Аутор Тема: Срби икавци  (Прочитано 25462 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Срби икавци
« Одговор #20 послато: Март 22, 2017, 03:50:33 поподне »
Око Врлике и Дрниша има Срба који су полу-икавци.  А чистих икаваца што се Далмације тиче колико ја знам има само у околини Сиња (нисам сигуран за Имотски и околину).  Икавског уплива има и код Срба из околине Книна.  Например Срби из Цетине али и из неких села у далматинском Косову код Книна не кажу ђед (као већина Срба из околине Книна) него дид.

Реално икавског уплива има у Крајини свуда. И ми смо говорили дида, а не ђед. Сјећам се још неких икавских ријечи код нас: сикира, двиста, заповидити и сл.

Међутим, говор је у цјелини био изразито источнохерцеговачки ијекавски.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Срби икавци
« Одговор #21 послато: Март 22, 2017, 04:10:39 поподне »
И ја сам то прије мислио, али није та црта ограничена само на чакавски, прелазак Љ и Ђ у Ј није ријетка појава чак и у западној Херцеговини, то каже хрватски лингвиста Јосип Лисац. Та црта обухвата скоро све чакавске говоре, али и велик дио новоштокавског икавског подручја. Иначе, ја сам у горњем посту упоређивао говор Азбуковице са говором западне Херцеговине, како бих објаснио да нису блиско повезани.
Први пут чујем за сеоске Србе икавце у Далмацији, традиционално се тврди да су Срби у Далмацији икавци само у урбаним подручјима. До сад сам упознао велик број српских избјеглица из руралних дјелова Далмације, осјећао се је утицај адријатизама, али су апсолутно доминирале источнохерцеговачке црте.

Икавица код Срба сјеверне Далмације може се примјетити код појединих породица у насељима са мјешовитим дијалектолошко-вјерским саставом углавном географски смјешеним на рубовима (и)јекавсе масе или у српским селима изолованих унутар икавски говореће већине. Примјер употребе икавског дијалекта у говору сјевернодалматинских Срба лично знам из мјешовитог села Мириловић Поље поред Дрниша, које се такође налази у близини села Биочић настањено искључиво српским становништвом. За поменути Биочић Сима Тројановић у свом дјелу Ватра у обичајима и животу српског народа, СКА, 1929., Српски етнографски зборник, Томови 44-45, пише слиједеће:
"У котару книнском Дрниш је важно место као и Книн и Кистање, где и католици и православни говоре: ватра, огњиште, маша за ватраљ, обичне машиице - машице за хватање жара, само димњак, а кућа (за зграду). Особито по називу "димњак" отуђује се Книн знатно од Приморја и прилеже више западном копну. Село Биочић даје леп пример јекавштине: сијено, бијело, па нагласак вàреника, мàшице и т. д. И у Бијакову каже се ватра. За Бенковац са свом Буковицом ..."
Док нам Зрно не донесе списак српских села гдје се претежно употребљавала икавица у свакодневном говору прилажем дијалектолошку карту коју је приредио Павле Ивић:


https://1.bp.blogspot.com/-T9xuQy_RQt4/VWcnJsoHrsI/AAAAAAAAB3s/otTwSfNYpp0/s1600/ivicdijalektoloska2.jpg

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Срби икавци
« Одговор #22 послато: Март 22, 2017, 04:56:20 поподне »
Реално икавског уплива има у Крајини свуда. И ми смо говорили дида, а не ђед. Сјећам се још неких икавских ријечи код нас: сикира, двиста, заповидити и сл.

Међутим, говор је у цјелини био изразито источнохерцеговачки ијекавски.
Познавао сам једног старијег човека из околине Сиња (умро је пре неколико година).  Он је био Србин и причао је баш чистом икавицом, буквално без иједне ијекавске речи.  Неда Украден је из околине Имотског, једном приликом је релка да се у њеној породици причало икавицом.  У праву си за Србе у Крајини да генерално причају ијекавски (источнохерцеговачки).  Говор Срба из Босанске Крајине, северне Далмације и Лике је скоро идентичан говору источне Херцеговине.  Говор крајишких Срба нема пуно додирних тачака са црногорским говором (зетско-јужносанџачким), осим што оба говора припадају ијекавском изговору и то је једина сличност.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби икавци
« Одговор #23 послато: Март 22, 2017, 06:36:24 поподне »
Сјећам се још неких икавских ријечи код нас: сикира, двиста, заповидити и сл.
Међутим, говор је у цјелини био изразито источнохерцеговачки ијекавски.

