Порекло становништва > Србија
Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
gillle:
Попис становништва на Косову и Метохији, у тадашњој Турској, иницирала је Српска Влада још 1911. године преко Српског конзулата у Приштини. Конзул Милан Ракић ставио је захтев своје Владе у дужност Српским учитељима и свештеницима, који су на посебно припремљеним формуларима обрадили стање на терену, приложили опширна објашњења, улазили у прошлост онолико колико су се сећали најстарији људи у селима. Та акција је обављена у више од 230 села на КиМ.
Кад је такав документ био готов 1912. године, требало је да послужи у три сврхе:
прво, за демарш код Порте да престане прогањање Српских чифчија,
друго, да се добије увид у имовно стање сељака у циљу њиховог искоришћавања у предстојећем рату против Турске и
треће, да се види број расположивог људства за евентуалну мобилизацију у позадини после надирања Српске војске у Турску.
Обрађена су следећа села:
ПРИШТИНСКА окоина: Крушевац, Кузман, Глободер, Лесковчић, Добри Дуб, Црвена Водица, Доња Брњица, Горња Брњица, Угљаре, Бресје, Матичане, Златаре, Сафалиј, Којловица, Лапље Село, Чаглавица, Преоце, Добротин, Словина, Смолуша, Робовце, Глоговце, Челопек, Грачаница, Сушица, Ново Село, сливово, Драговац, Лабљане, Липљане, Коњу, Руице, Велики Алеш, Рибаре, Крајиште, Скуланово, Лепина, Доња Гуштерица, Горња Гуштерица и Ливађе.
МИТРОВАЧКА околина:
Придворица, Читлук, Вељи Бријег, Доњи Јасеновик, Калудра, Резала, Бубе, Ћешановиће, Чечево, Глауч, Превлак, Доброшевина, Газиводе, Лучка Ријека, Ранчиће, Зубин Поток, Јабука, Кијевце, Копиловиће, Црепуља, Загуљ, Стрмац, Горњи Јасеновик, Ковачи, Падине, Рујиште, Козарево, Јагњеница, Војмислиће, Кобиља Глава, Прелез, Вараге, Угљаре, Врба, Брњаке, Драгавице, Вукојевиће, Пресека, Бабиће, Оклаце, Орашак и Пресло.
ВУЧИТРНСКА околина:
Бабин Мост, Прилужје, Гламотина, Племетина, Бивљак, Сибовце, Јанина Вода, Амдија, Доња Љупча, Мојаница, Брезница, Становце, Граце, Дреновац, Бариљево, Становце (друга махала), Бенчуге и Мјекиће.
ГЊИЛАНСКА околина:
Бостане, Трњиђевице, Јасеновик, Бољевце, Царевце, Стрезовце, Раовица, Њештар, Ваганеш, Кремената, Грађеник, Будрига, Партеш, Врбовац, Грнчар, Подгорце, Горња Будрига, Рибник, Могила, Горње Кормињане, Доње Кормињане, Доморовце, Каменица, Мочаре, Стрелица, Босце, Гризимље, Гоголовце, Мигановце, Робовац и Беривојце.
ПРИЗРЕНСКА околина:
Врбичане, Дојнице, Љубижде, Орачовац, Брњача, Батотин, Средска, Плањане, Живињане, Драјчиће, Мушњиково, Локвица, Севце, Велика Хоча, Зочиште, Отеруша, Ратимља, Мала Хоча, Брестовац, Мала Круша, Горње Село, Љубиње, Небрегоште, Манастирица, Речане и Стружје.
ПЕЋКА околина: Кошевска парохија, Будисавачка Парохија, Гораждевачка Парохија, Источка Парохија, Белопољска Парохија и Церковљешка Парохија.
Архив Србије, МИД, Архива конзулата у Приштини...Ђ. Микић - Аграрне прилике појединачних села на КиМ.
gillle:
У више наврата сам пробао да скенирам материјал и објавим га али без много успеха, тако да ћу благовремено објављивати податке за сва села. Наравно, уколико неко жели податке о свом селу објавићу преко реда.
Велики поздрав свим администраторима као и посетиоцима овог, мени, предивног сајта.
Синиша Јерковић:
--- Цитат: gillle Новембар 03, 2014, 03:14:57 поподне ---У више наврата сам пробао да скенирам материјал и објавим га али без много успеха, тако да ћу благовремено објављивати податке за сва села. Наравно, уколико неко жели податке о свом селу објавићу преко реда.
Велики поздрав свим администраторима као и посетиоцима овог, мени, предивног сајта.
--- Крај цитата ---
Хвала, Гиле, на поздравима.
Подаци са Косова и Метохије нису превише заступљени овдје на форуму, тако да ће оно што поставиш бити веома корисно.
Унапријед захваљујем испред администрације.
gillle:
Село КРУШЕВАЦ (Околина Приштине), извештај учитеља Крсте Которчевића.
У овом селу било је 10 Српских кућа са 63 члана и 24 албанско-мухаџирска домаћинства. Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: Стеван Нестуровић (5 чељади), Блага Недељковић 14, Наћа Јефтић 10, Станко трајковић 6, Стамат стевановић 7, Јован Максимовић 4, Крсто Видосављевић 8, Јован Делић 2, Акса Станојевић 3 и Петар Милосављевић 4. Агалари су били Мурат-ага и Јусуф-ага из Приштине. Све чифчије су обрађивале земљу на "четврто", а порез су плаћали агалари. Срби чифчије били су дужни да агама кулуче. С агама нису имали никакве уговоре, нити су аге то захтевале.
gillle:
Село КУЗМИН (околина Приштине).
Овде је било само 19 Српских домаћинстава. Четири су имала своју земљу: Рајко и Трајко Јовић, Зафир Стојковић и Вуксан Маринковић. Нема података како су дошли до ње. Најстарији Српски досељеници почетком 19, века затекли су село као читлук неког Мемета Кузмина, на коме су чифчије били Албанци. Убивши неке хаџије, они су пребегли у Дреницу, у село Влашки Дреновац. Потпуних чифчија било је 15. Обрађивали су земљу агалара из Приштине. Од добијених производа давали су четвртину. Нису имали уговоре с агама. Били су дужни да агаларима обраде једну њиву (парастур) коју одреде и да сав принос донесу где они кажу, Порез су плаћали агалари. И власници земље и чифчије добро су материјално стајали. Били би још имућнији да нису били често изложени нападима качака и других одметника. Домаћини су били:
Максим Стаменковић 9 чељади, Витко Живић 4, Ђорђе Петковић 6, Михајло Трајковић 9, Гвозден јоксимовић 11, Мила Ћирковић 12, Марко Симоновић 12, Гвозден Недељковић 3, Стеван Филиповић 7, Младен Костић 6, Никола Стаменковић 5, Тома Трајковић 10, Петар Живић 7, Спаса Цветковић 6 и Петко Миловановић 12. Писмених је било двоје.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију