijelom području rasprostiranja ovakvih nadgrobnika. Preko 20% ukrašenosti i više od 40 natpisa nalazi se na teritorije nekadašnjeg ljubinjskog sreza koji se svojim granicama otprilike poklapa sa istorijskom župom Popovo.

Колико сам видио, власи на подручју Херцеговине су били прилично територијално одређена група и некако се стиче утисак да су они били доминантно становништво Херцеговине (због честих помена у дубровачком архиву), али ипак није било тако. Власи се не помињу управо на оним подручјима које се у Дукљаниновом спису помињу као жупе. Влашких катуна нема на подручју Невесиња, Гацка, Попова поља. У првим годинама турске владавине се шире и у жупе. Исто такос е види из пописа да је жупско становништво прилично страдало (наводи се велик број удовица). С друге стране власи са Турцима имају аранжман, онакав какав су прије тога имали са херцеговачким племством.

У турском попису Херцеговине из 1477. код Чапљине се наводе села у којима су прије рата "живјели Срби, а сада живе власи". Веома интересантна формулација турског пописивача. Аличић у коментару каже да те Србе треба сматрати као ознаку земљорадничког становништва, а не етничке Србе.

Влашке страјешине добијају и неке раније посједе властеле, а ширење влаха се набоље види у двојном имену жупа тј. нахија. Оногошт постаје Никшић, Комарница постаје Дробњак, Пива постаје Бања. 


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #13 послато: Април 26, 2016, 12:35:34 поподне »
Колико сам видио, власи на подручју Херцеговине су били прилично територијално одређена група и некако се стиче утисак да су они били доминантно становништво Херцеговине (због честих помена у дубровачком архиву), али ипак није било тако. Власи се не помињу управо на оним подручјима које се у Дукљаниновом спису помињу као жупе. Влашких катуна нема на подручју Невесиња, Гацка, Попова поља. У првим годинама турске владавине се шире и у жупе. Исто такос е види из пописа да је жупско становништво прилично страдало (наводи се велик број удовица). С друге стране власи са Турцима имају аранжман, онакав какав су прије тога имали са херцеговачким племством.

У турском попису Херцеговине из 1477. код Чапљине се наводе села у којима су прије рата "живјели Срби, а сада живе власи". Веома интересантна формулација турског пописивача. Аличић у коментару каже да те Србе треба сматрати као ознаку земљорадничког становништва, а не етничке Србе.

Влашке страјешине добијају и неке раније посједе властеле, а ширење влаха се набоље види у двојном имену жупа тј. нахија. Оногошт постаје Никшић, Комарница постаје Дробњак, Пива постаје Бања.
Da, ima nedoumica u popisu. ima formulacija" to su srpske zemlje od davnina" U Nevesinju i Gacku ima vlaha, nije mi tu popis pa ne mogu da tvrdim. I u Popovu ima vlaha, ali ne puno. Geografske prilike u Popovu nisu dozvoljavale razvoj vlaških katuna. Strma brda sa malo pašnjaka, a polje potopljeno, pa se stoka u Popovu ne može izimiti. Ljubinje je dio župe Popovo pa je prepuno vlaških katuna, Burmaza, Vlahovića, Nenkovaca, Bančića,Gleđevaca, Ugaraka...

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #14 послато: Април 26, 2016, 12:45:25 поподне »
Da, ima nedoumica u popisu. ima formulacija" to su srpske zemlje od davnina" U Nevesinju i Gacku ima vlaha, nije mi tu popis pa ne mogu da tvrdim. I u Popovu ima vlaha, ali ne puno. Geografske prilike u Popovu nisu dozvoljavale razvoj vlaških katuna. Strma brda sa malo pašnjaka, a polje potopljeno, pa se stoka u Popovu ne može izimiti. Ljubinje je dio župe Popovo pa je prepuno vlaških katuna, Burmaza, Vlahovića, Nenkovaca, Bančića,Gleđevaca, Ugaraka...
Samo da dodam, Popovo Polje je bilo nešto kao Nil u starom Egiptu. Posle povlačenja vode(Popovo je bilo potopljeno preko zime, dubine vode i do 50 metara) u proljeće, to je bio idealan teren za gajenje jare pšenice. Inače vrlo specifičan kraj, zimi su se bavili ribarenjem, i to pravim, sa barkama, mrežama...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Власи
« Одговор #15 послато: Април 26, 2016, 12:54:52 поподне »
Прва значајнија влашка скупина на коју су Турци наишли освајајући српске земље и коју су прву унијеле у своје пописе били су тзв. Власи Барче или сјенички власи. Заправо ради се о простору данашње општине Нова Варош. У даљем свом продору према Врхбосни (Сарајеву) Турци не наилазе на друге влахе сем ових.