Заборавих да поменем и сикиру у источнославонском говору. Има још тих икавизама, него се не могу сетити.
Али, ово што си навео за источнохерцеговачки ијекавски говор, важи и за Славонију.
Занимљиво је да тамо има и доста екавице, што је, верујем, последица близине Бачке и Срема.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вук Бачановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Срби икавци
« Одговор #24 послато: Март 22, 2017, 08:02:28 поподне »
А одакле икавица у повељи Вука Бранковића?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Срби икавци
« Одговор #25 послато: Март 22, 2017, 08:09:59 поподне »
А одакле икавица у повељи Вука Бранковића?

Дијак му бјеше из Широког Бријега.  :)

Ван мреже Вук Бачановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Срби икавци
« Одговор #26 послато: Март 22, 2017, 09:42:23 поподне »
Ја ипак мислим да је оно што се касније класификовало као "икавски говор" било знатно проширеније.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Срби икавци
« Одговор #27 послато: Март 23, 2017, 12:20:14 пре подне »
Срби икавци у Далмацији су заступљени у пограничним подручјима српског етничког простора (најјужнији рубови) и по правилу су измешани са Хрватима у својим селима.

-Код Дрниша су у јужнијим и западнијим крајевима бивше општине - Житнићу, Горњим Кричкама, заједно са малобројним Србима у Ружићу и Мосећу, затим у самом Дрнишу и селима Велушић и Развође западно (област Промина), па исто тако у Мирловић Пољу. Срби ијекавци су у севернијим деловима, према Книну, а то су села Биочић, Миочић, Тепљух, Кањане, Баљци, Штиково, Бободол. У Доњим Кричкама су ијекавци са "ђе", али имају доста икавских речи (дид, свит, пивац), а остала села су чиста ијекавица.

-Сва села Далматинске Загоре, која је иначе доминантно хрватска. То су Срби из села Радошић-Убли, Броћанац-Вучевица, Зелово, Дицмо и околина Сиња.

-Код Бенковца су у неким селима јужно и западно, али не знам тачно која. Јавио се неко из Трибња на мору, да су и тамо икавци.

-Кд Имотског такође сви у више села где има Срба.

Дакле, за сва та села карактеристично је то што се налазе у областима у којима доминирају Хрвати. Дао бих Пример села Баљци и Мирловић Поље која су једна до другог. Прво је скоро потпуно српско и ту је ијекавица, а друго је мешовито и ту су Срби икавци. На Мирловић се даље према југу и западу надовезују чисто хрватска села. Баљци и Мирловић су без дилеме насељени у исто време, истим становништвом, а сад се разликују по језику.

Занимљиво је да нема Хрвата ијекаваца на том подручју. Велико хрватско село Кијево код Книна је окружено ијекавским српским селима са свих страна, а у Кијеву је зато икавица. Чуо сам да у српском селу Штикову, једини Хрвати, с презименом Вујевић, користе икавицу, док су сви око њих ијекавци. Ово у неку руку обара тезу да су читава српска села у Далмацији покатоличена, јер би ваљда наставили да причају својим језиком, без обзира на промену вере.

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Срби икавци
« Одговор #28 послато: Март 23, 2017, 02:48:14 пре подне »
Срби икавци у Далмацији су заступљени у пограничним подручјима српског етничког простора (најјужнији рубови) и по правилу су измешани са Хрватима у својим селима.

-Код Дрниша су у јужнијим и западнијим крајевима бивше општине - Житнићу, Горњим Кричкама, заједно са малобројним Србима у Ружићу и Мосећу, затим у самом Дрнишу и селима Велушић и Развође западно (област Промина), па исто тако у Мирловић Пољу. Срби ијекавци су у севернијим деловима, према Книну, а то су села Биочић, Миочић, Тепљух, Кањане, Баљци, Штиково, Бободол. У Доњим Кричкама су ијекавци са "ђе", али имају доста икавских речи (дид, свит, пивац), а остала села су чиста ијекавица.

