Аутор Тема: Саси на простору Балкана  (Прочитано 46405 пута)

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Саси на простору Балкана
« послато: Октобар 11, 2015, 03:50:25 поподне »
На основу добијених резултата настављам са истраживањем и долазим до значајних података. Наиме, тестирање је показало да имам доста сличности са једним Немцем и Пољаком (сећате се, ради се о човеку са презименом Кошуба - идентично етничкој групи која живи на северу Пољске, поред Балтика). Пошто са горе поменутом двојицом имам заједничког претка у 8-9 генерацији (на основу мог предања, рекао бих и још неку генерацију преко) историјским сагледавањем кретања људи у том периоду долазим до податка да су се рудари Саси кретали из области централне Европе према Босни, Копаонику и Осоговским планинама. На осоговским планинама постоји  рудник "Сасе" који несумњиво подсећа на њих. Осогово захвата област Славишта, Злетова, Кочанску котлину, Пијанец и Кратово. За Злетово на википедији каже се да становнике ове области зову "Пољаци", затим да су ту били Саси, који нестају у 17. веку, упоредо са пропашћу рударства под Турцима. Сада на реду долази запис нашег путописца Ристе Т. Николића: "Каже се да је он (деда Стоица) био пореклом од Пијанеца из Сакулице, те су их звали „Пијанчани“. Даље се описује разлог због кога је деда Стоица отишао оданде: „Они (Пијанчани) су отуда побегли. Предак им убио спахију с којим је било четворо Турака. Дошли били к њему због жене, а он „огроман човек био“ побије сву четворицу и побегне. Уз пут, „крв ли га стиже“, није могао да бежи, те га је жена носила. Најпре се заселио у Горњој Љубати, па „седео у Црни Вр'“ (Црни Врх у пчињском селу до Криве Веје), па најпосле дошао у Мусуљ – први побио колац, где било „парлог, трње, папрат, фатало се“; две године становао под павитом.“
« Последња измена: Новембар 08, 2015, 02:30:04 поподне админ »
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #1 послато: Октобар 11, 2015, 05:29:13 поподне »
Цитат
имам заједничког претка у 8-9 генерацији

Алексеј, буди опрезан са СТР вредностима. Само СНП може поуздано да одреди колико ти је неко близак. Непобитно је да су ти тај Пољак-Кашуб и Немац близу, али питање је колико близу.

Ја имам скоро потпуна поклапања на 17 маркера са R1b Шкотима и Ирцима, али исто тако и са Италијанима, Немцима и Шпанцима.  Све док не урадим СНП не могу да знам која сам грана, а те гране су раздвојене пре више од четири хиљаде година.
« Последња измена: Новембар 08, 2015, 02:30:16 поподне админ »

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #2 послато: Октобар 11, 2015, 05:54:37 поподне »
Алексеј, буди опрезан са СТР вредностима. Само СНП може поуздано да одреди колико ти је неко близак. Непобитно је да су ти тај Пољак-Кашуб и Немац близу, али питање је колико близу.

Ја имам скоро потпуна поклапања на 17 маркера са R1b Шкотима и Ирцима, али исто тако и са Италијанима, Немцима и Шпанцима.  Све док не урадим СНП не могу да знам која сам грана, а те гране су раздвојене пре више од четири хиљаде година.
Хвала на савету. Нисам се слепо држао тога. Пошто поприлично познајем своје породично стабло од аскурђела, нелогично ми је и немогуће да је већ његов отац или деда заједнички предак том Пољаку и мени. Поготово, што је аскурђел рођен почетком 19. века, а ти Саси, ако потичем од њих су дошли много раније. У 17. веку ти рудари се губе, тј. утапају се са локалним становништвом. У сваком случају, хвала ти на информацији, сваки податак ми користи у даљем истраживњу порекла.
« Последња измена: Новембар 08, 2015, 02:30:31 поподне админ »
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #3 послато: Новембар 08, 2015, 01:45:20 поподне »
Отварам ову тему због указане потребе да истражујем о Саксонцима који су у 13. веку дошли на простор Балкана, због могуће везе са њима. Надам се да ће уредник форума пребацити одређене поруке које се тичу ове теме, а за које сам му сугерисао.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #4 послато: Новембар 09, 2015, 11:35:50 пре подне »
https://www.youtube.com/v/xv73XZoWWKA
"У 13. веку, из Шлезије се досељавају Саси. Када дођоше са својим породицама, 7 саксонских рудара, као знак на један нови почетак плодног живота, засадише 7 дрвета - 5 бора и 2 кестена."
Да ли неко зна колико би потомака могло да се изроди од ових седам породица за нешто мање од 700 година?
« Последња измена: Новембар 09, 2015, 12:57:52 поподне админ »
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #5 послато: Новембар 09, 2015, 03:12:48 поподне »
Овде је било речи о потенцијалним Сасима I2a M223.

http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/

Помиње се српска породица Ћоћић, из Александровца. Међутим, исти хаплотипови постоје код Грка, па не знам да ли је овде заиста реч о Сасима.

I2a M223 је нпр. у Фокеји заступљена 6.5%.

У Грчком днк пројекту се налази Грк са Пелопонеза I2a M223. Такође веома подсећа на Ћоћића.

Ћоћић: 15 23 15 10 16-16 ? ? 11 13 12 29 

Грк: 15 23 15 10 16-16 11 13 11 13 12 31

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #6 послато: Новембар 09, 2015, 03:26:30 поподне »
Ови у Фокеји би могли бити потомци англо-саксонско/фламанских најамника у византијској служби.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #7 послато: Новембар 09, 2015, 03:46:42 поподне »
Ови у Фокеји би могли бити потомци англо-саксонско/фламанских најамника у византијској служби.

Може бити. Прочитао сам негде да су ти I2a 223 из ЈИ Европе потомци Келта. Има их у Анадолији, а видимо и на Пелопонезу.

Можда су то потомци оних Келта, који су се после пораза на Делфима расули по Балкану и Анадолији?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #8 послато: Новембар 09, 2015, 04:35:12 поподне »
На стр. 274. се наводи, да су одреди византијске Варјанске Гарде  ("the axe bearing-Keltikon") били 1329. г. у Фокеји, али и 1220. године у Јањини (Епир).

Mark C. Bartusis: The Late Byzantine Army: Arms and Society, 1204-1453

https://books.google.de/books?id=rUs-hHd89xAC&redir_esc=y
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #9 послато: Новембар 09, 2015, 06:09:54 поподне »
https://www.youtube.com/v/xv73XZoWWKA
"У 13. веку, из Шлезије се досељавају Саси. Када дођоше са својим породицама, 7 саксонских рудара, као знак на један нови почетак плодног живота, засадише 7 дрвета - 5 бора и 2 кестена."
Да ли неко зна колико би потомака могло да се изроди од ових седам породица за нешто мање од 700 година?

Много, Алексейу, много би се могло изродити. Сѣти се само дробњачких И1-П109. За сада су их процѣне на око 700 година до найскорийега зайедничкога прѣдка.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #10 послато: Новембар 09, 2015, 10:03:31 поподне »
Можда овде није право место, али ипак се у овом прилично нову делу описује и улога Варјашке гарде у византијским збивањима, као и промена етнитета унутар ње током 11. века.

Georgios Theotokis (2014.): The Norman Campaigns in the Balkans, 1081-1108 

https://books.google.de/books?id=PzM3BAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=The+Norman+Campaigns+in+the+Balkans,+1081-1108++Georgios+Theotokis&hl=de&sa=X&ved=0CBwQ6AEwAGoVChMI0rbJvI-EyQIVgoUsCh12GAai#v=onepage&q=The%20Norman%20Campaigns%20in%20the%20Balkans%2C%201081-1108%20%20Georgios%20Theotokis&f=false
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #11 послато: Новембар 13, 2015, 12:49:40 пре подне »

Овај рад упркос наслову има везе са Сасима

Олга Зиројевић; Око имена Хамза, Београд 1983.

http://cosbelgrade.com/sites/default/files/zirojevic_o_oko_imena_hamza_0.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #12 послато: Новембар 13, 2015, 03:16:07 поподне »
Балкански (Ердељски) "Саси" су амалгам различитих досељеника из Фландрије, Валоније, Брабанта, Франконије, и Рајнско-мозелске области. Првобитно их дворске канцеларије називају „Flandrenses" (Фламанци), тек касније бива за све Немце коришћен збирни назив - Саси. .



Horst Glassl, Der deutsche Orden im Burzenland und in Rumänien (1211—1225) München 1971.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #13 послато: Јун 23, 2017, 07:41:03 пре подне »
 Летимичним прегледом по темама Форума помињу се Саси и саско поријекло неких презимена.  Најчешће је ријеч о рударству и рудницима. Занимљивости: Саси у старим записима и натписима, топонимија, презимена, ријечи...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #14 послато: Јун 23, 2017, 10:49:01 пре подне »
Летимичним прегледом по темама Форума помињу се Саси и саско поријекло неких презимена.  Најчешће је ријеч о рударству и рудницима. Занимљивости: Саси у старим записима и натписима, топонимија, презимена, ријечи...

Браво Видоје за покретање теме.
Ових дана се иста идеја и мени мотала по глави и ето предухитрио си ме.
А и јуче је на састанку кратко било речи и Сасима.

Да не дужимо даље, ево нам кратког прилога из Народне енциклопедије СХС, Станоја Станојевића из 1929. године. ;)

САСИ. Саски рудари јављају се у Србији за владе краља Уроша 1. Они су у Србију почели долазити из Угарске, делимично можда одмах после татарске најезде (1241), када је настрадао Ердељ, у коме су биле веће саске рударске колоније, а делимично су их доводили дубровачки закупци рудника. Постоји мишљење, да ти саски рудари потичу највероватније из области сепешких С. Из Србије и Угарске прешли су они у Босну, а било их је доста и у Бугарској. Да би их задржали у својим земљама, српски су им владари давали знатне повластице. Они су имали своје посебне судове, своје нотаре и књиговође (урбаре). Штована је и њихова католичка вера. Многа католичка средишта у нашим земљама развила су се из тих рударских и дубровачких трговачких колонија, као Фојница, Сребреница, Крешево, Олово, Јањево и др. За своја насеља С. су имали право горосече и прихватања јавних, а чини се и приватних, земљишта, која су искоришћавати не само за тргове, него и за обрађивање. Злоупотребе у том правцу нагнале су цара Душана, да у чл. 123 свога Законика ограничи та права. У градовима је саско становништво имало немачки назив, пургар; град се звао бург, радници валтурзи, а у рударској терминологији одржао се кроз читав средњи век читав низ њихових речи: хутман, варк, клухта, шлаг, шлакна, шарафи, рошт и. т. д. Сулејман Велики издао је посебну наредбу, да се у мајданима врши и даље саски закон. Тај саски закон, поштован и од Турака, нашло се да одговара немачком рударском праву у Шемници и Кремници. Од 17 века, Турци су напустили систематску експлоатацију рудника, јавна безбедност је попустила, и стога су се С. повукли на друге стране. Али трагова њихових насеља у нашим земљама остало је врло много, на пр. у околини Сребрнице и у вишеградском срезу назив Саса (сад са претежно муслиманским становништвом), село Сасе у студеничком срезу и код Кратова, Сасин–Поље код Плеваља, Шашка река код Мајдан Пека и. т. д. Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.

Литература: К. Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien [1879]; Cт. Новаковић. Рударство у Србији (Годишњица, 3); Ф. Спахо, Турски рударски закони (Гласник Земаљског Музеја, 25); Јиречек-Радонић, Историја Срба, 11, 20—22;

B. Ћоровић. В. Јањево. Кратово. Кратовско–Злетовска Рударска област. Ново Брдо. Новобрдско–Копаоничка Ркударска област. Рогозна. Трепча.

Извор: Наведено дело, књига 4, стр. 50



Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #15 послато: Јун 23, 2017, 11:13:08 пре подне »
 Хвла Amicuse,
  Намјерно сам просторно широко поставио тему, да не буде само везано За Црну Гору. Брсково јесте у Црној Гори, али рудника  и рударења је било више и онда и сада (ако је шта претекло) на територији Србије и Босне. Текст из Станојевићеве  енциклопедије је одлично уводно слово. 

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #16 послато: Јун 23, 2017, 12:06:37 поподне »
Заиста добра тема, али ето .... због обавеза на послу не могу да дам "озбиљнији прилог", плус што на овом речунару немам могућност приступа дигиталној библиотеци.

Међутим, један од највећих ауторитета за средњовјековно рударство, дакле посредно и за Сасе, је Десанка Којић-Ковачевић. Треба погледати шта од тога има у "нашој библиотеци".

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #17 послато: Јун 23, 2017, 12:19:30 поподне »
Али трагова њихових насеља у нашим земљама остало је врло много, на пр. у околини Сребрнице и у вишеградском срезу назив Саса (сад са претежно муслиманским становништвом), село Сасе у студеничком срезу и код Кратова, Сасин–Поље код Плеваља, Шашка река код Мајдан Пека и. т. д. Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.

У Срему постоји село које се зове Сасе,можда овај народ има неке везе и са тим сремским селом?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #18 послато: Јун 23, 2017, 12:27:46 поподне »
Jeдaн oд цeнтapa cpeдњoвeкoвниx Caca je cвaкaкo Koпaoник. Интepecaнтнo je дa je и дaнaшњe cтaнoвништвo, poдoви кoje cлaвe Mpaтиндaн, ocтaци тoг cтaнoвништвa. Пoкушaћу oвиx дaнa дa пoпишeм cвe тe пopoдицe и мecтa oдaклe cу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #19 послато: Јун 23, 2017, 01:39:09 поподне »
А шта мислите о овоме?

Село Ба је познатије из неког другог периода (други свјетски рат), али ми је одувијек тако кратак назив за насељено мјесто био интерсантан. Нешто отприлике као Уб.

Ово је ипак Зборник Матице српске, мада је написано "вјероватно"!


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #20 послато: Јун 23, 2017, 02:09:23 поподне »
Ево и чланка о Сасима из "Лексикона српског средњег века":

САСИ - назив немачких рудара који су у Србију дошли средином XIII века (вероватно 1241/42), по свој прилици из Угарске. Први пут се спомињу у једној српској повељи из 1254. године у околини рударског места Брсково (код Мојковца, Црна Гора). Касније се јављају у Руднику, Трепчи, Јањеву, Рогозни, Новом Брду (једном је забележено са немачким именом №иеоег§ће), и у другим рударским местима Србије, Босне и Бугарске. Трагови у топономастици се налазе на још већем пространству, готово свуда где је у средњем веку било рударства. Временом су се Саси асимиловали у словенској средини, а њихово име се преносило на становнике рударских општина. То важи нарочито за турски период када је сваки рудар обележаван именом Саса. У овом контексту Саси нас првенствено интересују као елемент друштва и заједница са посебним правом.
Нису сачуване привилегије са којима су Саси дошли у Србију, али се из онога што се зна о њиховом положају може закључити да су садржале:
право на слободно истраживање и покретање рударских радова (в. рударство), слободу вероисповести (у рударским местима налазимо католичке цркве) и судску аутономију, која је оличена у посебном саском суду који се једном спомиње (сипа Теогошсогиш). Из владарских повеља од времена краља Милутина види се да су Саси у споровима са домаћим људима и са далматинским трговцима, пре свега Дубровчанима, имали посебан мешовити суд састављен од једнаког броја представника сваке стране. У Душановом законику (члан 123) се цитира закон светога краља (Милутина) по коме је требало да се Саси суде са властелом око земље коју су заузели. Том приликом је ограничено право Саса да секу шуме, смели су да секу само колико је потребно рударском тргу, а забрањено је било да искрчену земљу обрађују и насељавају људе. Требало је оставити да шума поново израсте.
Веома је значајан утицај Саса на рударску технику и рударско право испољен нарочито у терминологији коју преносе стари споменици и топономастика. Облици градске аутономије са већем пургара (в.) потичу такође од Саса, а нису остали ограничени искључиво на рударска места. Саси су донели елементе материјалне културе која се раширила на домаћем тлу. Већ у средњовековним споменицима сусрећемо називе шнајдар и шустер (в. занати) који несумњиво потичу од Саса и везани су за њихове карактеристичне производе.
ИЗВОРИ: Н. Радојчић, Закон о рудницима.
ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рудар-ства у средњовековној Србији и Босни I, Београд 1955, 1-27.
С. Ћирковић
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #21 послато: Јун 23, 2017, 02:23:08 поподне »
O Mpaтиндaну и Cacимa, a и вeзaнo зa peзултaт из зaтвopeнoг дeлa фopумa, мeни jaкo битaн. :)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:205870-Mratu-iskopali-Sasi

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #22 послато: Јун 23, 2017, 02:36:09 поподне »
Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.

Дакле ријеч је о браћи Хансу и Никлу Сасиновићу (живјели у другој  половини 14. вијека) који су дјеловали у  Остружници код Фојници, затим се  преселили у Дубровник и постали дубровачки грађани.

Потомци Ханса Сасиновића су се каније растурили по средњовјековним рудницима и словенизирали се.

Саски суд - Curia Teutonicorum



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #23 послато: Јун 23, 2017, 02:38:23 поподне »
Што се генетике тиче, да ли би неки наши I2-M223 могли бити потомци Саса? У последње време се ова хаплогрупа све чешће јавља код Срба са Косова, а тамо је било више рударских центара.

Присутна је додуше и на југу Балкана, па не знам како се то уклапа у ову причу. Треба проверити стање у Трансилванији. Ово помињем зато што постоји висока концетрација I2-M223 у Саксонији.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #24 послато: Јун 23, 2017, 02:40:24 поподне »
Цитат
А шта мислите о овоме?

Село Ба

Знам само да мештани своје село зову Баа (веома дуго а при изговору), а у попису 1834 (харачком) записано је као Баха. То ми нешто не звучи као једнина, већ више као множина, али немам појма шта значи.

У османско доба из Баа се испоручивала озбиљна количина камених ђулади за тврђаву у Београду. Село свакако треба тестирати, па да видимо има ли каквих егзотичних родова, јер га према литератури насељавају староседелачке породице досељене из Ивановаца у Качеру.

Не верујем да има потомака Саса, али нешто старијег слоја Срба вероватно има.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #25 послато: Јун 23, 2017, 02:43:03 поподне »
За које хаплогрупе би претпоставили да су могле доћи са Сасима? По мени су најиндикативније:

-R1b U106; уз њу, можда су се "пришлепали" и неки U152;
-I1 Z58, I1 Y3866>S4767>M227; можда и неки Z63 (нису сви морали доћи на Балкан као Источни Германи за време Сеобе народа);
-I2a2 M223; можда и I2a2 L38;
-G2a L497 (и за њих као и за горе поменуте I2a2 важи да нису сви морали доћи овде као нпр. Келти)
-I2a1 CTS10228, нарочито PH908 (већ знамо за неке могуће родове саског порекла који су блиски са немачким припадницима ове хаплогрупе).

Поред њих, ако повежемо већу разноврсност коју N2 P189.2 показује у средњој и западној Европи, и предање бањанских родова о пореклу са простора Космета (неки кажу да су дошли директно из Бањске, која се налазила у богатој рудној области), може се рећи да је можда и ова хаплогрупа дошла са "саским таласом" у средњовековну Србију.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #26 послато: Јун 23, 2017, 02:52:41 поподне »
Што се генетике тиче, да ли би неки наши I2-M223 могли бити потомци Саса? У последње време се ова хаплогрупа све чешће јавља код Срба са Косова, а тамо је било више рударских центара.

Отприлике на сличан начин размишљам. Ово болдовано је у овом тренутку примјетно!

Али и ово дјелује логично! Има ту нешто?

Поред њих, ако повежемо већу разноврсност коју N2 P189.2 показује у средњој и западној Европи, и предање бањанских родова о пореклу са простора Космета (неки кажу да су дошли директно из Бањске, која се налазила у богатој рудној области), може се рећи да је можда и ова хаплогрупа дошла са "саским таласом" у средњовековну Србију.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #27 послато: Јун 23, 2017, 02:59:28 поподне »
Надам се да ће ове моје речи потврдити резултат неког косовског староседеоца из Косовско-јужносрбијанског ДНК подухвата.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #28 послато: Јун 23, 2017, 03:05:24 поподне »
Штована је и њихова католичка вера. Многа католичка средишта у нашим земљама развила су се из тих рударских и дубровачких трговачких колонија, као Фојница, Сребреница, Крешево, Олово, Јањево и др.

Штавише сматра се да оснивање католичких парохија у Србији иде у корак са доласком њемачких рудара. Примјетна је јака веза Саса са дубровачким трговцима и фрањевцима. Управо у тим срединама стварју јако упориште за своју мисионарску дјелатност.

С тим у вези отвара се и питање "Јањеваца"; да ли су они заиста "остаци" дубровачких колонија.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #29 послато: Јун 23, 2017, 03:22:25 поподне »
Јуче на састанку смо баш помињали саске рударе, и неки рад Миленка Филиповића, него не могу да га нађем на диг.биб. Ако је уопште и постављен.

Не знам је ли негде помињано: Владислав Скарић етноним Шокац објашњава пореклом од саских рудара:

"Име Шокац изводи од Sachse, тј. Саса, саских рудара.
Настало је у Босни, гдје је било тих саских рудара, а одатле је емиграцијама пренесено у Славонију и даље у сјеверне крајеве."

(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, XII, 1932)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #30 послато: Јун 23, 2017, 03:43:26 поподне »
Штавише сматра се да оснивање католичких парохија у Србији иде у корак са доласком њемачких рудара. Примјетна је јака веза Саса са дубровачким трговцима и фрањевцима. Управо у тим срединама стварју јако упориште за своју мисионарску дјелатност.

С тим у вези отвара се и питање "Јањеваца"; да ли су они заиста "остаци" дубровачких колонија.



Oнo штo je Г. Eлeзoвић зaбeлeжиo o Jaњeву, пocтoje cтape дубpoвaчкe пopoдицe: Блeбaнoвићи, Глacнoвићи, Maцукићи. Aли oни cу ocтaли у кaтoличaнcтву и дaнac ce изjaшњaвajу кao Xpвaти. Meни cу зaнимљивиjи Cpби мoгућeг cacкoг пopeклa.

Пojeдинe пopoдицe нa Koпaoнику кoje cлaвe Mpaтиндaн и Mиxoљдaн, тaкoђe cвoje пopeклo вeзуjу зa Дубpoвник или Koтop. Tу cу пpe cвeгa Биcepчићи и Maкcићи, кao и изумpли poдoви Бубaлoвићи и Бивoлчићи. Oни cу из Kpивe Peкe нa Koпaoнику, a дoceљeни cу из Нoвoбpдcкe Kpивe Peкe. У Измopнику пoкpaj Kpивe Peкe имaмo Гoвeдapoвићe-Mpaтинштaкe, чиjи peзултaт знaмo и кojи нecумњивo укaзуje нa cacкo пopeклo.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #31 послато: Јун 23, 2017, 04:05:59 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,дошли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #32 послато: Јун 23, 2017, 05:11:10 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,доgшли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

У cуштини cви кojи cлaвe Mpaтиндaн ce нaзивajу Kулизaмa. Или caми ceбe тaкo нaзивajу или иx дpуги тaкo зoву. Пoкaзaлo ce дa ниcу cвe Kулизe cacкoг пopeклa. Aли пocтojи вeликa вepoвaтнoћa дa ce paди o кaтoличкoм cтaнoвништву нeмaњићкe Cpбиje кoje je у jeднoм мoмeнту кoнвepтoвaлo нa пpaвocлaвљe, нajpeaлниje зa вpeмe цapa Душaнa (нe кpaљa).

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1474.msg41731#msg41731

Cтудeнички кpaj и читaвa Гoлиja je jeдaн oд цeнтapa Caca, aли и њиxoвиx пoтoмaкa.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #33 послато: Јун 23, 2017, 06:09:32 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,дошли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

Студенички крај јесте био рударски, а о томе сведоче и одређени сачувани историјски подаци. Цитираћу одломке из монографије "Студеница" из 1986. године, аутора Гордане Бабић, Војислава Кораћа и Симе Ћирковића:

"У односу на друге манастире, Студеница је поред старине и угледа имала још неке предности. Једна од предности је била и близина рударских трговишта, која су и под турском влашћу, нарочито у XVI веку, живела у релативном просперитету, где су се могли наћи људи довољно имућни који су и желели и могли да приложе манастиру." (стр. 148)

"За ово путовање је везана једна занимљивост, која је, вероватно, утицала на боље примање Студеничана на руском двору, на њихово издвајање из масе представника многих манастира. Игуману Неофиту се при повратку прикључио Степан Милорадовић, бољар српског порекла, који је послат у Студеницу да упозна и доведе у Русију стручњаке за добијање златне и сребрне руде. Милорадовић је провео пола године у Студеници, упоређивао је узорке руда, посматрао начин рада и оставио о томе занимљив извештај. Мајсторе, међутим, није повео јер они нису могли да крену на далеки пут о свом трошку, а он, изгледа, није имао овлашћења да финансира њихово путовање. Тако се десило да један извор сачуван у Москви, сасвим узгред осветљава везе Студеничана са рударством, које су морале бити врло старе јер се у близини и на Голији и на Копаонику, вадила и прерађивала руда бар од XV века. (стр. 150)

Горепоменуто путовање се десило 1654. године.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #34 послато: Јун 23, 2017, 06:30:25 поподне »
Хвала Никола и Милоше...претпостављам да с обзиром на славу, становници те области који славе Св.Мрату,би могли имати везе са Сасима, а крај је имао везе са рударством...баба је иначе била јако вредна,штедљива,разборита,рационална,а кад сам видео да би њен род могао да има везе са Сасима,некако су ми се њене особине уклапале у немачку прецизност и рационалност :) то је можда субјективно мишљење,али ко зна...и говорила је увек "ја" уместо "да"...(што опет не мора да има икакве везе,него човек кад размишља у једном смеру,тражи некад неке ствари које иду у том смеру,као евентуалну потврду тога)
« Последња измена: Јун 23, 2017, 06:35:21 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #35 послато: Јун 23, 2017, 06:52:39 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,дошли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

Aкo пoзнajeш нeкoг oд тиx Toпaлoвићa, билo би дoбpo дa иx убeдиш дa ce тecтиpajу. Taкo би и oдгoнeтнули дa ли cу cacкoг пopeклa или нe...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #36 послато: Јун 23, 2017, 06:57:20 поподне »
Aкo пoзнajeш нeкoг oд тиx Toпaлoвићa, билo би дoбpo дa иx убeдиш дa ce тecтиpajу. Taкo би и oдгoнeтнули дa ли cу cacкoг пopeклa или нe...
Било би добро, имам два брата из те фамилије,не виђам их баш често,на славама само, па ћу да пробам,мада сам скептик искрено,не делује ми да их занима та прича...али ћу да пробам :) (народ у Шумадији (по селима)се задовољава ипак магловитим предањима и размишља пре свега о пољопривреди,егзистенцији и свакодневним стварима, чисто због тога сам сумњичав,али ништа не кошта да попричам о томе са њима...
« Последња измена: Јун 23, 2017, 07:05:10 поподне ДушанВучко »

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #37 послато: Јун 24, 2017, 02:53:25 пре подне »
Прилажем форуму на увид Рударство у средњовјековној српској држави , 2015., завршни рад Вељка Максића са Фипозофског фак. у Осијеку, синтезу до сада објављене релевантне литературе (као и попис исте) у цјелости посвећеном доласку и активности њемачких рудара Саса у Србију од времена краља Уроша I. (1243.-76.) и њиховог утицаја на развој и ширење српског средњевјековног рударства.

https://repozitorij.ffos.hr/islandora/object/ffos%3A255/datastream/PDF/view

Занимљивост је да су Саси, почетком XIV. вијека, отворили чак седам рудника сребра и злата широм Србије. То су били рудници у Брскову, Руднику, Трепчи, Рогозни, Јањеву, Новом Брду, Трешњици и Липику. Касније, током XIV. и XV. вијека отворено је још 15 нових, а Ново Брдо, као највећи и најпознатији саски рудокоп доносио је годишњи приход од 200.000 дуката деспоту Ђурђу Бранковићу (1427—1456).

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #38 послато: Јун 24, 2017, 12:18:30 поподне »
O Mpaтиндaну и Cacимa, a и вeзaнo зa peзултaт из зaтвopeнoг дeлa фopумa, мeни jaкo битaн. :)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:205870-Mratu-iskopali-Sasi

Има нешто и о Видовдану и Сасима ...

https://www.juznasrbija.info/lat/vesti/danas-je-vidovdan.html

https://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_Вид

Да ли међу Србима има породица које славе Видовдан као крсну славу ?

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #39 послато: Јун 24, 2017, 12:21:31 поподне »
Вујаклије са Кордуна славе Видовдан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #40 послато: Јун 24, 2017, 01:20:57 поподне »
Toпoними вeзaни зa Cace:

Ceлo Cace кoд Cpeбpницe, Вишeгpaдa, Cтудeницe и Kpaтoвa; Ocoгoвcкe плaнинe.

Caшкa peкa нa Poгoзни.

Caшкa цpквa кoд Tpeпчe.

Cacин Пoљe кoд Пљeвљe.

Шaшкa peкa кoд Cpeбpницe и Majдaнпeкa.

Cacкa имeнa пoзнaтa у извopимa: Chanussius (Xaнc) и Martinus.

Cacин- Дубpoвaчкa пopoдицa.

Дубpoвчaни cу Cace звaли Theotonci Tedeschi. Пoмињу ce пpви пут у нeдaтиpaнoj пoвeљи кpaљa Уpoшa I (1243-1276). Пo мишљeњу Jиpeчeкa пocтojбину oвиx Caca пpe тpeбa тpaжити у Ципcу у ceвepнoj Угapcкoj, нeгo у Epдeљу. Њиxoвe пapoxиjcкe цpквe билe cу пoд Koтopcкoм биcкупиjoм. Moгућe дa oтудa и пoтичe кacниje вeзивaњe мнoгиx "пoтeнциjaлниx" пoтoмaкa Caca ca Koтopoм.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #41 послато: Јун 24, 2017, 01:24:18 поподне »
Toпoними вeзaни зa Cace:

Ceлo Cace кoд Cpeбpницe, Вишeгpaдa, Cтудeницe и Kpaтoвa; Ocoгoвcкe плaнинe.

Caшкa peкa нa Poгoзни.

Caшкa цpквa кoд Tpeпчe.

Cacин Пoљe кoд Пљeвљe.

Шaшкa peкa кoд Cpeбpницe и Majдaнпeкa.

Cacкa имeнa пoзнaтa у извopимa: Chanussius (Xaнc) и Martinus.

Cacин- Дубpoвaчкa пopoдицa.

Дубpoвчaни cу Cace звaли Theotonci Tedeschi. Пoмињу ce пpви пут у нeдaтиpaнoj пoвeљи кpaљa Уpoшa I (1243-1276). Пo мишљeњу Jиpeчeкa пocтojбину oвиx Caca пpe тpeбa тpaжити у Ципcу у ceвepнoj Угapcкoj, нeгo у Epдeљу. Њиxoвe пapoxиjcкe цpквe билe cу пoд Koтopcкoм биcкупиjoм. Moгућe дa oтудa и пoтичe кacниje вeзивaњe мнoгиx "пoтeнциjaлниx" пoтoмaкa Caca ca Koтopoм.

