Аутор Тема: Захумски Лицики-посебно племе?  (Прочитано 11970 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #20 послато: Април 07, 2016, 03:16:34 поподне »
И мени је на памет падала ова веза Вишеве у горњем току Неретве као могућа веза са Вишевићима. Међутим проблем је што је Жупа Вишева, већ код њеног првог помена у Љетопису попа Дукљанина, поменута ван територије Захумља. Наиме Вишева је била једна од жупа Подгорја (Submontana). И генерално, то подручје горњег тока Неретве није се сматрало дијелом Захумља.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #21 послато: Април 08, 2016, 05:52:26 поподне »

У дефинисање тога гдје би могла бити ријека Захлума, Новаковић се није упуштао. Од свих иоле значајнијих токова на подручју Захумља, имамо ријеке Неретву, Буну, Требижат и Брегаву. Неретву и Буну можемо одмах искључити јер их порфирогенит помиње посебно Буну као Бону, а Неретву као границу између Захумљана и Пагана. Ако знамо да му је ријека Буна (Бона) са једне стране Хума (брда) по коме је и Захумље добило име, логично је да судећи по имену Захлума, друга ријека мора бити такође у близини тог брда (Хума), а то је са супротне стране истог брда само ријека Брегава која протиче кроз Столац и улијева се у Неретву. Занимљиво је да се и сам назив Брегаве буквално може превести као Захлума. Требижат који је са друге стране стране Неретве и у граничном подручју према Паганима, би такође био искључен као опција.

Историјиски назив реке Брегаве је Видоштица, пошто иста протиче кроз Видово поље.  А сам Столац се звао Видошки.

Цитат
Vidoški se spominje prvi put 1444. kao grad u zemlji hercega Stefana, Vidovo polje po prvi put je zabeleženo 1417, Stolac 1436, a Vidoštica 1517. Još 1465. bio je ovaj kraj u vlasti hercega Stefana, ali brzo posle toga pada u turske ruke. Sve do prvih decenija XIX v. grad u Stocu službeno se zvao Vidoška i u turskim dokumentima javlja se nadalje samo tako.

http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?ext=1&ic=STOLAC

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #22 послато: Април 08, 2016, 06:59:55 поподне »
Историјиски назив реке Брегаве је Видоштица, пошто иста протиче кроз Видово поље.  А сам Столац се звао Видошки.

Љетопис попа Дукљанина је прилично непоуздан извор, али је по питању географског одређења појединих области доста добар. Око тога се, мање-више слажу сви историчари.То значи када је у питању  Подгорје (Submontana), гдје је и извор Неретве, Дукљанин се може узети као поуздан. Та област није Захумље, односно територија којом је управљао Михаило Вишевић. Михаило је био син Вишете, што значи да је презиме патронимик, односно област Вишева (извор Неретве), највјероватније није основа за презиме.

Остаје да се објасни шта да ли су они Литцики или Дитцики?



Што се тиче Видовог Поља то је тачно. Vuidonipoglyo je јасно очуван облик за Видово Поље, односно Столачко Поље. Понекад се јавља у дубровачким изворима као Planum Sancti Victi. Име Видовог Поља настало је од старијег имена ријеке Брегаве, која се још у 16. вијеку називала Видовштица или Видова Ријека.



Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #23 послато: Април 08, 2016, 07:55:07 поподне »
Љетопис попа Дукљанина је прилично непоуздан извор, али је по питању географског одређења појединих области доста добар. Око тога се, мање-више слажу сви историчари.То значи када је у питању  Подгорје (Submontana), гдје је и извор Неретве, Дукљанин се може узети као поуздан. Та област није Захумље, односно територија којом је управљао Михаило Вишевић. Михаило је био син Вишете, што значи да је презиме патронимик, односно област Вишева (извор Неретве), највјероватније није основа за презиме.
Где сам ја цитирао нешто од Дукљанина?


Цитат
Што се тиче Видовог Поља то је тачно. Vuidonipoglyo je јасно очуван облик за Видово Поље, односно Столачко Поље. Понекад се јавља у дубровачким изворима као Planum Sancti Victi. Име Видовог Поља настало је од старијег имена ријеке Брегаве, која се још у 16. вијеку називала Видовштица или Видова Ријека.
Култ св. Вида је на том простору био веома изражен.

симо

  • Гост
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #24 послато: Април 30, 2017, 08:45:07 поподне »
Гледајући један од непреведних турских пописа с почетка 16. вијека, примјетио сам постојање области Вишево, управо у подручју Захумља, тачније као дио нахије Дубрава. Дубрава је једна од најстаријих, још код Дукљанина поменутих, жупа Захумља. Налазила се на подручју између данашњих Чапљине и Стоца. Изгледа да у каснијим преуређењима турских управних области није опстала као нахија. Рецимо у попису из 1585. је нема. У попису 1477. године, види се да је то подручје било прилично опустошено. Нека од насеља се под старим именом нису ни обновила. То је управо онај дио у попису гдје се за земље користе изрази "то су српске земље од давнина" или " сада су у посједу влаха". Очигледно су влашке старјешине добијале плодну земљу као награду. Тако се за нахију Вишево у попису 1477. каже да ју је добио влашки кнез Херак Владисалић, тачније мезре: Кунлишиће, Мирницу и Дворницу. Та насеља данас није могуће убицирати.

5-Dubrava nahiyesi
Vişova bölgesi

Vişova, Dubrava n., Foça kz., Hersek l.: MAD 22997/181
Bırnaç mz., Vişova, Dubrava n., Foça kz., Hersek l.: TD 174/7
Dumlik mz., Vişova, Hersek l.: TD 174/20
Polana zm., Vişova, Dubrava n., Foça kz., Hersek l.: TD 174/7

Треба рећи да је у истом попису пописана и нахија Вишево у Загорју (подручје Улога) под називом Vişеva. Значи ради се о сасвим другој нахији у сасвим другом подручју.

Очигледно, по турским пописима да је у доњем току Брегаве и Крупе западно од Стоца према Чапљини постојала област Вишево, са мјестом Вишево. Мислим да се ради о данашњем мјесту Вишићи код Чапљине, које се у историјским изворима помиње још 1408. године "Najstariji historijski spomen Višića nalazimo u povelji bosanskog kralja Ostoje od 28.decembra 1408 godine, u kojoj je spomenuta carinarnica u Visicima ("et gabellam subtus Visechium",F.Šišic, Nekoliko isprava iz pocetka XV stoljeca,Starine JAZU knj.XXXIX,Zagreb,1938., broj 130,str.316.)"

С обзиром да се Вишићи не појављују у овим првим турским пописима, већ се појављује Вишево, мислим да је сасвим јасно да су Вишићи=Вишево. Сем тога Вишићи могу бити сажето од Виш(ев)ићи.

Ако бисмо тражили постојбину племена Лицика и рода Михајла Вишевића, вјерујем да Вишићи најбоље одговарају. Поготово, јер је то археолошко налазиште на којем су нађени остаци римске виле рустике и на њој надограђеног словенског насеља. Спомиње се словенска керамика. Било би интересантно видјети којег је типа ова словенска керамика, са обзиром на даље поријекло самих Лицика. Ово налазиште се налази под заштитом. Више о самом налазишту:

http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3252



симо

  • Гост
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #25 послато: Април 30, 2017, 09:20:17 поподне »
Иначе, словенске налазе у Вишићима спомињао је и Ђорђе Јанковић у сом раду Српско Поморје. Ево шта је написао:

"И грнчарија четврте групе украшена налепљеним
тракама, особена овде за Србе, може се наћи између
Висле и Лабе, али и око чешке Мораве. Примењује се
на сачевима од 6. столећа, на којима је у почетку била
намењена да задржи жар у току печења хране. Сачеви
из Иловице имају ужа ребра од оних 6-7. столећа, а
касније се више не стављају на сачеве. На лонцима
се ребра прво примењују на врату или непосредно
испод врата, на примерцима из Иловице. Овај начин
украшавања лонаца није чест, али је забележен
већ у Царичином Граду рановизантијског доба, где
вероватно припада посудама позног 6. — раног 7.
столећа (Мано-Зиси 1956: сл. 37. 23-24).Њима је близак
уломак тако украшеног лонца из Вишића у Неретви.