-Сва села Далматинске Загоре, која је иначе доминантно хрватска. То су Срби из села Радошић-Убли, Броћанац-Вучевица, Зелово, Дицмо и околина Сиња.

-Код Бенковца су у неким селима јужно и западно, али не знам тачно која. Јавио се неко из Трибња на мору, да су и тамо икавци.

-Кд Имотског такође сви у више села где има Срба.

Дакле, за сва та села карактеристично је то што се налазе у областима у којима доминирају Хрвати. Дао бих Пример села Баљци и Мирловић Поље која су једна до другог. Прво је скоро потпуно српско и ту је ијекавица, а друго је мешовито и ту су Срби икавци. На Мирловић се даље према југу и западу надовезују чисто хрватска села. Баљци и Мирловић су без дилеме насељени у исто време, истим становништвом, а сад се разликују по језику.

Занимљиво је да нема Хрвата ијекаваца на том подручју. Велико хрватско село Кијево код Книна је окружено ијекавским српским селима са свих страна, а у Кијеву је зато икавица. Чуо сам да у српском селу Штикову, једини Хрвати, с презименом Вујевић, користе икавицу, док су сви око њих ијекавци. Ово у неку руку обара тезу да су читава српска села у Далмацији покатоличена, јер би ваљда наставили да причају својим језиком, без обзира на промену вере.

Smoković, kao najzapadnije selo (i najbliže Vatikanu  :) ) sa sto postotnim udjelom srpskih pravoslavnih porodica u njemu, čiji mještani koriste ijekavicu, sa sličnim ubačenim ikavskim riječima koje si naveo. Selo je okruženo sa 3 hrvatska sela koja koriste isključivo ikavicu.
 

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Срби икавци
« Одговор #29 послато: Март 23, 2017, 10:36:48 пре подне »
Ја ипак мислим да је оно што се касније класификовало као "икавски говор" било знатно проширеније.

Јесте, западна Србија обилује икавским топонимима. Тиме можемо закључити да је старосрпска популација тог подручја у средњем вијеку била икавска. Каснија то становништво пред Османлијама бјежи далеко ка сјеверу, а на то подручје долазе ијекавски Срби из источне Херцеговине. Један знатан дио тих херцеговачких Срба прима ислам и заводи шеријатску власт под патронатом султана, док други дио чува православну вјеру и води рат против својих муслиманских рођака. Углавном, већ вјековима у западној Србији апсолутно доминирају Срби из источне и старе Херцеговине.

Што се тиче Азбуковице, икавске оазе у Србији, већ сам рекао да је то у суштини говор источне Херцеговине чији су говорници населили десно Подриње у вријеме док се је јат још увијек чувао, тј. док се је још увијек изговарао као затворено Е (као што га и дан данас чувају Словенци, те бројни рурални Срби и Хрвати). Касније је тај јат само еволуирао у И. Физиономија азбуковачког говора је источнохерцеговачка и источноштокавска, само се разликује икавским рефлексом јата. Нема ниједне западнохерцеговачке црте, за разлику од буњевачког, чија је западноштокавска физиономија видљива упркос томе што је знатно конвергирао са шумадинско-војвођанским по отвореном изговору вокала и разликовању тврдих и меких африката.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Срби икавци
« Одговор #30 послато: Март 26, 2017, 03:56:08 поподне »
Реално икавског уплива има у Крајини свуда. И ми смо говорили дида, а не ђед. Сјећам се још неких икавских ријечи код нас: сикира, двиста, заповидити и сл.