Где би се налазио тај Ципс у северној Угарској?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #42 послато: Јун 24, 2017, 01:29:25 поподне »
Где би се налазио тај Ципс у северној Угарској?
То је Спиш у Словачкој
https://en.m.wikipedia.org/wiki/File:Slovakia_Spis.gif
« Последња измена: Јун 24, 2017, 01:31:09 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #43 послато: Јун 24, 2017, 01:37:25 поподне »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #44 послато: Јун 24, 2017, 01:41:27 поподне »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #45 послато: Јун 24, 2017, 07:59:44 поподне »
DR. Grekor Čremošnik: Nekoliko napomena o Brskovu i Kragujevačkoj ostavi na strani 9. GLASNIK-a
 https://www.scribd.com/doc/116448172/1959
Gregor Čremošnik ime Brskova dovodi u vezu sa Njemačkim Bresgau https://de.wikipedia.org/wiki/Breisgau
Negdje sam čitao zanimljivo razmišljanje g. Siniše Jerkovića o haplogrupi I2 PG908 i mogućnosti da su je nosili i neki od Sasa.

Evropa je jedna velika porodica.

симо

  • Гост
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #46 послато: Јун 24, 2017, 08:12:43 поподне »
Када сам писао текст о Ћоћићима, потенцијалним Сасима са Копаоника http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/

користио сам веома добар рад Миленка Филиповића Баштина средњовјековних рудара Саса у јужнословенским земљама , која може да се нађе на сљедећем линку http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2031.pdf
Тај рад је изгледа још 1963. био објављен на њемачком, па је накнадно објављен на српском.

Иначе, мени су те мале рударске варошице у средњој Босни увијек изгледале некако мистериозно, као идеалне за снимање хорор филмова. Обично су у неким клисурама, са збијеним кућама, гдје сунца нема...Филиповић је споменуо саску причу о Сребреном цару, нешто као подземни дух, који сједи у рудницима (Silbergeist),а та прича је била присутна и у нашим рударским мјестима.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #47 послато: Јун 24, 2017, 08:19:42 поподне »
За које хаплогрупе би претпоставили да су могле доћи са Сасима? По мени су најиндикативније:

-R1b U106; уз њу, можда су се "пришлепали" и неки U152;
-I1 Z58, I1 Y3866>S4767>M227; можда и неки Z63 (нису сви морали доћи на Балкан као Источни Германи за време Сеобе народа);
-I2a2 M223; можда и I2a2 L38;
-G2a L497 (и за њих као и за горе поменуте I2a2 важи да нису сви морали доћи овде као нпр. Келти)
-I2a1 CTS10228, нарочито PH908 (већ знамо за неке могуће родове саског порекла који су блиски са немачким припадницима ове хаплогрупе).

Поред њих, ако повежемо већу разноврсност коју N2 P189.2 показује у средњој и западној Европи, и предање бањанских родова о пореклу са простора Космета (неки кажу да су дошли директно из Бањске, која се налазила у богатој рудној области), може се рећи да је можда и ова хаплогрупа дошла са "саским таласом" у средњовековну Србију.
To je to, hvala Nikola Vuk !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #48 послато: Јун 24, 2017, 09:14:16 поподне »
Milenko S. Filipović: BAŠTINA SREDNJEVEKOVNIH RUDARA SASA U JUŽNOSLOVENSKIM ZEMLJAMA
http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2031.pdf
Treba imati na umu da se u bivšoj Jugoslaviji o Sasima pisalo više da se kaže da ih više nema nego da ih je bilo. Sasi i ostali katolici nestaju sa Balkana nakon divljačkih napada Savojskog i Pikolominija, oni koji nisu uspjeli da se evakuišu sa ćesarovcima čitav vijek se kriju po brdima krijući identitet. Ni prilike u narednim vjekovima nisu bile takve da bi oni smjeli ispoljiti svoj identitet pa je asimilacija u druge narode bilo jedino racionalno rješenje. "Sasi" krajem sedamnaestog vijeka su bili slavenofoni katolici na prostoru današnje Bosne, Srbije i Bugarske, prezimena su im često završavala na -ović, bili su uglavnom franjevci, dok su originalni njemački rudari bili dominikanci. U ove "sase" ulazili su svi rudari katoličke vjeroispovijesti koji su u raznim vremenima dolazili sa sjevera. Bilo je Čeha, Leha, Šljeza, Slovaka, Ukrainaca, Rununa itd. a najmanje izvornih Germana. Svakako da je ta kupina ostavila traga u našoj genetici kao i u kulturi pa nastomo da ovo istraživanje ne sfušeramo ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #49 послато: Јун 24, 2017, 09:23:22 поподне »
Сад нешто гледам, претпостављамо да су Саси делом I2-PH908, па I1-Z58, па I2-M223, G2a-L497, R1b-U106, чак и N2-P189.2. Уколико би и пола од овога било тачно, приличан бр. Срба би био таквог порекла. Ипак мислим да их није опстало у толиком проценту данас.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #50 послато: Јун 24, 2017, 09:42:38 поподне »
Олга Зироевић у студии "Око имена Хамза" оставља простора могућности, да у дефтерима пописане особе именом Хамза су могле бити и - Ханс (Hans)

http://cosbelgrade.com/sites/default/files/zirojevic_o_oko_imena_hamza_0.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #51 послато: Јун 24, 2017, 10:22:12 поподне »
Сад нешто гледам, претпостављамо да су Саси делом I2-PH908, па I1-Z58, па I2-M223, G2a-L497, R1b-U106, чак и N2-P189.2. Уколико би и пола од овога било тачно, приличан бр. Срба би био таквог порекла. Ипак мислим да их није опстало у толиком проценту данас.
Nijedna haplogrupa ne pripada samo jednoj etničkoj grupi a niti ijedna etnička grupa nosi samo jednu haplogrupu! Da bi neko bio "sas" u srednjem vijeku trebalo je samo da se nađe na određenom prostoru u određenom vremenu i ništa više. Da bi neko bio Srbin nije bitno ni vrijeme ni prostor ;) šala! Današnji Srbi su potomci svih onih ljudi koji su bili u socijalnoj interakciji sa vojnom formacijom koja je prenosila to ime i ništa više !!! Srbin je naziv za narod a ne za pleme !!!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #52 послато: Јун 24, 2017, 10:25:17 поподне »
Сад нешто гледам, претпостављамо да су Саси делом I2-PH908, па I1-Z58, па I2-M223, G2a-L497, R1b-U106, чак и N2-P189.2. Уколико би и пола од овога било тачно, приличан бр. Срба би био таквог порекла. Ипак мислим да их није опстало у толиком проценту данас.

Када сам повезао све ове хаплогрупе са Сасима, нисам мислио да су баш сви припадници тих хаплогрупа дефинитивно потомци Саса (чак ни да су они већина), али да су оне индикативне и да би међу њиховим српским припадницима могао сигурно да се пронађе и неки потомак Саса. Ово још више добија на снази ако старе завичаје тих потенцијалних потомака повежемо са рударским крајевима или групама родовима са изгледним саским пореклом (Кулизе).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #53 послато: Јун 24, 2017, 10:37:17 поподне »
 У Улцињу у 14. вијеку помињу се Аламани, Аламано и Аламанче као улцињска властела.  Чуо сам и за презиме Аламановић.  Турски назив за  Њемца је Алиман.  Има ли наведено везе са Сасима?

 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #54 послато: Јун 24, 2017, 10:44:06 поподне »
Када сам повезао све ове хаплогрупе са Сасима, нисам мислио да су баш сви припадници тих хаплогрупа дефинитивно потомци Саса (чак ни да су они већина), али да су оне индикативне и да би међу њиховим српским припадницима могао сигурно да се пронађе и неки потомак Саса. Ово још више добија на снази ако старе завичаје тих потенцијалних потомака повежемо са рударским крајевима или групама родовима са изгледним саским пореклом (Кулизе).

Cуштинa je упpaвo тo: xг кapaктepиcтичнa зa зaпaдну Eвpoпу (близaк xaплoтип у jaвним бaзaмa ca пojeдинцeм-a из зaпaднe Eвpoпe), кapaктepиcтичнa cлaвa (Mpaтиндaн, Mиxoљдaн), близинa cpeдњoвeкoвнoг pудникa.

Дaћу пpимep cвoje уjчeвинe:

R1b-U106, нajближи им je Нeмaц из oкoлинe Штудгapтa, joш ce пpeзивa Miner. :) Cлaвa Cв.Mинa- Mpaтиндaн. Пoтичу из мecтa кoje je вaздушнoм линиjoм мaњe oд 10 km oд Нoвoг Бpдa. Дaклe cвe jacнo. Никaдa ниcу ни cлутили дa мoгу бити cacкoг пopeклa. Нити cу знaли зa нaзив Kулизe. Чaк ми ce тeткa нaљутилa, ниje cпopтcки пpиxвaтилa тo... :)

Tpeбa ce, дaклe, cвe cклoпити, дa би зa нeкoгa peкли дa je cacкoг пopeклa.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #55 послато: Јун 24, 2017, 10:56:01 поподне »
Олга Зироевић у студии "Око имена Хамза" оставља простора могућности, да у дефтерима пописане особе именом Хамза су могле бити и - Ханс (Hans)

http://cosbelgrade.com/sites/default/files/zirojevic_o_oko_imena_hamza_0.pdf
Prvo ime u mojem rodoslovu je Umer, ja sam mislio da je to muslimansko ime jer mi je bilo slično imenu Omer ali takvo ime kod muslimana ne postoji, nigdje. Moj dedo se zvao Hadro i to mi je bilo sasvim normalno jer je to ime često u Bihoru ali ga više nema nigdje, pogotovu ne kod muslimana, niti se može izvesti iz bilo kojeg muslimanskog imena. Zapetljano brate :) Moji roditelji su muslimani i njihovi roditelji su to bili ali nešto nije štimalo ( njihova prezimena ozbiljni istraživači mogu dobiti na mail). Dedo , po majci, nije volio što mu se ćerka udala za "alamana". Njegovi preci su "sakupljali vosak" za crkvu u Peći a ovi po ocu to nisu smatrali neophodnim ;) . I dan danas za nas kažu da smo lukavi, zamislite, pa onda da smo "murahije" a mi diskretno šutimo.
Svima muslimanima, na ovom forumu, BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLUSUN sa željom da ga provedu u društvu najmilijih u zdravlju i rahatluku !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #56 послато: Јун 24, 2017, 10:57:34 поподне »
Neka neko ovo izbriše (greška) ili neka mi obijasni kako se to radi, prvi put u životu pišem na nekom forumu :(
« Последња измена: Јун 24, 2017, 11:02:20 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #57 послато: Јун 24, 2017, 11:05:55 поподне »
У Улцињу у 14. вијеку помињу се Аламани, Аламано и Аламанче као улцињска властела.  Чуо сам и за презиме Аламановић.  Турски назив за  Њемца је Алиман.  Има ли наведено везе са Сасима?
Sinan Alimanović, sarajevski kompozitor i član "Indexa" porijeklom iz Prijepolja ili Priboja.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #58 послато: Јун 24, 2017, 11:06:46 поподне »
Cуштинa je упpaвo тo: xг кapaктepиcтичнa зa зaпaдну Eвpoпу (близaк xaплoтип у jaвним бaзaмa ca пojeдинцeм-a из зaпaднe Eвpoпe), кapaктepиcтичнa cлaвa (Mpaтиндaн, Mиxoљдaн), близинa cpeдњoвeкoвнoг pудникa.

Дaћу пpимep cвoje уjчeвинe:

R1b-U106, нajближи им je Нeмaц из oкoлинe Штудгapтa, joш ce пpeзивa Miner. :) Cлaвa Cв.Mинa- Mpaтиндaн. Пoтичу из мecтa кoje je вaздушнoм линиjoм мaњe oд 10 km oд Нoвoг Бpдa. Дaклe cвe jacнo. Никaдa ниcу ни cлутили дa мoгу бити cacкoг пopeклa. Нити cу знaли зa нaзив Kулизe. Чaк ми ce тeткa нaљутилa, ниje cпopтcки пpиxвaтилa тo... :)

Tpeбa ce, дaклe, cвe cклoпити, дa би зa нeкoгa peкли дa je cacкoг пopeклa.
Имам даљу фамилију из Медвеђе код Трстеника,одакле ми је отац,Трошићи,славе такође Св.Мину,а у Кулизе такође спадају у Бајићи из истог села,Св.Мрата...Радош Бајић је од њих

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #59 послато: Јун 24, 2017, 11:09:22 поподне »
Cуштинa je упpaвo тo: xг кapaктepиcтичнa зa зaпaдну Eвpoпу (близaк xaплoтип у jaвним бaзaмa ca пojeдинцeм-a из зaпaднe Eвpoпe), кapaктepиcтичнa cлaвa (Mpaтиндaн, Mиxoљдaн), близинa cpeдњoвeкoвнoг pудникa.

Дaћу пpимep cвoje уjчeвинe:

R1b-U106, нajближи им je Нeмaц из oкoлинe Штудгapтa, joш ce пpeзивa Miner. :) Cлaвa Cв.Mинa- Mpaтиндaн. Пoтичу из мecтa кoje je вaздушнoм линиjoм мaњe oд 10 km oд Нoвoг Бpдa. Дaклe cвe jacнo. Никaдa ниcу ни cлутили дa мoгу бити cacкoг пopeклa. Нити cу знaли зa нaзив Kулизe. Чaк ми ce тeткa нaљутилa, ниje cпopтcки пpиxвaтилa тo... :)

Tpeбa ce, дaклe, cвe cклoпити, дa би зa нeкoгa peкли дa je cacкoг пopeклa.
Da, da  treba biti oprezan kako će to neko prihvatit zato u ove diskusije unosim šalu. ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #60 послато: Јун 25, 2017, 10:27:50 пре подне »
Има нешто и о Видовдану и Сасима ...

https://www.juznasrbija.info/lat/vesti/danas-je-vidovdan.html

https://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_Вид

Да ли међу Србима има породица које славе Видовдан као крсну славу ?

Постоји староседелачка породица Станић из Дечана која прославља Видовдан (пре тога св. Амос, али мислим да се тај светитељ прославља истог дана када је и Видовдан). Не знам да ли имају неке везе са Сасима, али од једног Станића је узет узорак у оквиру КиМ-јужна Србија ДНК подухвата:

36.Станић, Дечани, Видовдан (раније Св. Амос)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #61 послато: Јун 25, 2017, 01:10:16 поподне »
Sinan Alimanović, sarajevski kompozitor i član "Indexa" porijeklom iz Prijepolja ili Priboja.
Алимановић или Аламановић?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #62 послато: Јун 25, 2017, 01:12:35 поподне »
Сад нешто гледам, претпостављамо да су Саси делом I2-PH908, па I1-Z58, па I2-M223, G2a-L497, R1b-U106, чак и N2-P189.2. Уколико би и пола од овога било тачно, приличан бр. Срба би био таквог порекла. Ипак мислим да их није опстало у толиком проценту данас.
Фуштићи из Брскова код Мојковца, за које постоји нека прича да су пореклом од Саса, управо су I2-PH908.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #63 послато: Јун 25, 2017, 01:15:36 поподне »
Алимановић или Аламановић?


 Има  и Алимановића и Аламановића.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #64 послато: Јун 25, 2017, 01:28:35 поподне »
Алимановић или Аламановић?
Alimanović
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #65 послато: Јун 25, 2017, 05:23:25 поподне »
Bilo bi zanimljivo znati koje haplogrupe su zastupljene u Janjevu i Osogovskim Planinama (Kratovo, Zletovo, Kočani, Makedonska Kamenica, Kriva Palanka, Berovo i Rusinovo), kao i u naseljima koje su osnovali Sasi u današnjoj Bugarskoj. Prezimena za koje sigurno znam da su povezana sa Sasima su jako zastupljena u Turskoj i to u neizmijenom obliku, zašto ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #66 послато: Јун 27, 2017, 09:02:14 поподне »
Постоји староседелачка породица Станић из Дечана која прославља Видовдан (пре тога св. Амос, али мислим да се тај светитељ прославља истог дана када је и Видовдан). Не знам да ли имају неке везе са Сасима, ...

Поштовање Светог Вида, односно Светог мученика Вита (Vitus) веома је раширено у Немачкој и Чешкој.

Свети Вит, родом са Сицилије, 303. године погубљен је као момчић у Риму, будући хришћанин, по наредби злогласног цара Диоклецијана.

Мошти су му пренете у Француску, а 836. године у опатију Вестверк код Ахена у Немачкој.
Чешки кнез Вацлав мошти Светог Вита пренео је у Праг 925. године, и тада је светом мученику у славу подигнута црква, а у 14. веку наместо ње и грандиозна готичка катедрала.
Отуд, није необично што је овај свети мученик веома поштован како код Чеха, тако и код Немаца.
Говорећи о рударству, Сасима, Чесима, Словацима... Има ту нешто.

Код нас је култ Светог Вида такође био веома раширен. Како у Православној Цркви, тако и код римокатолика, светитељ се прославља 15. јуна. Преласком са јулијанског на грегоријански календар, овај датум је садашњи 28. јун.
Сви знамо да се на дан Светог Вида (као и дан посвећен Светом пророку Амосу, који је, ипак, код нас мање познат) 1389. године одиграла Косовска битка. Славећи Светог кнеза мученика Лазара и с њим све друге свете косовске мученике, код Срба је некако замрло поштовање Светог Вида.

Не познајем никог ко слави Видовдан, а нисам нешто ни чуо да има већи број родова са овом славом. Видовдан од краја 14. века код Срба има посебан значај, па не би било ни много логично узимати овај празник као крсну славу. Родове који славе Видовдан пре бих повезао са слављењем Светог мученика Вида, него са Косовском битком.
« Последња измена: Јун 27, 2017, 09:12:12 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #67 послато: Јун 27, 2017, 09:52:33 поподне »
Поштовање Светог Вида, односно Светог мученика Вита (Vitus) веома је раширено у Немачкој и Чешкој.

Свети Вит, родом са Сицилије, 303. године погубљен је као момчић у Риму, будући хришћанин, по наредби злогласног цара Диоклецијана.

Мошти су му пренете у Француску, а 836. године у опатију Вестверк код Ахена у Немачкој.
Чешки кнез Вацлав мошти Светог Вита пренео је у Праг 925. године, и тада је светом мученику у славу подигнута црква, а у 14. веку наместо ње и грандиозна готичка катедрала.
Отуд, није необично што је овај свети мученик веома поштован како код Чеха, тако и код Немаца.
Говорећи о рударству, Сасима, Чесима, Словацима... Има ту нешто.

Код нас је култ Светог Вида такође био веома раширен. Како у Православној Цркви, тако и код римокатолика, светитељ се прославља 15. јуна. Преласком са јулијанског на грегоријански календар, овај датум је садашњи 28. јун.
Сви знамо да се на дан Светог Вида (као и дан посвећен Светом пророку Амосу, који је, ипак, код нас мање познат) 1389. године одиграла Косовска битка. Славећи Светог кнеза мученика Лазара и с њим све друге свете косовске мученике, код Срба је некако замрло поштовање Светог Вида.

Не познајем никог ко слави Видовдан, а нисам нешто ни чуо да има већи број родова са овом славом. Видовдан од краја 14. века код Срба има посебан значај, па не би било ни много логично узимати овај празник као крсну славу. Родове који славе Видовдан пре бих повезао са слављењем Светог мученика Вида, него са Косовском битком.

Биће свакако занимљив резултат од Станића јер, ако се не варам, у питању су староседеоци из села Лоћане, последњег српског села у околини Дечана (до 1999.), и за њих се везује нека легенда о доношењу огња када се градио манастир Високи Дечани. Није немогуће да они представљају једну од ретких породица које нису отишле са простора Старе Србије током сеоба 1690. и 1737. и које су ту можда још од средњег века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #68 послато: Септембар 03, 2017, 09:15:51 поподне »
Међу католичким становницима села Оћевија код Вареша у Босни можда живе посљедњи потомци средњовјековних Саса на нашим просторима . Тамо и даље раде старе ковачнице на водени погон. Вјероватно пуно другачије нису изгледале саске радионице у Брскову, Новом Брди и Копаонику. Ове ковачнице у Оћевији су проглашене националним спомеником.

<a href="https://www.youtube.com/v/YmhwdkACcu4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YmhwdkACcu4</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/YGirWspR-Zw&amp;pbjreload=10" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YGirWspR-Zw&amp;pbjreload=10</a>

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #69 послато: Септембар 10, 2017, 12:00:59 поподне »
"Последнји потомци" ????  Мало нејасно, знамо да потомака Саса мора бити а дали су последнји, незнамо :)
Ево како живе потомци Саса у Крешеву:
https://www.youtube.com/v/Nm43X9YRNUY
http://www.flash.ba/vijesti/elizabeta-medic-posljednja-zvonarica-neobicnim-plocama-u-vrancima-kod-kreseva/
http://www.kresevo.net/dppkv/povijest.htm
Како "саси" нису били истог етничког поријекла чини ми се да се топоними Трепча около Брскова односе на мјеста гдје су се црквена звона надомијештала  овим металним плочама, "трепачима".
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #70 послато: Октобар 13, 2017, 07:01:56 поподне »
Нађена су потпуна поклапанја, на 23 маркера, код тестираних који се сматрају потомцима средњовјековних "саса" и тестираних од Ердеља до Саске. Биће о овоме још ријечи.
Изгледа да ће бити и писаних докумената о томе.
 Following its conquest by the Ottoman Empire in the mid-15th century, Bosnia experienced a rapid and extensive conversion of the local population to Islam, and by the early 1600s roughly two thirds of Bosnians were Muslim.[45] In addition, a smaller number of converts from outside Bosnia were in time assimilated into the common Bosniak unit, such as Croats (mainly in Turkish Croatia, and the Muslims of Slavonia that fled to Bosnia following the Austro-Turkish war), Serbian and Montenegrin Muhacirs (in Sandžak particularly Islamicized descendants of the Old Herzegovinian and highlander tribes from Brda region, such as Rovčani, Moračani, Drobnjaci and Kuči), and slavicized Vlachs,[46] Hungarians,[46] Albanians[46] and German Saxons.[46]

Још једна ствар ми је у међувремену постала занимлјива, има ли везе између Јелене Анжујске и "саса" ?????
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #71 послато: Јануар 12, 2018, 07:20:45 поподне »
Било би добро да бар један од копаоничких I2-M223 уради дубље СНП тестирање. При томе не мислим на Биг Ипсилон, већ на неки од СНП пакета.

И Ковачани и Ћоћићи су предиктовани као P78>S25733>A427, међутим сама A427 је доста стара, око 4700 година и распрострањена, има је и на Балкану и у источној Европи. Ковачанима и Ћоћићима по маркерима јесу најближи хаплотипови из западне Европе, међутим мали је број упоредивих маркера, а маркери често знају да заварају.

Ово би било добро да би се потврдила ова саска претпоставка, која се не заснива толико на генетским резултатима колико на комбинацији генетских и историјско-географских података, тј. лоцираности родова око рударских средишта.

Ову популацију, можда, неби требало звати Сасима јер очигледно нису једнородни иако су скупа дошли са једног ширег простора и бавили се рударством. Врло је вјероватно да долазак на ове просторе, ради рударења, није био у једном "налету", већ се то дешавало кроз више вјекова и то у 12. 13. и 14. вијеку. Ни историчари нису сигурни када су Саси дошли у Брсково, нити одакле су дошли. Има више верзија и чини ми се да су све тачне, само је питање када је ко долазио. Чини ми се и то да су Саси прво населили област данашњег Колашина и Роваца а да је у историјским документима забиљежена само најуспјешнији рудокоп у Брскову.
Средњовјековно рударство је захтијевало велики број људи, од стручњака, преко копача, угљара, талионичара, поносника (превозника), трговаца и тд. Нису све те послове обављали Саси и нису се само Саси бавили рударењем и металургијом. Можда је рудник Брсково био успјешан баш због великог броја људи који се, због најезде Монгола, "сјатио" око рударских центара па и Брскова?
Резултати тестирања нам показују генетско поријекло по мушкој линији а не које смо етносу припадали и чиме се бавио предак. Из резултата тестирања се јасно види да у рударским областима имамо специфичну комбинацију гена и ваља је протумачит.
Чини ми се да закључке доносите на:
- још увијек малом броју тестираних и недовољно "дубоко" тестираних, како си и сам рекао Симо.
- пуно вам времена узимају усмена предања која су настала мотивисана прикривањем поријекла
- повратних миграција је било. Након 1690. католици су тражили спас у мјестима која задње памте као свој завичај
- немате тестираних Албанаца и Србљака довољно
- санджаклије су само тестирали побшњачене Клименте и Куче
- немате довољно података из Бугарске, Грчке и Македоније
- немате довољно тестираних из Спиша, Трансилваније и Бихора
- немате адекватан софтвер за статистичку обраду података
Дакле, још пуно тога стоји између нас и истине.
Срдачан поздрав !


Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #72 послато: Јануар 12, 2018, 07:55:54 поподне »
Ову популацију, можда, неби требало звати Сасима јер очигледно нису једнородни иако су скупа дошли са једног ширег простора и бавили се рударством. Врло је вјероватно да долазак на ове просторе, ради рударења, није био у једном "налету", већ се то дешавало кроз више вјекова и то у 12. 13. и 14. вијеку. Ни историчари нису сигурни када су Саси дошли у Брсково, нити одакле су дошли. Има више верзија и чини ми се да су све тачне, само је питање када је ко долазио. Чини ми се и то да су Саси прво населили област данашњег Колашина и Роваца а да је у историјским документима забиљежена само најуспјешнији рудокоп у Брскову.
Средњовјековно рударство је захтијевало велики број људи, од стручњака, преко копача, угљара, талионичара, поносника (превозника), трговаца и тд. Нису све те послове обављали Саси и нису се само Саси бавили рударењем и металургијом. Можда је рудник Брсково био успјешан баш због великог броја људи који се, због најезде Монгола, "сјатио" око рударских центара па и Брскова?
Резултати тестирања нам показују генетско поријекло по мушкој линији а не које смо етносу припадали и чиме се бавио предак. Из резултата тестирања се јасно види да у рударским областима имамо специфичну комбинацију гена и ваља је протумачит.
Чини ми се да закључке доносите на:
- још увијек малом броју тестираних и недовољно "дубоко" тестираних, како си и сам рекао Симо.
- пуно вам времена узимају усмена предања која су настала мотивисана прикривањем поријекла
- повратних миграција је било. Након 1690. католици су тражили спас у мјестима која задње памте као свој завичај
- немате тестираних Албанаца и Србљака довољно
- санджаклије су само тестирали побшњачене Клименте и Куче
- немате довољно података из Бугарске, Грчке и Македоније
- немате довољно тестираних из Спиша, Трансилваније и Бихора
- немате адекватан софтвер за статистичку обраду података
Дакле, још пуно тога стоји између нас и истине.
Срдачан поздрав !
Не знам на основу чега си дошао до закључка да су Саси прво населили област Колашина и Роваца? Колико је мени познато у области племена Ровца никада није било ни помена о некаквом копању руде, као ни приче о било каквом братству или роду да је имао везе са рударством, а предања у тој области су сачувана веома добро и можда боље него било где друго.
Ако мислиш на стариначке родове из Роваца и околине Колашна да су Саског порекла онда мислим да јако грешиш. Једино ко би можда могао да се уклопи у ту причу (а нису далеко од области које помињеш) су Фуштићи који се и налазе у близини рудника Брсково. Тачно се зна где су се Саси насељавали у време средњевековне Србије, то је више пута помињано овде на форуму, а и опште је познато да су то били тадашњи рударски центри. Касније са надирањем Турака и замирањем рударства вероватно да се већина њих склонила негде и окренула другим видовима занимања. То сигорно није могла бити област племена Ровца пошто у време када су Турци дошли Ровца су већ увелико била насељена како стариначким родовима тако и већ трећом генерацијом Гојаковог потомства.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #73 послато: Јануар 12, 2018, 08:23:42 поподне »
Не знам на основу чега си дошао до закључка да су Саси прво населили област Колашина и Роваца? Колико је мени познато у области племена Ровца никада није било ни помена о некаквом копању руде, као ни приче о било каквом братству или роду да је имао везе са рударством, а предања у тој области су сачувана веома добро и можда боље него било где друго.
Ако мислиш на стариначке родове из Роваца и околине Колашна да су Саског порекла онда мислим да јако грешиш. Једино ко би можда могао да се уклопи у ту причу (а нису далеко од области које помињеш) су Фуштићи који се и налазе у близини рудника Брсково. Тачно се зна где су се Саси насељавали у време средњевековне Србије, то је више пута помињано овде на форуму, а и опште је познато да су то били тадашњи рударски центри. Касније са надирањем Турака и замирањем рударства вероватно да се већина њих склонила негде и окренула другим видовима занимања. То сигорно није могла бити област племена Ровца пошто у време када су Турци дошли Ровца су већ увелико била насељена како стариначким родовима тако и већ трећом генерацијом Гојаковог потомства.
"Не знам на основу чега си дошао до закључка да су Саси прво населили област Колашина и Роваца?"
Istorijski podaci, "brdo Smrčje inad Sase".
"Колико је мени познато у области племена Ровца никада није било ни помена о некаквом копању руде, као ни приче о било каквом братству или роду да је имао везе са рударством, а предања у тој области су сачувана веома добро и можда боље него било где друго."
Opusti se, sa Sasima su dolazili i Vlasi iz Transilvanije koji su i kopali rudu i prenosili je !
"Тачно се зна где су се Саси насељавали у време средњевековне Србије, то је више пута помињано овде на форуму, а и опште је познато да су то били тадашњи рударски центри."
Ko je taj koji to tačno zna ?
 "Касније са надирањем Турака и замирањем рударства вероватно да се већина њих склонила негде и окренула другим видовима занимања."
U ovoj oblasti su osmanlije ("Turci") ponovo aktivirali rudnike !!!!!!
"То сигорно није могла бити област племена Ровца пошто у време када су Турци дошли Ровца су већ увелико била насељена како стариначким родовима тако и већ трећом генерацијом Гојаковог потомства."
Samo taj Gojak može da napravi djecu različitih haplogrupa !
Pozdrav drug!
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 08:30:43 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #74 послато: Јануар 12, 2018, 08:35:23 поподне »
Wilhelm Minnir, b.1650, Ernsbach може бити и Немац француског порекла са понемченим француским презименом Minier/Минје ("минер/рудар") или пак Немац са понемченим француским изразом занимања којим се он, или његов предак бавио.