У словенском свету се у исто време ретко примењује
такво украшавање, али на лонцима рађеним гњетањем
појављује се ребро украшено низом јамица, и то од
Подњепровља (Русанова 1973: 11-12, Т. 5. 1; 10. 12;
18. 6) до Пољске (Hasegawa 1973: 23-24, сл. 6; 7. 3;
Parczewski 1988: Т. 83. 7). Из Пољске ми је познат и
део лонца са неукрашеним ребром (Parczewski 1988:
Т. 11. 12). У Градцу на Лепеници код Сарајева нађен
је део лонца са неукрашеним ребром на врату, који
највише личи на иловичке примерке, али га по осталим
налазима треба датовати око 600. (Skarić 1932: 19, сл.
3. 9). Напред поменути примерци из области Книна и
Ливна, са украшеним ребром, датују се у 8, до самог
почетка 9. столећа. Полукружни налепци на два лонца
из Иловице су изузетни, мада се могу поредити са
тако обликованим али урезаним украсом из Полабља
(Brachmannn 1978: сл. 11)."

"Ре­бро на вра­ту­ појављује се на ло­нци­ма­ р­ан­ови­зан­тијских­
н­ал­ази­шта­ области Лесковца до области­ Книна,
као и у Иловици. Старији су примерци са ребром
троугаоног пресека на врату, као у Царичином Граду
код Лебана и у Вишићима код Мостара. За њима следе
комади из Иловице. У 8. столеће датује се уломак са
ребром заобљеног пресека и украшеног печатима
из Уздоља код Книна. Негде од око 800. године
постаје уобичајена примена ребара налепљених на
раме или трбух, украшених утискивањем. Изгледа
да су преузета са сачева, на којима су ребра изгубила
првобитну намену држања жара и била сведена на
украс. Од 9. сто­ле­ћа такав ис­пуп­чен украс је нај­бо­љи
п­ок­аза­тељ срп­ске при­па­дно­сти гр­нч­ари­је у односу
на грнчарију у окружењу.­ Та­кав украс,­ к­оли­ко јепо­зна­то,
у­ Ј­у­го­ис­точ­ној Е­вро­пи пр­им­ењу­ју по прави­лу­
Ср­би, и то у ко­нт­и­ну­ите­ту (­Ја­нко­вић 2001). У
Иловици су на лонцима забележени само полукружни
налепци. У Нерезима код Чапљине нађен је лончић
украшен валовитим налепком (сл. 190. 23). Употре­ба­
водоравних н­але­пље­них тра­ка на лонцима
рас­про­сти­ре се у 9.­ ст­оле­ћу од Поморавља до Крке;
нађени су код Младеновца, на Градини у Рашкој, у
Циму код Мостара, код Ливна, Гламоча, у Мокром
Пољу код Книна, можда у Бобовцу. До сада се нису
појавили у Зети што је, чини се, само последица
мале истражености, јер их има у Херцеговини, као и
у данашњој Албанији. Ова­кво у­кр­аш­ава­ње ребрима
на лонцима сличних обода, надовезује се, преко
Птуја, Аустрије и ушћа чешке Мораве (сл. 190. 19),
на подручје између југа Повислења и Полабља.
Са једне стране налепљена и украшена ребра указују
на самосталан производ грнчарства рановизантијског
доба (ребра на врату, сачеви), са друге стране изгледа
да воде порекло са севера, из предела где се тражи
Бела Србија (косо, укрштено и окомито утиснути
снопови, водоравна ребра). Зато се мора поставити
питање међусрпских односа у 8-9. столећу, на правцу
Полабље — Далмација: да ли је постојала некаква
размена и мање или више редовни сусрети, да ли је било
новог насељавања са севера или у обрнутом смеру?
За сада нема услова да се одговори на ова питања.
Дакле, српско грнчарство у 6-7. столећу повезано је са
областима око ушћа северне Мораве, а сродни су и у 8.
столећу, као и са оним у Полабљу, око Солаве. Те везе
се потом прате и преко лонаца украшених ребрима. "