Међутим, говор је у цјелини био изразито источнохерцеговачки ијекавски.
То је то. И дан данас баба и деда са мајкине стране (пореклом из околине Шипова, избегли 90их) за неке речи користе икавицу, дид(а) ми прво пада на памет, а ту је још много речи. Читао сам у једној књизи из дигиталне библиотеке Порекла (покушаћу ових дана да нађем тај цитат) како је Босанска Крајина, односно околина Јајца у 16 и 17 веку насељавана Далматинцима, с' обзиром да је тај крај био опустошен након доласка Турака. Могуће је да је то насељавање људи из Далмације и допринело присуству икавице на то подручју.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Срби икавци
« Одговор #31 послато: Септембар 12, 2017, 05:27:00 поподне »
Покушаћу их ових горе наведених извора да наведем српске православне породице које би могле припадати овој групи:

"Поуње у Босанској Крајини"

Аничић, Бојић, Буздум, Даљевић, Ђерман, Ђукић, Ешен, Јездић, Калуђер, Кеча, Кнежевић, Љубичић, Максић, Славуљ, Станишић, Шипка- славе Марковдан

Арељ или Орељ, Дражић, Ерцег,  Иванић, Јованић, Керкез, Марић, Рабата, Станивуковић, Свјетлица или Свитлица, Тесла, Зец- славе Ђурђевдан

Баук, Бурсаћ, Момчиловић, Радујко, Рађеновић,  Танкосић, Зељковић- славе Ђурђевдан

Беговић, Ћирић,  Драгић, Гуслић, Јелача, Кецман, Прошић, Тубин- славе Вартоломејевдан

Беук, Ћопић, Дакић, Илић, Иванчевић, Кењало, Мирић, Радусин, Вулин- славе Михољдан

Бокан, Допуђа, Кужет, Кукавица, Малиновић, Мишковић, Пуђа, Радић, Репија, Стричевић, Шкорић, Штрбац, Тодић, Војводић, Замаклар- славе Ђурђевдан или Никољдан

Ђукић, Гвозден, Јожић,  Кнежевић, Мајкић, Марјановић, Мудринић, Савић, Стричић, Шушиловић, Вукомановић- славе Ђурђевдан

Босанчић, Смиљанић- славе св. Јована Златоустог

Бубало, Цимеша, Глувајић, Јелача, Медић- славе Ђурђевдан

Ћазић, Ђукановић, Грковић, Лонић, Марић, Недимовић, Пурар, Вајкановић, Жига- славе Ђурђевдан

Ћеранић, Ћеран- славе Ђурђевдан

Дамјанић, Карановић, Каран, Љубичић- славе Ђурђевдан или Никољдан

Драгорајац, Гајић, Крљић, Михаиловић, Пепић, Скулар, Стојић, Змијањац- славе Ђурђевдан

Грубор, Грубиша- славе Ђурђевдан

Илић, Лончар, Пађен- славе Ђурђевдан

Карић, Лукач, Мандић, Станаревић, Ступар, Вурдеља, Жегарац- славе Лазареву Суботу

Кнежевић, Кужет, Столиновић, Зорић- славе Ђурђевдан

Крнета, Љепоја, Малинковић, Милешевић, Шекеровић, Вујасин- славе Томиндан

Мандић, Скорупан, Шумоња- славе св. Игњатија Богоносца

Милиновић, Мршић, Врањеш-славе Ђурђевдан

Ољача, Петровић, Владушић- славе Ђурђевдан

Пухало слави св. Климента

Станковић, Војиновић- славе Ђурђевдан

Све ове овако груписане породице, по Карановићу представљају родове које имају заједничко поријекло. Могуће је да су и неки од ових родова повезани међусобно. Оно што се одмах примјећује јесте да Ђурђевдан убједљиво преовлађује као крсна слава ових стариначких крајишких родова, али да затим слиједе неке ријетке славе: Томиндан, Марковдан, Михољдан,Лазарева Субота али и неке сасвим ријетке : Вартоломејевдан, Игњатијевдан, св. Климент. Видјећемо да овакве специфичне славе налазимо и међу икавцима у Соколској нахији у Подрињу. Код досељеника из источне Херцеговине, Рашке и Црне Горе Ђурђевдана као слава скоро да уопште нема.

Ове горе породице би по Карановићу представљале старо српско становништво Доњих Краја, а судећи по везама са Херцеговином (западном и средњом) и Хума. Управо су те области, иако од најранијег периода настањене Србима , биле ван ефективне власти српских краљева, али су доста рано ушле у састав босанске државе.

Нека од ових презимена као Штрбац и Орељ веома су стара. Јављају се у документима још у 16.вијеку.

Погледао сам генетску слику ових породица са списка (тамо где има тестираних). Делује да и међу овим Србима староседеоцима има пуно оних чији су корени заправо у Херцеговини.

Има и неких родова који су можда дуже изоловани на том простору, па самим тим имају највеће шансе за старинце. Поред појединих I2-PH908, које је тешко разврстати на основу маркера, ту су ови слављеници Марковдана I2-CTS10228 и евентуално R1a-Z280>YP237. Мада и они имају потенцијална поклапања јужније.

Врло вероватно се и овај "старији" слој померио нешто раније из тих области. Ту је могуће било и истинских староседелаца, мада су они у највећем броју раселили, примили ислам, или прешли на католичанство. Касније су све њих "надјачали" досељеници из Херцеговине, Рашке и Зете који и данас чине главнину становништва.

Овако би изгледала генетска слика (у оквиру неких родова има више хаплогрупа, па ћу наводити све):

1. I2-CTS10228, I1-Z63 Мацуре
2. -
3. I2-PH908, R1a-M458
4. I2-PH908, R1a-M458, J2b-M205 Кричи
5. I2-PH908, E-V13>Z5018, поклапање Морача
6. N-P189.2 Бањани
7. I2a-Dinaric?
8. -
9. R1a-Z280>YP237, E-V13>Z5017 439=9, поклапање Херцеговина
10. -
11. -
12. I1-P109 Дробњаци
13. I2-CTS10228
14. R1a-Z280>YP237
15. -
16. I2-PH908
17. I2-PH908
18. -
19. -
20. I2-PH908
21. -
22. -
23. I1-P109 Дробњаци
« Последња измена: Септембар 12, 2017, 05:46:42 поподне Лука »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Срби икавци
« Одговор #32 послато: Септембар 12, 2017, 05:41:41 поподне »
То је то. И дан данас баба и деда са мајкине стране (пореклом из околине Шипова, избегли 90их) за неке речи користе икавицу, дид(а) ми прво пада на памет, а ту је још много речи. Читао сам у једној књизи из дигиталне библиотеке Порекла (покушаћу ових дана да нађем тај цитат) како је Босанска Крајина, односно околина Јајца у 16 и 17 веку насељавана Далматинцима, с' обзиром да је тај крај био опустошен након доласка Турака. Могуће је да је то насељавање људи из Далмације и допринело присуству икавице на то подручју.
Имам невјесту којој су родитељи комбинација Шипово и Јаце. Дједа из Шипова зове ђед а из Јаца, дид. Ево један примјер из породице моје мајке. Она се дјевојачки презивала Брстина а њено племе живи и у

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Срби икавци
« Одговор #33 послато: Фебруар 23, 2018, 09:47:56 поподне »
Интересантно је да су "икавски" родови углавном и најстарији у Азбуковици. Православних староседеоца скоро да нема, што значи да је ово подручје опустело након Аустријско-турских ратова. Мислим на православно становништво. Вероватно је један део њих прешао на ислам, а други одселио ка северу.
Пошто је у питању рударски крај, јасно је зашто су Турци допуштали становништву из Далмације и Западне Босне да се насељава управо овде.

Што се тиче икавског говора, не знам како је могао да ишчезне за само 100 година (од како је Љ. Павловић радио Соколску нахију). Колико знам, данас икавштине скоро да нема ни у траговима. Једино шта ми пада на памет је поменута "сикира" или "сикирација". :) Не треба заборавити чињеницу да су Јадар, Рађевина и део Соколске нахије све до устанака били у саставу Босанског пашалука. Због тога данас имамо доста ијекавског говорног наслеђа.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Срби икавци
« Одговор #34 послато: Мај 29, 2018, 03:26:15 пре подне »
Код далматинских Срба има презимена са икавском основом.