Човјек из Рудог који има исти СНП и маркере као ја се презива Лагумджија. Вјекови су радили своје !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #75 послато: Јануар 12, 2018, 08:50:53 поподне »
"Не знам на основу чега си дошао до закључка да су Саси прво населили област Колашина и Роваца?"
Istorijski podaci, "brdo Smrčje inad Sase".
"Колико је мени познато у области племена Ровца никада није било ни помена о некаквом копању руде, као ни приче о било каквом братству или роду да је имао везе са рударством, а предања у тој области су сачувана веома добро и можда боље него било где друго."
Opusti se, sa Sasima su dolazili i Vlasi iz Transilvanije koji su i kopali rudu i prenosili je !
"Тачно се зна где су се Саси насељавали у време средњевековне Србије, то је више пута помињано овде на форуму, а и опште је познато да су то били тадашњи рударски центри."
Ko je taj koji to tačno zna ?
 "Касније са надирањем Турака и замирањем рударства вероватно да се већина њих склонила негде и окренула другим видовима занимања."
U ovoj oblasti su osmanlije ("Turci") ponovo aktivirali rudnike !!!!!!
"То сигорно није могла бити област племена Ровца пошто у време када су Турци дошли Ровца су већ увелико била насељена како стариначким родовима тако и већ трећом генерацијом Гојаковог потомства."
Samo taj Gojak može da napravi djecu različitih haplogrupa !
Pozdrav drug!
- ОК брдо Смрчје постоји у близини Колашина, локалитет Сасе ми и није нешто познат, али нисам разумео откуд закључак да су се Саси прво насељавали у Колашин и Ровца?
- Ни ово са Власима из Трансилваније не капирам шта си хтео да кажеш? Чак и да је било тога какве они везе имају са Ровцима и Колашином?
- Па зна се да су се Саси првобитно у доба средњевековне Србије насељавали управо у близини тадашњих рудних центара попут Новог Брда, Брскова и сл. Али Колашин и Ровца са тим немају неке везе, осим што је туда пролазио каравански пут од Дубровника ка Брскову и даље.
- Различитост хаплогрупа никако није доказ да су у питању Саси. Хоћеш да кажеш да хаплогрупе којима припадају старинци у Ровцима потврђују то да се ради о Сасима?

Рођо, ја бих те замолио да будеш мало јаснији кад дајеш одговоре у полемици, понекад нисам баш сигуран шта си тачно хтео рећи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #76 послато: Јануар 12, 2018, 08:54:18 поподне »

Samo taj Gojak može da napravi djecu različitih haplogrupa !


Ca oвим cи мe cкpoз caд пopeмeтиo! :)
Вoлeo биx дa oбpaзлoжиш oвo.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #77 послато: Јануар 12, 2018, 09:05:36 поподне »
Човјек из Рудог који има исти СНП и маркере као ја се презива Лагумджија. Вјекови су радили своје !

Које су вероисповести ове Лагумџије, да ли знате?

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #78 послато: Јануар 12, 2018, 09:15:51 поподне »
- ОК брдо Смрчје постоји у близини Колашина, локалитет Сасе ми и није нешто познат, али нисам разумео откуд закључак да су се Саси прво насељавали у Колашин и Ровца?
- Ни ово са Власима из Трансилваније не капирам шта си хтео да кажеш? Чак и да је било тога какве они везе имају са Ровцима и Колашином?
- Па зна се да су се Саси првобитно у доба средњевековне Србије насељавали управо у близини тадашњих рудних центара попут Новог Брда, Брскова и сл. Али Колашин и Ровца са тим немају неке везе, осим што је туда пролазио каравански пут од Дубровника ка Брскову и даље.
- Различитост хаплогрупа никако није доказ да су у питању Саси. Хоћеш да кажеш да хаплогрупе којима припадају старинци у Ровцима потврђују то да се ради о Сасима?

Рођо, ја бих те замолио да будеш мало јаснији кад дајеш одговоре у полемици, понекад нисам баш сигуран шта си тачно хтео рећи.

-"Рођо, ја бих те замолио да будеш мало јаснији кад дајеш одговоре у полемици, понекад нисам баш сигуран шта си тачно хтео рећи."
----Drug, ja ne pišem naučni rad iz oblasti etnologije nego raspravljam na forumu i nemoram za sve imati argumente s obzirom da sam ja u ovoj diskusiji više kazivalac nego istraživač! Na ovom forumu ima vrsnih etnologa i istoričara i ovo o čemu ja pišem moglo bi im značit.
 -"ОК брдо Смрчје постоји у близини Колашина, локалитет Сасе ми и није нешто познат, али нисам разумео откуд закључак да су се Саси прво насељавали у Колашин и Ровца?"
----- Nije se mislilo na lokalitet Sase nego na brdo kje se nalazi iznad lokacije gdje žive Sasi.
-----_Nisam ja zaključio da su Sasi prvo naselili Kolašin nego Jireček, Dinić i ostali, među njima moji preci:
-"Ни ово са Власима из Трансилваније не капирам шта си хтео да кажеш? Чак и да је било тога какве они везе имају са Ровцима и Колашином?"
------Ni ove "vlahe" nisam ja izmislio nego su pomenuti u istorjskim djelima,jasno i decidno, "vlasi" i "eflak".
------Oni jedini imaju veze sa Rovcima i Kolašinom. Domaći Vlasi koji su došli kao ponosnici u brdima između Brskova i Kotora/Dubrovnika su E1 haplogrupa.
 - "Па зна се да су се Саси првобитно у доба средњевековне Србије насељавали управо у близини тадашњих рудних центара попут Новог Брда, Брскова и сл. Али Колашин и Ровца са тим немају неке везе, осим што је туда пролазио каравански пут од Дубровника ка Брскову и даље.
-------Upravo su oni ti koji su saobraćali tim karavanskim rutama.
-"Различитост хаплогрупа никако није доказ да су у питању Саси. Хоћеш да кажеш да хаплогрупе којима припадају старинци у Ровцима потврђују то да се ради о Сасима?"
--------Upravo sam i sam to rekao, ne moraju to biti Sasi ali su sa njima došli.
--------Haplogrupe kojima pripadaju rovčani jasno pokazuju da nisu starobalkanci a njihovo plemensko ime govori da su rovali-kopali. Nisu samo Sasi kopali rudu!
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 09:19:46 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #79 послато: Јануар 12, 2018, 09:16:15 поподне »
Које су вероисповести ове Лагумџије, да ли знате?

muslimani
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #80 послато: Јануар 12, 2018, 09:54:26 поподне »
-"Рођо, ја бих те замолио да будеш мало јаснији кад дајеш одговоре у полемици, понекад нисам баш сигуран шта си тачно хтео рећи."
----Drug, ja ne pišem naučni rad iz oblasti etnologije nego raspravljam na forumu i nemoram za sve imati argumente s obzirom da sam ja u ovoj diskusiji više kazivalac nego istraživač! Na ovom forumu ima vrsnih etnologa i istoričara i ovo o čemu ja pišem moglo bi im značit.
 -"ОК брдо Смрчје постоји у близини Колашина, локалитет Сасе ми и није нешто познат, али нисам разумео откуд закључак да су се Саси прво насељавали у Колашин и Ровца?"
----- Nije se mislilo na lokalitet Sase nego na brdo kje se nalazi iznad lokacije gdje žive Sasi.
-----_Nisam ja zaključio da su Sasi prvo naselili Kolašin nego Jireček, Dinić i ostali, među njima moji preci:
-"Ни ово са Власима из Трансилваније не капирам шта си хтео да кажеш? Чак и да је било тога какве они везе имају са Ровцима и Колашином?"
------Ni ove "vlahe" nisam ja izmislio nego su pomenuti u istorjskim djelima,jasno i decidno, "vlasi" i "eflak".
------Oni jedini imaju veze sa Rovcima i Kolašinom. Domaći Vlasi koji su došli kao ponosnici u brdima između Brskova i Kotora/Dubrovnika su E1 haplogrupa.
 - "Па зна се да су се Саси првобитно у доба средњевековне Србије насељавали управо у близини тадашњих рудних центара попут Новог Брда, Брскова и сл. Али Колашин и Ровца са тим немају неке везе, осим што је туда пролазио каравански пут од Дубровника ка Брскову и даље.
-------Upravo su oni ti koji su saobraćali tim karavanskim rutama.
-"Различитост хаплогрупа никако није доказ да су у питању Саси. Хоћеш да кажеш да хаплогрупе којима припадају старинци у Ровцима потврђују то да се ради о Сасима?"
--------Upravo sam i sam to rekao, ne moraju to biti Sasi ali su sa njima došli.
--------Haplogrupe kojima pripadaju rovčani jasno pokazuju da nisu starobalkanci a njihovo plemensko ime govori da su rovali-kopali. Nisu samo Sasi kopali rudu!
Само један детаљ, чисто да видиш колико грешиш у својим закључцима, термин "влах" никако није исто што и "Влах". То смо више пута понављали и овде на форуму, а погледај и код рецимо Б. ЂурЂева. А што се тиче тог караванског пута који споменусмо, њиме нису путовали Власи из Трансилваније већ пре свега дубровачки трговци. Али добро, ако ти упорно желиш да докажеш да ниси словенског већ саског порекла, ту онда помоћи и убеЂивања нема.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #81 послато: Јануар 12, 2018, 09:59:52 поподне »
Само један детаљ, чисто да видиш колико грешиш у својим закључцима, термин "влах" никако није исто што и "Влах". То смо више пута понављали и овде на форуму, а погледај и код рецимо Б. ЂурЂева. А што се тиче тог караванског пута који споменусмо, њиме нису путовали Власи из Трансилваније већ пре свега дубровачки трговци. Али добро, ако ти упорно желиш да докажеш да ниси словенског већ саског порекла, ту онда помоћи и убеЂивања нема.

Ја редовно правим разлуку између "влах" и Влах, како то ниси примијетио.
Откуд ти то да рудари који су дошли са Сасима нису Славени ??? Ја то никада нисам тврдио ! И Јиречек сматра да су "саси" у Брскову дошли из Спиша а Спиш је у Словачкој !
Ја се осјећам Славеном и генетски и културно !!!!!!!!!!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #82 послато: Јануар 12, 2018, 10:09:32 поподне »
Ја редовно правим разлуку између "влах" и Влах, како то ниси примијетио.
Откуд ти то да рудари који су дошли са Сасима нису Славени ??? Ја то никада нисам тврдио ! И Јиречек сматра да су "саси" у Брскову дошли из Спиша а Спиш је у Словачкој !
Ја се осјећам Славеном и генетски и културно !!!!!!!!!!

Не замери  ;D
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 10:12:15 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #83 послато: Јануар 21, 2018, 11:24:56 поподне »
Саксонските рудари, чипровските въстаници от 1688 г. и банатските българи:

http://falmis.org/statii/banatsi-balgari/255-saksonskite-rudari-chiprovskite-vastanitzi-ot-1688g-i-banatskite-balgari
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #84 послато: Фебруар 01, 2018, 10:09:53 поподне »
Врло занимљив текст о Сасима на страници трансилванијских Саса.
http://sibiweb.de/geschi/geschichte_der_siebenbuerger_sachsen.php

Als Sachsen werden allerdings überall im mittelalterlichen Ungarn die Inhaber von Privilegien bezeichnet, die zunächst von sächsischen Bergleuten ausgehandelt worden sind, die man als seltene Fachleute für den Abbau der Bodenschätze dringend benötigte, in der Zips oder in Siebenbürgen ebenso wie in Bosnien und Serbien. Die Bergrechte, die man ihnen zusicherte, um sie ins Land zu locken und zum Bleiben zu veranlassen, enthalten den ganzen Katalog von Vorrechten, den mittelalterliche Kolonisten in Ungarn beanspruchen konnten: persönliche Freiheit, vererbbaren Besitz, eigene Verwaltung und Gerichtsbarkeit, kirchliche Autonomie durch freie Pfarrerwahl, geregelte, damit kalkulierbare Abgaben und sonstige Pflichten. "Sachse" war somit synonym mit einem Rechtsstatus und nicht, wenn überhaupt, ein Herkunftsname.

Дакле, "сас" је синоним за правни статус а не за етничко поријекло !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #85 послато: Фебруар 01, 2018, 10:33:45 поподне »
Врло занимљив текст о Сасима на страници трансилванијских Саса.
http://sibiweb.de/geschi/geschichte_der_siebenbuerger_sachsen.php

Als Sachsen werden allerdings überall im mittelalterlichen Ungarn die Inhaber von Privilegien bezeichnet, die zunächst von sächsischen Bergleuten ausgehandelt worden sind, die man als seltene Fachleute für den Abbau der Bodenschätze dringend benötigte, in der Zips oder in Siebenbürgen ebenso wie in Bosnien und Serbien. Die Bergrechte, die man ihnen zusicherte, um sie ins Land zu locken und zum Bleiben zu veranlassen, enthalten den ganzen Katalog von Vorrechten, den mittelalterliche Kolonisten in Ungarn beanspruchen konnten: persönliche Freiheit, vererbbaren Besitz, eigene Verwaltung und Gerichtsbarkeit, kirchliche Autonomie durch freie Pfarrerwahl, geregelte, damit kalkulierbare Abgaben und sonstige Pflichten. "Sachse" war somit synonym mit einem Rechtsstatus und nicht, wenn überhaupt, ein Herkunftsname.

Дакле, "сас" је синоним за правни статус а не за етничко поријекло !

Слична прича као са термином Влах, који је првобитно означавао етничку припадност, а касније почео да означава правни статус невезано за етницитет ("влах").
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #86 послато: Фебруар 01, 2018, 10:35:57 поподне »
Слична прича као са термином Влах, који је првобитно означавао етничку припадност, а касније почео да означава правни статус невезано за етницитет ("влах").

Управо тако, јер када би сви које су звали власима били Власи Балкан би се звао Влашка ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #87 послато: Фебруар 02, 2018, 02:50:35 пре подне »
Управо тако, јер када би сви које су звали власима били Власи Балкан би се звао Влашка ;)

Румелија  ::)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #88 послато: Фебруар 02, 2018, 08:53:55 пре подне »
Слична прича као са термином Влах, који је првобитно означавао етничку припадност, а касније почео да означава правни статус невезано за етницитет ("влах").

Чини ми се да је припадност једном етницитету зависило и од тога како их људи с ванка виде али се тај став са вана одражавао и на име етноса. Како ли је са народима, примјера ради, ко је Мађаре тако назвао, околина или они сами? Било како било, припадност данашњим нацијамаје, за сигурно, само сплет околности !

 
« Последња измена: Фебруар 02, 2018, 08:55:44 пре подне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #89 послато: Фебруар 02, 2018, 12:36:54 поподне »
Чини ми се да је припадност једном етницитету зависило и од тога како их људи с ванка виде али се тај став са вана одражавао и на име етноса. Како ли је са народима, примјера ради, ко је Мађаре тако назвао, околина или они сами? Било како било, припадност данашњим нацијамаје, за сигурно, само сплет околности !

Мађарски назив је самосвојан, тј. како се стручно каже, аутоним или ендоним. Други народи су их звали Угрима (по туркијском племену Оногура), Хунима, чак и Турцима (Порфирогенит их у свом делу De Administrando Imperio називао Turkoi).

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #90 послато: Фебруар 02, 2018, 07:02:05 поподне »
Мађарски назив је самосвојан, тј. како се стручно каже, аутоним или ендоним. Други народи су их звали Угрима (по туркијском племену Оногура), Хунима, чак и Турцима (Порфирогенит их у свом делу De Administrando Imperio називао Turkoi).

E sada bih volio, drug, da prokomentarišeš i onu moju prepravljanu diskusiju. I ta verzija je zanimljiva :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #91 послато: Фебруар 03, 2018, 01:18:15 поподне »
E sada bih volio, drug, da prokomentarišeš i onu moju prepravljanu diskusiju. I ta verzija je zanimljiva :)

Не знам на шта мислиш?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #92 послато: Фебруар 03, 2018, 03:25:37 поподне »
E sada bih volio, drug, da prokomentarišeš i onu moju prepravljanu diskusiju. I ta verzija je zanimljiva :)

Моја грешка, извини. Мало сам лончиће побрко ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #93 послато: Април 20, 2018, 09:01:48 пре подне »
Помиње се српска породица Ћоћић, из Александровца. Међутим, исти хаплотипови постоје код Грка, па не знам да ли је овде заиста реч о Сасима.

Дуже вријеме ме "копка" ово необично презиме. Да ли је могуће у овом случају замјена Ћ са Ч?

Наиме, у Бијељини је је прије 90-тих била веома бројна породица Чочића (муслимани). Са неким од њих сам ишао у школу (основну)!

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #94 послато: Август 08, 2018, 09:31:56 поподне »
I-Y4460 нађена и у Њемачкој:
Gottfried Golembiewski, b. 1790 and d. 1860   Germany   I-Y4460

https://www.familytreedna.com/public/I2aHapGroup/default.aspx?section=yresults
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #95 послато: Јануар 11, 2019, 11:52:30 пре подне »
Етногенеза Јужних Словена
Татомир П. Вукановић


2.3. УДЕО CACA У ЕТНОГЕНЕЗИ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ ЕТНИЧКИХ СКУПИНА У РУДАРСКИМ РЕГИЈАМА

У средњем веку и првих столећа новога века, y балканским земљама саски рудари имали су знатно место y рударској производњи. [621] Временом, Саси еу ce y балканским земљама асимиловали са балканским Словенима a делимично и Арбанасима. Учени словенски историчар К. Јеречек истакао је, да после 1600. године y балканским земљама међу рударима Сасима, немачки језик ce више није чуо, a они су ce асимиловали с католицима: Дубровчанима и другим Далматинцима, Италијанима и католичким Арбанасима. [622] Међутим, новија истраживања српског историчара М. Динића, стављају асимилацију Саса пре доласка Турака (пре друге половине XIV столећа). [623] Католички визитатор П. Мазреки, који је 1626. год. обишао Бугарску, извештава да ce католици y Ћипровцу, Копиловцу и другим местима Бугарске називају Бугарима, само због тога што су рођени y Бугарској. Међутим, они су пореклом Албанци, делом Саси и недавно покатоличени Павлићани. [624] Уколико су ce Саси задржали до првих деценија XVII столећа, претрпели су знатне измене, стопивши ce са осталим католицима, тако да су заборавили своју народност и немачки језик. [625] Један број немачких Саса који ce налазио y регији македонских кратовских рудника, иселивши ce y новобрдску рударску зону, асимиловао ce y Хрвате. Исто тако, и бројни саски рудари новобрдске рударске регије, a делом и копаоничке, асимиловао ce y Хрвате, a y мањој мери и арбанашке католике. Њихови трагови очували су ce до данашњих дана на Косову, и то y Јањеву и Летничкој жупи, a местимично и y неким косовским градским насељима. Ова асимилација ce местимично очувала и y народној традицији дотичних предела на Косову.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #96 послато: Март 28, 2019, 08:53:46 поподне »
Овим наведеним Хаплотиповима који се везују за Сасе у средњовековном Брскову може се додати и И1 З63 Y13946.Велики број родова носиоци ове подгране живи и данас или потичу из места средњовековних рудника.Група родова са овом подграном са славом Св.Стефан у Херцеговини са предањем о пореклу од братства Јелашчића из рудокопа Јелакцу,Копорић.Такође Стевањштаци у месту Ливађе,Саси у13946.Исто подграна у13946 село Боће рудник у Рашкој.Такође ова подграна у13946 из Мојковца.Може се и справом рећи дасе ова подграна може повезати са оним првим Сасима у Брскову који су ту дошли почетком 13века.

симо

  • Гост
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #97 послато: Март 28, 2019, 08:56:30 поподне »
Овим наведеним Хаплотиповима који се везују за Сасе у средњовековном Брскову може се додати и И1 З63 Y13946.Велики број родова носиоци ове подгране живи и данас или потичу из места средњовековних рудника.Група родова са овом подграном са славом Св.Стефан у Херцеговини са предањем о пореклу од братства Јелашчића из рудокопа Јелакцу,Копорић.Такође Стевањштаци у месту Ливађе,Саси у13946.Исто подграна у13946 село Боће рудник у Рашкој.Такође ова подграна у13946 из Мојковца.Може се и справом рећи дасе ова подграна може повезати са оним првим Сасима у Брскову који су ту дошли почетком 13века.

Зар Јелакце не би требало дати Јелакчић,а не Јелашчић?

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #98 послато: Март 28, 2019, 10:27:38 поподне »
Ко је био Мартин Грк у Паћар селу?

"U svojoj knjizi BIHOR I KORITA Milisav Lutovac navodi za Pacar selo ili ti Licine da su novo ime dobili po poturcenjacima licnama koji su se doselili „pre 160 godina iz Radmanaca u Bihoru“. Posto je knjiga izdana 1967 godine moze se, mislim, sa sigurnoscu uzeti da su Licine dosli u Pacar selo u periodu 1800-1810. Prema njemu oni su poreklom od Kuca. Oni ,kao i drugo stanovnistvo tog sela, kazu, kako navodi Lutovac, da su pre njih uselu ziveli „Grci“, u smislu pravoslavni srbi. Da se ne misli na Grke kao porodicno ime vidi se i iz toga sto se Lutovac navodi da su zadnji sahranjeni na starom pravoslavnom groblju u Pacar selu neki Novcici koji su tu ziveli 56 godina prema njemu dostupnim podacima. Dakle i Novcici su grci tj pravoslavci. Posto stanovnici ovog sela pominju i Martina Grka „cije je kuciste bilo u Galonjinom potoku“ i koji je „bio vrlo bogat“ to se na osnovu predhodno recenog moze zakljuciti da se i kod Martina ne radi o prezimenu Grk vec o odrednici da se radi o pravoslavcu. Da li je Martin bio od Novcica ili ne, to se ne navodi, ali je cinjenica da je kod sadasnjeg stanovnistva opstalo predanje o bogatom Martinu Grku i njegovom kucistu tj mestu gde je bila njegova kuca. Na osnovu toga ja mislim da je Martin neko ko je ziveo u Pacar selu u vreme dolaska novih stanovnika 1800-1810 ili neposredno pre toga pa su Novcici preneli priicu o njemu Licinama i drugima koji danas zive tamo.

Gorane, posto si napisao da je Martin Grk poreklom iz okoline Risna mozes li da podelis izvor te informacije."
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #99 послато: Март 29, 2019, 10:01:35 пре подне »
Село Јелакце се у средњем веку звало Јелашци.Касније су Турци у дефтеру кадилука Јелеч уписали Јелакци и тако је у новије време реч прешла у Јелакце.Село код Калиновика зове се Јелашци.Што се тиче Мартина Грка,нису само православце на Пештеру звали Грци.Веома често су тако звали и досељенике из приморја,Боке Которске,Будва,Дубровник.Одредница Грк је означавала Приморце,али и Цинцаре.Па колико је било православаца у Бихору пре велике сеобе па и после.Замислимо дасу сви имали надимак Грци.Како бисе онда фамилије разликовале једна од друге.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #100 послато: Март 29, 2019, 01:23:31 поподне »
Ко је био Мартин Грк у Паћар селу?

"U svojoj knjizi BIHOR I KORITA Milisav Lutovac navodi za Pacar selo ili ti Licine da su novo ime dobili po poturcenjacima licnama koji su se doselili „pre 160 godina iz Radmanaca u Bihoru“. Posto je knjiga izdana 1967 godine moze se, mislim, sa sigurnoscu uzeti da su Licine dosli u Pacar selo u periodu 1800-1810. Prema njemu oni su poreklom od Kuca. Oni ,kao i drugo stanovnistvo tog sela, kazu, kako navodi Lutovac, da su pre njih uselu ziveli „Grci“, u smislu pravoslavni srbi. Da se ne misli na Grke kao porodicno ime vidi se i iz toga sto se Lutovac navodi da su zadnji sahranjeni na starom pravoslavnom groblju u Pacar selu neki Novcici koji su tu ziveli 56 godina prema njemu dostupnim podacima. Dakle i Novcici su grci tj pravoslavci. Posto stanovnici ovog sela pominju i Martina Grka „cije je kuciste bilo u Galonjinom potoku“ i koji je „bio vrlo bogat“ to se na osnovu predhodno recenog moze zakljuciti da se i kod Martina ne radi o prezimenu Grk vec o odrednici da se radi o pravoslavcu. Da li je Martin bio od Novcica ili ne, to se ne navodi, ali je cinjenica da je kod sadasnjeg stanovnistva opstalo predanje o bogatom Martinu Grku i njegovom kucistu tj mestu gde je bila njegova kuca. Na osnovu toga ja mislim da je Martin neko ko je ziveo u Pacar selu u vreme dolaska novih stanovnika 1800-1810 ili neposredno pre toga pa su Novcici preneli priicu o njemu Licinama i drugima koji danas zive tamo.

Gorane, posto si napisao da je Martin Grk poreklom iz okoline Risna mozes li da podelis izvor te informacije."


   Новчићи су Шекуларци - огранак Дашића.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #101 послато: Март 29, 2019, 09:29:53 поподне »

   Новчићи су Шекуларци - огранак Дашића.

Значи ли то да је Мартин Грк био из Шекулара, од Дашића?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #102 послато: Март 30, 2019, 09:31:09 пре подне »
Мартин Грк није био од Дашића.Био је Галоња.Галоње су од Никшића,даљим пореклом Галини са Крфа.Зато их и звали Грци.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #103 послато: Март 30, 2019, 11:26:22 пре подне »
Мартин Грк није био од Дашића.Био је Галоња.Галоње су од Никшића,даљим пореклом Галини са Крфа.Зато их и звали Грци.

Има ли неки писани извор који говори о томе?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #104 послато: Март 30, 2019, 12:10:52 поподне »
Имаш извор,сва црногорска презимена.Поток где је живео Мартин Грк је добио име по човеку који је ту живео а не по волу.Логично.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #105 послато: Март 30, 2019, 12:59:21 поподне »
Имаш извор,сва црногорска презимена.Поток где је живео Мартин Грк је добио име по човеку који је ту живео а не по волу.Логично.

Мартин Грк ми је јако занимљив. Тезу да је добио надимак Грк због православне вјере треба одбацити јер, на тој локацији, православље није ништа ново да би заслужило посебно обиљежавање појединца.  И православци и муслимани у том крају гробља са стећцима називају грчким гробљима а муслимани и каурским. Из тих разлога можда су му баш Срби дали тај надимак Грк. Осим тога Мартин није српско име, нема га код православаца у том крају.
У том крају су се јављала презимена као што је Реброња, па је могуће да је било и Галоња и Шапоња, али њихово даље поријекло остаје непознаница.
И у другим бихорским селима постоје усмена предања да су ту некада дошли некакви Грци и да су отишли након што су "заболи рало у снијег", хоће рећи да им није одговарала клима и да им је снијег пао када су наумили засијавати њиве. Највероватније да број тих људи није био велики, али је за откривање поријекла појединих родова то од значаја, као и значаја откривања путање миграције Мартина Грка.
Колико сам ја разумио, постоји теза да су Шапоњићи потомци баш тог Мартина Грка или Мартина Грковића и да су И1 хаплогрупа, што је јако занимљиво?
Надам се да ће @видоје013 нешто више рећи о овоме.


Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #106 послато: Март 30, 2019, 01:25:18 поподне »
Ево и да се ја укључим. Наиме,према предању мојстирских Мараша стоји да се човек од којих они воде порекло звао Мартин. И да се у првој половини 18 века са својим синовима доселио из Брда. По мојој претпоставци дошао је из села Пријелоге код Бијелог Поља. Тамо и данас у суседном селу Острељ има Мараша,који славе Михољдан. И на крају наша група је I1-M227.

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #107 послато: Март 30, 2019, 01:30:12 поподне »
Изгледа,често име у том крају. А за који етнос се може везати, то је питање. Интересантно, у родословима  мојстирских Мараша које сам гледао то име се више не спомиње.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #108 послато: Март 30, 2019, 01:44:54 поподне »
Ево и да се ја укључим. Наиме,према предању мојстирских Мараша стоји да се човек од којих они воде порекло звао Мартин. И да се у првој половини 18 века са својим синовима доселио из Брда. По мојој претпоставци дошао је из села Пријелоге код Бијелог Поља. Тамо и данас у суседном селу Острељ има Мараша,који славе Михољдан. И на крају наша група је I1-M227.

Наравно, све ово што пишемо су претпоставке на основу малог броја чињеница. Међутим, када су у питању мојстирски Мараши и презиме и хаплогрупа указују да се ради о потомцима средњовјековних рудара. Презиме Марас је најчешће у данашњој Пољској.
Ево једног топонима гдје се сачувала успомена на Мараше (Марашево брдо):
https://mapcarta.com/19021644
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #109 послато: Март 30, 2019, 01:48:14 поподне »
Изгледа,често име у том крају. А за који етнос се може везати, то је питање. Интересантно, у родословима  мојстирских Мараша које сам гледао то име се више не спомиње.


https://forebears.io/surnames/marash
« Последња измена: Март 30, 2019, 01:51:26 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #110 послато: Март 30, 2019, 01:59:55 поподне »
Да,изгледа је тај Мартин Грк живео баш у пределу Шапоње у селу Корита.Него некако ми се не уклапа ово,име Мартин,ово Грк,и Хапло групе И1 З63.,као и хаплогрупа Мараша.Једино ако је тај Мартин био Саског порекла а дошао од Дубровника или Котора,у Корита код Бијелог поља.Па и ови Боћи потичу од браће Боћа и Ботуна од Подгорице које су звали Грци.Чудна имена за Грке.Они Хаплотипа у13946.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #111 послато: Март 30, 2019, 02:16:17 поподне »
Да,изгледа је тај Мартин Грк живео баш у пределу Шапоње у селу Корита.Него некако ми се не уклапа ово,име Мартин,ово Грк,и Хапло групе И1 З63.,као и хаплогрупа Мараша.Једино ако је тај Мартин био Саског порекла а дошао од Дубровника или Котора,у Корита код Бијелог поља.Па и ови Боћи потичу од браће Боћа и Ботуна од Подгорице које су звали Грци.Чудна имена за Грке.Они Хаплотипа у13946.

"Хапло групе И1 З63"? Каква је ово хаплогрупа ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #112 послато: Март 30, 2019, 02:21:54 поподне »
I1-Z63 на србски начин  ;D

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #113 послато: Март 30, 2019, 02:23:20 поподне »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #114 послато: Март 30, 2019, 02:31:46 поподне »
Да,изгледа је тај Мартин Грк живео баш у пределу Шапоње у селу Корита.Него некако ми се не уклапа ово,име Мартин,ово Грк,и Хапло групе И1 З63.,као и хаплогрупа Мараша.Једино ако је тај Мартин био Саског порекла а дошао од Дубровника или Котора,у Корита код Бијелог поља.Па и ови Боћи потичу од браће Боћа и Ботуна од Подгорице које су звали Грци.Чудна имена за Грке.Они Хаплотипа у13946.

