Глад и силна војска Омер Паше
црногорског Књаза примораше
да примирје са Турцима склопи,
ради општег мира у Европи.
Кад Књаз ово потписа и среди,
у нахије спреми и нареди
да кој неби пушку опалио,
и примирје ово покварио.
Сердар Шћепан није знао за то,
те прекрши наређење дато
оде с четом низ Херцеговину,
*те под тврду Голију планину
на вратима од дуге крваве*
двије турске посијече главе,
и по своме обичају старом
из Дуге се врати са шићаром
и у село стиже Марковину,
танкој кули низ Гарач планину.
Кад је за то Књаз Данило чуо,
као муња небеска плануо
не могаше бијес да савлада,
но дозива Ђукановић Рада,
"Узми Раде перјаника 7
или ми се не враћ'те ни један,
и у току данашњега дана
пронађи ми Сердара Шћепана,
због кршења уговора мира,
од два суда један нека бира.
"Зло ти вино, драги господару!
"Пивница ти пуна јаничара,
"Папучама пију вино ладно,
"А за моје здравље намењују,
"А тебе ми жива сахрањују,
Онда скочи војвода Пријезда,
Те на граду отвори капију,
Па на Турке јуриш учинише,
Те се бише и секоше с Турци
Док погибе шездесет војвода,
Њи шездесет, иљаде Турака
Кличе вила гулсара српскога из чувеног племена бањскога ;)
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива :)
https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива :)
Мени је и ова Рамбова верзија увек занимљива :)
https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s
А ово? :D
https://youtu.be/_5OdMyTfOSw
Ех, ви млади... :)
Одлична!;)
..
Куд те миса у бескрајност тура
Да Мојковац отмеш од Каура?
Силна га је војска утврдила
Узимат га нећеш без грдила.
Послушајте ово!! Бранко је мога у оперу пјеват!Јес' вала...
https://www.youtube.com/v/8oEyrSYJxqI
Згледаше се двије чете знају добро шта ће бити
Да ће се Мушовић у тврдоме граду од Никца крити.
Мрка чела и погледа дебелога Поја Ђога
Окренуше натраг турке пут Никшића крвавога.
Оста Никац с хајдуцима да прилику згодну чека
И испуни обећање Мушовићу што је река!
Све размишља Томановић како бега да погуби
И да углед што је стека пред хајдуке не изгуби.
Нечујем добро како је Перовић изпјевао ову другу реченицу.... да ће се Мушовић були испод димија скрити? 8)
Некада сам писао о социјалним и лингвистичким разликама Хрвата западне и источне Херцеговине. Е ево га један хрватски гуслар из источне Херцеговине, тешки усташа, али очито одгојен под утицајем српских гусала и епике. Штокавац ијекавац пар екселанс. Његово је гуслање за разлику од других гуслара под великим утицајем источнохерцеговачког и црногорског гуслања.Интересантно, гуслар се презива Главинић. Очекујемо ових дана генетички резултат за једног Главинића из западне Србије.
https://www.youtube.com/v/TC5rjRNco5o
"Хрватски народе, жељан мира, правде и слободе"... И оно "мученици". Какав ужас.Још је добар дио пјесме састављен од Бећировићевих стихова. Типично српско гуслање. Послушај остале гусларе са овог евента, све ће ти бити јасно. Моје ухо је баш изверзирано за гусле. Ово је од начина гуслања, до самог пјевања типично српски. Али таква је фолклор Хрвата источне Херцеговине.
Човек гусла и пева добро, по црногорски или источнохерцеговачки. А песма, да није одвратна, могла би проћи као добра спрдња, нпр. епизода "Државног посла" - довео Торбица неког лудог пајтоса гуслара у архиву...
Послушајте овог. И у пјесми се помиње криза идентитета.
https://www.youtube.com/v/9lOEmhsAg6s
Ево и албанских гуслара, први је из Ругове, други из области племена Клименти у Албанији:
https://www.youtube.com/v/Fr1xxYsraco
https://www.youtube.com/v/RrZigmvCfjU
Грци имају неки инструмент веома сличан гуслама, или се бар свира на сличан начин. Има ли негде снимак њихових "гуслара"?:)
Баксе, јесу смешни за нас. Али они полако преузимају све од нас, систематски. И после ће бити да је то све део њихове духовности и културе. А ми ћутимо. "Бртство-јединство". Синдром од којег се никад нећемо излечити.