Билић (Цивљане),  Бижић (Ђеврске),  Свитлица (Сонковић),  Мишина (Косоре),  Цвитковац (Маовице),  Стипановић (Кољане)...

https://sr.wikipedia.org/wiki/Цивљане#Презимена
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђеврске#Презимена
https://sr.wikipedia.org/wiki/Сонковић#Презимена
https://sr.wikipedia.org/wiki/Косоре#Презимена
https://en.wikipedia.org/wiki/Маовице#Презимена
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кољане#Презимена

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Срби икавци
« Одговор #35 послато: Јун 20, 2018, 04:39:05 пре подне »
Писмо проте Радослава из Поуња надхерцегу Фердинанду - 5. јули 1596

Од христијанских синов, ми протопопа Радослав, бишкуп поунских и поглавник и заповидник тридесет попов и правитељ христијанске вире, вазмножмому и вазвеличеному и племенитому и сможитому и светлога рода краљева племену и таначнику и заповиднику генералом, бишкупом, баном, капитаном и вицекапитаном, војводам, шпаном и десетником свих словинских и хрватских и приморских крајин и земаљ штајерских и которанских и свих западних земаљ господин господину херцегу, пишемо поклон и липо поздрављеније: поунска крајина, влашки синови, најпри бишкуп Радослав, војвода Милош, кнез Дојчин, кнез Рак, Богдан ага, кнез Врањеш, кнез Манојло, Вујица јузбаша, кнез Богдан, харанбаша Дракула, одабаше Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Новак, бешли баша Новак, кнез Радослав Хранислав, кнез Вујин и сви кнезови поунски крај и сви јунаци мали и велики, препорученије господину херцегу и свим његовим поглавником. Ето чујемо да хоћеш напридовати на ову крајину поунску. Ходи у добри час наприд, а ми ћемо чекати, како ваша милост нам одлучак пошаље, те и како Бог да, јере се вашој милости волимо дати и служити господину Ису Крсту и Марије матери и крижу Божијему и свим свецем, него ли служити поганим Турком и вири проклетог Мухамеда отпадника, ки нас попирају и нашу виру кршћену, и тирају да ми кршћену крв проливамо, а ми волим њих крв проливати него ли своје вире кршћене. А сад и, ваша милост, молимо, пошаљите нам одлучак, који ћете нам разлог учинити бишкупу, који ли кнезовом, који ли агам, одобашам, јузбашам, мали људем, јере, господине милостиви, ми, бишкуп, ишћемо од ваше милости један град или два, такајше два кнеза, саки по град, који то дугованије справљамо. Не ишћемо од вас пуних земаљ него од седамдесет пустих градов, који су пусти међу Уну и Купу, и од њих не ишћемо великих него малих еда би Бог дао, да Уни ослободимо и даље, јере морете ако хоћете с Богом јединим и с вашим трудом и нашим. И ако Бог даде, те се ми састанемо, хоће Бог видити, како ћемо ову крајину ослободити с Богом јединим и вам право и пошћено служити. Јере, господине милостиви, ако дојдете, хоће се ова земља дати и градови заједно и ми вашој милости нећемо невире учинити срх Бога јединога.                   



Моја мајка каже да су старији људи у Плавну имали узречицу "Ису Крста ми."
« Последња измена: Јун 20, 2018, 04:46:02 пре подне Свевлад »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Срби икавци
« Одговор #36 послато: Јун 20, 2018, 10:58:05 пре подне »
Писмо проте Радослава из Поуња надхерцегу Фердинанду - 5. јули 1596