Све ми се чини да је јужни обронак Пештери био једна "међустаница" у исељавању из области под османлијама након 1690.-те г.. У Том случају на тим мјестима се могао наћи било ко са те територије, са било којег њеног дијела. Осим тога мало знамо о Србљацима, можда су они могли носити таква имена као што је Мартин, јер је рецимо Павел забиљежено код њих?
Било како било, занимљиво је.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #115 послато: Март 30, 2019, 02:34:14 поподне »
Моји су у селу подељени на Шапоње Грковиће у Засеоку Мјешник,и Шапоње Шћепанови,из Пробрда исто село.Ови из Мјешника,њихови су преци Мијатови,синови сви помрли само остале две ћерке код једне је дошао неки Грк и оженио Мијатови ћерку.Узео је њено презиме и кућну славу,али му је остао и надимак Грк.Само нико није био сигуран где се ово десило,дал у Старом Влаху,или у Коритима код Бијелог поља.Мој директан предак Шћепан,наводно Игњатов син ,дошао је у Стари Влах од Корита као Шћепан Шапоња Грковић.Његови потомци тврде да он и његови синови нису Гркови него Игњатови.А које Мартин Грк,можда Саског порекла дошао од Дубровника.Грк а Хаплотипа у13946.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #116 послато: Март 30, 2019, 02:45:38 поподне »
Није то било 1690,него 1687,кад су Турци изгубили Херцег Нови,сва је Бока Которска припала Млецима.Турци су морали дасе иселе из Боке,из Новог,и са њима је отишао и велики број Срба у Санџак и Бихор,где су ти Турци Бокељи добијали врло јефтино земљу.Дошли су и многи Срби да живе на читлуцима,и у Бихору и Старом Влаху.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #117 послато: Март 30, 2019, 02:48:15 поподне »
Моји су у селу подељени на Шапоње Грковиће у Засеоку Мјешник,и Шапоње Шћепанови,из Пробрда исто село.Ови из Мјешника,њихови су преци Мијатови,синови сви помрли само остале две ћерке код једне је дошао неки Грк и оженио Мијатови ћерку.Узео је њено презиме и кућну славу,али му је остао и надимак Грк.Само нико није био сигуран где се ово десило,дал у Старом Влаху,или у Коритима код Бијелог поља.Мој директан предак Шћепан,наводно Игњатов син ,дошао је у Стари Влах од Корита као Шћепан Шапоња Грковић.Његови потомци тврде да он и његови синови нису Гркови него Игњатови.А које Мартин Грк,можда Саског порекла дошао од Дубровника.Грк а Хаплотипа у13946.

Од раније ми се по глави мота једна могућност али је нисам смио рећи да ми се неби неко подсмјехнуо :) 1806. г. Конавле и Дубровник су напали Руси и Црногорци, исход битке је био стравичан па је највероватније било и избјеглица. Можда су тим избјеглицама Бихор и Корита били међустаница? Мартин је доље могао добити и такво име и такав надимак (презиме).
« Последња измена: Март 30, 2019, 02:50:22 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #118 послато: Март 30, 2019, 02:49:37 поподне »
Није то било 1690,него 1687,кад су Турци изгубили Херцег Нови,сва је Бока Которска припала Млецима.Турци су морали дасе иселе из Боке,из Новог,и са њима је отишао и велики број Срба у Санџак и Бихор,где су ти Турци Бокељи добијали врло јефтино земљу.Дошли су и многи Срби да живе на читлуцима,и у Бихору и Старом Влаху.

Да, ово је јако занимљиво!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #119 послато: Март 31, 2019, 03:21:51 пре подне »
Toпoними вeзaни зa Cace:
Ceлo Cace кoд Cpeбpницe, Вишeгpaдa, Cтудeницe и Kpaтoвa; Ocoгoвcкe плaнинe.
Caшкa peкa нa Poгoзни.
Caшкa цpквa кoд Tpeпчe.
Cacин Пoљe кoд Пљeвљe.
Шaшкa peкa кoд Cpeбpницe и Majдaнпeкa.
Cacкa имeнa пoзнaтa у извopимa: Chanussius (Xaнc) и Martinus.
Cacин- Дубpoвaчкa пopoдицa.
Дубpoвчaни cу Cace звaли Theotonci Tedeschi. Пoмињу ce пpви пут у нeдaтиpaнoj пoвeљи кpaљa Уpoшa I (1243-1276). Пo мишљeњу Jиpeчeкa пocтojбину oвиx Caca пpe тpeбa тpaжити у Ципcу у ceвepнoj Угapcкoj, нeгo у Epдeљу. Њиxoвe пapoxиjcкe цpквe билe cу пoд Koтopcкoм биcкупиjoм. Moгућe дa oтудa и пoтичe кacниje вeзивaњe мнoгиx "пoтeнциjaлниx" пoтoмaкa Caca ca Koтopoм.

Да ли је неко успео да сакупи хаплогрупе које могу бити приписане Сасaсима - Saxon рударима и металуршким радницима у топионицама метала? Изгледа да је било више етничких група које су долазиле из већ измешане области са Лужичким Србима и другима.  Значи треба очекивати разноврснот хаплогрупа.

Да ли се бар нешто зна за хаплогрупе I1 везане за рударство из области Осоговске планине, руднике Косова, Копаоника, шире јужне Србије, и северо-источно до бакарних рудника Бора и западне Бугарске? 
« Последња измена: Март 31, 2019, 03:24:11 пре подне Бећар »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #120 послато: Март 31, 2019, 06:33:25 поподне »
Да,изгледа је тај Мартин Грк живео баш у пределу Шапоње у селу Корита.Него некако ми се не уклапа ово,име Мартин,ово Грк,и Хапло групе И1 З63.,као и хаплогрупа Мараша.Једино ако је тај Мартин био Саског порекла а дошао од Дубровника или Котора,у Корита код Бијелог поља.Па и ови Боћи потичу од браће Боћа и Ботуна од Подгорице које су звали Грци.Чудна имена за Грке.Они Хаплотипа у13946.
У којем периоду је живио Мартин Грк? Да ли је он први досељеник? Зна ли се ко су му потомци и да ли је неко од њих тестиран?

Постоји ли извор за онај податак да су Грцима називани досељеници са приморја?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #121 послато: Март 31, 2019, 09:18:33 поподне »
У раном средњем веку,или напр.у Брскову,рудник сребра,кад је почела интензивна продаја сребра и других метала,главни откупљивачи сребра били су трговци из Котора и Дубровника.То су поред Латина,били и многи Грци.Било их је увек много у Приморју,а били су и главни преносници робе из унутрашњости у Приморје и обрнуто.Пример Цинцари.Тако су за Србе у Рашкој,брђане,Грци постали синоним за трговца из Котора,Дубровника,Будве,православца.Католике су звали Латини.Многи Саси су у 15веку отишли из Србије у Дубровник и Боку Которску,дасе баве трговином.Можда су тамо били католици ал кад су Млеци добили власт у јужној Далмацији,многи посрбљени Саси су са Србима и Турцима отишли из Дубровника и Боке на север,у Санџак.А Мартин Грк је у селу Корита можда живео после Велике сеобе Срба,1690.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #122 послато: Април 02, 2019, 12:35:10 поподне »
Овде бих још додао,на тему  презимена Грк,да је у селима Невесиња и Стоца,Гацка,веома често житељима Невесињског поља,села Дрежањ,Удрежње,и друга села у близини Удрежња,дават надимак Грци.Јер постојало је старо и веома дуготрајно предање Херцеговаца да су у Невесињском пољу пре него су ту дошли Срби,ту живели Грци.Исти су једног лета кад је снег пао у Јуну,из Невесињ.поља побегли далеко на исток али је остало народно предање дасу они живели у пољу.Тако је и многим житељима Удрежња и села поред дат по некадашњим житељима надимак Грци.Тако су и неки Чупковићи у Удрежњу прозвани,иако са правим Грцима немају никакве везе.Тако је и Мартин Грк на Коритима могао да буде и досељенике из Невесињског поља,из околине Дрежња.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #123 послато: Април 02, 2019, 02:15:27 поподне »
Овде бих још додао,на тему  презимена Грк,да је у селима Невесиња и Стоца,Гацка,веома често житељима Невесињског поља,села Дрежањ,Удрежње,и друга села у близини Удрежња,дават надимак Грци.Јер постојало је старо и веома дуготрајно предање Херцеговаца да су у Невесињском пољу пре него су ту дошли Срби,ту живели Грци.Исти су једног лета кад је снег пао у Јуну,из Невесињ.поља побегли далеко на исток али је остало народно предање дасу они живели у пољу.Тако је и многим житељима Удрежња и села поред дат по некадашњим житељима надимак Грци.Тако су и неки Чупковићи у Удрежњу прозвани,иако са правим Грцима немају никакве везе.Тако је и Мартин Грк на Коритима могао да буде и досељенике из Невесињског поља,из околине Дрежња.
Презиме Грк постоји једино у Дабарском пољу, односно одатле му је поријекло и највјероватније вуче корјене од Грка предтурских становника, односно остатака Византиских становника.
 
Остаје презиме Грковић који су од Предојевића и немају никакве везе са фамилијом Грк.

Што се тиче Грка (Грци) који су давно живјели, они су предтурско српско становништво и приче о тим Грцима су заступљене у цијелом динарском појасу од Црне Горе до Словеније. (Влајко Палавестра је о томе писао у дјелу "Стари народи динарског краја")

Моји Грци имају предање да су давно живјели код Дубровника (коме и Конавле гравитира). Одатле су се помјерили ка Дабарском пољу као средњовјековни влашки пастири још у 15. вијеку.

Мартин Грк је могао бити неки огранак из Херцеговине мада не вјерујем у то. Можда је Цинцар трговац, или неки Грк поријеклом са југа Балкана, ко ће га знати?
Ако има потомака још да је неко тестиран, није проблем упоредити резултат.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #124 послато: Април 02, 2019, 03:13:13 поподне »
У народним предањима из Коритској села,тај Мартин Грк је био веома богат.Имао је веома велику кућу и посед,доста земље,што је у турско време,посебно после велике сеобе Срба и одласка 80 посто Православаца у данашњу Војводину,било просто невероватно.Зато неверујем да је Мартин Грк дошао из неког села,па ни села код Невесиња.Неверујем нида је био Православац.Нису Турци никако дозвољавали Православцу,да буде богат посебно у Бихору.Тај је сигурно био католик,дошао из Приморја,Бар Котор,или Дубровник,са много новца,и дошао у неко Српско село,међу Православце,ту се оженио и прешао у Православне.Био Латин.После га прозвали Грк.С обзиром на број Турака у Бихору,у  18 веку,тог ил су брзо убили,ил је одатле побегао у Србију.Тек остала је локална легенда о том Мартину,као и о оном од Мараша.Напр.у Старом Влаху непостоји име Мартин.Нико се тако није звао ни у 18веку.Али има Грковића,Моравички Стари Влах,у селу Катићи,славе Митровдан.Ту дошли од Требиња.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #125 послато: Април 02, 2019, 05:19:29 поподне »
Али има Грковића,Моравички Стари Влах,у селу Катићи,славе Митровдан.Ту дошли од Требиња.

Да прочитао сам о тим Грковићима и контактирао једног. Предложио му тестирање да би упоредили резултат, али он није заинтересован.

У књизи пише да су дошли од Мостара, а мој крај није далеко ни из Мостара ни из Требиња, и једино ми славимо Митровдан.

Има доста прича оиз тог времена о богатим људима, а угловном су имали посједе или много стоке. Ја опет не вјерујем да је био католик, јер Грк може бити само православац, припадник источне цркве или евентуално трговац, што је одредница за Цинцаре (претежно градске становнике) из 18. и 19. вијека.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #126 послато: Април 02, 2019, 05:23:08 поподне »
     Није з горег знати да се у том крају умјесто горак каже грк.
     У непосредној близини Корита, гдје је живио Марти Грк, и данас се налази село Гркаје:
https://www.google.com/maps/place/Grgaje,+Srbija/@43.1081581,19.8935323,14423m/data=!3m1!1e3!4m13!1m7!3m6!1s0x1352c9d0b368c6ff:0x2f1ba20a7db8d33b!2sCrvsko,+Srbija!3b1!8m2!3d43.1236603!4d19.9615952!3m4!1s0x1352b711550facbf:0xb6731da00782c0a6!8m2!3d43.11433!4d19.884181?hl=hr
     Оно што, чини ми се, рјешава ову енигму је село Гркаје у општини Лепосавић:
https://mapcarta.com/13925982/Map
     Погледати првих 7. минута ове емисије:
https://www.youtube.com/v/FEAxbCjnepU
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #127 послато: Април 02, 2019, 06:15:50 поподне »
     Није з горег знати да се у том крају умјесто горак каже грк.
     У непосредној близини Корита, гдје је живио Марти Грк, и данас се налази село Гркаје:
https://www.google.com/maps/place/Grgaje,+Srbija/@43.1081581,19.8935323,14423m/data=!3m1!1e3!4m13!1m7!3m6!1s0x1352c9d0b368c6ff:0x2f1ba20a7db8d33b!2sCrvsko,+Srbija!3b1!8m2!3d43.1236603!4d19.9615952!3m4!1s0x1352b711550facbf:0xb6731da00782c0a6!8m2!3d43.11433!4d19.884181?hl=hr
     Оно што, чини ми се, рјешава ову енигму је село Гркаје у општини Лепосавић:
https://mapcarta.com/13925982/Map
     Погледати првих 7. минута ове емисије:
https://www.youtube.com/v/FEAxbCjnepU

Говор овог човека је малтене идентичан говору становника блачке општине, што и не чуди јер је доста становника општине Лепосавић после ослобађања јужних крајева Србије од Турака дошло управо са те општине.
Тачно је да ће се често за горко рећи грко.
Хтела сам да укаже и на то да се неки топоними понављају попут Јошанице, а такође у атару села Претрешња постоји и заселак Јелакчани.
У селу Горња Јошанице ( доста становника је додељено и Копорића) постоји породица чији је надимак Грци. Пробаћу да нађем одакле им тај надимак.
Иначе и на Јастрепцу постоје остаци старих рудника.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #128 послато: Април 02, 2019, 07:47:09 поподне »
Корита су јужни Пештер,испод Жилиндара,око 35километара од Бијелог Поља,између Бјелог поља и Сјенице.Немају везе са Гркајама које су близу Лепосавића.Дакле прилично удаљено село од Коритске Висоравни.Име Мартин није карактеристично за православце.Могао је бити или Климента или Сас или Латин из Боке па на Пештеру посрбљен,прешао у православне.Међу Климентима који су 1700год.у великом броју населили Пештер,сваки други се звао Мартин.Сви су на Пештер дошли као католици,па су неки прешли у Православље,као Ћосовићи код Сјенице.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #129 послато: Април 02, 2019, 09:02:04 поподне »
Да ли је неко успео да сакупи хаплогрупе које могу бити приписане Сасaсима - Saxon рударима и металуршким радницима у топионицама метала? Изгледа да је било више етничких група које су долазиле из већ измешане области са Лужичким Србима и другима.  Значи треба очекивати разноврснот хаплогрупа.

Да ли се бар нешто зна за хаплогрупе I1 везане за рударство из области Осоговске планине, руднике Косова, Копаоника, шире јужне Србије, и северо-источно до бакарних рудника Бора и западне Бугарске?

У косовском Поморављу чији је центар у средњем веку било Ново Брдо, имамо неке родове које можемо да повежемо са Сасима. Географски одговарају, неки славе  Св. Мину/Мратиндан, а хаплогрупе су I1-Z63, I2-M223 и R1b-U106. Такође и у Лабу и Вучитрну налазимо на неке који су I1-Z58, а наравно и Кадиће из Лешка, пореклом из Ковачице код Трепче, који су I2-M223, а забележене у Трепчи у дефтеру из времена Селима II. Вероватно има и тих остатака око Брскова, Сребрнице, Кратова...

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #130 послато: Април 02, 2019, 09:33:21 поподне »
Па да,исто као што има ових родова I1 Z63 у близини Ливађа,на Копаонику,у околини некадашњег Брскова.Могуће је да многи од њих нису много далеко одлазили од оних рудника,места где су дуго времена живели и радили,па иако су ови Саси и отишли негде даље на југ у Херцеговину,или Црну Гору,многи су се током 17,или 18века вратили у она рудничка места,крајеве где су њихови преци радили и становали.Ко напр.Боћићи,из Брда,Кучи,на Копаоник,неки од Требиња отишли за Мојковац,Потарје,и други примери.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #131 послато: Април 02, 2019, 09:55:51 поподне »
Поводом могућег бокешког порекла Мартина Грка, није на одмет скренути пажњу да за паштровске Греговиће (I2-M223) има основе, да им је презиме настало од особе пореклом из Грчке (у ширем смислу), или пак синоним за писмену/образовану особу (као нпр., логотет - високи чиновник чије су се дужности махом односиле на финансије)
« Последња измена: Април 02, 2019, 10:00:00 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #132 послато: Април 03, 2019, 12:48:30 пре подне »
Да ли има неко ко је урадио 67 или 111 маркера на ФТДНА за своју I2-M223, I1-M227, I1-Z58, I1-Z63, R1b-U106, I2-PH908 ili druge potencijalne Sasi haplogrupe?  Ако сте се тестирали на FTDNA на том нивоу детаља, погледајте да ли имате пуно врло далеких "Y-DNK рођака" из једне или више специфичних географских области.  Мање од 67 маркера у мом случају не даје довољно дефиниције јер захвата много већи период мутација и разних миграција.  Ако немате 67 већ рецимо 38 маркера резултате то можда може бити од користи ако је проценат врло велики за једну географску област.

Циљ овог питања је да се види нека сличност у вези са Саксонским народом (сасима) за неке од споменутих хаплогрупа. Онда из тог правца покушамо да повежемо назад према нашим крајевима и нама познатим локацијама. Миграције Саксона и географске концетрације рудника-металургије су већ дискутоване раније. Ако ви мислите да и ваша хаплогрупа треба бити уврстана и имате ову тржену информацију, слободно ме исправите.

Ако можете ту географску област или нацију са ФТДНА да поделите то неби одавало никакве личне информације о вама данас. Ради се и онако о врло далекој прошлости понекад преко 1000 година у назад, базираној на само врло малом делу вашег Y-DNK.

Јовица често јавно прича о острву у Средоземном Мору где он има такве врло далеке географске концентрације за своју специфичну под грану I1-P109.  Ја сам у I1-Z63-L1237 хаплогрупи и моја специфична најмлађа грана на 67 маркеру дефиниције има преко 80% људи чији су далеки преци из 1700 година Енглеске ( Англо-Саксони).  Да ли ви можете рећи шта ви видите за Y-67 или Y-111 FDNA географске концентрације за вас?
« Последња измена: Април 03, 2019, 12:53:22 пре подне Бећар »

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #133 послато: Април 03, 2019, 04:40:15 пре подне »
У косовском Поморављу чији је центар у средњем веку било Ново Брдо, имамо неке родове које можемо да повежемо са Сасима. Географски одговарају, неки славе  Св. Мину/Мратиндан, а хаплогрупе су I1-Z63, I2-M223 и R1b-U106. Такође и у Лабу и Вучитрну налазимо на неке који су I1-Z58, а наравно и Кадиће из Лешка, пореклом из Ковачице код Трепче, који су I2-M223, а забележене у Трепчи у дефтеру из времена Селима II. Вероватно има и тих остатака око Брскова, Сребрнице, Кратова...

Одличне референце Милоше.

Та област Ново Брдо је врло интересантна, са тим утврђењима (Ново Брдо, Прилепац, Призренац) која су чувала прилаз рудницима сребра. Онда и та суседна насеља Саса, Ругоса Дубровчана, и Срба све једно поред другог, коегзистирају. Раздвојени религијам и пореклом, а спојени трговином и делатности.  Тешко је поредити то са контрастом данашњег стања у тој области. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE

Интересантан је и коментар: " ... због свог напредног рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одатле у 14 и 15. веку позивали у Италију и Шпанију."  А један од наших I1-Z63 са Српског ДНК ПРојекта управо има такву далеку Y-111 DNК везу са Шпанијом. Надам се да ће нам још неко допунити Y-67 и Y-111 слику.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #134 послато: Април 03, 2019, 08:34:01 пре подне »
Одличне референце Милоше.

Та област Ново Брдо је врло интересантна, са тим утврђењима (Ново Брдо, Прилепац, Призренац) која су чувала прилаз рудницима сребра. Онда и та суседна насеља Саса, Ругоса Дубровчана, и Срба све једно поред другог, коегзистирају. Раздвојени религијам и пореклом, а спојени трговином и делатности.  Тешко је поредити то са контрастом данашњег стања у тој области. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE

Интересантан је и коментар: " ... због свог напредног рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одатле у 14 и 15. веку позивали у Италију и Шпанију."  А један од наших I1-Z63 са Српског ДНК ПРојекта управо има такву далеку Y-111 DNК везу са Шпанијом. Надам се да ће нам још неко допунити Y-67 и Y-111 слику.

Што се тиче R1b-U106 у питању је моја ујчевина. Славе Мратиндан. Најближи му је, чини ми се, Немац Вилхелм Минер из околине Штутгарта. Интересантно презиме. Све ово је више него довољно рећи да су саског порекла. За остале управо фале те генетске везе у "матици". Занимљиво је, а неко је споменуо, да су потомци тих саских рудара, за време османске управе и пропадања рударства, прешли на сточарство. Надамак рода моје ујчевине је Говед(а)ровићи. До мог деде били су сточари, са великим бројем грла. Тако да и у том смислу имамо својеврсни доказ да је било тако. :)
« Последња измена: Април 03, 2019, 10:27:24 пре подне Милош »

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #135 послато: Април 03, 2019, 12:19:43 поподне »
Мислим да су сви ти Саси који су у 13веку дошли у Србију,и пре посрбљивања,у својим генима имали сточарство.И они су у првим вековима нове ере у својој прапостојбини били подељени у два сталежа као и Готи.Ратници и сточари фармери.Само у време ратова сви су ишли у борбе.Говедарство им је било једина привредна грана.Рударство је код Германа дошло много касније.Зато и нечуди што су овде у Србији потомци Саса и после рударских времена,показали као одлични фармери,сточари,чак и бољи од Влаха.Наравно и сеоски ковачи,дрводеље,зидари,итд.Многи су отишли у околину Требиња,у Корјениће,Рудине,Попово поље.Свугде их је пратио надимак Кулизе,посебно оне што су славили Мратиндан.Можда су сви Кулизе из Брскова у почетку славили Св.Мрату па су неки временом узели и друге славе,углавном сеоске и сточарске.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #136 послато: Април 03, 2019, 02:57:47 поподне »
Још да додам пример,село Сасовићи у Боки Которској,у близини Херцег Новог.Несумњиво говори о досељеним Сасима.Ту није било рудника али су Саси из унутрашњости дошли у Котор,као занатлије и трговци.Око 1685год.кад је Бока припала Млецима можда су и ови Саси са Турцима отишли на север према Брскову и Бјелом пољу,Копаонику.Јер Млеци су увели велике порезе и на имовину,делатности,обавезу свих хришћана да иду у млетачку војску дуго година,па су многи отишли из Боке.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #137 послато: Април 03, 2019, 06:30:26 поподне »
Интересантно Сапоњић и Милош. Хвала за ваше коментаре.

Нисам то знао за сточарске славе, сад сам мало тражио и нашао матриајл који то подржава. Сапоњићу, јер нам можете дати извор те информације или линк како би више научили?

Сточарство у брдским а и аграрним крајевима је била честа појава у многим етничким групама средњег века као што је и данас. Тако да то помаже у подршки приче али није кључно.  Мењање славе пре, после а нарочито за време Турака је исто тема о којој се већ пуно писало. 

Кулузе су врло интересантни и већ видим добар материјал на Пореклу.  Потенцијална веза са Мрљачевићима за Сасе је узбудљива хипотза.  Претпостављам да се ништа не зна о Y-DNK.
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #138 послато: Април 03, 2019, 07:18:01 поподне »
Углавном брђани,сточари славе зими,кад су велики снегови,и кад су чобани били у кућама у селу.Зато је већина фамилија и родова који се бавили стоком,ако нису били раније православни,и нису били братство из неког племена,него посрбљени,узимали су зимске славе,јер су од пролећа до касно у јесен били у планини на пашњацима,и у пословима.Првенствено су и славили због здравља и плодности стоке,деце,не због неке велике побожности.Или ако су сви у неком селу славили неког свеца,па још и зимски период,и досељеници сточари би врло радо прихватили.Што се тиче Саса и Мрњавчића,у генетском смислу немају никакве везе.Мрњавчићи су у Кучима,Е1б братство,чини ми се као дасу се кроз прошле векове редовно братсва носиоци Е1б и И1 З63 избегавали и удаљавали увек на супротне стране.Понеки су појединци И1 З63 можда остали у племену већински Е1б,али то је врло мали проценат.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #139 послато: Април 03, 2019, 07:49:46 поподне »
И то је сад,кад се упоређује заступљеност хапло група врло упадљиво.На оним просторима где је Е1б V13 доминантна,у Брдима Црне Горе,Рашка област,тамо је И1 З63 врло слабо присутна.И обрнуто тамо где је I1 Z63 многобројна,као например у јужној Херцеговини и Сев.Далмацији,тамо Е1б врло слабо присутна.И нечуди онда висок проценат И1 у југозападној Србији,западном делу Рашке области,и висок проценат Е1б V13 на истоку и југоистоку Рашке.Као дасе ове две групе људи несвесно склањају једни од других.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #140 послато: Април 03, 2019, 08:00:06 поподне »
Да ли има неко ко је урадио 67 или 111 маркера на ФТДНА за своју I2-M223, I1-M227, I1-Z58, I1-Z63, R1b-U106, I2-PH908 ili druge potencijalne Sasi haplogrupe?  Ако сте се тестирали на FTDNA на том нивоу детаља, погледајте да ли имате пуно врло далеких "Y-DNK рођака" из једне или више специфичних географских области.  Мање од 67 маркера у мом случају не даје довољно дефиниције јер захвата много већи период мутација и разних миграција.  Ако немате 67 већ рецимо 38 маркера резултате то можда може бити од користи ако је проценат врло велики за једну географску област.

Циљ овог питања је да се види нека сличност у вези са Саксонским народом (сасима) за неке од споменутих хаплогрупа. Онда из тог правца покушамо да повежемо назад према нашим крајевима и нама познатим локацијама. Миграције Саксона и географске концетрације рудника-металургије су већ дискутоване раније. Ако ви мислите да и ваша хаплогрупа треба бити уврстана и имате ову тржену информацију, слободно ме исправите.

Ако можете ту географску област или нацију са ФТДНА да поделите то неби одавало никакве личне информације о вама данас. Ради се и онако о врло далекој прошлости понекад преко 1000 година у назад, базираној на само врло малом делу вашег Y-DNK.

Јовица често јавно прича о острву у Средоземном Мору где он има такве врло далеке географске концентрације за своју специфичну под грану I1-P109.  Ја сам у I1-Z63-L1237 хаплогрупи и моја специфична најмлађа грана на 67 маркеру дефиниције има преко 80% људи чији су далеки преци из 1700 година Енглеске ( Англо-Саксони).  Да ли ви можете рећи шта ви видите за Y-67 или Y-111 FDNA географске концентрације за вас?

     Да бисмо дискутовали о Сасима неопходно је, прије свега, разјаснити шта под тим појмом подразумијевамо. Исто као код Влаха и влаха, односно "влаха". Уобичајено је да, када се мисли на етнос, пише велико слово, дакле Влах, а када се мисли на занимање или статус пише мало слово, дакле влах. Слично је било и са Сасима, односно сасима, гдје је прво означавало етнос а друго занимање. С обзиром да је наше првосходно интересовање географско поријекло наших предака, предлажем да се ова тема односи на све досељенике који су на Балкан дошли мотивисани за рад у рударским мјестима. Дакле, да њихово етничко поријекло, за сада, оставимо у други план, и да се не ограничавамо на оне хплогрупе и гране које, за сада, сматрамо да припадају германима.
     Разлог за ово ћу покушати обијаснити кроз примјер гране I-Z16983, којој вјероватно припадају Фуштићи из Брскова:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=I2&clade=Z16983
На основу података којим ми располажемо ми не можемо ни предпоставити којем етносу је у 5. вијеку припадао човјек код којег се десила та мутација. Знамо само то да је живио у мјесту у којем ће пуно касније настати чувени саски рудник и мјесто Галеница. Тај човкећ ће имати своје гране па ће једна мигрирати у Чешку и БиХ:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=I2&clade=Y4789
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=I2&clade=Y4789*
На основу ових података ми са поприличном вјероватноћом можемо рећи да су брсковски Фуштићи дошли у саској миграцији на Балкан али не можемо ништа рећи о његовој етничкој припадности. Из тих разлога предлажем да се миграције мотивисане рударством не ограничавају на поједине хапогрупе и на поједине етносе.
« Последња измена: Април 03, 2019, 08:02:22 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #141 послато: Април 03, 2019, 08:05:22 поподне »
     Мартин Грк из Корита ме занима зато што је родоначелник мојег рода живио, у исто вријеме, у сусједном селу Добродоле.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #142 послато: Април 03, 2019, 08:54:54 поподне »
     Да се хаплогрупе код саса не могу свести на пет-шест, чисто германских, показује овај примјер гране Е-BY4590, коју данас носе неки Малисори на албанско-црногорској граници:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=E&clade=BY4590
     Посебно занимљива грана која се може повезати са сасима је Е-Y133830:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=E&clade=Y133830
« Последња измена: Април 03, 2019, 08:58:26 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #143 послато: Април 03, 2019, 09:05:59 поподне »
Вољен,а у које време је живео родоначелник твоје фамилије,које године.Ако је твоја фамилија из Коритској краја,чуди ме да незнају мало више информација о том Мартину Грку.Моји су далеки преци живели ту пре него су отишли у Стари Влах,крајем 17века.Што се тиче Саса ја верујем дасу они први Саси у Брскову,што су дошли у 13веку били етнички Немци,са неколко њихових типичних хаплогрупа.Али,хапло група напр.И1 З 63 се не може везивати само за рударе Сасе.Могли су је донети и Норманско ломбардски ратници у 11веку,из јужне Италије,отишли у Дукљу Војислављевића.После су одатле отишли према Требињу,Дубровнику,те су и они могли из јужне Херцеговине у 14веку да оду према Брскову,Копаонику,да буду Рудари.Велико је питање дали су све те подгране дошле са истог простора и у исто време,ил су се неке прикључиле досељеним Сасима,а већ су биле на Балкану.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #144 послато: Април 03, 2019, 09:19:41 поподне »
Корита су јужни Пештер,испод Жилиндара,око 35километара од Бијелог Поља,између Бјелог поља и Сјенице.Немају везе са Гркајама које су близу Лепосавића.Дакле прилично удаљено село од Коритске Висоравни.Име Мартин није карактеристично за православце.Могао је бити или Климента или Сас или Латин из Боке па на Пештеру посрбљен,прешао у православне.Међу Климентима који су 1700год.у великом броју населили Пештер,сваки други се звао Мартин.Сви су на Пештер дошли као католици,па су неки прешли у Православље,као Ћосовићи код Сјенице.