Грци имају лиру, која је слична гуслама, нека мешавине виолине и гусала.
https://www.youtube.com/v/5nJB1QUxqt8
Послушајте овог. И у пјесми се помиње криза идентитета.
https://www.youtube.com/v/9lOEmhsAg6s
Ево и албанских гуслара, први је из Ругове, други из области племена Клименти у Албанији:
https://www.youtube.com/v/Fr1xxYsraco
https://www.youtube.com/v/RrZigmvCfjU
Овај први је слаб и гуслар и певач (недостаје му зубах), али је стил исти као у Брдима.
Код другог, Климента, има већ и стилских разлика у гуслању, према дужем инструменталном уводу и дужим соло деоницама, а рекао бих и у метрици.
Некако ми тешко иде да слушам гусле на језику који не разумем...
Сличан инструмент имају и Туванци, који живе у Русији и Монголији. И уз њега се пева епска поезија.
https://www.youtube.com/v/5tVGei24TdQ
Ово монголско "певање из грла" носи нешто исконско у себи, да те подиђу жмарци. :) Или је то можда само до мене, зов N1a ујчевине... :D
Какав Дробњак купит` ил продати,
Ил` над харач толики контати,
Није Дробњак газило вријеме,
Дробњаци су устаничко племе,
Који осам погубише паша,
Куд ће Ченгић јад га у дом наша`
I ako je možda kod srpskog naroda manje poznat, najpoznatiji guslar svijeta je Avdo Međedović.
I ako je možda kod srpskog naroda manje poznat, najpoznatiji guslar svijeta je Avdo Međedović.Перовић и Вујачић су за њега доктори наука по том питању, и много познатији у свету оних који воле гусле и знају да цене квалитет.
(http://www.avlija.me/wp-content/uploads/2013/04/avdo2-Custom.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Avdo_Me%C4%91edovi%C4%87 (https://en.wikipedia.org/wiki/Avdo_Me%C4%91edovi%C4%87)
Како је ово добро. Нек је вјечна Црна Гора!!!Ево исто то само мало више певача:
https://www.youtube.com/v/f-HLPeVxCvU
Радован Бећировић – Требјешки: МОЈКОВАЧКА БИТКА 1915...Пред њима су два стара племића,
(http://sabornik.rs/images/slike/pametarnica/2018/01/Hadzi-Radovan-Becirovic-Trebjeski.jpg)
http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/982-radovan-becirovic-mokovacka-bitka-1915
Bosko Vujacic - Bitka na Mojkovcu 1915
https://www.youtube.com/v/fpbMBZhx8QA&t=29s
С друге стране, постоје крајеви где овај инструмент изгледа није никада заживео или је просто потиснут новим трендовима. Нпр. у делу Босанске Крајине одакле сам ја пореклом, гусле не свира нико, нити сам некада чуо да су биле свиране. У оном делу прњаворске општине према Добоју и Дервенти свирана је и свира се шаргија. У оном делу према Челинцу и БЛ наводно је некада била актуелна тамбура, али је и она потпуно потиснута од стране хармонике, као "српског инструмента 20-ог века".
Шта у ствари хоћу да кажем? Хоћу да кажем да ко год има иоле жеље да упозна гулсе и да се занима њима, треба да набави себи исте и узме себи пар часова код неког гуслара, да научи пар једноставних кратких песама (нпр. "Црногорци Острог бране", "Од главе Зете..." и сл.) које нису тешке, лако се уче и певљиве су и не захтевају велику стручност на жици. Огромна већина људи без проблема може да одсвира и одпева краће песме после месец-два дана вежбања. Тако да, ко се размишља, нека се не размишља превише, него гусле у руке и лагано за своју душу ;)
На почетку овог видеа, Томо Грбић из Бравског (Босански Петровац) свира гусле. То су они Грбићи Срђевштаци R1a-Z280>Y2613. Можда Крајишницима из западнијих области више леже гусле. ;)
https://www.youtube.com/v/QJbtkb5lafg
Ja volim slušati gusle, ali samo dok smo se klali sa Turcima, i nešto malo brdsko-erotske i porno-planinske ... ovo posle toga sa Švabama , neuzvraćene i tužne ljubavi , saobraćajke ... to mi baš i ne leži . ;DХа ха, да има лајк опција бели би га лајково...Браво Љубо
https://www.youtube.com/v/Vu_JtK_2hIA&t=515s
Od 7:40 moj čukunđed, moliću fino :D
Под Ловћеном на Цетињу скупили се слободари, црногорски витезови све војводе и сердари. На дворове Петровића веселе се вино пију, пред Биљардом коло игра, барјаци се гордо вију. Манстирска звона јече ка' у она доба стара кад челници бјеху дошли на вечеру код Лазара. Грме танки џефердари, звоне токе на прсима, краљ Никола пехар диже па наздрави јунацима: "Здраво моји соколови и у добру и невољи од Ловћена до Карпата од вас нико нема бољи! Данас сам вас окупио да вам кажем ново што је ја сам ћерку своју дао за Виктора од Савоје. Будући је владар Рима испросио руку њену и долази са сватима на Цетиње по Јелену. Великога пријатеља с' њим ће Црна Гора стећи, Јелена ће бит' краљица, наздравимо њеној срећи!" Одједном се све утиша, као мачем пјесма преста, а ни један од војвода не диже се са свог мјеста. | | Та бјеседа Николина непријатан тајац створи, док му Баћо Мићуновић на здравицу одговори: "То што чиниш добро није, црногорски господаре! Знаш ли да је Петар Први заклињао наше старе са Христовим часним крстом и са славом Немањића, а ти хоћеш да Латину даш одиву Петровића! Зар принцеза црногорска да мијења вјеру стару? То на добро изаћ неће, кунем ти се господару! Јес' мала је Црна Гора, но јунаштво њено није! За част, славу и слободу ђе се више крви лије? Има она, ти знаш Књаже, и јунака и кућића, зар достојан неки није бит' зет куће Петровића? Окрени се и погледај, види коло пред Биљарду, сваки од тих момака би за цареву ваља гарду. Зар нијесмо прави примјер племенитог српског соја? Ја толико господаре и нек живи кћерка твоја!" Књаз га гледа са осмјехом, па му онда благо рече: "Мићуновић оштро збори као сабља да сијече. | | Но се с' брда даље види, него кад си под њим доље, тако и ја, браћо моја од вас свију видим боље. Са престола мога видим, сву Јевропу, читав свијет, а знам да сам смртан човјек и да једном морам мријет. Па се трудим да ослонац Црна Гора свуда има и Јелену зато дадох наследнику круне Рима." Па се диже иза софре у одаје своје пође и нареди: "нека одмах Јелена ми ћерка дође." А кад горска вила стану на вратима оца свога задржати тешки уздах књаз Никола није мога. Виђе кћерку уплакану, па дијете своје жали, као девет Југовића за слободу што су пали. Поред њега смјерно гази црногорка поносита, саже главу и чекаше шта ће отац да је пита. Милује је Књаз по коси и брише јој сузе с' лица "Ти знаш Јело, да си вазда била моја миљеница! Хајде реци зашто плачеш, то принцези не пристоји, зар да данас сузе лијеш кад долазе свати твоји?" | | А Јелена диже главу, низ рамена коса паде Боже један да ли икад од ње љепшу жену даде?! "Несрећна сам, оче мили, зашто да ти више кријем, када тугу, бол и сузе затајити неумијем. Ја знам да ћу бит' краљица, силне, моћне Италије ал' с'том круном, драги оче, твоја ћерка срећна није. Јер ја волим ову земљу, као живот, као зору, а сад морам да напустим заувијек Црну Гору. Узалуд ми златна круна и палате и дворови, Ловћену ме срце вуче ђе се вију соколови, том олтару српске славе, ђе ј' гробница стрица Рада, који вјечну стражу држи изнад овог славног града. И још нешто нећу крити, испред тебе мога оца, ја не могу заборавит једног младог црногорца. Перјаник је твоје гарде, ал' му нећу рећи име, и у ватру и воду, ја би' оче пошла с' њиме! Но знам, да је ријеч дата, да ћу другом жена бити, зато морам љубав своју на дну срца сахранити. |