Од христијанских синов, ми протопопа Радослав, бишкуп поунских и поглавник и заповидник тридесет попов и правитељ христијанске вире, вазмножмому и вазвеличеному и племенитому и сможитому и светлога рода краљева племену и таначнику и заповиднику генералом, бишкупом, баном, капитаном и вицекапитаном, војводам, шпаном и десетником свих словинских и хрватских и приморских крајин и земаљ штајерских и которанских и свих западних земаљ господин господину херцегу, пишемо поклон и липо поздрављеније: поунска крајина, влашки синови, најпри бишкуп Радослав, војвода Милош, кнез Дојчин, кнез Рак, Богдан ага, кнез Врањеш, кнез Манојло, Вујица јузбаша, кнез Богдан, харанбаша Дракула, одабаше Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Новак, бешли баша Новак, кнез Радослав Хранислав, кнез Вујин и сви кнезови поунски крај и сви јунаци мали и велики, препорученије господину херцегу и свим његовим поглавником. Ето чујемо да хоћеш напридовати на ову крајину поунску. Ходи у добри час наприд, а ми ћемо чекати, како ваша милост нам одлучак пошаље, те и како Бог да, јере се вашој милости волимо дати и служити господину Ису Крсту и Марије матери и крижу Божијему и свим свецем, него ли служити поганим Турком и вири проклетог Мухамеда отпадника, ки нас попирају и нашу виру кршћену, и тирају да ми кршћену крв проливамо, а ми волим њих крв проливати него ли своје вире кршћене. А сад и, ваша милост, молимо, пошаљите нам одлучак, који ћете нам разлог учинити бишкупу, који ли кнезовом, који ли агам, одобашам, јузбашам, мали људем, јере, господине милостиви, ми, бишкуп, ишћемо од ваше милости један град или два, такајше два кнеза, саки по град, који то дугованије справљамо. Не ишћемо од вас пуних земаљ него од седамдесет пустих градов, који су пусти међу Уну и Купу, и од њих не ишћемо великих него малих еда би Бог дао, да Уни ослободимо и даље, јере морете ако хоћете с Богом јединим и с вашим трудом и нашим. И ако Бог даде, те се ми састанемо, хоће Бог видити, како ћемо ову крајину ослободити с Богом јединим и вам право и пошћено служити. Јере, господине милостиви, ако дојдете, хоће се ова земља дати и градови заједно и ми вашој милости нећемо невире учинити срх Бога јединога.                   



Моја мајка каже да су старији људи у Плавну имали узречицу "Ису Крста ми."


Једну рич могу нам читатељи погришно разумити, и то "разлог". "Разлог" је првобитно знаменало " обћи удио или удио земље". Тому Нимци веле " Grund " /грунт/, али им та иста рич се користи и у значењу онога ча се по латински вели "causa".  По тому су крајем 19. вика, јере је Нимцем рич за "земљ. удио" ( на свих словинских језицих "разлог" ) и за "causa" једна те иста, тако и Хрватски књижевници почали говорити "разлог" за "causa", премда се то донле, како је унесено и у старих вокабуларих, називало само "узрок", а "разлог" је знаменало једино оно, ча сада веле по нимачкому начину "грунт".
« Последња измена: Јун 20, 2018, 11:01:50 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Срби икавци
« Одговор #37 послато: Јун 20, 2018, 09:38:59 поподне »
Bishof Radoslav und andere Hauptleute der Serben von Pounje schreiben Erzherzog Ferdinand wegen gemeinsamer Aktion gege die Türken - Бискуп Радослав из Поуња и друге вође Срба пишу надхерцегу Фердинанду ради заједничке акције против Турака.

Написано је на штокавској икавици и разумљиво је и из оригиналног документа, иако је писано давне 1596. године.
« Последња измена: Јун 20, 2018, 09:46:01 поподне Свевлад »

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: Срби икавци
« Одговор #38 послато: Јун 20, 2018, 10:04:36 поподне »
Занимљиво да у дативу множине поред "о" имамо и "а". Имамо и "е" после "д" у "лудем".

генералом, бишкупом, баном, капитаном и вицекапитаном, војводам

кнезовом, кои ли агам, одобашам, узбашам, малим лудем

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Срби икавци
« Одговор #39 послато: Јун 21, 2018, 02:58:38 пре подне »
Занимљиво да у дативу множине поред "о" имамо и "а". Имамо и "е" после "д" у "лудем".

генералом, бишкупом, баном, капитаном и вицекапитаном, војводам

кнезовом, кои ли агам, одобашам, узбашам, малим лудем

Нема ту ничега необичнога или како ти рече "занимљивога"?
Васда је било тако да о-основе (мужски и средњи род) у дативу каче -ом, а-основе каче -ам. Када је основа завршена мехким сугласником (ј,рј, љ, њ, ћ, ђ, ч, ж, ш, ц) -ом се преглашава у -ем.

Хрвати > Идем к Хватом, али Србљи > Идем к Србљем (а не к Србљом). Исто тако "коњем" а не коњом. Из истога узрока је и "љедјем".

-ам имају само -а основе; жена > женам, судија > судијам.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?