1. Ovo za Martina je tačno. I kod islamiziranih se vrlo često može sresti na počeku rodoslova Martin. I moj najdalji predak za koga znam bio je Martin, otac Nik Dede od koga su svi Lajqi u Rugovu, Rozaju i Plavu.


Mada kod Srba oko Peći i Plava se ime Martin može sresti.


2. Koji su to Ćosović. Kolko je to bratstvo i jel ima još neki Klimenta da se posrbio

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #145 послато: Април 03, 2019, 10:17:21 поподне »
Вољен,а у које време је живео родоначелник твоје фамилије,које године.Ако је твоја фамилија из Коритској краја,чуди ме да незнају мало више информација о том Мартину Грку.Моји су далеки преци живели ту пре него су отишли у Стари Влах,крајем 17века.Што се тиче Саса ја верујем дасу они први Саси у Брскову,што су дошли у 13веку били етнички Немци,са неколко њихових типичних хаплогрупа.Али,хапло група напр.И1 З 63 се не може везивати само за рударе Сасе.Могли су је донети и Норманско ломбардски ратници у 11веку,из јужне Италије,отишли у Дукљу Војислављевића.После су одатле отишли према Требињу,Дубровнику,те су и они могли из јужне Херцеговине у 14веку да оду према Брскову,Копаонику,да буду Рудари.Велико је питање дали су све те подгране дошле са истог простора и у исто време,ил су се неке прикључиле досељеним Сасима,а већ су биле на Балкану.
-Шапоњићу, тај мој предак је дјед мог прадједа и требало би да је на тој локацији живио крајем 18. и почетком 19. вијека. Само он је ту живио, рођак или брат је живио на Полици.
-Ја се за ову тему занимам од скоро, заправо од како су ме за поријекло питали путем мејла и откако сам прочитао неке текстове на страници "Порекла". Тема поријекла у мојој породици није била актуелна у мом дјетињству и младости. Међутим, добро се сјећам анегдота које су се зими причале на сјелима уз лампу, из њих се могу извести јако занимљиви закључци. Што се тиче Мартина Грка, њега су упамтили, или чули за њега, Личине. Тај Мартин Грк не може никако бити мој предак али је занимљив за боље схватање окружења у којем је живио мој предак чије име је упамћено. Све ми се чини да су се на том мјесту, и у то вријеме, могли срести људи из врло удаљених крајева Балкана.
-Које био прави Сас а ко није , које би какве националности и вјеросповијести, мени је мање занимљиво, више се занимам за чињенице из области природних наука, као што је то географско поријекло предака. Знам да се при одређивању географског поријекла предака морају узимати чињенице које говоре о култури унутар које је живио неки од наших предака, али то је секундарно за мене.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #146 послато: Април 04, 2019, 04:01:48 пре подне »
     Да се хаплогрупе код саса не могу свести на пет-шест, чисто германских, показује овај примјер гране Е-BY4590, коју данас носе неки Малисори на албанско-црногорској граници:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=E&clade=BY4590
     Посебно занимљива грана која се може повезати са сасима је Е-Y133830:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=E&clade=Y133830

Сад боље разуме зашто ти тако бурно реагујеш.  Ти изгледа мислиш да је моје питање етничко а не миграционе по природи. Наравно да није, и ја се извињавам ако то нисам добро објаснио. Питање етничке групе или националности је непотребно за било који временски период. 

Мене итересује долазак и напуштање рударских центара Балкана од стране саса али предпостављам да се ради о Саксонацима због мојих FTDNA Matches na Y-67 нивоу. Не знам да ли је то теби потпуно јасно Вољен од Бога? Тражим миграционе сличности међу хаплогрупама kako би лакше разумео са киме и када је дошла моја млада грана хаплогрупе. Ја верујем да су изворни Саксонски рудари већ сами имали велику ДНК разноврсност што би било од користи мени јер ја немам никавог Мартина Грка да се повежем и никог још на Балакну са мојом специфичном граном.  Миграција је било више истовремено и на северу и код нас на Балкану у исто време и то је све повезано кад се користе и врло младе под гране у I1-Z63.  "Европа је велика породица"  ... ти кажеш.

Нико тебе не огрничава да причаш о Сасима са Немачко-Чешке или сасима са Албанско-Црногорске границе. Нити ти можеш иког да ограничаваш ... јасно је свима да су на Балкану.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #147 послато: Април 04, 2019, 04:56:08 пре подне »
Вољен,а у које време је живео родоначелник твоје фамилије,које године.Ако је твоја фамилија из Коритској краја,чуди ме да незнају мало више информација о том Мартину Грку.Моји су далеки преци живели ту пре него су отишли у Стари Влах,крајем 17века.Што се тиче Саса ја верујем дасу они први Саси у Брскову,што су дошли у 13веку били етнички Немци,са неколко њихових типичних хаплогрупа.Али,хапло група напр.И1 З 63 се не може везивати само за рударе Сасе.Могли су је донети и Норманско ломбардски ратници у 11веку,из јужне Италије,отишли у Дукљу Војислављевића.После су одатле отишли према Требињу,Дубровнику,те су и они могли из јужне Херцеговине у 14веку да оду према Брскову,Копаонику,да буду Рудари.Велико је питање дали су све те подгране дошле са истог простора и у исто време,ил су се неке прикључиле досељеним Сасима,а већ су биле на Балкану.

Да Шапонићу, ја знам за Норманске ратнике из 11ог века и то сам истраживао већ више пута.  I1-Z63 је изузетно пуно разбацана по Европи и тa 4600 година стара грана је непрецизан начин да се прича о 11ом или 14ом веку миграцијама. Мора се ићи на бар 6 гранања даље из тих разлога.  По ономе што ја видим за себе на FTDNA и Српски ДНК Пројекат, Нормани и 11 век немају смисла.  За неке друге I1-Z63, Норманско Ломбардске битке око јужне Италије и останак на Драчу имају смисла.  Медјутим и то је велико питање са обзиром да је њихово време са ове стране Јадрана било врло кратако а напади Номана се добро знају. О томе је било доста дискусије на једном од Енглески језик форумима, време ће већ показати.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #148 послато: Април 04, 2019, 12:03:58 поподне »
Сад боље разуме зашто ти тако бурно реагујеш.  Ти изгледа мислиш да је моје питање етничко а не миграционе по природи. Наравно да није, и ја се извињавам ако то нисам добро објаснио. Питање етничке групе или националности је непотребно за било који временски период. 

Мене итересује долазак и напуштање рударских центара Балкана од стране саса али предпостављам да се ради о Саксонацима због мојих FTDNA Matches na Y-67 нивоу. Не знам да ли је то теби потпуно јасно Вољен од Бога? Тражим миграционе сличности међу хаплогрупама kako би лакше разумео са киме и када је дошла моја млада грана хаплогрупе. Ја верујем да су изворни Саксонски рудари већ сами имали велику ДНК разноврсност што би било од користи мени јер ја немам никавог Мартина Грка да се повежем и никог још на Балакну са мојом специфичном граном.  Миграција је било више истовремено и на северу и код нас на Балкану у исто време и то је све повезано кад се користе и врло младе под гране у I1-Z63.  "Европа је велика породица"  ... ти кажеш.

Нико тебе не огрничава да причаш о Сасима са Немачко-Чешке или сасима са Албанско-Црногорске границе. Нити ти можеш иког да ограничаваш ... јасно је свима да су на Балкану.

    Ма, разумијемо се @Бећар.
    Што се тиче гране I1-Y157596 у којој су барански Пукићи, она је далеко најзанимљивија за оне који воле рјешават овакве енигме. За њиховог првог претка (Y16437), на простору Балкана, phylogeographer.com исцртава оваку миграциону путању:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=I1&clade=Y16437
Овдје је заниљиво је да миграциона линија директно спаја двије области, једну за коју се сматра да је исходиште етнички чистих Саса, и другу за коју се зна да су Саси постигли велики успјех у рударству. Притом се TMRC поклапа са временом првих помињања Саса у Брскову и око њега. Да етнички чисти Саси долазе из области Breisgau (https://www.google.com/maps/place/Freiburg,+Njema%C4%8Dka/@47.9728052,7.8641212,15278m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x47911b26560bd665:0x41f6bb7a5df57b0!8m2!3d47.9990077!4d7.8421043) у прво вријеме био је усамљен проф. Чремошник, али данас више то није тако. На сајту (https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons ) који говори о трансилванијским Сасима пише:"The first wave of settlement continued well until the end of the 13th century. Although the colonists came mostly from the western Holy Roman Empire and generally spoke Franconian dialects, they came to be collectively referred to as 'Saxons' because of Germans working for the Hungarian chancellery.[dubious – discuss] Gradually, the type of medieval German once spoken by these craftsmen, guardsmen, and workers became known locally as Såksesch." На овој страници је дата и мапа, новијег датума, на којој су исцртана подручја која се сматрају за исходиште етнички чистих средњовјековних Саса у област Трансилваније. Неколико историчара је сматрало да су и у Брскову Саси дошли раније, него што их историјски извори почињу помињатi, и да су највероватније дошли из исте области као и они у Трансилванији. Оригинални Саси су били католици доминиканци и били су под барском бискупијом, што није случај са Свим сасима који су могли бити и фрањевци.
     Дакле, постоји разлог да се посумња да су Пукићи саског поријекла, али има и других могућности. Ја бих само напоменуо да миграциона линија, коју за Пукиће исписује phylogeographer.com, пролази и у близини области Provansa (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Map_Kingdom_Arelat_EN.png) за коју неки историчари мисле да је домовина Јелене Анжујске.
     Откривање поријекла пукићке гране је занимљиво али и захтјевно, зато бих ја то оставио професионалцима. :)
     Што се тиче хаплогрупа које су могле доћи са Сасима писат ћу када нађем времена и ако то уредништво дозволи.
     Поздрав !
« Последња измена: Април 04, 2019, 12:07:23 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #149 послато: Април 04, 2019, 02:41:34 поподне »
Да Шапонићу, ја знам за Норманске ратнике из 11ог века и то сам истраживао већ више пута.  I1-Z63 је изузетно пуно разбацана по Европи и тa 4600 година стара грана је непрецизан начин да се прича о 11ом или 14ом веку миграцијама. Мора се ићи на бар 6 гранања даље из тих разлога.  По ономе што ја видим за себе на FTDNA и Српски ДНК Пројекат, Нормани и 11 век немају смисла.  За неке друге I1-Z63, Норманско Ломбардске битке око јужне Италије и останак на Драчу имају смисла.  Медјутим и то је велико питање са обзиром да је њихово време са ове стране Јадрана било врло кратако а напади Номана се добро знају. О томе је било доста дискусије на једном од Енглески језик форумима, време ће већ показати.

Синиша је већ био дао одговор на нека од ових питања:

Шапоњићу, прво заборави расправу о Y13946, то је хаплогрупа стара преко 2000 година, и ако ћемо расправљати о њој онда можемо причати само о популацијама које су постојале у Европи 200 г. прије Христа., тј. о популацијама са сљедеће карте:



Оно о чему треба да расправљамо је I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946>Y51867 и то о балканској варијанти ове гране одређеној маркерима 19=15 и 392=12, а за ту варијанту можемо рећи сљедеће:

-  засад искључиво балканско присуство, занимљиво махом међу Словенима: Срби, Бугари, Хрвати и Албанац из подручја Албаније под јаким словенским утицајем.
- прилично компактна група са претком који је могао живјети у раном средњем вијеку, и то на Балкану
- најближи генетски рођаци ван Балкана, двојица тестираних: Нијемац и Швајцарац који су Y51867+, али припадају подграни S22866 на коју су Балканци негативни и која је стара око 1500-1800 година
-веза са Швајцарцем и Нијемцем око 1900 година
акључак у случају наше Y51867, највјероватније појединац германског поријекла (из групе Elbe Germanic) који се у раном средњем вијеку утопио у српску популацију, а Срби су касније ту грану разносили по цијелом Балкану
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #150 послато: Април 04, 2019, 02:47:12 поподне »
    Ма, разумијемо се @Бећар.
    Што се тиче гране I1-Y157596 у којој су барански Пукићи, она је далеко најзанимљивија за оне који воле рјешават овакве енигме. За њиховог првог претка (Y16437), на простору Балкана, phylogeographer.com исцртава оваку миграциону путању:
https://phylogeographer.com/mygrations/?hg=I1&clade=Y16437
Овдје је заниљиво је да миграциона линија директно спаја двије области, једну за коју се сматра да је исходиште етнички чистих Саса, и другу за коју се зна да су Саси постигли велики успјех у рударству. Притом се TMRC поклапа са временом првих помињања Саса у Брскову и око њега. Да етнички чисти Саси долазе из области Breisgau (https://www.google.com/maps/place/Freiburg,+Njema%C4%8Dka/@47.9728052,7.8641212,15278m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x47911b26560bd665:0x41f6bb7a5df57b0!8m2!3d47.9990077!4d7.8421043) у прво вријеме био је усамљен проф. Чремошник, али данас више то није тако. На сајту (https://en.wikipedia.org/wiki/Transylvanian_Saxons ) који говори о трансилванијским Сасима пише:"The first wave of settlement continued well until the end of the 13th century. Although the colonists came mostly from the western Holy Roman Empire and generally spoke Franconian dialects, they came to be collectively referred to as 'Saxons' because of Germans working for the Hungarian chancellery.[dubious – discuss] Gradually, the type of medieval German once spoken by these craftsmen, guardsmen, and workers became known locally as Såksesch." На овој страници је дата и мапа, новијег датума, на којој су исцртана подручја која се сматрају за исходиште етнички чистих средњовјековних Саса у област Трансилваније. Неколико историчара је сматрало да су и у Брскову Саси дошли раније, него што их историјски извори почињу помињатi, и да су највероватније дошли из исте области као и они у Трансилванији. Оригинални Саси су били католици доминиканци и били су под барском бискупијом, што није случај са Свим сасима који су могли бити и фрањевци.
     Дакле, постоји разлог да се посумња да су Пукићи саског поријекла, али има и других могућности. Ја бих само напоменуо да миграциона линија, коју за Пукиће исписује phylogeographer.com, пролази и у близини области Provansa (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Map_Kingdom_Arelat_EN.png) за коју неки историчари мисле да је домовина Јелене Анжујске.
     Откривање поријекла пукићке гране је занимљиво али и захтјевно, зато бих ја то оставио професионалцима. :)
     Што се тиче хаплогрупа које су могле доћи са Сасима писат ћу када нађем времена и ако то уредништво дозволи.
     Поздрав !

Хајдемо сада да одбацимо све што је писано о хаплогрупама и њиховим миграцијама кроз историју...шта ће нам када је ту магични штапић - компјутерски програм звани Phylogeographer који нам све за 5 секунди исцрта! Непотребне су уопште оволике дискусије и тражење решења када имамо магично решење - један клик и готово.  ::)

За оне који ипак мало трезвеније размишљају од господина Вољеног, коме је Phylogeographer очигледно Свето писмо што се тиче генетичке генеалогије (у разлоге таквог "размишљања" нећу да улазим), један Небојшин коментар са друге теме:

Немојте људи схватати овај програм као неко сјајно решење, посебно код оваквих тема. Разговарао сам и са самим аутором. Иако је леп такав један ентузијатски пројекат, он сам тврди да има много пропуста. Као извор су послужили Yfull и налази старе ДНК. Како ту немамо комплетну слику, самим тим и програм има "рупа" и решења треба схватити условно. Више као забаву, ркао бих, него као неки ултимативни начин за откривање миграција старих народа, тј. одређених подграна.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #151 послато: Април 04, 2019, 04:55:28 поподне »
Не разумем,какав је онда смисао тог Филогеографера,нисмо ми деца дасе радујемо исцртаним стрелицама по карти Европе.Нама требају историјске чињенице искомбиноване са генетиком и археогенетиком,а не доношење закључака на основу клик забавице,маршута подгранице кроз Европу.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #152 послато: Април 04, 2019, 05:39:42 поподне »
Хвала НиколаВук. 

Вољени, хвала за твоје сугестије. Већ је пуно писано о проблемима врло ограничених информација на основу којих Phylogeographer прави ове поједностављене визуалне закључке. Археолошка налазишта и нови антички ДНК примерци очигледно нису део грфикона. Истраживања Античке ДНК на Max Planck Institute су већ показали колико су ствари компликованије у тим давним миграцијама. Црна Гуја је поставио неколико њихових истрживања ако неко од вас није имао прилике да их види.

Мени се често добронамерно нуди Пукић овде на форуму. Због свог тестирања он дође као неко локално објaшњење за све "не Мацура" Z63 хаплогрупе. Али Европа је одувек велика и компликована породица . Пукић и ја смо у огранцим који се раздвајау врло, врло давно. Да ли су негде недавно јахали заједно или само бронзане секире топили, ја не знам.  Како било, врло су мале шансе да су пратили ту црвену линију на Phylogeographer мапи.

Трансилванија саси су друга прича али подједнако тешко објашњива. Ја не знам довољно о томе да дискутујем, па ће ми ове информације помоћи. Ти саси су се дуго одржали као заједница и по својој религији. За моје претке из 1700их црквених књига знам да су имали Српска имена и били неколико генерација Православни свештенци Српске цркве.   Пре тога шта су себе звали или коју веру пратили не знам. Моја Аутосмал тестирања не показују никакве трагове Саксонаца, али за Y-DNA још не разумем шта показују, зато и моје питање раније у форуму ако сте радили Y-67 ili Y-111 тестове.

Као што један од старних истрживача Античке ДНК воли да каже, ми смо сви били негде другде и били нешто друго. Све је могуће. Ако неко хоће да помогне и има FTDNA Y-67 преци информације, прокоментаришите на начин како се ви осећате најбоље да то урадите, овде или на моју приватну поруку.
« Последња измена: Април 04, 2019, 05:49:09 поподне Бећар »

Ван мреже MarkoBR

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #153 послато: Април 04, 2019, 06:09:25 поподне »
Bećar, to ne znači da ne možemo mi pivo neđe popiti za ove što su jahali zajedno nekada davno

Ova I1-Z63 postaje veoma zanimljiva.
Biće u budućnosti veoma zanimljiva za ispitivanje, kad ovo kažem mislim na ovu vezu macure-komani/puka i cijelu tu oblast.

Vidim da se sad pominju i jos neka prezimena i još neke geografske oblasti.
Mislim da treba još dosta nalaza uraditi da bi se neke stvari povezale.
Sve u svemu biće zanimljivo za praćenje i gledanje.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk


Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #154 послато: Април 04, 2019, 08:32:43 поподне »
Сад је све јасно, малоприје није :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #155 послато: Април 05, 2019, 02:41:03 поподне »
И добијем резултат тестирања.Мој хаплотип,I1 Z63 Y13946. :)Ма највероватније потомци Саса из Брскова.Скоро потпуно поклапање маркера са тестираним из Мојковца,Морача.И занимљив податак,село Дуганџићи,општина Олово,Средња Босна.Скоро исто презиме,исто мој хаплотип на Косову.Рударски градови,и села.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #156 послато: Април 05, 2019, 02:56:51 поподне »
И добијем резултат тестирања.Мој хаплотип,I1 Z63 Y13946. :)Ма највероватније потомци Саса из Брскова.Скоро потпуно поклапање маркера са тестираним из Мојковца,Морача.И занимљив податак,село Дуганџићи,општина Олово,Средња Босна.Скоро исто презиме,исто мој хаплотип на Косову.Рударски градови,и села.

Сада би јако заниљиво било да нам испричате Ваше усмено предање о поријеклу!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #157 послато: Април 05, 2019, 04:15:10 поподне »
Кад саберем усмена предања мојих дедова из родног села са предањем о братствима из Јужне Херцеговине,Стевањштаци,ово би била нека наша миграција.Околина Требиња,Попово поље,Кучи,одатле Морача,из Мораче,Корита село Шапоње.Исти су одатле отишли у Далмацију пре мојих предака.У јужну Херцеговину код Тврдоша,дошло је братство Јелашчићи,од Олова,Средња Босна,где су једни остали,једни отишли за Калиновик,одатле за Тврдош.Код Олова у Босни,село Јелашке,Јелашчићи су дошли од Копаоника,Копорић,Јелакци,рударска места.Једни су Јелашчићи отишли за Вишеград,село Јелашци.Ето то су усмена предања.И да,Јелашчићи слава Св.Архиђ.Стефан,из Бањске поред Јелакца.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #158 послато: Април 05, 2019, 07:07:33 поподне »
     Има неких преклапања код мојих и Ваших предка Шапоњићу, без обзира што се ради о различитим хаплогрупама. Чуо сам ја нешто о Шапоњама али се сада не могу сјетити у ком контексту је то било. Оно што је сигурно село Шапоње је постојало и није се налазило на брду које је тако означено, већ поред потока изнад данашњег села Драгутиновићи. Барем тако каже човјек који је рођен у Коритима. Слично је и са нашом пријашњом локацијом Паље, данас се брдо изнад те локације на карти зове Паљевина, али народ и даље то мјесто зове Паље и ту се и данас налази неколико гробова мојих предака.( https://mapcarta.com/19021880/Map )
     Видим да је Ваша предпостављена линија по којој мигрирао Ваш род доста кривудава, чак предпостављате да је било и повратних миграција. Све је могуће, и ја сам правио сличне маршуте али ми се, у задње вријеме, чини да се гранање дешавало још у 14. и 15. вијеку и да прве сроднике треба тражити у непосредној близини. Обавезно провјерите која грана хаплогрупе I1 су Алибашићи из Сухог Дола код Тутина, и Калачи код Рожаја.
     Ако налетим на нешто за Вас занимљиво, јавит ћу Вам.
         
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #159 послато: Април 05, 2019, 07:14:16 поподне »
Честитке Шапоњић. Којом ли су се рудом бавили ваши преци недалеко од града Олова?  :D

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #160 послато: Април 05, 2019, 08:44:50 поподне »
А јел ниси чуо дасу Саси из Брскова и из Копорића,са Копаоника одлазили у Босну,Олово Вареш,Какањ.У време доласка Турака у Босну и ово становништво одлази на југ,према Зеленгори,па одатле према Дубровнику и Конавлима,Требињу.Све су то познате ствари из наше историје.Мислим дасе бавимо озбиљном темом,ово није област за вицеве.Пример Саса у Босни..Алауповићи из Сребренице .Били су и нека мања властела,имали и свој грб,од њих Алаповићи данас у Срему.Значење презимена од Немачког Хале Ауп,Сви напоље.Родоначелник био Сас шеф неких рудара тако их из спаваоне терао на посао.Има Алауповића на форуму.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #161 послато: Април 05, 2019, 08:58:44 поподне »
Треба поменути и Брауновиће из Доње Мораче,староседеоци,дошли из Куча.Презиме родоначелника довољно говори.Са значењем смеђ.И они сами у Морачи имали су предање да потичу од Саских рудара из Брскова.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #162 послато: Април 05, 2019, 09:21:57 поподне »
А јел ниси чуо дасу Саси из Брскова и из Копорића,са Копаоника одлазили у Босну,Олово Вареш,Какањ.У време доласка Турака у Босну и ово становништво одлази на југ,према Зеленгори,па одатле према Дубровнику и Конавлима,Требињу.Све су то познате ствари из наше историје.Мислим дасе бавимо озбиљном темом,ово није област за вицеве.Пример Саса у Босни..Алауповићи из Сребренице .Били су и нека мања властела,имали и свој грб,од њих Алаповићи данас у Срему.Значење презимена од Немачког Хале Ауп,Сви напоље.Родоначелник био Сас шеф неких рудара тако их из спаваоне терао на посао.Има Алауповића на форуму.

Само сам се шалио пошто се из имена града и општине (Олово) врло јасно види.  Леп брдовит крај и интересантна историја. Нема проблема, настави са радом.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #163 послато: Април 06, 2019, 07:07:38 пре подне »
Ок :)хе,идемо даље.Па ето име Сребреница,такође име већ каже,рудник сребра.Ишле су Кулизе свугде,од Брскова на запад у Босну,и источно према Македонији.Погрешно је само што се Брсковске Кулизе везују само за Славу Мратиндан.Има много родова који славе Св.Мрату који немају никакве везе са Кулизама и Сасима.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #164 послато: Април 06, 2019, 09:29:48 пре подне »
Није тај надимак Кулизе био у употреби још од Брскова,за све потомке Саса,оне који су остали у Средњој Босни нису тако звали.У 14веку,или почетком 15века,велики број Срба,међу којима и много потомака Саса,одлази из Рашке области и из Босне на југ према Требињу,жупа Врм,Корјенићи,Попово.У овим жупама многи су родови остали,а многи су отишли за Скадар,населили се у источним жупама Скадра,поред градова Дриваст,Балеч,Дањ,Сапа,Свач,жупа Барези,Облик,Крајина.У овим градовима живело је у средњем веку много ромејских,становника и Латина.Становници ових Грчких градова,већином романи,Латини,ови досељеници из јужне Херцеговине,изгледали су веома прости,прљави,некултурни чобани који живе у прљавим колибама поред својих стада.Зато су их све прозвали романска реч,Куло прљаво,просто,и арбанашки наставак за,брђанин.Тако су ови Латини из Дукађина прозвали Србе из Херцеговине досељене у Задримље.Некако је међу њима било највише оних из Корјенића,из Врма,са славом Св Мрата,па се тако овај надимак Кулизе највише на њих односи.Ови из Поповог поља славили су Стевањдан.Много њих је крајем 15.века отишло из Задриме,од Скадра,према Горској жупи,Кучи,а одатле према Горњој Морачи,Бјелом пољу,Пештеру,Полимљу.Многе су ове породице имале и надимак Грци,јер су дошли из Задриме,у којој су били стари грчки градови,Дањ,Сард,Свач,Сапа.По овом Граду тврђави,Сапа,група Херцеговаца које је у његовом пољу живело,и прозвани Шапоње.Као Боричићи у Старом Влаху,по селу Борич у Враки.Одатле одлазе у Куче,па из Куча према Брскову и Коритској висоравни.Тако и село Шапоње са две,три,различите фамилије досељене од Скадра,па једни у Далмацију,а једни у Стари Влах.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #165 послато: Април 06, 2019, 09:35:14 пре подне »
Треба поменути и Брауновиће из Доње Мораче,староседеоци,дошли из Куча.Презиме родоначелника довољно говори.Са значењем смеђ.И они сами у Морачи имали су предање да потичу од Саских рудара из Брскова.

Само мала допуна. Немају Брауновићи (Михаиловићи) предање да потичу од Саса, него је такав закључак извео Секуле Добричани.

Секула Добричанин, Доња Морача, ЦАНУ, Титоград, 1984. стр. 44. пише: ''О животу Брауновића у Кучима, и неком њиховом даљем поријеклу, ништа се не зна. Браун је немачка ријеч, те би и презиме Брауновић могло бити њемачко. У доба Немањића по српским рудокопима живјело је много Њемаца – Саса. Бивало је случајева, и тада и доцније, да појединачно или породично, пређу у православље и да се временом асимилују. Можда се тако десило и далеким прецима Брауновића, иако нема помена о таквој могућности. Према традицији, Браун се са братом Михаилом настанио у Морачи – на уличкој заравни Вртине, које су припадале цркви Св. Врачева, која као Црквина и данас постоји на Пејовића њиви испод Главице. Михаило је видио да Вртине нијесу гаранција за добар живот у будућности, па предложи брату да траже боље мјесто. Овоме се није ишло, једно био је сакат у нози, а друго, Вртине су му се допале. И тако Михаило сам пође да тражи срећу и настани се у Сјеници – тамо се развило велико братство Михаиловића.'

Моја браћа од тетке из Пријелога су Михаиловићи (Брауновићи у попису из 1913.) и знали би да постоји нека прича о Сасима. Треба бити опрезан.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #166 послато: Април 06, 2019, 10:43:58 поподне »
Замолио бих учеснике ове теме да се држе историјских чињеница, и да се оставе бајки и фантазија, јер сврха ове као и осталих тема, није да закључимо да је историја оно што нам се највише свиђа, већ оно што исотијрске чињенице покажу.

Хвала на разумевању.



Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #167 послато: Април 07, 2019, 10:23:53 пре подне »
Ја се извињавам ако сам је рекао нешто ван ове теме.Ево замолио бих ако неко може да каже да ли заиста постоји нека веза између потомака Средњовековних рудара Саса и групе родова које су у народу познате као Кулизе.Дали су Кулизе Саског порекла,или је надимак дат само на основу славе Мратиндан.Чињеница је да има много Кулиза управо у области Копаоника,Лепосавића,и других места некадашњих рудника.Чињеница је дасу имали и друге славе као и то дасу позната и велика група родова у Србији.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #168 послато: Април 07, 2019, 02:19:03 поподне »
Ја се извињавам ако сам је рекао нешто ван ове теме.Ево замолио бих ако неко може да каже да ли заиста постоји нека веза између потомака Средњовековних рудара Саса и групе родова које су у народу познате као Кулизе.Дали су Кулизе Саског порекла,или је надимак дат само на основу славе Мратиндан.Чињеница је да има много Кулиза управо у области Копаоника,Лепосавића,и других места некадашњих рудника.Чињеница је дасу имали и друге славе као и то дасу позната и велика група родова у Србији.

Није спорна могућа веза Кулиза и средњовековних Саса, спорно је ваше непрекидно инсистирање без икаквих доказа (у виду реалних предања, за почетак) већ само уз невешта домишљања да су ваши Шапоњићи од Кулиза и то након што вам је предочено да је заједнички предак свих балканских Y51867 (којој и ви готово сигурно припадате) у српски етнички корпус ушао још током раног средњег века, дакле пре 13. века када први Саси долазе у Србију, на шта упућује TMRCA подгране и њена данашња распрострањеност међу Србима, Бугарима, Хрватима и Албанцима. Још једном ћу вас подсетити на Синишину анализу:

Шапоњићу, прво заборави расправу о Y13946, то је хаплогрупа стара преко 2000 година, и ако ћемо расправљати о њој онда можемо причати само о популацијама које су постојале у Европи 200 г. прије Христа., тј. о популацијама са сљедеће карте:



Оно о чему треба да расправљамо је I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946>Y51867 и то о балканској варијанти ове гране одређеној маркерима 19=15 и 392=12, а за ту варијанту можемо рећи сљедеће:

-  засад искључиво балканско присуство, занимљиво махом међу Словенима: Срби, Бугари, Хрвати и Албанац из подручја Албаније под јаким словенским утицајем.
- прилично компактна група са претком који је могао живјети у раном средњем вијеку, и то на Балкану
- најближи генетски рођаци ван Балкана, двојица тестираних: Нијемац и Швајцарац који су Y51867+, али припадају подграни S22866 на коју су Балканци негативни и која је стара око 1500-1800 година
-веза са Швајцарцем и Нијемцем око 1900 година
акључак у случају наше Y51867, највјероватније појединац германског поријекла (из групе Elbe Germanic) који се у раном средњем вијеку утопио у српску популацију, а Срби су касније ту грану разносили по цијелом Балкану

Дакле може се слободно рећи да ваша подграна нема никакве везе са Сасима и Кулизама. Управо ваше затрпавање теме неким невештим домишљањима и "доказивањима" о вези вашег рода са Кулизама/Сасима је разлог зашто је Амикус реаговао. Требало би да прилагодите ваш формат писања ономе што се очекује на једном оваквом форуму, да цитирамо Амикуса:

Замолио бих учеснике ове теме да се држе историјских чињеница, и да се оставе бајки и фантазија, јер сврха ове као и осталих тема, није да закључимо да је историја оно што нам се највише свиђа, већ оно што исотијрске чињенице покажу.