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #26 послато: Септембар 30, 2021, 03:15:00 пре подне »
Pročitao sam celu temu, inače preslišao sam svoje znanje o Licikama koje nije bilo bog zna šta, ono što mi deluje kao neka konstanta kad je reč o njima, a u kasnije širem smislu Zahumljanima, jeste to da se ta oblast Licika u nekim izvorima navodi kao u kojem žive Srbi, ako uzmemo u obzir i arheologiju, deluje mi kao da su Licike jedan ogranak Srba, čak bih rekao da postoji mogućnost da je to neko uže ime, uz koje se podjednako koristi i srpsko ime.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #27 послато: Септембар 30, 2021, 10:13:33 пре подне »
Pročitao sam celu temu, inače preslišao sam svoje znanje o Licikama koje nije bilo bog zna šta, ono što mi deluje kao neka konstanta kad je reč o njima, a u kasnije širem smislu Zahumljanima, jeste to da se ta oblast Licika u nekim izvorima navodi kao u kojem žive Srbi, ako uzmemo u obzir i arheologiju, deluje mi kao da su Licike jedan ogranak Srba, čak bih rekao da postoji mogućnost da je to neko uže ime, uz koje se podjednako koristi i srpsko ime.

Где се то јужни део Пољске, односно област изворишта Висле, где се претпоставља да су били смештени Лицики, помиње као крај у коме живи племе Срба? Искрено ме занима, пошто не нађох тај податак у доступној литератури још увек.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #28 послато: Септембар 30, 2021, 10:31:10 пре подне »
Где се то јужни део Пољске, односно област изворишта Висле, где се претпоставља да су били смештени Лицики, помиње као крај у коме живи племе Срба? Искрено ме занима, пошто не нађох тај податак у доступној литератури још увек.

Loše sam se izrazio, izvodi se zaključak da zbog iste grnčarije i još nekih drugih pronalazaka taj deo bi ukazivao na prisustvo Srba, isto kao i u Češkoj.
Ali, u pravu si, nigde ne piše da Srbi tamo borave, ako zanemarimo ovaj deo i zaključak koji proizilazi iz njega.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #29 послато: Септембар 30, 2021, 10:39:25 пре подне »
Loše sam se izrazio, izvodi se zaključak da zbog iste grnčarije i još nekih drugih pronalazaka taj deo bi ukazivao na prisustvo Srba, isto kao i u Češkoj.
Ali, u pravu si, nigde ne piše da Srbi tamo borave, ako zanemarimo ovaj deo i zaključak koji proizilazi iz njega.

Не познајем икакву грнчарију која се може везати искључиво за племе Срба, а да истовремено не укључује и друга словенска племена, односно ширу ранословенску заједницу. Ако си мислио на неку специфичну археолошку културу, онда наведи извор који о томе говори.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #30 послато: Септембар 30, 2021, 10:45:35 пре подне »
Не познајем икакву грнчарију која се може везати искључиво за племе Срба, а да истовремено не укључује и друга словенска племена, односно ширу ранословенску заједницу. Ако си мислио на неку специфичну археолошку културу, онда наведи извор који о томе говори.

