Пажљивим читањем историсјких извора можемо уочити три значења појма Илири:
Илири у ужем смислу - Племе смјештено негдје у унутрашњости данашње Црне Горе или сјеверне Албаније, према Херодоту око извора Ибра. Страбон их изједначава с Ардијејцима, а можда су идентични и племену Хили које је живјело негдје у Далмацији.
Ово племе се негдје у бронзаном добу проширило на веће подручје и са собом проширило Илирски етноним.
Илири у ширем смислу - племена која се наводе одвојено од ових најужих Илира, али се описују као илирска или илирског поријекла.
Уз већ наведене Ардијејце, ту су:
-мања племена у јужној Далмацији и Херцеговини
-Аутаријати у Подрињу
-Дарданци у јужној Србији
-Енхелејци и Тауланти у Албанији
-Јапиги у јужној Италији
-можда Меди у Тракији и Переби у Грчкој, према Апијану потомци митског родоначелника Илира
Илири у најширем (географском) смислу-
Ово значење појма Илир почиње да се користи тек након настанка римске провинције Илирије, Илирима се тада сматрају сви који живе у овој провинцији.
По први пута се у Илире убрајају Делмати, Либурни, Панонци, као и нека племена која им уопште нису сродна, као што су Трибали и Скордисци.
Ако имамо ово на уму, никако не можено изједначити Илире с Цетинском културом и хаплогрупом J-Z615 , која је стара 5000 година, и у бронзаном добу већ раширена од Паноније до Пелопонеза.
Као кандидат за хаплогрупу историсјких Илира истиче се J-Y21878/J-CTS5789. Најмлађи заједнички предак је процијењен на 1700-1500 п.н.е., и пронађена је код древних узорака из Црне Горе, сјеверне Албаније и јужне Италије, дакле код три разнородне групације Илира.
На налазишту Велика Груда у Црној Гори гдје је пронађена J-Y21878 и код осталих узорака доминира J2, док у Албанији и јужној Италији постоји и значајно присуство R1b-Z2103, R1b-PF7562 и I2-L1229.
Ово можда потврђује данашњу Црну гору као матично подручје Илира с којег су се ширили, док су на осталим подручјима били измијешани с предилирским популацијама.
Што се тиче археологије, "праисторији југословенских земаља" наводи се неколико култура гвозденог доба које можемо повезати с илирским племенима: Гласиначка, Мати, јужнодалматинска и јужносрбијанска. Наводи се да се Гласиначка и Мати кутура зближавају у гвозденом добу, али да су већ и прије тога биле сродне. Када настаје та сродност? Мислим да сам одговор пронашао у књизи "Perspectives on Albania - Tom Winnifrith "
By I around the middle of the second millennium BC, the charac-
teristic burial form of inhumation in a pit or stone box (cist) under a
large heaped-up pile of stones (tumulus) was starting to be used.
Many hundreds of these tumuli are known from Albania, and from
adjacent areas of Yugoslavia, especially on the Glasinac plateau of
Bosnia.
Дакле, око 1500. г. пне. шири се овај начин укопа на подручју гдје се касније помињу Илири, што се поклапа с TMRCA датумом хаплогрупе J-Y21878/J-CTS5789.
