Траг - корисне књиге, сајтови > Историја

Белогардејци у Србији

<< < (2/4) > >>

Nebo:
Није у непосредној вези са Белом гардом у Србији, али јесте са Русима и временом:


„БРАЋА ПО ОРУЖЈУ“: Заборављени јунаци Солунског фронта

Руска елитна дивизија, која се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуције напросто избрисана из историје. Књига „Браћа по оружју“, о трагичној судбини више од 10.000 руских војника, постала хит у овој земљи.
Московски издавачи су недавно затражили од српског војног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод је била не само огромна руска материјална помоћ српској војсци, већ и потрага за Русима који су се херојски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта.
– Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене. Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србије. Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту – каже Богдановић, чија је књига „Браћа по оружју“ хит на руском тржишту.
У њој су представљени резултати истраживања који откривају трагичну судбину непознатих хероја Великог рата које су ветрови политике збрисали из историје.
– Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун. Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић – каже Богдановић.
Руски војници наставили су да се боре са савезницима и после октобарске револуције, иако су практично остали без врховне команде и државе. Повучени су с борбених линија тек у јануару 1918. кад њихове судбине постају магловите.
– Тешко је наћи сведочанства о судбинама тих људи, јер се део се вратио у Русију где је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а део је остао у емиграцији. Тела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расејано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих – каже Богдановић.
Он наглашава да се данас Први светски рат своди практично на Западни фронт, где је Русија такође послала две бригаде савезницима у помоћ. После стварања комунистичког Совјетског Савеза, улога царске Русије у рату је неправедно минимизована. Бољшевици су царске војнике у иностранству сматрали непријатељима, било да су живи било мртви. То је потрајало следећих седам деценија. Само Срби нису заборавили храбру руску браћу по оружју.

– Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свету подигнуто у част руских војника у Великом рату. у целом свету. Истраживањем досада недоступних извора открио сам да су Срби и много раније тражили гробове руских војника да би их сахранили уз српске – каже Богдановић
Наиме, после рата грчке власти су одредиле да на Зејтинлику, удаљеном предграђу Солуна, буде савезничко војно гробље. Током рата ту су сахрањивани преминули у Главној војној пољској болници српске војске.
– После окончања рата специјална комисија је сакупљала остатке војника расејане по северној Грчкој и преносила их на Зејтинлик, где су 1926. почели радови на уређењу. Они су завршени 1936, кад су 11. новембра свечано освећени православни храм, маузолеј и костурница, поред којих су српско и руско војно гробље, где су браћа по оружју почивала једна уз друге. Списак 493 ратника Друге посебне руске дивизије који су пали на Солунском фронту и сахрањени на Зејтинлику чува се у српској спомен-костурници – наводи Богдановић.
ПОТРАГА ЗА МРТВИМ ЈУНАЦИМА
У Југославији је 46. пешадијски пук Вардарске дивизије добио 1935. наредбу да тражи и ексхумира тела погинулих руских војника са наше стране границе.
– По званичним подацима нађена су тела 387 официра и војника који су идентификовани и 24. маја 1935. сахрањени у капели у склопу Споменика руске славе у Београду. У Русији се сада пробудила свест о њиховом постојању и почела су истраживања и потрага за некрополама у којима почивају заборављени руски јунаци – каже Богдановић.“

(Новости, Борис Субашић)

http://iskra.co/region/braca-po-oruzju-zaboravljeni-junaci-solunskog-fronta/#comment-8173


I-P109:

--- Цитат: Nebo  Децембар 21, 2015, 10:00:44 пре подне ---Није у непосредној вези са Белом гардом у Србији, али јесте са Русима и временом:


„БРАЋА ПО ОРУЖЈУ“: Заборављени јунаци Солунског фронта

Руска елитна дивизија, која се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуције напросто избрисана из историје. Књига „Браћа по оружју“, о трагичној судбини више од 10.000 руских војника, постала хит у овој земљи.
Московски издавачи су недавно затражили од српског војног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод је била не само огромна руска материјална помоћ српској војсци, већ и потрага за Русима који су се херојски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта.
– Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене. Руси су послали своје минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце који су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србије. Иако се и о томе мало зна, много мистериознија је судбина више од 10.000 руских војника који су се херојски борили заједно са Србима на Солунском фронту – каже Богдановић, чија је књига „Браћа по оружју“ хит на руском тржишту.
У њој су представљени резултати истраживања који откривају трагичну судбину непознатих хероја Великог рата које су ветрови политике збрисали из историје.
– Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називају „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуције у заборав је гурнута и Друга посебна дивизија која је 1916. формирана од најбољих војника московског војног округа по личној наредби цара Николаја и послата у Солун. Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић – каже Богдановић.
Руски војници наставили су да се боре са савезницима и после октобарске револуције, иако су практично остали без врховне команде и државе. Повучени су с борбених линија тек у јануару 1918. кад њихове судбине постају магловите.
– Тешко је наћи сведочанства о судбинама тих људи, јер се део се вратио у Русију где је упао у хаотичне револуционарне догађаје, а део је остао у емиграцији. Тела палих јунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало је расејано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих – каже Богдановић.
Он наглашава да се данас Први светски рат своди практично на Западни фронт, где је Русија такође послала две бригаде савезницима у помоћ. После стварања комунистичког Совјетског Савеза, улога царске Русије у рату је неправедно минимизована. Бољшевици су царске војнике у иностранству сматрали непријатељима, било да су живи било мртви. То је потрајало следећих седам деценија. Само Срби нису заборавили храбру руску браћу по оружју.