Prevashodno mislim na Đorđa Jankovića koji govori da se istovetna grnčarija sa ukrasnim trakama koja se nalazi kod Srba, isto tako može naći od Češke pa do Visle i Labe. To je sve što imam.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #31 послато: Септембар 30, 2021, 11:11:26 пре подне »
Prevashodno mislim na Đorđa Jankovića koji govori da se istovetna grnčarija sa ukrasnim trakama koja se nalazi kod Srba, isto tako može naći od Češke pa do Visle i Labe. To je sve što imam.

Јанковићеве тезе су врло проблематичне и у суштини су дискредитоване одавно у археолошким круговима. Таква грнчарија се, понављам, не може повезати само са Србима, евентуално се може ту говорити о "ранословенској керамици". Иначе је директно повезивање народа и племена са керамиком "јалов посао", осим ако се немају у виду шире групације од појединачних племена и народа, а и тада се у интерпретацији мора задржати опрезност, јер је у питању материјална култура коју не мора искључиво користити једна етно-језичко-културна заједница.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #32 послато: Септембар 30, 2021, 01:13:24 поподне »
Јанковићеве тезе су врло проблематичне и у суштини су дискредитоване одавно у археолошким круговима. Таква грнчарија се, понављам, не може повезати само са Србима, евентуално се може ту говорити о "ранословенској керамици". Иначе је директно повезивање народа и племена са керамиком "јалов посао", осим ако се немају у виду шире групације од појединачних племена и народа, а и тада се у интерпретацији мора задржати опрезност, јер је у питању материјална култура коју не мора искључиво користити једна етно-језичко-културна заједница.
Upoznat sam sa tom činjenicom.
Sve u svemu ne zna se mnogo..Jedino što buni su istorijski zapisi koji nemaju dilemu ko su Zahumljani.
Interesantno je i to da u interalciji sa Poljacima jako često se možen čuti sa njihove strane da mi Srbi dolazimo iz Poljske, prema mojim iskustvima vrlo su blagonakloni prema nama, odakle njima ta informacija ja ne znam, znaju li oni nešto što mi ne znamo, šta uče u školama itd..Ko će ga znati..

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #33 послато: Септембар 30, 2021, 04:14:06 поподне »
У DAI заправо стоји овако:

Ὅτι ἡ γενεά τοῦ ἀνθυπάτου καὶ πατρικίου Μιχαήλ, τοῦ νἱοῦ τοῦ Βουσεβούτζη, τοῦ ἄρχοντος τῶν Ζαχλούμων, ἦλθεν ἀπὸ τῶν κατοικούντων ἀβαπτίστων εἰς τὸν ποταμὸν Βίσλας, τοὺς ἐπονομαζομένους Διτζίκη, καὶ ᾤκησεν εἰς τὸν ποταμόν... Ζαχλοῦμα [8]

Transcriptio > оти и јенеа ту онфипату ке патрикиу Михаил, ту ниу ту Вусевутзи, ту архондос тон захлумон, илфен апо тон катикундон аваптистон ис тон потамон Вислас, тус епономазоменус Дитзики, ке окизен ис тон потамон ... Захлума.

Јасни податци на основу реконструкције назива:
- Михаил Вышевић
- кнез области Захумље
- поганско племе с Висле;
- племе је записано на грчком као Дитзики; Први је П. Скок предложио, да је Дитзики преписни лапсус и да се заправо ту Διτζίκη ваља замијенити с Λιτζίκη, да би назив Литзики сближио с поменом Леђани. Да јоште предложе, да је и задње к омашка умјесто н, било би скоро па идеално.
У оваквим случајима, када се нешто у тексту мијења, увијек ваља не заборавити, да напоменути, да све замисли и тумачења која се надограђују на ријеч Литзики, тачна само уколико је тачно да је испрва ту требало стојати Литзики, а не Дитзики. Будући да је назив Леха, то јест, Пољака, у грчком већ био познат као Λενζανοι / лензани /, не знам зашто га не би употријебили у ДАИ; Ја бих се држао назива Дитзики, јер нема основа мијењати га и подешавати, да би се поклопило с Лесима. Такођер упућујем на словјенско племе Дјечани, из града Дјечин у сјеверозападној Чешкој. Не кажем, да су Вишевићи отале, него указујем на језичку везу, да су Дјечани могли имати исти извор као и хумски тзв. Дитзики или ако прилагодимо србском Дичићи, Дјечићи и слично.