Управо зато мислим да би за схватање проблема средњовјековних влаха кључно било да се на основу првих турских пописа (посебно оних из 1455, 1468 и 1477) установи гдје су заправо ти власи живјели. То не би требало бити тешко, јер се у турским пописима мање или више јасно наводе мјеста.

Оно што сам на прескок могао видјети из тих турских пописа јесте да су главне влашка подручја била: око Стоца и Љубиња, Рудине, заправо простор између Билеће, Требиња и Никшића, подручје Пљеваља и Пријепоља (не сво) и Мојковца и Колашина,Шавника,  западна Херцеговина са макарским приморјем.

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Власи
« Одговор #16 послато: Април 26, 2016, 01:04:04 поподне »
Da bi se odgovorilo na pitanje o tome ko su bili Vlasi, neophodno je staviti ga u odredjeni kontekst.
Ako to stavimo u kontekst novih saznanja o genetici to bi po meni bilo ovako: među današnjim Srbima, Hrvatima i Bošnjacima postoji veliki stepen korelacije u haplogrupama, to je skoro nerazdvojivo i to je i bilo za očekivati. Sve osnovne haplogrupe su iste kod svih. No, ako malo bliže pogledamo, vidjećemo da su Srbi (uključujući i Crnogorce) znatno raznovrsniji od druga dva naroda. Srbija i CG su među najheterogenijim područjima Evrope sa tačke gledišta haplogrupa. Kada se radi o BiH, primjetno je da su svi slični, ali da su Srbi znatno heterogeniji od druga dva naroda. Slično je i sa Srbima u Hrvatskoj.
Dakle, u određenom periodu je bilo velikog pomjeranja sa jugoistoka Balkana prema sjeverozapadu. Ti migranti su uglavnom bili stočari, vodili su polunomadski način života. Veliki dio njih je imao neslovensko porijeklo, neki su još u tom momentu i govorili na raznim starosjedilačkim jezicima (srodnim vlaškom jeziku). Njihove vjerske navike su bile formirane pod uticajem Vizantije. Većina njih je prošla (ili ostala) kroz CG i istočnu Hercegovinu.
U smislu haplogrupa, oni su odgovorni za pojačano prisustvo E1b1, raznih J1 i J2, možda G2 i I2a DN kod Srba. Sve te ljude su nekad nazivali Vlasima, u međuvremenu su se oni potpuno slovenizirali i, zbog vjere, asimilirali u Srbe.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Власи
« Одговор #17 послато: Април 26, 2016, 01:04:27 поподне »
Прва значајнија влашка скупина на коју су Турци наишли освајајући српске земље и коју су прву унијеле у своје пописе били су тзв. Власи Барче или сјенички власи. Заправо ради се о простору данашње општине Нова Варош. У даљем свом продору према Врхбосни (Сарајеву) Турци не наилазе на друге влахе сем ових.

Управо зато мислим да би за схватање проблема средњовјековних влаха кључно било да се на основу првих турских пописа (посебно оних из 1455, 1468 и 1477) установи гдје су заправо ти власи живјели. То не би требало бити тешко, јер се у турским пописима мање или више јасно наводе мјеста.

Оно што сам на прескок могао видјети из тих турских пописа јесте да су главне влашка подручја била: око Стоца и Љубиња, Рудине, заправо простор између Билеће, Требиња и Никшића, подручје Пљеваља и Пријепоља (не сво) и Мојковца и Колашина,Шавника,  западна Херцеговина са макарским приморјем.
Koliko se sjećam popisa(ah ti studenti, uzmu pa ne vraćaju) spomenuto je nekih 10 000 oženjenih vlaha, a poimenično popisano oko 7 500. Ovo za južno hercegovačke vlahe koje su zvali i Donji Vlasi mogu da objasnim. Naime na tim njihovim matičnim područjima ljeti vlada biblijska suša, pa se oni pomiču ka zelengori i Treskavici gdje ima izvora i jezera. Slika u Nevesinju i Gacku je bitno drukčija. To su mjesta na višoj nadmorskoj visini sa više paše i vode, te su stočarska kretanja tog stanovništva kraća. Vlaha je sigurno bilo u Gacku i Nevesinju, ali moram doći do popisa.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Власи
« Одговор #18 послато: Април 26, 2016, 07:26:20 поподне »
Колико сам видио, власи на подручју Херцеговине су били прилично територијално одређена група и некако се стиче утисак да су они били доминантно становништво Херцеговине (због честих помена у дубровачком архиву), али ипак није било тако. Власи се не помињу управо на оним подручјима које се у Дукљаниновом спису помињу као жупе. Влашких катуна нема на подручју Невесиња, Гацка, Попова поља. У првим годинама турске владавине се шире и у жупе. Исто такос е види из пописа да је жупско становништво прилично страдало (наводи се велик број удовица). С друге стране власи са Турцима имају аранжман, онакав какав су прије тога имали са херцеговачким племством.