Но те само једно молим, тебе мога родитеља, то је оче на растанку, твоје кћерке задња жеља. Нек ме твоја гарда прати тај ће момак бити с'њоме, тако ће ми бити лакше отић новом дому моме." "Поносим се тобом Јело" - књаз Никола рече шћери "Поштоваћу твоју жељу, сама пратњу изабери". Октобар је мјесец био, и мраз први гору стеже, а у граду под Ловћеном сва се Црна Гора слеже. Са Цетињског манастира зајечаше звона стара: Весеље је, удаје се ћерка Књаза господара! Црмнички се оро игра, на платоу пред Биљардом, Латински су свати стигли и принц Виктор с' личном гардом. | | Све биране Црногрце, све јунаке и војводе Књаз је сјео за трпезу до сватова и господе. А невјеста Викторова, Данилову руку стеже, за браћу је и род цијели, неизмерна љубав веже. Кад принцеза црногорска пред својием оцем стаде, пољуби је књаз Никола и благослов кћерки даде. Већ бијеше подне прошло, када славна свита крену, уз Виктора гарда иде, перјаници уз Јелену. Док топови са тврђава плотунима гору сјеку, а принцеза Ловћен гледа, низ образ јој сузе теку. Жао јој је Црне Горе, њених брда и литица, па младоме перјанику проговара љепотица: | | "Данас кад се растајемо, Јелена те куне твоја, принцезину љубав чувај ти највећа жељо моја." А сва пратња са чуђењем погледује на њих двоје, и чуди се шта је разлог да толико дуго стоје. Виде да се нешто збива, кад књажева ћерка плаче, а Јелена у свом болу с' десне руке бурму смаче. Очи пламте, рука дрхти, на длану се злато сија "ево узми, нек ти буде моја бурма амајлија!" Момче златну бурму узе, на груди је чврсто стисну, замућени поглед диже, ка' рањени соко писну: "Ох, Јелено, да нијеси ћерка мога господара сабљом би' те одбранио и одвео до олтара. | | Иди нек те срећа прати тамо преко мора сиња!" - па дорату узду пусти и одлеће пут Цетиња. А краљевска крстарица кад с' невјестом пратња стиже, беше спремна за полазак разви једра, сидро диже. Отпловио брод с' Јеленом, а на бедем града Бара вила бјеше починула па Ловћену проговара: "Шта је Спарта и Пијемонт наспрам тебе, мој Ловћене? Што Ромео и Јулија, спрам Милоша и Јелене?" |
Типична"неузвраћена љубав" ... како ћемо уз ово ратовати? :D У нас се пјева мало другачије -Ха,ха добро се исмијах уз јутарњу кафицу...
"Најљепша је кажу жена, краљ Николе шћер Јелена
Једина јој бјеше мана, узе мртвог Талијана
Што не узе Црногорца , очина јој ***** оца :D
Но, да појасним Бојану разлику између брдско-еротских и порно-планинских пјесама.
Кад сијело затраје и старији оду дома, момци и ђевојке крену да се "надпјевавају". То почиње лагано брдско-еротским типа:" Моја мала, како мога три године без онога- три године без онога, без џемпера вуненога." Или "Моја мала на ливади, дрма колац да га вади - дрмала га не дрмала, нећемо га вадит вала." Међутим, пјевачи се занесу, па то лако пређе у порно-планинске и момак почне да пјева" Има л' која да се крне, са делијом косе црне." Ондак му нека промућурна и језичава цурица отпјева "Има, има ајде брже, у појату једна рже." што је већ озбиљан порнић са животињама, јелте. ;D Ако је он виспрен, па јој одговори" Ћути Гара, ћути бизо(кучко)- тамо сам ти ноге диз'о." то већ може довести до међусеоског сукоба.
Озбиљно Упозорење: Ако већ пјевате "порно-планинске", поведите рачуна о броју мушких рођака дотичне "музе", као и о врсти и количини наоружања које исти посједују. 8)
На почетку овог видеа, Томо Грбић из Бравског (Босански Петровац) свира гусле. То су они Грбићи Срђевштаци R1a-Z280>Y2613. Можда Крајишницима из западнијих области више леже гусле.
Максим Војводић, рођен 22.01.2000. у Подгорици, поријеклом Пивљанин и Требјешанин.Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’