Хвала на разумевању.

То исто важи и за Вољеног од Бога и његове "Славо-Сасе".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #169 послато: Април 07, 2019, 04:37:01 поподне »
Бог ме убио ако знам ђе гријешим :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #170 послато: Април 07, 2019, 05:33:20 поподне »
Добро Гос.Никола Вук.Укратко,тврдим дасу носиоци хаплотипаY13946 пореклом Саси,или Саксонци.Циљ ми је да нађем конкретне и искрене одговоре и објашњења.Било је Ваших одговора и Лангобарди из Апулије,и Визиготи,и Вандали,Лангобарди из Требиња.Јел треба сваки одговор у вези подгране Y13946 Стевањштаци,да буде друкчији.Небих дасе од овога прави магловита мистерија,већ да нађем конкратну верзију.Извините,ал нисам у могућности да урадим још 5 допунских тестирања млађих субклада,да би ми неко рекао,да Ви јесте потомак Саса из Брскова.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #171 послато: Април 07, 2019, 06:43:11 поподне »
Добро Гос.Никола Вук.Укратко,тврдим дасу носиоци хаплотипаY13946 пореклом Саси,или Саксонци.Циљ ми је да нађем конкретне и искрене одговоре и објашњења.Било је Ваших одговора и Лангобарди из Апулије,и Визиготи,и Вандали,Лангобарди из Требиња.Јел треба сваки одговор у вези подгране Y13946 Стевањштаци,да буде друкчији.Небих дасе од овога прави магловита мистерија,већ да нађем конкратну верзију.Извините,ал нисам у могућности да урадим још 5 допунских тестирања млађих субклада,да би ми неко рекао,да Ви јесте потомак Саса из Брскова.

Саску верзију можете одмах отписати, иако ви очигледно жарко желите да је тачна, али аргументи вам измичу. Понекад не можете наћи довољно конкретне одговоре и или живите са тим или продубљујете истраживање како би пробали да проникнете даље. Ово није "забава" за оне које воле да им неко дође и исцрта све на папиру за 10 секунди, као нпр. госн Вољени са својим Филогеографом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #172 послато: Април 07, 2019, 07:24:53 поподне »
У реду Гос.Никола Вук.Могу ја да заборавим ту причу о Сасима.Ја да знам прави одговор не само за себе,већ за све Стевањштаке I Y13946,небих никог питао.Ал небих никоме ни да дајем неке лажне наде.Ја и непитам ко нисмо и одакле нисмо,већ ко смо били и одакле смо.Ко незна да јасно одговори,немора да критикује онога косе бори да нађе одговор.Знам ја за родове Y13946 из околине Требиња,Невесиња који немају никакве везе са Кулизама.Ал о истим је писао Растко тема Словенско становништво Скадра и Пилота.Објаснио ко су Кулизе.Ја ништа неизмишљам.Само повезујем информације.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #173 послато: Април 07, 2019, 07:39:39 поподне »
У реду Гос.Никола Вук.Могу ја да заборавим ту причу о Сасима.Ја да знам прави одговор не само за себе,већ за све Стевањштаке I Y13946,небих никог питао.Ал небих никоме ни да дајем неке лажне наде.Ја и непитам ко нисмо и одакле нисмо,већ ко смо били и одакле смо.Ко незна да јасно одговори,немора да критикује онога косе бори да нађе одговор.Знам ја за родове Y13946 из околине Требиња,Невесиња који немају никакве везе са Кулизама.Ал о истим је писао Растко тема Словенско становништво Скадра и Пилота.Објаснио ко су Кулизе.Ја ништа неизмишљам.Само повезујем информације.

Некад да бисте открили ко сте, морате прво открити ко нисте (метод елиминације). Саси нисте. Идемо даље.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #174 послато: Април 07, 2019, 08:06:25 поподне »
Добро Никола Вук.У реду нисмо Саси.Идемо даље.Ко су онда родови из Пилота,Задримље,које Пројекат Растко зове Кулизама,романски назив.Одакле је род из села Главске,Слава Св.Стефан,има их расељених,свуд по Херцеговини,ако Требињски носиоци у13946,нису Саси онда ко су.Да ли је Милиша Николић,или,могу Вам поменути и Требињску властелу,Старчиће.Ко су,да оне најпознатије неименујем,предање  дасу из Рима.Јесу Лангобарди.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #175 послато: Април 07, 2019, 08:08:05 поподне »
Добро Никола Вук.У реду нисмо Саси.Идемо даље.Ко су онда родови из Пилота,Задримље,које Пројекат Растко зове Кулизама,романски назив.Одакле је род из села Главске,Слава Св.Стефан,има их расељених,свуд по Херцеговини,ако Требињски носиоци у13946,нису Саси онда ко су.Да ли је Милиша Николић,или,могу Вам поменути и Требињску властелу,Старчиће.Ко су,да оне најпознатије неименујем,предање  дасу из Рима.Јесу Лангобарди.

Као што рекох, врло се добро зна шта су и ко Кулизе, а шта нису. Нађите ми цитат где на Пројекту Растко пише то што ви тврдите да пише и у којем чланку.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #176 послато: Април 07, 2019, 08:34:24 поподне »
Форум Кулизе,родови који славе св.Мину и св.Мрату,текст На Црвењском путу, текстови које је навео,Врака и Врачани,6 страна.Прочитајте.Мада је то скраћено,од текста Пројекат Растко.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #177 послато: Април 08, 2019, 04:52:50 пре подне »
Навео сам много својих аргумената зашто тврдим да је хаплотип у13946 повезан са Сасима,као и села Јелашци код Калиновика и Дуганџићи,код Олова,села некадашњих рудара.Гос.Никола Вук,нисте изнели ниједан Ваш аргумент зашто тврдите да немамо везе са Сасима из Брскова.Надам се да видим на основу чега тврдите да нисмо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #178 послато: Април 08, 2019, 07:48:24 пре подне »
Навео сам много својих аргумената зашто тврдим да је хаплотип у13946 повезан са Сасима,као и села Јелашци код Калиновика и Дуганџићи,код Олова,села некадашњих рудара.Гос.Никола Вук,нисте изнели ниједан Ваш аргумент зашто тврдите да немамо везе са Сасима из Брскова.Надам се да видим на основу чега тврдите да нисмо.

Форум Кулизе,родови који славе св.Мину и св.Мрату,текст На Црвењском путу, текстови које је навео,Врака и Врачани,6 страна.Прочитајте.Мада је то скраћено,од текста Пројекат Растко.

Па ви сте урнебесни.  ;D Какав вам је ово аргумент, форум Кулизе, текстови на црвењском путу, итд, итд? Никакав, ја да вам кажем. Цитирајте/ископирајте део текста са Пројекта Растко за који тврдите да потврђује ово што сте написали око родова који славе Стевањдан, Албаније и Кулиза и онда можете да пишете како сте изнели било какав аргумент. Потпуно је неозбиљно да мене шаљете на некакав wild goose chase што би рекли Амери за вашим тзв. "аргументима".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #179 послато: Април 08, 2019, 11:24:54 пре подне »
Благоје В.Марковић,Врака и Врачани.Господин је лепо рекао кога су из области Скадра звали Кулизе,или Кулиџе.Форум Кулизе,родови који славе Св.Мрату и Мину,такође сте ви написали много коментара такође врло опречних.Ја сам само навео разлику између Кулиза Саског порекла,Скадарских Кулиза,и оних који су у новије време узели за славу Мратиндан.Носиоци Y13946 могу имати везе са Сасима,ал неморају имати везе са Скадром и Дримом,мада их има и са славом Мратиндан.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #180 послато: Април 08, 2019, 11:27:29 пре подне »
Koji su to Kulidže? To do sada nisam čuo?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #181 послато: Април 08, 2019, 11:52:56 пре подне »
Исто што и Кулизе,можда Арбанашки изговор.Тако се звали и власнике високих уских кућа,кула.Село Кула у Враки је по тим кућама добила име.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #182 послато: Април 08, 2019, 01:21:31 поподне »
Благоје В.Марковић,Врака и Врачани.Господин је лепо рекао кога су из области Скадра звали Кулизе,или Кулиџе.Форум Кулизе,родови који славе Св.Мрату и Мину,такође сте ви написали много коментара такође врло опречних.Ја сам само навео разлику између Кулиза Саског порекла,Скадарских Кулиза,и оних који су у новије време узели за славу Мратиндан.Носиоци Y13946 могу имати везе са Сасима,ал неморају имати везе са Скадром и Дримом,мада их има и са славом Мратиндан.

Нисте опет цитирали рад Благоја Марковића, па ћу онда то учинити ја:

"- "Kulize" - prema naučnim izvorima su s istočne strane Skadra. Opšti nadimak im je po "kulo", prljavom i nedoličnom u romanskom, mislim predjela Drivosta ka Vraki. Tim položajima odavna je popularna kuća "kula", možda još od Grka, kojih je 1933. imalo nekoliko, a držaoci ka Dragoču i Boksli nazivahu se "Kuladži". ("Kulat e Boksit" - "Pol. svet", br. 192, Beograd, avgust 1989, karta, s. 36). Eto u Vraki i danas selo Kule, a kuća "kula" nema. Jedno vrijeme selo se zvalo "Jukića Kule". Mislimo, da uz nastajanje "Kulize" treba uzeti da je i od kuće "kula", čak i sa prednošću. Po predanju starih Vračana kad je despot Stefan Lazarević napustio Drivost i prevario Mlečiće daje Drivostu došlo srpsko pojačanje, okretom potkova za 180° po mokroj zemlji, odstupio je mirno sa mnogo naroda preko Dukađina. Biće to "Kulize" ponamještani u Belici i ka Kopaoniku. Dabome, presjelice su došli iz krajeva relativno iskvarenih romanštinom, različite nošnje, običaja, u prirodniju, neizveštačenju sredinu, ljudi sasvim druge kulture: "internaciones perversas posita".[36] Služeći kao učitelj u selu Šantarovac kod Jagodine (Svetozarevo) u Belici, 1935-1938., moj upravitelj Ljuba Simić i nekoliko domova Ristića imahu nadimak "Kuliza". - Nije li iz te struje selo "Skadar" kod Osečine valjevskog kraja?"

https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bmarkovic-vraka_l.php

Где се овде спомиње било каква веза са Y13946 родовима из Херцеговине и Црне Горе који славе Стевањдан? Износи се само претпоставка да су неки родови старих Врачана Кулизе. Ево шта о Кулизама пише Радослав Павловић:

"Свети Мрата је, тврде Кулизе, њихова права и најстарија слава и ретко су је мењали (због крвне освете, под притиском околине). У народу се каже да они славе св. Мрату; Мрату, Мину или Мину, Мрату. У Копаонику и Гокчаници о славама Кулиза говори се с потсмехом. Онамо кажу да Кулизе славе „оног“ (Мрату), „оног“ (Мину), па и „ону“ (Мрату), „ону” (Мину). У Рудници (више Рашке) неке светоминце задиркују како они славе „Мину Кривогузог“. У селу Лепенцу (ниже Бруса) има прича како је св. Мина украо вола кога су заједнички чували и товили свеци Никола и Алимпије (Столпник). Тако су оба свеца остала без меса, па су за то св. Никола и св. Алимпије „посне“ славе, док је св. Мина „мрсна“ слава.

Због наведених задиркивања, под утицајем српских попова и интелигенције и саме раширености култа св. Стевана Дечанског, Кулизе воде да истакну како они славе св. Стевана Дечанског. На питање коју славу славе одговарају: св. Стевана Дечанског, св. Краља, св. Краља Дечанског, Краљевдан, а томе додају нешто спуштеним гласом св. Мрату, св. Мину (Бишевци у Рашкој и Копаонику; Понорци у Подибру и Гокчаници). Сгановници градова истичу славу св. Стевана Дечанског. Милићевић је од једног мратинца у Београду чуо да они славе Стевана Дечанскога, али му то нико у народу није потврдио. „Свугда се зна само за светога Мрату и тек по негде за светога Мину“.
"

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Дакле Кулизе се специфично везују за славе Мратиндан (Св. Стефана Дечанског, раније Св. Мартина) и Св. Мину који падају на исти дан, 24. новембар по грегоријанском, 11. новембар по јулијанском календару. Такође, не везују се за све слављенике Мратиндана/Св. Мине већ само за оне из одређеног географског подручја где је потврђен тај надимак, Кулизе, ти родови су у чланку поименце поменути:

https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2013/07/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0.pdf

Опет ништа о херцеговачким и црногорским стевањштацима. Подсетићу шта сте ви устврдили:

Друга група Кулиза су родови који су живели у области Горњи Пилот,источно од Скадра,у Задримље,који су ту дошли из јужне Херцеговине,од Требиња.И међу њима је могло бити већи број генетских Саса.

Где су било какви докази за ову тврдњу? Устврдили сте да је то написао Благоје Марковић, али као што се види у горњем цитату, он то није написао. Нигде он ту не помиње ни Требиње ни Стевањдан. То је само ваше домишљање које је потпуно неутемељено било каквим доказима. Такође сте написали следеће:

Трећа група Кулиза најмлађа,родови који славе Св.Мрату и Мину,који немају никакве генетске везе са Сасима,нити везе са Скадром и Задримљем.Надимак Кулизе добили су због крсне славе Мратиндан.

Радослав Павловић слављенике Св. Мине уопште не подваја у односу на слављенике Мратиндана, самим тим и за њих износи претпоставку да би могли потицати од Саса, исто као и мратињштаци, тј. он тврди да је то једно те исто становништво које слави две славе које опет падају на исти дан. Ви сте први који сте их издвојили као посебну групу, без икаквих доказа. Дакле закључак је - само одређени родови који славе Св. Мрату/Св. Мину се могу називати Кулизама и сматрати потомцима Саса. Ту свакако не могу спадати херцеговачки и црногорски родови који славе Стевањдан и за које се испоставило да припадају хаплогрупи Y13946.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #183 послато: Април 08, 2019, 01:55:13 поподне »
Шапоњићу, плашим се да ћеш уместо саским рударским металом, морати да се задовољиш "готик металом", тј. Готима :)

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #184 послато: Април 08, 2019, 02:31:27 поподне »
Добро,одакле онда у13946 у територији Куча.Одакле I1 P109 у Кучима.Ко су ти Срби из Задримља,источно од Скадра,Павловић их је назвао,Кулизе,које би порекло могло да има то становништво у близини Дрима.Одакле Кулизе у жупи Врм.Што се тиче Саса већ сам рекао дасе многи појединци са овом мојом подграном могу наћи и данас у местима некадашњих рудокопа.Невезују се за племена,осим неких родова,више за села поред рударских места.За Готе се може везати грана I Z63,али Y13946већ више одговара централно греманским племенима него источним.Већ сам говорио о селу Јелакцу,Јелашке код Олова и Јелашци Лелији код Калиновика.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #185 послато: Април 08, 2019, 05:03:43 поподне »
Добро,одакле онда у13946 у територији Куча.Одакле I1 P109 у Кучима.Ко су ти Срби из Задримља,источно од Скадра,Павловић их је назвао,Кулизе,које би порекло могло да има то становништво у близини Дрима.Одакле Кулизе у жупи Врм.Што се тиче Саса већ сам рекао дасе многи појединци са овом мојом подграном могу наћи и данас у местима некадашњих рудокопа.Невезују се за племена,осим неких родова,више за села поред рударских места.За Готе се може везати грана I Z63,али Y13946већ више одговара централно греманским племенима него источним.Већ сам говорио о селу Јелакцу,Јелашке код Олова и Јелашци Лелији код Калиновика.

У Кучима није пронађен ниједан Y13946. I1-P109 нема везе са Сасима. Јасно сам написао шта је Павловић подразумевао под Кулизама, на основу својих истраживања, а то никако нису херцеговачки и црногорски стевањштаци Y13946. Ништа слично није написао ни Благоје Марковић за те северноалбанске врачанске родове.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #186 послато: Април 08, 2019, 05:41:48 поподне »
Има и познатих родова у Кучима са хаплотипом о коме пишемо,већ их је госп.Вукићевић поменуо у свом раду племена германског порекла у Црној Гори.Што се тиче Кулиза небих више ништа помињао нити читао испразне приче.Гос.Вољен је једном хаплотип у13946 повезао са Сасима из Брскова,и то је то.Као и Јелакце и Јелашчићи,с Копаоника.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #187 послато: Април 08, 2019, 05:52:10 поподне »
Има и познатих родова у Кучима са хаплотипом о коме пишемо,већ их је госп.Вукићевић поменуо у свом раду племена германског порекла у Црној Гори.Што се тиче Кулиза небих више ништа помињао нити читао испразне приче.Гос.Вољен је једном хаплотип у13946 повезао са Сасима из Брскова,и то је то.Као и Јелакце и Јелашчићи,с Копаоника.

Само кад је госн Вољени релевантан за било шта у вези са генетичком генеалогијом.  ;D Као и Ашкраба Загорски са Јелакцима и фантастичним конструкцијама које ви очигледно обожавате. Не, у Кучима није пронађен ниједан Y19346, постоје неки родови далеко од Куча који имају предање да су "из Куча" и припадају овој хаплогрупи, али исто тако постоје и разни други родови са тим предањем који опет нису пронађени у матици, у Кучима. Тешко да им је свима била иста матица, него је вероватно дошло до преузимања предања или везивања за неки знаменитији род из Куча ради престижа или из неких других, егзистенцијалних разлога. Дакле у самим Кучима још увек није пронађен Y13946.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #188 послато: Април 08, 2019, 06:29:27 поподне »
Само полако.Ове I1 Z63 гране и подгране изненадиће многе.И тестиране и познаваоце.Уздрмаће у13946 многа предања и убеђења.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #189 послато: Април 08, 2019, 07:46:40 поподне »
Што се тиче Ашкраба,он није умео ни да објасни име Јелашчића,тврдио је даје то неко старо српско племе из 10века са Бјеласице,отишло на Зеленгору,изделили се на многе породице,раселили,итд,такозв.реална бајка.За Јелакце на Копаонику он није ни чуо.У Јелакцу на Копаонику црква Св.Арханг.Михаила као и у Јелашцима на Лелији код Калиновика.Презиме Јелашчићи постоји у Вукановићима код Вареша у Босни,огранак Малбашића из села Вукан.То им је старо презиме.Село Јелашци има и код Вишеграда.Што се тиче Калиновика,то је чињеница старо му је име Кучево,можда повезано са Кучевом у Србији код Пожаревца.Јелакце и Јелашчиће,село Јелашце код Калиновика сам сам повезао,јер то Ашкраба неуме.Он ни своје презиме није мого себи да објасни.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #190 послато: Април 08, 2019, 09:09:03 поподне »
Што се тиче Ашкраба,он није умео ни да објасни име Јелашчића,тврдио је даје то неко старо српско племе из 10века са Бјеласице,отишло на Зеленгору,изделили се на многе породице,раселили,итд,такозв.реална бајка.За Јелакце на Копаонику он није ни чуо.У Јелакцу на Копаонику црква Св.Арханг.Михаила као и у Јелашцима на Лелији код Калиновика.Презиме Јелашчићи постоји у Вукановићима код Вареша у Босни,огранак Малбашића из села Вукан.То им је старо презиме.Село Јелашци има и код Вишеграда.Што се тиче Калиновика,то је чињеница старо му је име Кучево,можда повезано са Кучевом у Србији код Пожаревца.Јелакце и Јелашчиће,село Јелашце код Калиновика сам сам повезао,јер то Ашкраба неуме.Он ни своје презиме није мого себи да објасни.
Ашкраба је фулао и сопствено поријекло.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #191 послато: Април 08, 2019, 10:17:26 поподне »
    Чини ми се да дијлог који воде @НиколаВук и @Saponjic иде у потпуно погрешном правцу. За неког је ово забава а за неког можда референца у свом научном раду, али би могли наћи заједничког. @НиколаВук мора бити свјестан да сви тестирани имају неке жеље када су у питању његови могући преци, макар подсвјесно. Чини ми се да и цијело "Пореко" има неку жељу и то свјесну. То је нормално, али рано предвиђање резултата истраживања најчешће води ка фрустрацији, зато треба бити спреман за било који други исход истраживања. Какав год био исход тог истраживања, за појединца или за групу, он ће, уз остало, морати садржати и чињеницу да су се људи јако дуго међусобно мијешали. Дакле, резултат истраживања неће утицати ни на шта, осим можда на нечију сујету.
     Мислим да је апсурдно свађат се око нечег што је било прије неколико миленија :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #192 послато: Април 09, 2019, 01:05:00 пре подне »
Помогло би свима нама који пратимо овај форум кад би изјаве које повезују хаплогрупе са специфичним презименима и локацијама биле подржане са цитатима из јавних извора.  Реч је о изворима као академски радови и књиге који су објављени. То је сличан стандард као за Викепидиа.

Онда би ми више научили а и озбиљније узели ваше речи, значи свих нас овде. Такбо писање захтева више времена али има много већу вредност која се онда приписује и онима који пишу. ПА ако јр то много посла, пишите ређе али корисније. Људи кажу интересантне и паметне ствари на другим местима али ако се не потрудимо да цитирамо и подржимо са извором информација онда је то само рекла-ќазала.   
« Последња измена: Април 09, 2019, 01:07:07 пре подне Бећар »

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #193 послато: Април 09, 2019, 12:26:35 поподне »
Одговорио бих на овај Ваш коментар.Много је лакше доћи до података,информација и породичних знања о фамилијама која потичу из познатих родова и племена Старе Херцеговине и Црне Горе посебно племена где постоје бројни записани подаци,литература,монографије,студије и књиге који сви могу дати обиље података,као например о Дробњацима.Тако се онда уз помоћ генетике плус писана знања о породицама напр.у Дробњаку,или Кучима,може говорити и о мањим и већим братсвима тих заједница,као и о даљој прошлости тог племена.Нажалост бројне фамилије у Херцеговини живеле су инокосно,случајно сабране у неким пределима,без јаче крвне повезаности.О тим родовима није било неких писаних података,литературе,предања,а и брзо су мењали места боравка,можда ако би крсну славу задржали.Често би узимали име села или племена где су задње живели као своје презиме.Зато је и поред хапло типа и славе овим родовима јако тешко наћи податке и писане информације о даљој прошлости,већ се све своди на тражење и поређење исте подгране,крсне славе и евентуалног сродства.То је без писмених сведочанстава и писаних података заиста Сизифов посао.И то је велики проблем многих породица у Србији пореклом из Херцеговине.Они из Црне Горе већ немају тих проблема.Њима је све мање више познато.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #194 послато: Април 12, 2019, 10:07:37 поподне »
Навео бих и резултат тестираног из села Виницка,код Пријепоља,из Велике жупе,који слави Мратиндан.Хаплотип Y13946,који би по слави могао да буде Кулиза.И опет овај хаплотип у некадашњој рудничкој области.Село Шапоње о коме је говорио Госп.Вољен могло је да добије име по братству које је дошло са реке Сапне код Зворника.Источна страна Мајевице.У овој области је у Средњем веку било веома много рудара Саса,који су одавде ишли и према Крупњу.Одавде из ових простора,су у 15 и 16веку многи православци отишли на север Славонију и Срем,а многи су отишли на југ према Брдима,и Старом Влаху.У близини Зворника такође постоји село Сасе.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #195 послато: Април 13, 2019, 02:10:38 поподне »
"Some Saxons became important figures of the Kingdom of Bosnia: one, named Hans Sasinović (Sasinović the son of the Saxon) appears frequently in the records and annals of the time, had "perpetual concession" a large estate and was sent several times representing the King Tvrtko in Ragusa. Another Saxon among pilgrims, appropriately called the Saxon (Friar Saksonac Peregrin), was appointed vicar of the Katholic Bosnia in 1339/1340. In 1294 the documents of Ragusa amounted to some Bosnian surname Sasic ("Dominic uxor Jurs filii condam Desin Sasig"). In 1364, in the annals of the republic Dalmatian is cited a Petri Chanunssius Saxinovich. Milenko Filipovic believes the student to identify the names of Saxon origin, and names like Utman Alimanci." Sasi Bosna - Željko Slijepčević   https://www.scribd.com/document/223270024/Sasi-Bosna#

Hans Sasinović   https://bs.wikipedia.org/wiki/Hans_Sasinovi%C4%87

"Na osnovu dokumenta „Pisma i uputstva Dubrovačke republike I (1359-1380) u kojem se navodi da je Hans Sasinović, u ime svoje i svog brata Nikla, prodao Jakopčetu Ilije Kalegića i Paulušku Kudelinoviću polovinu jama u Fojnici i Ostružnici, koje su tu imali još od ranije, utvrđen je datum Dana Fojnice." 
https://mahalla.ba/2019/03/17/kratka-historija-spominjanja-fojnice-i-njenog-podrucja/

"Hanussius Saxinouich među uspješnim Sasima istočno-centralne EvropeUčestali akteri dokumenata dubrovačkog arhiva su braća Hans i Nikle Sasino-vić. Od prvog pojavljivanja na historijskoj pozornici srednjovjekovne Bosne koji zasigurno seže u 1364. godinu, a vezano za epizodu o poslovnom dogo-voru sa banom Tvrtkom oko eskploatacije ruda, Hans Sasinović nastavlja svo-ju poslovnu karijeru. U jednom još ranijem ugovoru spominje se Nicola Pe-trouich Teutonicus, dužnik Maroja Gučetića na iznos od 330 dukata. Pojedini istraživači smatraju kako bi se u liku Nicole mogao pronaći Nikle Sasinović, ovdje identifikovan očevim patronimikom, te oznakom etničke pripadnosti. Ovakve tvrdnje bi se mogle uzeti kao validne jer se njihov otac uistinu zvao Petar, a čini se kako su u to vrijeme etničke oznake još uvijek upotrebljavane radi identifikacije. Još od tog vremena najpoznatiji bosanski Sas, Hans održa-va intenzivne poslovne veze sa Dubrovčanima, Firentincima, Venecijancima. "
https://www.coursehero.com/file/p6s67h8/99-Paralelizam-parcijalnih-etni%C4%8Dkih-privilegija-izme%C4%91u-Sasa-i-Dubrov%C4%8Dana-zatim/

Petri Chanunssius Saxinovich-Sassinovich u Bosni 1364 godine.  https://books.google.com/books?id=aRRKAQAAMAAJ&pg=RA1-PA57&lpg=RA1-PA57&dq=%22Saxinovich%22&source=bl&ots=VCzZWpcgrA&sig=ACfU3U3s0rI_IFAAc3aCQhip7Vu2L81hdw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiFq7Cygc3hAhVRQ6wKHd84ALwQ6AEwC3oECAYQAQ#v=onepage&q=%22Saxinovich%22&f=false
« Последња измена: Април 13, 2019, 02:12:40 поподне Бећар »

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #196 послато: Април 13, 2019, 05:18:11 поподне »
Претрага саси, наше дигитализоване библитеке Порекло:

Реч саси се појављује у 283 књига из наше дигитализоване библиотеке Порекло.
Реч sasi се појављује у 131 (potpuno drugih) књига.
Да, наша библиотека дели књиге на ћирилицу и latinicu.  Nadam se da ćemo imati prilike da to popravimo u bliskoj budućnosti kao što to može ovde da se radi (kredit našem Amicus):
http://www.unilib.rs/istorijske-novine/napredna-pretraga?search=%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%80&results=10&sort=score&collection=*&dateFrom=&dateTo=

Саси и сребр* комбинација - 104 књиге
Sasi i srebr* kombinacija - 52 knjige
Саси и олов* комбинација - 43 књиге
Sasi i Olov* kombinacija - kombo 31 knjiga
Саси и Босн* комбинација - 79 књига.
Sasi i Bosn* kombinacija - 63 knjiga. 
Саси и Косов* комбинација - 55 књига.
Sasi i Kosov kombinacija - 21 knjiga.
Саси и Хрват* комбинација 43 књига.
Sasi i Hrvat*  kombinacija - 48 knjiga.
Саси и Македо* даје 35 књига
Није лако ноћи Црногорце јер црно* и гор* дају пуно не везаних књига.

Која комбинација вас интересује.  Ево још једне,
Саси и Марс* комбинација дају 2 књиге.  ;)

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #197 послато: Април 15, 2019, 01:07:46 поподне »
Навео бих још један интересантан пример.Село Ботуња у Шумадији код Крагујевца.Познати учесник из Првог Српског Устанка је био родом из овог места.Ово село добило је име по селу Ботуње на Копаонику,близу Јелакца и Штаве.У време Кочине Крајине,два рођака из села Ботуње,из Расине,дошли су у близину Крагујевца,Шумадија,Миловановић и Шашковић,и они су основали село које су прозвали по месту одакле су дошли Ботуња.Презиме овог Шашковић јасно указује на порекло од Саса.У село Ботуње на Копаонику они су дошли из села Боће,као потомци Ботуна,Боћовог брата.У селу Боће остале су породице Боћића,Боћови потомци,и једни и други славе Ђурђиц и Ђурђевдан.Имамо тестираног Боћића Y13946.Потомци Боћа у селу Грковићи,по надимку браће Боћ и Ботун Грци,који су на Копаоник дошли из села Ботун код Подгорице.По овом селу се и прозвали Боћ и Ботун.У Ботун су вероватно дошли из Боке Которске,можда их зато звали Грци.Они су се можда само вратили на Копаоник,одакле су њихови преци отишли у Зету.Село Боће и Ботуње,је врло близу Плане,познатог рудника.Имамо и тестираног Миловановића од Лознице,слава Ђурђиц,који би могао да буде од Миловановића из Ботуње,хаплотип Y13946.Ово је пример повратка на место где су преци живели,у рударску област.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #198 послато: Април 15, 2019, 01:24:22 поподне »
Исправка,тестирани Миловановић слави Михољдан,не Ђурђиц.На Саско порекло асоцира и тестирани из села Виницка код Пријепоља,хаплотип Y13946,са славом Мратиндан.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #199 послато: Април 15, 2019, 02:40:21 поподне »
Навео бих још један интересантан пример. Село Ботуња у Шумадији код Крагујевца. Познати учесник из Првог Српског Устанка је био родом из овог места. Ово село добило је име по селу Ботуње на Копаонику, близу Јелакца и Штаве.У време Кочине Крајине, два рођака из села Ботуње,из Расине,дошли су у близину Крагујевца ,Шумадија,Миловановић и Шашковић,и они су основали село које су прозвали по месту одакле су дошли Ботуња.
Вероватно мислите на Младена Миловановића, када кажете учесник Првог српског устанка. Миловановићи нису пореклом из Расине, него из Дробњака и нису рођаци Шашковића. Отац Младена Миловановића звао се Милован Церовић, деда му се звао Вук, а прадеда Ђуро Церовић, који је био војвода дробњачки. Младен Миловановић је рођен у Ботуњи око 1760. што значи да је његов отац пре тога дошао у тај крај. Милован Церовић није био оснивач села, јер је село већ било ту када се он доселио. М. Миловановић је највероватније носио хаплогрупу I1 P109.  Он је један од предака Карађорђевића, тј. био је прадеда краља Петра I и чукундеда краља Александра.
« Последња измена: Април 15, 2019, 02:42:45 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #200 послато: Април 15, 2019, 02:47:48 поподне »
У селу Ботуње код Крагујевца дошли су Шашковићи из Ботуње на Копаонику,они су потомци Ботуна из села Боћа.Могуће је дасу се браћа Боћ и Ботун у селу Боће тако и презивали,Шашковић.Надимци су им били по селу Ботун у Зети.Миловановићи у Ботуњи код Крагујевца су из Дробњака.Село Ботуње има и код Фојнице у Босни.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #201 послато: Април 15, 2019, 02:52:58 поподне »
Да,извињавам се већ сам послао исправку.Само су Шашковићи дошли са Копаоника,Ботуње,код Крагујевца,где су се срели са Миловановићима.Место где су се населили прозвали су Ботуња,по свом завичају.Дакле они нису сродници него комшије.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #202 послато: Април 16, 2019, 09:23:17 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/lW36kvBS_RQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/lW36kvBS_RQ</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/2_BypnCib5Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2_BypnCib5Q</a>
« Последња измена: Април 17, 2019, 12:35:13 пре подне НиколаВук »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #203 послато: Мај 18, 2019, 04:45:10 поподне »
Село и Манастир Сасе близу Братунца.Кажу да је овај Манастир изградио Краљ Драгутин како би Саски рудари из околине Братунца у њему учврстили у православљу,и како би их отргли од богумилства.Тако су и Саси из околине Зворника одвођени у Манастир Папраћа,и насељавани на манастирским поседима и имањима,као свеже посрбљени и групно насељавани близу већих манастира и као веште занатлије.У каснијим временима одлазили су из метоха у планинско сточарска села,многи се вратили у рударске пределе,у које су им преци дошли.Пример су и села у близини Манастира Бањска Копаоник.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #204 послато: Мај 18, 2019, 06:28:42 поподне »
Манастир Сасе је саграђен за православно становништво тог подручја и за рударе који су били православни тј. Срби. Саси су "посрбљени" много раније. И ако ћемо искрено кориштен термин "посрбљен" није исправан јер Сасе нико није насилно тјерао да постану Срби већ су то они учинили добровољно стапајући се да околним српским становништвом. Поздрав из Братунца.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #205 послато: Мај 18, 2019, 07:02:58 поподне »
Господине,рудари Саси нису посрбљени за три дана,већ је то био спонтани процес који је трајао бар два века,док је њихово православље у почетку било прилично лабилно.Зато и јесу насељавани близу манастира даби били што истрајнији у вери.Или су цркве грађене близу рудних предела.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
  • G2a-L42
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #206 послато: Мај 18, 2019, 07:34:34 поподне »
Нисам ни рекао да су "посрбљени" за 3 дана већ да је процес њиховог стапања са српским становништвом био много раније, најмање 2 вијека прије градње манастира. И поново понављам да ми тај израз "посрбљени" није прихватљив, јер асоцира на насилну асимилацију које тамо дефинитивно није било.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #207 послато: Мај 18, 2019, 08:38:04 поподне »
Манастир Сасе је изграђен 1242год,то су године када су први Саси и Фламанци рудари дошли у Србију,Брсково.Тад су свакако били етнички чисти Германи,католици,у наредним годинама су дошли и у Подриње,Сребреницу,Копаоник.У наредних 50ак година ови Саси почињу спонтано дасе претапају у Српско становништво.Код многих од њих је крсна слава Михољдан,Мратиндан,или Св.Мина траг дасу некад били Католици.И како онда назвати то дуготрајно претапање Германских досељеника у Србе,и у Босни иу Србији.Па велики број тих породица већ у 18веку није имао скоро никакво сећање на неке стране претке,потпуно асимиловани у своје и старије и садашње окружење.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #208 послато: Мај 18, 2019, 08:45:54 поподне »
Манастир Сасе је изграђен 1242год....Па велики број тих породица већ у 18веку није имао скоро никакво сећање на неке стране претке,потпуно асимиловани у своје и старије и садашње окружење.
То сећање је могло и раније да избледи, већ 300 година после доласка...Ако се за Новљане претпоставља 11 век за долазак, а предање о учешћу на косовском боју који се одржао само 3 века касније, где је једна грана отишла са већ формираном српском свешћу, вероватно је и у то време код њих била већ изгубљена свест о доласку у 11том веку...Код потомака саских рудара претпостваљам да је исто тако било довољно три века од престанка бављења рударством до губитка свести о ранијем пореклу
« Последња измена: Мај 18, 2019, 08:50:38 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #209 послато: Мај 18, 2019, 08:58:35 поподне »
Ево још мало аматерске етимологије на саске теме.

Пребирам ових дана историјске изворе везане за патријарха Пајсија Јањевца, па у једном од његовом руком састављених записа (7132 = 1624. године) наиђем на податак да је био у некој "Шашковачкој ћелији", која је очигледно припадала манастиру Грачаници. Вели се на крају записа да га је саставио "у Шашковцу". Видим да има и данас близу Грачанице село Шашковац. Могло би бити да заиста има везе са Сасима, тј. сасима.
Запис је код Љ. Стојановића у 1. књизи, бр. 1156. Само што је неверно пренет, грађанском ћирилицом.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #210 послато: Мај 18, 2019, 09:13:14 поподне »
... А канда није скроз аматерска. Сад нађем и ово:
У књизи "Српско уметничко наслеђе на Косови и Метохији" (2017, стр. 236) стоји да је "Шашковац био насеобина јањевских рудара у непосредној близини манастира Грачанице."
Не знам ко данас живи у том селу.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #211 послато: Мај 18, 2019, 09:15:14 поподне »
Топонима који представљају Сасе рударе има изузетно много од Мајданпека до Котора,и од Западне Босне до Осогова и Злетова.То је само пример колики су траг оставили и колики су утицај имали у Српском друштву у средњем веку.Ипак,много већи економски и индустријски значај,него политички,где су и они били потпуно зависни од домаћих владара,као и мање локалне властеле.Ипак су били и нешто више од назива занимања Сас-рудар,јер напр.власи немају ни приближно толико топонима,јер Саси су и многа насеља сами изградили као и објекте,посебно Куле,стражарнице,па и мостове.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #212 послато: Мај 18, 2019, 09:27:21 поподне »
И то је пример који сте навели,дасе у непосредној близини познатог манастира врши утицај православног свештенства на странце,с циљем дасе задрже у подручју где су дошли да раде,и због њиховог познавања заната и рударења,које је у раном средњем веку било од пресудне важности за краљевину.Због тога су и имали повлашћен положај и бољу комуникацију са владаром.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #213 послато: Мај 18, 2019, 09:46:11 поподне »
Пример и рударски градић Кратово,,Осоговске планине, у коме су живели Саси,веома близу манастира Св.Ђорђа у Старом Нагоричину,као и близу манастира Лесново.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #214 послато: Мај 18, 2019, 10:00:05 поподне »
И то је пример који сте навели,дасе у непосредној близини познатог манастира врши утицај православног свештенства на странце,с циљем дасе задрже у подручју где су дошли да раде,и због њиховог познавања заната и рударења,које је у раном средњем веку било од пресудне важности за краљевину.Због тога су и имали повлашћен положај и бољу комуникацију са владаром.

Морам признати да ово не разумем. "Утицај православног свештенства на странце", да би се задржали у подручју где су дошли да раде... ?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #215 послато: Мај 18, 2019, 10:11:12 поподне »
Нисам ни рекао да су "посрбљени" за 3 дана већ да је процес њиховог стапања са српским становништвом био много раније, најмање 2 вијека прије градње манастира. И поново понављам да ми тај израз "посрбљени" није прихватљив, јер асоцира на насилну асимилацију које тамо дефинитивно није било.

Посрбити некога може носити контекст примораности, али не обавезно. Можеш рећи и усрбити, које звучи веома гостопријмно и усрдно прихватити у своју културу, по узору усинити, удћерити, угостити и сл.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #216 послато: Мај 18, 2019, 10:27:20 поподне »
Осим тога, нисмо ми ни били у ситуацији да неког насилно посрбљујемо, јер смо и сами били у ропству, често и у поприличном расулу... А римокатолици су се сами асимилирали, просто зато што су били мањина која је остала без своје црквене организације.
И наравно, израз "посрбљен", иако је у пасиву, не имплицира никакву свесну делатност против некога, а камоли насилну.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #217 послато: Мај 18, 2019, 11:41:48 поподне »
 У различитим епохама историје различита је била и тежина промјене вјере и утапања у други национални корпус....

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #218 послато: Мај 19, 2019, 12:17:38 пре подне »
Сви који су имали прилику сићи у окна (пречника max. 80cm) средњовековних рудокопа, су на излазу из тог места страве & ужаса - веееееома сретни.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #219 послато: Мај 19, 2019, 12:30:12 пре подне »
Морам признати да ово не разумем. "Утицај православног свештенства на странце", да би се задржали у подручју где су дошли да раде... ?

Боље ни немојте да покушавате да разумете та његова писанија, само ћете добити главобољу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #220 послато: Мај 19, 2019, 10:29:09 пре подне »
Ма добро,баш бих волео да господин објасни где је видео да се употребљава израз усрбљен,и шта треба да значи.И како то да се ти Немци рудари после век ил два у Србији нису вратили у Немачку,него остали на Балкану.Наравно даих нико није силом терао да науче Српски језик и да се жене Српкињама.Фуштић и Алауповић знају за своје порекло од Саса рудара,ал то су Српска презимена већ неколико векова,од посрбљених потомака.Зашто нису Усрбљени Саси у Ћипровцу,или у Олову,Варешу.Нормално,кад тамо није било православних манастира,ни наших попова.Све изгледа спонтано,али све је испланирано још од кад их је дочекао Урош Храпави у Брскову.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #221 послато: Мај 20, 2019, 09:00:00 пре подне »
Ма добро,баш бих волео да господин објасни где је видео да се употребљава израз усрбљен,и шта треба да значи.И како то да се ти Немци рудари после век ил два у Србији нису вратили у Немачку,него остали на Балкану.Наравно даих нико није силом терао да науче Српски језик и да се жене Српкињама.Фуштић и Алауповић знају за своје порекло од Саса рудара,ал то су Српска презимена већ неколико векова,од посрбљених потомака.Зашто нису Усрбљени Саси у Ћипровцу,или у Олову,Варешу.Нормално,кад тамо није било православних манастира,ни наших попова.Све изгледа спонтано,али све је испланирано још од кад их је дочекао Урош Храпави у Брскову.

Ако сам разумео, теза је да су се иноверни дошљаци рудари насељавали близу православних манастира како би лакше били поправослављени/посрбљени? и да је то био план краља Уроша?
Нисам познавалац средњег века, па бих волео да видим бар неки извор као поткрепљење ове тврдње. То ме баш занима.
Мени је логично да су ипак насељавани тамо где је било руде која се могла копати. А пошто је српска земља била премрежена манастирима, како год окренеш морали су се наћи у суседству неког од њих.
За Ћипровац не знам, али Олово и Вареш нису баш неки традиционално српски крајеви у поређењу с Косовом, па се ту дошљаци и нису могли посрбити.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #222 послато: Мај 20, 2019, 10:45:22 пре подне »
Извините,ал мислим да сте смисао последњег поста потпуно погрешно разумели.А што се тиче Српских манастира код Вареша,није их ни било посебно у средњем веку.У Подрињу су грађени као прим.Сасе и Тавна,баш у време досељења Саса.И за Папраћу тврдња даје градио краљ Драгутин.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #223 послато: Мај 20, 2019, 11:48:36 пре подне »
Манастир Рачу на Дрини,такође је подигао Краљ Драгутин.Ови православни манастири требали су да буду верски бедем и да спрече ширење богумилства из Босне у Србију.Зато се на рударе Сасе посебно оне у Подрињу,Сребреници,морало брзо и јако утицати у погледу православља,јер су лако могли пасти под утицај патарена,а како су били врло покретљиво становништво постојао је страх да Саски рудари не прошире богумилство и у Немањићки Србију.Зато је на њих био и јак верски утицај и у Рашкој,да са одласком у Босну,неби брзо прихватили богумилство.Манастир Тавну градили су синови Краља Драгутина,близу Бјелљине,такође да би се утицало на Сасе са Мајевице,али и ради заустављања ширења јереси у Србију.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #224 послато: Мај 20, 2019, 02:06:19 поподне »
Преносим и овде своју објаву са теме о хаплогрупи I1-Z63>Y13946:

Због дезинформација које шири Шапоњић (није ми познато да ли из незнања или намерно) морам да реагујем. Симо је још 26. марта ове године написао следећу објаву на овој теми:

Шапоњићу, прво заборави расправу о Y13946, то је хаплогрупа стара преко 2000 година, и ако ћемо расправљати о њој онда можемо причати само о популацијама које су постојале у Европи 200 г. прије Христа., тј. о популацијама са сљедеће карте:



Оно о чему треба да расправљамо је I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946>Y51867 и то о балканској варијанти ове гране одређеној маркерима 19=15 и 392=12, а за ту варијанту можемо рећи сљедеће:

-  засад искључиво балканско присуство, занимљиво махом међу Словенима: Срби, Бугари, Хрвати и Албанац из подручја Албаније под јаким словенским утицајем.
- прилично компактна група са претком који је могао живјети у раном средњем вијеку, и то на Балкану
- најближи генетски рођаци ван Балкана, двојица тестираних: Нијемац и Швајцарац који су Y51867+, али припадају подграни S22866 на коју су Балканци негативни и која је стара око 1500-1800 година
-веза са Швајцарцем и Нијемцем око 1900 година
акључак у случају наше Y51867, највјероватније појединац германског поријекла (из групе Elbe Germanic) који се у раном средњем вијеку утопио у српску популацију, а Срби су касније ту грану разносили по цијелом Балкану
...међутим Шапоњић упорно разглаба о неким фантомским "Фламанцима-рударима-Сасима на Балкану који су Y51867" и "херцеговским Y13946 који су из Италије а нису Y51867", а као што се види у горњој објави, још пре непуна 2 месеца му је указано да сви балкански Y13946 припадају низводној Y51687. Не само то, у оквиру Y51687 се налази једна још увек SNP недефинисана грана коју карактеришу маркери 19=15 и 392=12 и која је искључиво балканска. Тако нпр. постоји и подграна S22866 која је такође Y51687+ али на коју су Балканци негативни. Шапоњићу, ако ово не разумеш, онда прочитај још једном детаљније, па још једном, ваљда ћеш из неког покушаја схватити, и немој ширити дезинформације о Y13946 и Y51867, које су просто нетачне, јер само збуњујеш људе.
« Последња измена: Мај 20, 2019, 02:11:41 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #225 послато: Мај 20, 2019, 03:59:27 поподне »
Да,стом разликом што сам ја рекао нешто конкретно у вези херцеговачких и родова из Подриња,у13946,за разлику од тебе.И ово што си сад написао нико ништа конкретно неможе да закључи,или ти је као и увек циљ да нико ништа не сазна,чак ни дасе покушају наћи смернице.Боље прочитај коментаре које је Госп.Вољен.писао.Ваљда ћеш видети разлику од твојих коментара,који никоме нису помогли,напротив.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #226 послато: Мај 20, 2019, 04:02:42 поподне »
Да,стом разликом што сам ја рекао нешто конкретно у вези херцеговачких и родова из Подриња,у13946,за разлику од тебе.И ово што си сад написао нико ништа конкретно неможе да закључи,или ти је као и увек циљ да нико ништа не сазна,чак ни дасе покушају наћи смернице.Боље прочитај коментаре које је Госп.Вољен.писао.Ваљда ћеш видети разлику од твојих коментара,који никоме нису помогли,напротив.

Ништа конкретно није написано, само се доводе људи у заблуду око таквих основних ствари као што је филогенетски низ. Ово није простор за распредање бајки. Твоји коментари никоме не помажу, само збуњују, још су и нетачни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #227 послато: Мај 20, 2019, 04:55:13 поподне »
Само ти настави са твојим тачним и прецизним објашњењима.А ако те историја и чињенице неинтерусују немораш коментарисати.Из мог писанија неко ће извући конкретне ствари,из твог се неће више интересовати низашта.На улаз у овај рудник неко мора да стави неку светиљку.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #228 послато: Мај 20, 2019, 05:03:20 поподне »
Само ти настави са твојим тачним и прецизним објашњењима.А ако те историја и чињенице неинтерусују немораш коментарисати.Из мог писанија неко ће извући конкретне ствари,из твог се неће више интересовати низашта.На улаз у овај рудник неко мора да стави неку светиљку.

Ок, само да знаш да ће ти убудуће бити аутоматски брисане све поруке које људе доводе у заблуду, а које се тичу филогенетског низа Y13946, на основу чл. 7 Правилника форума:

Члан 7.

Није дозвољено објављивање нити било каква размена података за које учесник форума зна или претпоставља да су лажни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #229 послато: Мај 20, 2019, 11:06:50 поподне »
Šaponjiću molim Vas pročitajte knjigu Jeftićevu,, Stanovništvo Mojkovca,,ima mitogolema vezano za Fuštiće pozivaju se na Boškoviće sa Grblja zatim na deo plemena Zagarač u predanju ne poklapa im se ni krsna slava koju slave a to je Mratindan ili  Dečanski sa slavama Boškovića i sa rodom i Zagarača o halpogrupama sa poslednje navedenim nema ni zajedničkog lokusa tek na kraju se pominju kao Saski rod. Šta onda da kažu potomci Boškovića iz Caričine kod Sjenice.Ovoga puta Nikola Vuk je sasvim u pravu.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #230 послато: Мај 20, 2019, 11:44:06 поподне »
Знам,тако се исто и Миличићи позивају на директно порекло од Шћепановића Ровчана,па хаплотип у13946.Пустите те некадашње тврдње и племенске бајке сваки дан ДНК резултати те приче демантују.И Милачићи имају неколко књига о пореклу од Дрекала,па хаплотип потомака I1Z63.Пустимо сад науку и генетику да прича истину о пореклу.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #231 послато: Мај 20, 2019, 11:53:13 поподне »
Знам,тако се исто и Миличићи позивају на директно порекло од Шћепановића Ровчана,па хаплотип у13946.Пустите те некадашње тврдње и племенске бајке сваки дан ДНК резултати те приче демантују.И Милачићи имају неколко књига о пореклу од Дрекала,па хаплотип потомака I1Z63.Пустимо сад науку и генетику да прича истину о пореклу.

I2-PH908-Z16983>A493  halpogrupa Bjeloša niko ih nije doveo u vezu sa Sasima predanje poznato većini sa Foruma Ivan je sjajno napisao .Mislim da su dinarik južna.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #232 послато: Мај 21, 2019, 12:02:28 пре подне »
Само ти настави са твојим тачним и прецизним објашњењима.А ако те историја и чињенице неинтерусују немораш коментарисати.Из мог писанија неко ће извући конкретне ствари,из твог се неће више интересовати низашта.На улаз у овај рудник неко мора да стави неку светиљку.
Друже, ја имам мало проблема пратити толику количину конкретности, јер дока прочитам једну, друга ми излети из главе, па не могу повезат. Можда би било практично, да ти нама начиниш неки mind map или цртеж с основним повезањима хаплотипова, пресељења и неких историјских чињеница. То би био твој ултимативни допринос.
« Последња измена: Мај 21, 2019, 12:04:01 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #233 послато: Мај 21, 2019, 12:30:22 пре подне »
Мој искрени поздрав,настави са идејама.Захваљујем на праћењу форума.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенци
« Одговор #234 послато: Мај 26, 2019, 01:17:30 поподне »
Ne. Po ovomu je "caranto" u venetskom govoru proizašao iz kasnolatinske reči za kamen - caris. Inače se u latinskom kamen reče "saxum", zašto se i rudari u srednjem veku nazivaju "sasi", odkuda god da jesu.

https://it.m.wikipedia.org/wiki/Caranto

Зар нису Саксонци-Саси добили име по ножу seax по коме су били познати?

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Одг: Словенци
« Одговор #235 послато: Мај 26, 2019, 05:47:04 поподне »
Зар нису Саксонци-Саси добили име по ножу seax по коме су били познати?



To je stav jednih lingvista. U najranijših spisih narod se naziva u latinskom "Chauci" /čitaj: hauki/, a na grčkom каuxi /kauhi/. U němačkom je bilo věrojatno Hauhan / Haugan - jedni od potomaka legendarnoga Ingvi. Hauhan bi značilo - višnji. U vezi s tim u 77. g. Plinius: Naturalis historia XVI 1, 2–4, piše o njih da su moreplovci koji žive na ostrvnih uzvišenjih.

Kako znamo iz starosaksonskoga h su u odredjenim pozicijama izgovarali kao ś, tako i Hauhi su mogli kasnije zazvučati kao /çaʊkən/, s čega se od 5.věka ne zna više za Chauci no samo Saxi. Rěč Saxi mogla je biti latinski odraz rěčki Hauhshon /çaʊhshon/ - sasski. No sve ovo je samo moje razmišljanje o mogućem proishodu etnonima.

Izravnu vezu s nazivom plemena može se najti u pěsni iz kasnoga 11.v. tzv. Annolied:
Цитат
von den mezzerin alsô wahsin, wurdin si geheizzin Sahsi - od nožâ preveć ostrih, bějahu prozvani Sahsi

Današnja savezna zemlja Sachsen nema osim naziva nikakveveze s narodom Sahsi. Zapravo se radi o dinastičkom prehodu titule hercog saksonije posle smrti Hajnriha Lava 1180 na Bernharda Askanier obitavša u Wittenberg. Nakon izumiranja dinastije Arkadier 1423 titula hercoga Saksonije prehodi na rod Wettiner koji su vladali markom Mišnje / Meißen u Lužici, koja se danas zove Sachsen.

Potomci pravih Sahsa mogu danas živěti po obalah morja tzv. Litus Saxonicum https://de.m.wikipedia.org/wiki/Sachsenk%C3%BCste#/media/Datei%3ALitus_Saxonicum.png te oblasti Sachsen-Anhalt i Flandrije, no ovi nemaju osim prenosa dinastičke titule nikakve veze s Erzgebirge (bukv. rudna gora) ili u žargonu Böhmisches Wald (češka šuma) odakle su navodno došli rudari Sasi u Erdelj, a odatle u Srbiju. Ovaj fakt možda treba objasniti Šaponjiću, koji zalud veže sase za Sase, kao što neki vežu vlahe za Vlahe.

U srednjem věku je vezivanje naziva sas za rudara utoliko lakše padalo, jer u tada znanom italijanskom sasso, kao i u latinskom saxum, znači stěna ili veliki kamen.

The Elizabethan era play Edmund Ironside suggests the Saxon name derives from the Latin saxum (stone):[6]

Цитат
Their names discover what their natures are, More hard than stones, and yet not stones indeed.

— I.i.181-2

Irci, Velsi i Skoti nazivaju Angliju i Angljane pogrdno rěčju Sasain, a Finci i Estonci nazivaju Němačku rěčju Saksa, a takodje i bogatuna ili moćnika nazivaju saks. Po običaju preslikanje naziva poistovećenjem jednoga osnovnoga svojstva. Poznati stočari su Vlasi, dakle bilo koji stočar je u žargonu vlah. Bogataši u Baltiku su bili po pravilu Saksi, pa je potom svaki bogataš pogrdno nazivan saksom, a u nas je sasom u žargonu nazivan bilo koji rudar, osobeno katolik. Znam, da ti već znaš, no za mase možda koristno.


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #236 послато: Мај 27, 2019, 01:05:34 поподне »
Поздрав.Поменули сте област Мишње,Миснија,у Лужици,између реке Зале и Лабе,где су живели Лужичани и Гломачи,Милчани,Суселци.Можете ли ми рећи шта значи тај назив Миснија,зашто су их звали Мискини,Мишње.Да ли је међу тим Лужичанима Мискинима било и Германа Туринга,који су живели на истом простору,суседи.У Миснији поред Лабе су у време Лужичана,ранији житељи,живели Хермундури,да ли је било њиховог мешања са Гломачима и Србима.Јесу ли они преци Травуњана и Конављана. Нетврдим,само питање и ако може Ваше мишљење.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #237 послато: Мај 27, 2019, 02:41:49 поподне »
Поздрав.Поменули сте област Мишње,Миснија,у Лужици,између реке Зале и Лабе,где су живели Лужичани и Гломачи,Милчани,Суселци.Можете ли ми рећи шта значи тај назив Миснија,зашто су их звали Мискини,Мишње.Да ли је међу тим Лужичанима Мискинима било и Германа Туринга,који су живели на истом простору,суседи.У Миснији поред Лабе су у време Лужичана,ранији житељи,живели Хермундури,да ли је било њиховог мешања са Гломачима и Србима.Јесу ли они преци Травуњана и Конављана. Нетврдим,само питање и ако може Ваше мишљење.
Tu je rěka Miša i bi selo na njoj zvano Mišno i tu sagradi vladar iatočnih Franaka Heinrich ili Henrik tvrdjavu i kasnije je tu sazdan franciskanski manastir, koji je posle luteranskoga preobraženja postao školom. Ima u tom kraju rěka koja se zove Trěbiš. Granica medju Slověnima i Tirinzima bila je rěka Sala, premda su ranije Slověni bili i zapadnije i južnije nje sve do istočnih Franaka (Ostfranken, danas u sastavu Bavarske) duž gora tzv. Böhmischwald. Odatle su Slověni potisnuti tim Frankima i na njih je postavljen danak. U dobu 12/13 věka tu se naseljavaju Němci iz raznih oblasti a najviše iz Franaka, s Rajne i iz Flandrije, jer je untom dělu vladala prěnaseljenost. Kasnije su se ti isti iz Mišna selili po Sudetima u Češkoj.

Privodim pisanje na němačkom:

Цитат
Dass der Name dann auf die Mark Meißen im heutigen Freistaat Sachsen überging, ist ein Vorgang des 15. und 16. Jahrhunderts. Sachsen war nicht immer Sachsen!

Seit dem 10. Jahrhundert haben die Ottonen in den Slawengebieten östlich von Elbe und Saale neue Herrschaftsstrukturen aufgebaut. Damals war nur ein kleiner Teil des heutigen Freistaates besiedelt. Wie ein schmaler Schlauch zogen sich die Wohngebiete der Slawen vom Raum Leipzig über Meißen und Dresden bis nach Bautzen. Die Ottonen unterwarfen diese Gebiete durch Kriegszüge, machten die Slawenstämme abgabenpflichtig, errichteten allenthalben zur Sicherung ihrer Herrschaft als Befestigungen sogenannte Burgwarde und begannen mit der Christianisierung der Slawen, die bis dahin ihre lokalen Götter verehrten. Dass es damals einen nationalen Gegensatz von Deutschen und Slawen gegeben hätte, ist ein Wunschbild der Forschung seit dem 19. Jahrhundert, die nicht anders als in nationalen Stereotypen und Gegensätzen denken konnte. Die Zeitgenossen nahmen einen ganz anderen Gegensatz wahr, nämlich den von Christen und Heiden, der allmählich durch die Missionierung der Sorben überwunden wurde.

Erst zu Beginn des 12. Jahrhunderts setzte der epochale Vorgang ein, der von Historikern als die deutsche Ostsiedlung bezeichnet wird. Die frühesten Nachrichten stammen aus Nordwestsachsen, wo im Gebiet um Pegau und Groitzsch an der Weißen Elster um 1100 von dem Adligen Wiprecht von Groitzsch (gest. 1124) Siedler aus Franken herbeigeholt wurden, um die Wälder zu roden und neue Dörfer anzulegen. In Bad Lausick ist dieser Vorgang mit Händen zu greifen, denn dort steht eine romanische Kirche, die dem heiligen Kilian geweiht ist. Das war der Patron des Bistums Würzburg, aus dem die Neusiedler stammten. Im Gebiet des heutigen Freistaates Sachsen gab es im 12. Jahrhundert zahlreiche Herrschaftsträger, die den Landesausbau beförderten, indem sie neue Siedler von weither herbeiholten: die Markgrafen von Meißen, also die Wettiner, die Stauferkönige, die Chemnitz, Zwickau und Altenburg gründeten, die Herren von Schönburg oder auch die Bischöfe von Meißen und viele mehr. Nur selten ist die Ansiedlung auch urkundlich dokumentiert. Ganz außergewöhnlich für Sachsen ist der Siedlungsvertrag, den Bischof Martin von Meißen 1154 mit Siedlern aus Flandern, also dem heutigen Belgien, abschloss, um das Dorf Kühren bei Wurzen zu gründen. Auch andernorts in Sachsen wurden Kolonisten aus Flandern oder aus den Niederlanden ansässig gemacht. Andere Siedler kamen aus Franken, Westfalen, dem Rheinland oder dem Moselgebiet. Z.T. wurden von den Landesherren Siedlungsunternehmer, sogenannte Lokatoren beauftragt, die Siedler von weit her anzuwerben. Die Sage vom Rattenfänger von Hameln dürfte hier ihren historischen Kern haben.