У турском попису Херцеговине из 1477. код Чапљине се наводе села у којима су прије рата "живјели Срби, а сада живе власи". Веома интересантна формулација турског пописивача. Аличић у коментару каже да те Србе треба сматрати као ознаку земљорадничког становништва, а не етничке Србе.

Влашке страјешине добијају и неке раније посједе властеле, а ширење влаха се набоље види у двојном имену жупа тј. нахија. Оногошт постаје Никшић, Комарница постаје Дробњак, Пива постаје Бања.
Синиша,
Аличић је толико застранио у смислу покушаја да обезвреди све што се везује за Србе, и толико испољава своју мржњу према Србима да их у разговору чак и не зове тим именом већ ''Ћетници'', у шта сам се лично уверио кроз разговор са њим, да је просто изгубило смисао све оно што од рата на овамо објављује, а чуо сам од професора Тошића да је национализам и мржњу према Србима  испољавао и доста пре рата.  Резиме његовог последњег објављеног превода ''Опширни катастарски попис за област херцегову из 1585. год.'' своди се на то да су у то време муслимани чинили огромну већину становништа те области, а да ти не кажем како је преводио неке топониме у влашким нахијама кад је за манастир Морачу уместо да преведе као ''црква Пречисте'' превео као ''црква Пргашина'', а ''Игуман син Пастора'' као ''Гуман син Патора'', иако је јасно и лаику о чему је реч.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Власи
« Одговор #19 послато: Април 26, 2016, 07:39:12 поподне »
Da bi se odgovorilo na pitanje o tome ko su bili Vlasi, neophodno je staviti ga u odredjeni kontekst.
Ako to stavimo u kontekst novih saznanja o genetici to bi po meni bilo ovako: među današnjim Srbima, Hrvatima i Bošnjacima postoji veliki stepen korelacije u haplogrupama, to je skoro nerazdvojivo i to je i bilo za očekivati. Sve osnovne haplogrupe su iste kod svih. No, ako malo bliže pogledamo, vidjećemo da su Srbi (uključujući i Crnogorce) znatno raznovrsniji od druga dva naroda. Srbija i CG su među najheterogenijim područjima Evrope sa tačke gledišta haplogrupa. Kada se radi o BiH, primjetno je da su svi slični, ali da su Srbi znatno heterogeniji od druga dva naroda. Slično je i sa Srbima u Hrvatskoj.
Dakle, u određenom periodu je bilo velikog pomjeranja sa jugoistoka Balkana prema sjeverozapadu. Ti migranti su uglavnom bili stočari, vodili su polunomadski način života. Veliki dio njih je imao neslovensko porijeklo, neki su još u tom momentu i govorili na raznim starosjedilačkim jezicima (srodnim vlaškom jeziku). Njihove vjerske navike su bile formirane pod uticajem Vizantije. Većina njih je prošla (ili ostala) kroz CG i istočnu Hercegovinu.
U smislu haplogrupa, oni su odgovorni za pojačano prisustvo E1b1, raznih J1 i J2, možda G2 i I2a DN kod Srba. Sve te ljude su nekad nazivali Vlasima, u međuvremenu su se oni potpuno slovenizirali i, zbog vjere, asimilirali u Srbe.
Јеси ли сигуран за И2а ДН? Припадници ове хаплогрупе вероватно јесу једним малим делом улазили у састав Влаха староседелаца, али се сигурно не може рећи да су Власи одговорни за појачано присуство ове хаплогрупе код Срба и да су они касније словенизирани и асимилирани у Србе, кад знамо да је она заправо изворно словенска. Треба да направиш разлику између назива ''Влах'' (са великим В) који означава етничку припадност и односи се на староседелачки слој становништва у области Балкана, и назива ''влах'' (са малим в) који означава сточара из периода немањићке државе и касније под Турском влашћу.