Опрез! Порфирогенит изричито наводи поријекло од висланскога племена породице Вишевић. Може ли се то пројицирати и на цијело житељство краја?
Ако може, на основу чега онда? С доом сумње је занимљиво да изричито наводи, да су Вишевићи од пагана, а у том крају била је тзв. Паганија. Јесу ли "Пагани" пагани, јер се нијесу хтјели крстити, када су то чинили Срби и Хрвати или су они накнадно насељени ту послије покршћења Срба и Хрвата? Овакве касне сеобе биле би видљиве по упоредби TMRCA Пољака/Словака/западних Украјинаца и данашњих потомака Херцеговаца и Буњеваца.

Што се тиче пагана с Висле, има једна занимљива притча, која се чита у Животу Методија и која гласи, да када је Методиј крстио народ по владавини Светопука Моравскога, бјеше тамо на Висли један веома силан кнез, који се кршћењу опираше и кршћане нападаше, а чтиво гласи овако:

Поганьскъ князь сильнъ вельми, сѣдя въ Вислѣ, ругашеся крьстьяномъ и пакости дѣяше. Посълавъ же къ нему, рече: «Добро ти ся крьстити, сыну, волею своею на своеи земли, да не плѣненъ нудьми крьщенъ будеши на чюжеи земли. И помянеши мя». Еже и бысть.

/Погански кнез силан веома, сједећ у Висле, ругаше се кршћанима и пакости дијаше. Послав ( писмо ) к њему, ( Методиј ) рече: "Добро ти је крстити се, сине, вољом својом на својој земљи, да не будеш пљењен и принудно кршћен на туђој земљи." Тако и би./

Могуће је, да је римски цар Михаил, који је и послао Методија у Мораву ( којој је тада припадала и горња Висла ) у договору са Светопуком, населио те тврдоглаве паганске Вислане са њиховим кнезом у ондашње Захумље. Не знам тачно, какав је политички статус Захумља у вријеме цара Михаила; је ли био подчињен Цариграду или је био слободна тзв. склавинија.

Мислим, да се више од овога не може ископати.


Такођер упућујем к Martin Eggers, Das Grossmährische Reich: Realität oder Fiktion? ; eine Neuinterpretation der Quellen zur Geschichte des mittleren Donauraumes im 9. Jahrhundert, стр. 222

Живот Методија http://lib.pushkinskijdom.ru/Default.aspx?tabid=2164

« Последња измена: Септембар 30, 2021, 04:20:52 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #34 послато: Новембар 12, 2021, 05:10:41 поподне »
Да ли би Сунце мого да објасни је ли могуће граматички да Вислевић пређе у Вишевић? Ваљало би знати како Пољаци изговарају Висла, ако изговарају Вишла или слично онда ни Вишевић није далеко...

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Захумски Лицики-посебно племе?
« Одговор #35 послато: Новембар 20, 2021, 02:18:36 поподне »
У зборнику радова Византолошког института 48 се наводи да после смрти Балше III и преузимањем управе над Зетом од стране Србије она гарантује да ће племенима Паштровићима и Вишевићима,сарадницима Венеције, бити омогућено право коришћења својих добара и привилегија које су имали до Балшине смрти. Занима ме могу ли се ови Вишевићи сматрати наследницима Михајла Вишевића,ипак је разлика око четири стотине година између Михајлове владавине и помињања Вишевића као племена јужно од Котора(1426.) ?