Dass dieser Vorgang möglich war, hängt mit der Bevölkerungsentwicklung in Süd- und Westdeutschland, in den Niederlanden und Belgien zusammen. Seit dem 12. Jahrhundert gab es in diesen Landschaften einen Bevölkerungsüberschuss, der zu einer starken ländlichen Siedlungsverdichtung und Gründung von Städten geführt hat. Neben den zunehmend schwierigen wirtschaftlichen Lebensbedingungen angesichts laufend steigender Bevölkerungszahlen beförderten wohl auch die mancherorts einengenden Herrschaftsverhältnisse adliger oder geistlicher Grundherren den Entschluss, abzuwandern. Für viele Menschen mochte es deshalb attraktiver erscheinen, nach Mittel- und Ostdeutschland, oder auch in die Regionen Ostmitteleuropas abzuwandern. Dort fanden sie trotz aller Härten des Kolonistenlebens gute Rahmenbedingungen wie persönliche Freiheit und eine geringe Abgabenlast. Zu Anfang des 13. Jahrhunderts erreichte die deutsche Ostsiedlung schon die Oberlausitz, und im Laufe dieses Jahrhunderts ließen sich dann deutsche (und flämische) Siedler beispielsweise auch in Schlesien, Böhmen und in Siebenbürgen nieder, also in Gebieten, die gar nicht mehr zum Heiligen Römischen Reich Deutscher Nation gehörten
.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #238 послато: Мај 27, 2019, 02:55:49 поподне »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #239 послато: Мај 27, 2019, 03:07:23 поподне »
Хвала на коментару,овај цитат на Немачком без превода,многи неће разумети.Да ли су ови Срби и Гломачи могли мешати са Турингима,или Хермундурима,који су живели у Миснији,између реке Зале и Лабе,и да ли би ови Срби могли добити I1Z63 Y51867 од Туринга,с обзиром дасу прелазили и живели иу Турингији.Хермундури ранији житељи Мисније би могли бити носиоци I1 Y13946.Да ли би ови Лабски Срби могли бити мјешавина са Турингима или Хермундурима.Нетврдим,неизмишљам,ово је питање како може мишљење,коментар.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #240 послато: Мај 27, 2019, 03:10:41 поподне »
Унапред хвала за одговор.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #241 послато: Мај 27, 2019, 03:57:59 поподне »
Хвала на коментару,овај цитат на Немачком без превода,многи неће разумети.Да ли су ови Срби и Гломачи могли мешати са Турингима,или Хермундурима,који су живели у Миснији,између реке Зале и Лабе,и да ли би ови Срби могли добити I1Z63 Y51867 од Туринга,с обзиром дасу прелазили и живели иу Турингији.Хермундури ранији житељи Мисније би могли бити носиоци I1 Y13946.Да ли би ови Лабски Срби могли бити мјешавина са Турингима или Хермундурима.Нетврдим,неизмишљам,ово је питање како може мишљење,коментар.
Moje misljenje je da je mala verovatnoca da su se novodoseljeni Germani mesali sa Slovenima, to jest da su prelazili k Slovenima da zive i postajali deo njihove zajednice prosto iz razloga sto su im Sloveni od 10-og veka pa nadalje, u tim oblastima bili podlozni i placali im porez. Moguce da je bivalo pojedinacnih slucajeva. S druge strane ovo ne moze imati uticaja na prisustvo germanskih grana kod balkanskih Srba, jer su oni odselili na Balkan dosta ranije nego sto je ovo naseljavanje Nemaca pocelo.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #242 послато: Мај 27, 2019, 05:02:42 поподне »
Како новодосељени Германи кад су Хермундури живели у Полабљу пре досељених Срба и Гломача,живели су иу Тирингији у исто време кад и Тиринги.То су биле Германске земље,Словени су доселили на земљу Хермундура,реку Залу.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #243 послато: Мај 27, 2019, 06:00:36 поподне »
Како новодосељени Германи кад су Хермундури живели у Полабљу пре досељених Срба и Гломача,живели су иу Тирингији у исто време кад и Тиринги.То су биле Германске земље,Словени су доселили на земљу Хермундура,реку Залу.
Svi ti Germani koje pominješ, uslěd svoga nomadskoga načina života, nisu se dugo zadržavali u tom podneblju. Ta zemlja je močvarna i Germani nisu navikli na to, no za Slovene je to bilo kao njihova domovina s istoka.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #244 послато: Мај 27, 2019, 06:21:29 поподне »
Госп.Свеви,Хермундури,Тиринги су историјски потврђена племена која су живела између Лабе и Зале,ту где се помињу Милчани,Гломачи,Љубушани,Лужичани,Лучани.Непричам о Индијанцима,већ о племенима која су могла оставити свој генетски траг Словенима у Тирингији,ДервановимСрбима,од којих потичу Травуњани,Конављани,Захумљани.Није случајно велики проценат I1Z63 код Травуњана и Хумљана,Љубушана.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #245 послато: Мај 28, 2019, 01:51:52 пре подне »
Госп.Свеви,Хермундури,Тиринги су историјски потврђена племена која су живела између Лабе и Зале,ту где се помињу Милчани,Гломачи,Љубушани,Лужичани,Лучани.Непричам о Индијанцима,већ о племенима која су могла оставити свој генетски траг Словенима у Тирингији,ДервановимСрбима,од којих потичу Травуњани,Конављани,Захумљани.Није случајно велики проценат I1Z63 код Травуњана и Хумљана,Љубушана.

U němačkom tekstu instituta za istoriju, koji predhodno navedoh, stoji, da su germanska plemena napustila taj kraj jošte do dolazka Slovena, prema tomu sav germanski genofond toga kraja poticao bi iz pozdnije kolonizacije. No ako ti tvrdiš, da je od ranije, neću te pokušavati pobijati.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #246 послато: Мај 28, 2019, 08:22:57 пре подне »
Госп.Свеви,Хермундури,Тиринги су историјски потврђена племена која су живела између Лабе и Зале,ту где се помињу Милчани,Гломачи,Љубушани,Лужичани,Лучани.Непричам о Индијанцима,већ о племенима која су могла оставити свој генетски траг Словенима у Тирингији,ДервановимСрбима,од којих потичу Травуњани,Конављани,Захумљани.Није случајно велики проценат I1Z63 код Травуњана и Хумљана,Љубушана.
3 % и није значајан проценат.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #247 послато: Мај 28, 2019, 12:08:57 поподне »
Само 3процента?па већина резултата тестираних I1 51867пореклом су из Требињско-Захумске области.Ако може да их одвојите од Мацурског и Пука хаплотипа,да их гледате као одвојену групу у Херцеговини.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #248 послато: Фебруар 19, 2021, 11:05:45 пре подне »
Инсерт је из августа прошле године. Издвојио бих део о проналаску великог броја скелета, па се питам има ли ту простора за неку већу сарадњу и неки већи пројекат.

“Минимум до сада обрађених скелета има 500, али наше претпоставке иду и до бројке од 1.000. А испод свега тога сад нашли смо тај хоризонт сахрањивања, гдје до данас смо истражили око 40 гробова”, казао је археолог Дејан Драшковић.

“Не радимо само на овом мјесту, радимо на другим позицијама, гдје углавном откривамо средњовјековне куће, које су биле куће брвнаре, у којима смо такође открили веома занимљиве предмете, налазе”, додао је Милош Живановић.


<a href="https://youtube.com/v/zj_TA6x5fW0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/zj_TA6x5fW0</a>
« Последња измена: Фебруар 19, 2021, 01:02:02 поподне Милош »

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Опет о Сасима
« Одговор #249 послато: Фебруар 19, 2021, 09:43:05 поподне »
Реших да мало оживим тему. Да ме не схватите погрешно - иако сам ову тему покренуо ја, нисам хтео да је много коментаришем, јер сам у то време имао неки чудан осећај да говорити овде на Пореклу да потичете од Саса, у најмању руку наилази на подсмех, у смислу "ево га још један Сас, како да не?". Мислим, ви сви са форума сте изузетно пријатни и никада нисам доживео ништа лоше, али једноставно сам имао неки осећај да не би требало много заностити се у ту - саску страну. Разлог више је тај што на почетку истраживања свог порекла нисам имао ни делић сазнања да бих могао да будем близак саксонској грани, а и сада нешто не верујем, међутим све оно што сам истражио водило ме је управо на то. Хајде да кренем од почетка, можда ћу мало деловати конфузно, али ћу се потрудити да сложим све тако да некоме можда ово буде од користи, а и за даље истраживање. Када сам добио резултате своје ДНК, добио сам и податке о двојици средњоевропљана који имају неке сличности са мојим ДНК низом. Одмах сам био свестан да заједнички предак може да буде и стотинама година удаљен, али сам приступио проналажењу тих особа. Један од њих Пољак, када сам га упознао путем друштвених мрежа, видео сам да имамо неке сличности, а понајвише што се тиче изгледа, тако да је то прва случајност. Друга подударност везана је за место где су моји преци живели до доласка на простор садашње југиосточне Србије. То је простор Осоговских планина, тачније село поред града Кратова, најважнијег рударског центра овог дела Балкана до доласка Османлија, а и мало после. Трећа подударност тиче се насељавања новог места, а то је подножје Бесне Кобиле, на свега неколико стотина метара од улаза у рудник. После оваквих подударности, свако би вероватно ишчитавао што више о тим Сасима, да се упозна ако ништа друго. Саска култура и обичаји неговани су у градовима на Балкану где је овај ентитет живео. Углавном су били у средишњем делу насеља, имали би своју цркву (католичку) као што је то мала црква на Новом Брду, поред ове православне коју нам данас Шиптари отимају. У Душановом законику имали су посебно место, да не кажем привилегије. Ту је јасно дефинисано како тече процес суђења када Сас представља једну парничну страну, па је тако одређен и број, тј. састав пороте... Да сад не тражим имам негде записане и чланове Законика. Саси су одиграли и значајну улогу у паду Цариграда, јер су били добри минери па су тако постављали експлозиве испод утврђења. У књизи Пад Цариграда се наводе углавном новобрдски Саси и једна мала група осоговских Саса. Тачно се наводи из дана у дан како су минирали и који део Цариграда. Саси се у турско време "губе", а то се поклапа са престанком рада рудника, тако да је моје мишљење да су се утопили у становништво. Међутим, неки њихови родови су се до данас одржали, па тако у Кратову и околини има десетак породица које и данас зову Пољаци! То ми је потврдио човек који је цео свој радни век провео у матичној служби и лично познаје велики број њих.
Читам у претходним порукама и видим да се спомиње неки предак Грк. Е, овако, мој предак који је последњи живео у Кратову и који је побегао одатле (а то се спомиње и у једној књизи, у фусноти), носио је име Стоица грчки. По њему моју фамилију и дан данас зову Грци (грчка фамилија), а нашу махалу "грчка". Верујем да са Грцима немамо ништа.
Прочитах да се спомену и село Јелакце, подно Копаоника. Био сам у том селу и са свим људима са којима сам причао приметио невероватну сличност у понашању са рецимо мојом фамилијом. Немамо ми сличан нити дијалекат, нити обичаје, али та нека сличност у понашању и ставовима не може а да се не види. Један од тих људи, чије је имање готово половина Јелакца, ту се налази од памтивека (његови преци). Човек се зове Миљурко Ђурђевић. Цркву Свете Мине нисам обишао, али се налази на 10 километара од Јелакца. Ето, ја успех да напишем колико знам, па ако неко из овога извуче корисне ствари, ја ћу бити срећан. Написао сам и једну књижицу "Саси на простору Кратова" у којој сам објединио све што сам могао да прочитам у вези Саса на протстору овог, данас македонског града, па ако неко има жељу могу и да је проследим.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #250 послато: Септембар 18, 2023, 10:23:13 пре подне »
Ових дана обишао сам Трансилванију, па бих хтио да подијелим неке импресије. Веома брзо сам, већ док сам био тамо, схватио да је обилазак Трансилваније, заправо обилазак по локацијама трансилванијске саске културе, јер мање више више све оно историјски и архитектонски вриједно у Трансилванији јесте наслеђе Саса. Зато и одабрах ову стару тему за објаву. Нисам додуше залазио у секељски дио Трансилваније, али колико сам успио да видим неких посебних знаменитости тамо и нема. Моја рута је била Темишвар, Хуњедоара, Сибињ, дворац Бран, Брашов, село Вискри, Сегешвар, рудник соли у Турди, и назад за Темишвар. Нисам ишао у оквиру неке туристичке туре, већ сам ишао колима и бирао локације и темпо.

Прва станица Темишвар можда и не упада у ову причу, јер се ради о Банату, мада је и у самом Темишвару њемачка култура (не она саска) била прилично присутна. По локацији, величини и љепоти српске цркве (доле на слици), рекао бих да су и Срби у Темишвару имали истакнуто мјесто. Чини ми се да данас у самом Темишвару има доста кућа и зграда, нарочито оних старијих, у којима нико не живи. Град је пристојно сређен, подсјећа на већину наших војвођанских градова.



Друга станица Корвинов дворац у Хуњедоари. Већ сам на теми о Сибињанин Јанку објавио дио изложене листине, која деду Јањоша Хуњадија наводи као етничког Србина. Ово се разликује од оног како се обично представља на Википедији, а то је да му се деда само звао Срб. Сам дворац је, рекао бих, прототип готичко-ренесансног дворца из средњег вијека. Веома добро очуван, смјештен у подножју Карпата у оквиру прилично неугледног градића Хуњедоаре.



Трећа станица град Сибињ. У овом граду се већ виде сви трагови саске културе. Много различитих стилова занимљиво уклопљених. Уске калдрмисане улице, пивнице, катедрале, цркве, тргови. Атмосфера у граду чини ми се живља него у Темишвару. Музика уживо на терасама, на главном тргу отворена пројекција филма Казабланка.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #251 послато: Септембар 18, 2023, 10:48:04 пре подне »
На путу од Сибиња до дворца Бран, прошао сам кроз неколико румунских села на обронцима Карпата. Често још увијек могу да се виде коњске запреге. Чини ми се да је румунска култура у Трансилванији готово сва рурална. У градовима једино што монументално данас може да се види од румунске материјалне културе јесу градске саборне цркве, али све су оне махом из новијег времена.

Четврта станица дворац Бран. Вјероватно туристички најизвиканија локација у Трансилванији. И то највише због тога што је Брем Стокер свог Дракулу смјестио у овај дворац. Дворац је иначе предстража града Брашова. Саси су га саградили као прву линију одбране са јужне стране према карпатским кланцима. Да ли због гомиле туриста и комерцијалности, мене тај локалитет и није толико импресионирао. За сценографију Дракуле много би боље одговарао Корвинов дворац. Додуше морам рећи да Румуни нису уопште у први план ставили причу о Дракули , већ је цијела поставка дворца везана за савремену румунску династију Хоенцолерна. Наиме, дворац је припадао и у њему је боравила румунска краљица Марија (иначе мајка наше краљице Марије) и сва прича се врти око тога. Јесу додуше одвојили и једну просторију у коју су поставили неки бесмислени холограм духа, крстове , бијели лук и вампира, али то је, рекао бих, само да дају бар нешто да задовоље стране туристе. Наравно, испод дворца је општа распродаја Дракула реквизита.








Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #252 послато: Септембар 18, 2023, 11:07:20 пре подне »
Пета станица град Брашов. Централни град трансилванијских Саса. У граду се више него у Сибињу осјећа континуитет средњовјековне саске културе. Центром града доминира средњовјековна готичка тзв. Црна катедрала. Испред катедрале је велики споменик Јоханеса Хонтера, трансилванијског протестантског теолога и реформатора. Обронци Карпата почињу већ изнад градског главног трга. Нисам се предуго задржао у Брашову, већ је био сумрак кад сам стигао, али ми се генерално атмосфера у граду свидјела. Град има ту неку "gothic horror" атмосферу. (узгред, хвала румунској старици из Брашова која ми је платила паркинг  :)  )






Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #253 послато: Септембар 18, 2023, 11:39:57 пре подне »
Обишао сам сличну туру 2008. године са другарима са факултета, у Трансилванији смо осим Хунедоаре, Сибија, Брана и Брашова обишли и Алба Јулију, где је 1918. проглашено уједињење Влашке, Молдавије и Ердеља у једну државу (у великој цркви која је можда и подигнута за ту прилику, нисам више сигуран), као и археолошке остатке главног града римске Дакије, Сармизегетузе (оригиналну дачку Сармизегетузу која се налази у врлетима западних Карпата нисмо били у могућности да обиђемо јер је била касна зима-рано пролеће и снег још није довољно окопнио да би до тамо могло да се безбедно стигне). Ако си и даље у Румунији, предлажем ти да пређеш Карпате и посетиш једини замак у коме је Влад III Цепеш заиста столовао, а то је Појенари, близу Куртее де Арђеш. Није визуелно толико атрактиван као Бран или Хунедоара, више подсећа на тврђаве које могу да се виде по унутрашњости Балкана, али је предео леп, као и видик који се пружа одозго (треба да се пређе 1000 степеника да би се дошло до самог утврђења). У Куртеи де Арђеш, која је једна од средњовековних престоница Кнежевине Влашке, исто има да се види занимљива црква. Ктитор цркве је био Негоје Басараб (Neagoe Basarab) а његова супруга, Милица Деспина, је кћерка српског деспота Јована Бранковића. Обоје су сахрањени унутар цркве, која се у ствари налази унутар манастирског комплекса.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B0_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%80%D1%92%D0%B5%D1%88

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #254 послато: Септембар 18, 2023, 11:43:04 пре подне »
Од Брашова до Сегешвара се пролази кроз матично подручје трансилванијских Саса. Ту је највећи дио њихових села са утврђеним црквама на брдима. Природа је веома живописна и питома. Чини ми се да су поља нешто више обрађена у том дијелу Трансилваније. Не знам ко сад живи у тим селима, пошто су Саси послије Другог свјетског рата, а и послије 90-тих, масовно иселили у Њемачку. Оно што је извјесно јесте да су се у нека саска села уселили Цигани. ови трансилванијски Цигани као да су сачували нешто од своје традиционалне културе. Рецимо, видио сам Циганке у оним широким шареним хаљинама (као у филму Цигани лете у небо), а и чини ми се да воде више сједилачки начин живота по селима.

Ипак саска сеоска архитектура цијелом том подручју даје упечатљиву слику. Много је интересантних села која се ту могу обићи, мој избор је био село Вискри (Viscri) и то је била шеста станица. За разлику од саских градова, њихова села дјелују много више уклопљена у околину. У Вискрију као да се може осјетити атмосфера тог некадашњег сеоског живота иако се заправо ради о селу-музеју. Црква је опасана зидом, унутра је све нагризао зуб времена, али све у свему дјелује доста симпатично.








Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #255 послато: Септембар 18, 2023, 11:47:37 пре подне »
Обишао сам сличну туру 2008. године са другарима са факултета, у Трансилванији смо осим Хунедоаре, Сибија, Брана и Брашова обишли и Алба Јулију, где је 1918. проглашено уједињење Влашке, Молдавије и Ердеља у једну државу (у великој цркви која је можда и подигнута за ту прилику, нисам више сигуран), као и археолошке остатке главног града римске Дакије, Сармизегетузе (оригиналну дачку Сармизегетузу која се налази у врлетима западних Карпата нисмо били у могућности да обиђемо јер је била касна зима-рано пролеће и снег још није довољно окопнио да би до тамо могло да се безбедно стигне). Ако си и даље у Румунији, предлажем ти да пређеш Карпате и посетиш једини замак у коме је Влад III Цепеш заиста столовао, а то је Појенари, близу Куртее де Арђеш. Није визуелно толико атрактиван као Бран или Хунедоара, више подсећа на тврђаве које могу да се виде по унутрашњости Балкана, али је предео леп, као и видик који се пружа одозго (треба да се пређе 1000 степеника да би се дошло до самог утврђења). У Куртеи де Арђеш, која је једна од средњовековних престоница Кнежевине Влашке, исто има да се види занимљива црква. Ктитор цркве је био Негоје Басараб (Neagoe Basarab) а његова супруга, Милица Деспина, је кћерка српског деспота Јована Бранковића. Обоје су сахрањени унутар цркве, која се у ствари налази унутар манастирског комплекса.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%B0_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%80%D1%92%D0%B5%D1%88

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

Нисам, вратио сам се, али вјерујем да је занимљиво за видјети. Генерално, нисам прелазио Карпате овај пут. Била су ми успут они превоји код Фагараша. Можда неки сљедећи пут.  :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #256 послато: Септембар 18, 2023, 11:51:21 пре подне »
Мени је занимљиво што се ради о изолованој популацији од матице, још од 13. века, и та језичка и етничка компактност која је очувана. Нисам био никад, али што сам са слика видео, и архитектонски то личи на Немачку, иако су и из каснијих векова грађевине (не само из почетне фазе после досељавања), што би ипак могло да говори о повезаности са њиховом матицом, у континуитету (у смислу преношења информација о стиловима градње приватних кућа итд)
« Последња измена: Септембар 18, 2023, 11:54:41 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #257 послато: Септембар 18, 2023, 12:06:57 поподне »
Седма станица био је Сегешвар или по румунски Сигишоара или по саски Шeсбург. Слична саска архитектура, град на брду, изнад ријеке Тарнава Маре. На Унесковом је списку свјетске баштине. У горњем граду је катедрала и старо њемачко гробље. У оквиру града је и кућа за коју тврде да се у њој родио Влад Цепеш. Од доњег до горњег града води дугачко, наткривено степениште.














Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #258 послато: Септембар 18, 2023, 12:30:28 поподне »
И посљедња станица је био рудник соли у граду Турда. Својеврсно изненађење за мене. Ради се о руднику у ком се копала со још од античког периода, а посебно од доласка Саса у средњем вијеку. Био је активан све до почетка 20. вијека. Румуни су га релативно скоро преуредили у туристичку атракцију, потрошивши за то прилично велику суму новца. И морам рећи исплатило се. Простор је заиста импозантан. Лично нисам био досад у неком већем подземном простору и чуднијем амбијенту. Био сам у Постојни, али ми је Турда ипак импресивнија, без обзира што је људском руком начињена. Ради се о двије дворане на великој дубини, на дну друге се налази и својеврсно језеру по коме се може возити чамцем. Прва дворана је толико висока да је у њу могао да стане и панорамски точак и амфитеатар.

Идеално за снимање наставка филма Тотални опозив.  :)











Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #259 послато: Септембар 18, 2023, 12:41:06 поподне »
Мени је занимљиво што се ради о изолованој популацији од матице, још од 13. века, и та језичка и етничка компактност која је очувана. Нисам био никад, али што сам са слика видео, и архитектонски то личи на Немачку, иако су и из каснијих векова грађевине (не само из почетне фазе после досељавања), што би ипак могло да говори о повезаности са њиховом матицом, у континуитету (у смислу преношења информација о стиловима градње приватних кућа итд)

Мислим да је очуваности њихове аутентичне културе у Трансилванији допринијела њихова бројност, то што су одмах оформили и села, што су имали одређнеа самоуправна политичка права и наравно што су вјером (махом лутеранство) и језиком били одвојени од осталих трансилванијских народа. Очигледно је да је постојала нека веза са матицом преко које се ширио и културни утицај. Што се тиче Саса у српским земљама, а за које се претпоставља да потичу од трансилванијских, занимљиво је да нигдје нису успјели да опстану у компактнијој маси. Први пут су се населили у Брскову, а затим их је било по готово свим рударским центрима. Међутим, већина српских истраживача српског средњег вијека сматра да су изгубили етничке посебности још прије доласка Турака. Они јесу у српским земљама имали неку врсту самопурпаве-рударског права, али нису имали политички утицај као  у Трансилванији, гдје су Саси били један од три владајућа народа, поред Мађара и Секеља.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #260 послато: Септембар 18, 2023, 12:52:47 поподне »
Мислим да је очуваности њихове аутентичне културе у Трансилванији допринијела њихова бројност, то што су одмах оформили и села, што су имали одређнеа самоуправна политичка права и наравно што су вјером (махом лутеранство) и језиком били одвојени од осталих трансилванијских народа. Очигледно је да је постојала нека веза са матицом преко које се ширио и културни утицај. Што се тиче Саса у српским земљама, а за које се претпоставља да потичу од трансилванијских, занимљиво је да нигдје нису успјели да опстану у компактнијој маси. Први пут су се населили у Брскову, а затим их је било по готово свим рударским центрима. Међутим, већина српских истраживача српског средњег вијека сматра да су изгубили етничке посебности још прије доласка Турака. Они јесу у српским земљама имали неку врсту самопурпаве-рударског права, али нису имали политички утицај као  у Трансилванији, гдје су Саси били један од три владајућа народа, поред Мађара и Секеља.

ako su dosli u 13. veku u transilvaniju a luterani su, to znaci da je veza sa maticom jaka samo tako. i da u eksklavi transilvanija pobedjuje protestantski uticaj nad katolickim, kad dodje do sukoba u 16. na 17. vek. jel sam dobro ovo zakljucio?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #261 послато: Септембар 18, 2023, 01:03:07 поподне »
ako su dosli u 13. veku u transilvaniju a luterani su, to znaci da je veza sa maticom jaka samo tako. i da u eksklavi transilvanija pobedjuje protestantski uticaj nad katolickim, kad dodje do sukoba u 16. na 17. vek. jel sam dobro ovo zakljucio?

Вјероватно, можда је то повезано и са језиком и са доступношћу лутеранских књига. У Трансилванији је иначе протестантизам био успјешан и није захватио само Сасе већ и остале народе. Секељи су нпр. постали калвинисти. Код Саса је оптирање за лутеранство вјероватно добрим дијелом било и производ дјеловања појединаца, у првом реду Јоханеса Хонтера.

Ово је његов споменик који сам усликао испред цркве у Брашову.



Лутеранство ће код Саса касније стећи статус националне цркве и вјероватно ће их још додатно везати за њемачке земље.
« Последња измена: Септембар 18, 2023, 01:05:24 поподне drajver »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #262 послато: Септембар 18, 2023, 01:19:41 поподне »
Вјероватно, можда је то повезано и са језиком и са доступношћу лутеранских књига. У Трансилванији је иначе протестантизам био успјешан и није захватио само Сасе већ и остале народе. Секељи су нпр. постали калвинисти. Код Саса је оптирање за лутеранство вјероватно добрим дијелом било и производ дјеловања појединаца, у првом реду Јоханеса Хонтера.

Лутеранство ће код Саса касније стећи статус националне цркве и вјероватно ће их још додатно везати за њемачке земље.

da. ovo kad kazes sekelji kalvinisti... ovi nasi madjari po vojvodini sto su protestanti, sta su oni? ima li luterani ili su to adventisti? adventisti su skorija aberacija, pa se i medju srbima u vojvodini prosirila... slovaci su bese... luterani? ustvari, mogao bih da formulisem i pitanje, odakle su nasi madjari? vecina su katolici, jel tako?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #263 послато: Септембар 18, 2023, 01:40:19 поподне »
da. ovo kad kazes sekelji kalvinisti... ovi nasi madjari po vojvodini sto su protestanti, sta su oni? ima li luterani ili su to adventisti? adventisti su skorija aberacija, pa se i medju srbima u vojvodini prosirila... slovaci su bese... luterani? ustvari, mogao bih da formulisem i pitanje, odakle su nasi madjari? vecina su katolici, jel tako?

Највише међу Секељима и у источној Мађарској је заступљен калвинизам, то је она Реформаторска црква што је и код нас у Србији призната као традиционална. Мислим да су и Словаци у тој цркви, само имају свој национални огранак. Не знам који је проценат Мађара у Војоводини калвинистички, знам да је у 19-20. вијеку било и неког насељавања Секеља у Војводини, али заборавио сам у којим тачно насељима.

Ако се добро сјећам и Хорти је био калвин.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #264 послато: Септембар 18, 2023, 10:03:13 поподне »
Химна "Седмоградска", Саса из Трансилваније:
<a href="https://youtube.com/v/cRDtY4KfMqE?si=aD17MZ8G4n8Jkk9O" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/cRDtY4KfMqE?si=aD17MZ8G4n8Jkk9O</a>
« Последња измена: Септембар 19, 2023, 02:28:23 поподне НиколаВук »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #265 послато: Септембар 18, 2023, 11:00:04 поподне »
На путу од Сибиња до дворца Бран, прошао сам кроз неколико румунских села на обронцима Карпата. Често још увијек могу да се виде коњске запреге. Чини ми се да је румунска култура у Трансилванији готово сва рурална. У градовима једино што монументално данас може да се види од румунске материјалне културе јесу градске саборне цркве, али све су оне махом из новијег времена.

Четврта станица дворац Бран. Вјероватно туристички најизвиканија локација у Трансилванији. И то највише због тога што је Брем Стокер свог Дракулу смјестио у овај дворац. Дворац је иначе предстража града Брашова. Саси су га саградили као прву линију одбране са јужне стране према карпатским кланцима. Да ли због гомиле туриста и комерцијалности, мене тај локалитет и није толико импресионирао. За сценографију Дракуле много би боље одговарао Корвинов дворац. Додуше морам рећи да Румуни нису уопште у први план ставили причу о Дракули , већ је цијела поставка дворца везана за савремену румунску династију Хоенцолерна. Наиме, дворац је припадао и у њему је боравила румунска краљица Марија (иначе мајка наше краљице Марије) и сва прича се врти око тога. Јесу додуше одвојили и једну просторију у коју су поставили неки бесмислени холограм духа, крстове , бијели лук и вампира, али то је, рекао бих, само да дају бар нешто да задовоље стране туристе. Наравно, испод дворца је општа распродаја Дракула реквизита.








Мени је ово румунско "кокетирање" или "повлађивање" странцима "Дизниленд"...Једну од најбитнијих историјских личности, смештати у неки други замак, само зато што је Стокер њега прославио у својој машти, је по мени мањак националног поноса.Као кад би ми за неку инострану фикцију неке историјске личности направили неку забаву за странце (напр. Ђурађ Бранковић), али да га не сместимо у месту где је столовао, него у неком другом замку, који су изградили неки други. Реално, Румуни су добили шлаг на торти за своју нацију, у виду Трансилваније, па су машту британског писца уклопили у те "јагоде на торти" у виду затечених замака. Влада Цепеш је много већа личност од синонима позајмљеног од "српског вампира", али с обзиром колико су браћа Румуни добили историјски, можда је то њихов дуг који морају да враћају западном свету, који их је макар на тај начин прославио (тј. да фиктивна слава има предност над реалном историјом...ко то може да истрпи, тај више цени друге него себе, а за узврат, има наклоност).Њима јесу остали на управу немачки, мађарски и секељски градови, али им је имиџ остао "Стокеровски". Остаје питање, да ли је битнији страни имиџ или реална аутентична историја, са мање туристичких посета
« Последња измена: Септембар 18, 2023, 11:07:16 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #266 послато: Септембар 18, 2023, 11:27:36 поподне »
Морам са жалошћу према браћи Румунима, констатовати, да би ми такав један светски роман који би једног нашег владара ставио у један такав контекст, буквално анатемисали (па макар био "бестселер"). Али браћа су ту да греше, па можда нас они зато и више поштују (иако нас је мање бројчано). Жао ми је браће Румуна, заслужују много више самопоштовања него финансијских туристичких прихода и фиктивног имиџа (иако то зависи од њих)
« Последња измена: Септембар 18, 2023, 11:37:34 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #267 послато: Септембар 19, 2023, 02:39:24 поподне »
Био сам у дворцу, носио ролку у августу. А за вечеру зна се, супа од белог лука са прилогом од белог лука и белолученом папириком и пред спавање таблете белог лука. Због цревне флоре.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5100
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #268 послато: Октобар 17, 2023, 02:30:19 поподне »
Помињући Брсково на теми о Никшићима, примјетих да је у скорије вријеме био активан рад на овом археолошком налазишту. Оно што би могло бити интересантно са аспекта генетике јесте проналазак костурнице у подруму објекта за који се претпоставља да је био саска црква у Брскову. Самим тим би и велики број појединаца чије су кости тамо нађене (преко 90) могао припадати управо средњовјековним Сасима из Брскова. Уколико су кости у задовољавајућем стању за генетичку обраду, могао би се, са обзиром на број узорака направити својеврсан генетички профил саског, у крајњем случају католичког становништва средњовјековног Брскова (објекат у ком су нађене кости је у сваком случају католички)

У сљедећим радовима може се наћи више о томе:

https://www.academia.edu/44921969/Nova_saznanja_o_srednjovjekovnom_Brskovu
https://www.researchgate.net/publication/341701900_Preliminarna_antropoloska_analiza_sa_lokaliteta_Brskovo-Doganjice_Preliminary_anthropological_analysis_of_site_Brskovo-Doganjice