– Зна се да је на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележје на свету подигнуто у част руских војника у Великом рату. у целом свету. Истраживањем досада недоступних извора открио сам да су Срби и много раније тражили гробове руских војника да би их сахранили уз српске – каже Богдановић
Наиме, после рата грчке власти су одредиле да на Зејтинлику, удаљеном предграђу Солуна, буде савезничко војно гробље. Током рата ту су сахрањивани преминули у Главној војној пољској болници српске војске.
– После окончања рата специјална комисија је сакупљала остатке војника расејане по северној Грчкој и преносила их на Зејтинлик, где су 1926. почели радови на уређењу. Они су завршени 1936, кад су 11. новембра свечано освећени православни храм, маузолеј и костурница, поред којих су српско и руско војно гробље, где су браћа по оружју почивала једна уз друге. Списак 493 ратника Друге посебне руске дивизије који су пали на Солунском фронту и сахрањени на Зејтинлику чува се у српској спомен-костурници – наводи Богдановић.
ПОТРАГА ЗА МРТВИМ ЈУНАЦИМА
У Југославији је 46. пешадијски пук Вардарске дивизије добио 1935. наредбу да тражи и ексхумира тела погинулих руских војника са наше стране границе.
– По званичним подацима нађена су тела 387 официра и војника који су идентификовани и 24. маја 1935. сахрањени у капели у склопу Споменика руске славе у Београду. У Русији се сада пробудила свест о њиховом постојању и почела су истраживања и потрага за некрополама у којима почивају заборављени руски јунаци – каже Богдановић.“

(Новости, Борис Субашић)

http://iskra.co/region/braca-po-oruzju-zaboravljeni-junaci-solunskog-fronta/#comment-8173

--- Крај цитата ---

Na Solunskom frontu je bilo ukupno 717,000 savezničkih vojnika. Ako je vojnika iz Rusije bilo 10,000, to je 1.39%. Samo da se stvari ne otrgnu iz realne perspektive.

Nebo:

--- Цитат: I-P109  Децембар 21, 2015, 10:33:41 пре подне ---Na Solunskom frontu je bilo ukupno 717,000 savezničkih vojnika. Ako je vojnika iz Rusije bilo 10,000, to je 1.39%. Samo da se stvari ne otrgnu iz realne perspektive.

--- Крај цитата ---

Не видим зашто би се ствари отргле из "реалне перспективе".
У тексту не пише да су Руси пробили Солунски фронт, ни да је њихово присуство било чинилац који је однео превагу.
С обзиром колико су Руси били заузети ратовањем на својим фронтовима (а и унутрашњим саботажама и опструкцијама), и оволика њихова помоћ је за захвалност.

О материјалној помоћи не треба ни говорити:
"Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене."

I-P109:

--- Цитат: Nebo  Децембар 21, 2015, 10:48:54 пре подне ---Не видим зашто би се ствари отргле из "реалне перспективе".
У тексту не пише да су Руси пробили Солунски фронт, ни да је њихово присуство било чинилац који је однео превагу.
С обзиром колико су Руси били заузети ратовањем на својим фронтовима (а и унутрашњим саботажама и опструкцијама), и оволика њихова помоћ је за захвалност.

О материјалној помоћи не треба ни говорити:
"Русија је давала огромну помоћ Србији у опреми, наоружању и муницији. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљенија француска помоћ при реогранизацији српске војске износила је 100.000 пушака, које су наплаћене."

--- Крај цитата ---

Da je Solunski front počivao na bilo kom udelu Rusije, ne bi nikada bio ni formiran, a još manje probijen. Držite stvari u realnoj perspektivi, pošto ovo klizi ka još jednom od mnogih neistinitih mitova za funkcionalno nepismeno društvo kojim dominiraju srednjovekovni autoriteti.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=07&nav_id=540402

Dakle, ruski doprinos Solunskom frontu je simboličan. Za razliku od engleskog, francuskog i srpskog.

Nebo:

--- Цитат: I-P109  Децембар 21, 2015, 10:55:45 пре подне ---Da je Solunski front počivao na bilo kom udelu Rusije, ne bi nikada bio ni formiran, a još manje probijen. Držite stvari u realnoj perspektivi, pošto ovo klizi ka još jednom od mnogih neistinitih mitova za funkcionalno nepismeno društvo kojim dominiraju srednjovekovni autoriteti.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=07&nav_id=540402

Dakle, ruski doprinos Solunskom frontu je simboličan. Za razliku od engleskog, francuskog i srpskog.

--- Крај цитата ---

Једини који овде има проблем са реалном перспективом си, изгледа ,ти.
А о неписмености, изволи, отвори себи посебну тему, немој овде на овој теми да ми просипаш те еуропске бљувотине.
Толико од мене.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију