The Genetic Origin of the Indo-Europeans / A genomic history of the North Pontic

[drajver]

Два нова препринта

A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589600v1

The Genetic Origin of the Indo-Europeans
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589597v1

[drajver]

Два нова препринта

A genomic history of the North Pontic Region from the Neolithic to the Bronze Age
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.04.17.589600v1

Занимљив је осврт у раду на хаплогрупу Е-L618

"Among the specimens in our selection, a CTAC individual from Verteba Cave and a proto-Usatove individual from Mayaky carried E1b1b1a1b* Y chromosomal lineages. The proto-Usatove designation of the Mayaky individual is based on the 14C date that predates Usatove even after adjusting for reservoir effect5 (Section 1.2.1). The E1b1b1a1b lineage is not associated with the Balkan-Danubian route of farming expansion from Anatolia to central Europe in the Neolithic. On the other hand, the E1b1b1a1b~ expansion in the Mediterranean, which is timed to the late Mesolithic in southeast Europe , raises a possibility that it coincided with the spread of agriculture out of the Fertile Crescent into southern Europe via the Mediterranean coast beginning ca. 9000 years ago 141. Such as, Y chromosomal lineage diversity in the Epicardial culture of the Cardial Ware complex of the Neolithic Mediterranean shows Near Eastern influence and Cardial/Epicardial mtDNA lineage frequencies and diversity are comparable to those from Near Eastern Pre-Pottery Neolithic B sites. A bearer of the E1b1b1a1b1 haplogroup belonging to the Cardial Ware archaeological complex was reported from the Croatian Zemunica Cave in western Balkans. Cardial Ware complex is considered to have influenced the Late Neolithic-Eneolithic Hamangia culture of the west-northwest Pontic. Hamangia, in turn, is considered to have influenced the formation of Precucuteni-Trypillia A. The presence of the E1b1b1a1b1 lineage in Trypillia and a proto-Usaove individual strengthens the link between Hamangia and CTAC as well as CTAC and Usatove and connects the genetic ancestry of CTAC and Usatove with Cardial Ware."

Тезу о вези E-L618 са Импресо ширењем и Импресо варијанти у црноморском региону, помињао сам чини ми се прилично давно на форуму. Чак сам наводио и неки археолошки рад повезан са том причом. Овдје конкретно наводе Хаманџија културу као културу преносиоца E-L618 и поред већ познатог узорка E-L618 из трипољске Вертеба пећине доносе и нови узорак  E-L618 из прото-Усатово културе са налазишта Mayaky. Узорку из Вертебе су повећали покривеност, па се надам да ће се за оба узорка моћи открити и нешто испод E-L618.

У сваком случају рад баца нешто више свјетла на поријекло хаплогрупе E-V13.

На сљедећој карти види се географска позиција културе Хаманџија у неолиту

[НиколаВук]

Занимљив је осврт у раду на хаплогрупу Е-L618

"Among the specimens in our selection, a CTAC individual from Verteba Cave and a proto-Usatove individual from Mayaky carried E1b1b1a1b* Y chromosomal lineages. The proto-Usatove designation of the Mayaky individual is based on the 14C date that predates Usatove even after adjusting for reservoir effect5 (Section 1.2.1). The E1b1b1a1b lineage is not associated with the Balkan-Danubian route of farming expansion from Anatolia to central Europe in the Neolithic. On the other hand, the E1b1b1a1b~ expansion in the Mediterranean, which is timed to the late Mesolithic in southeast Europe , raises a possibility that it coincided with the spread of agriculture out of the Fertile Crescent into southern Europe via the Mediterranean coast beginning ca. 9000 years ago 141. Such as, Y chromosomal lineage diversity in the Epicardial culture of the Cardial Ware complex of the Neolithic Mediterranean shows Near Eastern influence and Cardial/Epicardial mtDNA lineage frequencies and diversity are comparable to those from Near Eastern Pre-Pottery Neolithic B sites. A bearer of the E1b1b1a1b1 haplogroup belonging to the Cardial Ware archaeological complex was reported from the Croatian Zemunica Cave in western Balkans. Cardial Ware complex is considered to have influenced the Late Neolithic-Eneolithic Hamangia culture of the west-northwest Pontic. Hamangia, in turn, is considered to have influenced the formation of Precucuteni-Trypillia A. The presence of the E1b1b1a1b1 lineage in Trypillia and a proto-Usaove individual strengthens the link between Hamangia and CTAC as well as CTAC and Usatove and connects the genetic ancestry of CTAC and Usatove with Cardial Ware."

Тезу о вези E-L618 са Импресо ширењем и Импресо варијанти у црноморском региону, помињао сам чини ми се прилично давно на форуму. Чак сам наводио и неки археолошки рад повезан са том причом. Овдје конкретно наводе Хаманџија културу као културу преносиоца E-L618 и поред већ познатог узорка E-L618 из трипољске Вертеба пећине доносе и нови узорак  E-L618 из прото-Усатово културе са налазишта Mayaky. Узорку из Вертебе су повећали покривеност, па се надам да ће се за оба узорка моћи открити и нешто испод E-L618.

У сваком случају рад баца нешто више свјетла на поријекло хаплогрупе E-V13.

На сљедећој карти види се географска позиција културе Хаманџија у неолиту

Могуће да је усатовска култура првобитни "извор" из кога потичу давније раздвојене E-V13 подгране којих има по централној и западној Европи, тј. да су се оне шириле као ситнији "привезак" индоевропских миграција са подручја Црног мора, док би главна њихова миграција, од које потиче већина подграна присутних на Балкану, била на прелазу бронзаног у гвоздено доба и нешто касније.

https://en.wikipedia.org/wiki/Usatove_culture

Што се тиче Хаманџија културе, она је најпознатија по фигуринама "Мислиоца" и "Жене која седи":



https://en.wikipedia.org/wiki/Thinker_of_Hamangia

[Црна Гуја]

Вероватно најважнији моменат у овим радовима је тотална промена парадигме о прото-Индо-Анатолској матици, односно дефинитивно напуштање идеје о анадолијској или иранској матици јужно од Кавказа која је била промовисана пре само две године у масивном раду/радовима истог главног аутора (Лазаридиса). У овим новим радовима матица се поставља северно од Кавказа, у степама око и између доњих токова Дона и Волге, одакле су говорници прото-Анатолских дијалеката отишли на југ преко Кавказа, и затим се раширили по Анадолији. Са друге стране, преци прото-Индоевропљана су кренули на запад, измешали се са ловцима-сакупљачима са подручја између Дона и Дњепра, након чега је дошло до стварања културе Средњи Стог, из које су касније проистекле и Јамна култура и Култура линеарне/врпчасте керамике (Corded Ware). Марија Гимбутас се задовољно смеши са небеса , скоро 70 година након што је изашла у јавност са својом "Курганском хипотезом".

[drajver]

Вероватно најважнији моменат у овим радовима је тотална промена парадигме о прото-Индо-Анатолској матици, односно дефинитивно напуштање идеје о анадолијској или иранској матици јужно од Кавказа која је била промовисана пре само две године у масивном раду/радовима истог главног аутора (Лазаридиса). У овим новим радовима матица се поставља северно од Кавказа, у степама око и између доњих токова Дона и Волге, одакле су говорници прото-Анатолских дијалеката отишли на југ преко Кавказа, и затим се раширили по Анадолији. Са друге стране, преци прото-Индоевропљана су кренули на запад, измешали се са ловцима-сакупљачима са подручја између Дона и Дњепра, након чега је дошло до стварања културе Средњи Стог, из које су касније проистекле и Јамна култура и Култура линеарне/врпчасте керамике (Corded Ware). Марија Гимбутас се задовољно смеши са небеса , скоро 70 година након што је изашла у јавност са својом "Курганском хипотезом".

Прилично добро урађена шема-карта

Уколико сам добро регистровао кренули су од пет базичних популација које су оформиле прото-Индо-Анадолце и прото-Индоевропљане:
Caucasus-hunter gatherer
Central Asia Tutkaul
N.Mesophotamia Neolithic (Cayonu)
Dnipro-Don (Golubaya-Krinitsa-2)
Middle Volga Lebyazhinka

[Кековац]

Вероватно најважнији моменат у овим радовима је тотална промена парадигме о прото-Индо-Анатолској матици, односно дефинитивно напуштање идеје о анадолијској или иранској матици јужно од Кавказа која је била промовисана пре само две године у масивном раду/радовима истог главног аутора (Лазаридиса). У овим новим радовима матица се поставља северно од Кавказа, у степама око и између доњих токова Дона и Волге, одакле су говорници прото-Анатолских дијалеката отишли на југ преко Кавказа, и затим се раширили по Анадолији. Са друге стране, преци прото-Индоевропљана су кренули на запад, измешали се са ловцима-сакупљачима са подручја између Дона и Дњепра, након чега је дошло до стварања културе Средњи Стог, из које су касније проистекле и Јамна култура и Култура линеарне/врпчасте керамике (Corded Ware). Марија Гимбутас се задовољно смеши са небеса , скоро 70 година након што је изашла у јавност са својом "Курганском хипотезом".

Тачно, мада је теза о сеоби носилаца анадолских језика преко Балкана у Анадолију и у овом раду одбачена. Поставља се питање где је био "шрахбунд", који је према неким лингвистима обухватао палеобалканске и анадолске језике.

[НиколаВук]

Поставља се питање где је био "шрахбунд", који је према неким лингвистима обухватао палеобалканске и анадолске језике.

На шта овде конкретно мислиш?

[Кековац]

На шта овде конкретно мислиш?

У неколико радова који се баве овом темом, пре свега из угла лингвистике, прочитао сам да палеобалканске и јерменски језик сврставају у једну подграну јер деле неке карактеристике које их издвајају од осталих индоевропских језика. Претпоставља се да су их наследили од неког неиндоевропског језика који је био у додиру само са овим језицима из породице индоевропских. Са друге стране анадолски језици на крајњем западу имају Мале Азије имају архаичније форме од источних анадолских језика. Уз то имају позајмљенице из старогрчког. Овде пре свега мислим на лувијски језик. Претпоставља се зато да су анадолски језици почели ширење са запада према истоку, а да је јерменски био само други талас у тој древној миграторној рути. Ти свакако боље пратиш лингвистичку страну ове теме, па бих волео да чујем твоје мишљење. Овај рад је изгледа показао да су се миграције дешавале у обрнутом смеру.

[НиколаВук]

У неколико радова који се баве овом темом, пре свега из угла лингвистике, прочитао сам да палеобалканске и јерменски језик сврставају у једну подграну јер деле неке карактеристике које их издвајају од осталих индоевропских језика. Претпоставља се да су их наследили од неког неиндоевропског језика који је био у додиру само са овим језицима из породице индоевропских. Са друге стране анадолски језици на крајњем западу имају Мале Азије имају архаичније форме од источних анадолских језика. Уз то имају позајмљенице из старогрчког. Овде пре свега мислим на лувијски језик. Претпоставља се зато да су анадолски језици почели ширење са запада према истоку, а да је јерменски био само други талас у тој древној миграторној рути. Ти свакако боље пратиш лингвистичку страну ове теме, па бих волео да чујем твоје мишљење. Овај рад је изгледа показао да су се миграције дешавале у обрнутом смеру.

Нисам детаљније читао о анадолским језицима, осим оних генералних ствари да се њихов предак одвојио још из пре-протоиндоевропског језика (односно језичког претка протоиндоевропског језика) и да се састоје од хетитског, палајског, лувијског и лидијског језика. Неки ранији консензус за њих јесте био да су у Малу Азију дошли негде током енеолитског периода са подручја Балкана, а не преко Кавказа. За то су навођени чак и одређени археолошки докази (нпр. Дејвид Ентони у својој књизи "The Horse, the Wheel and the Language"). С друге стране, јерменски дефинитивно јесте дошао у Малу Азију са Балкана крајем бронзаног доба, јер би другачије тешко могле да се објасне многобројне језичке паралеле које има са грчким и са албанским језиком, односно његова припадност поменутом "палеобалканском Sprachbund-у", што би значило да су преци од сваког од поменутих језика одређени период провели у суседству које је касније у односу на заједнички протоиндоевропски период, где су међусобно размењивали утицаје а могуће су и позајмице из једног или више непознатих и несталих неиндоевропских језика Балкана. Да ли су Јермени конкретни потомци Фригијаца који су отишли најдаље на исток је питање и ту су мишљења научника сучељена, али дефинитивно стоји да им је исходиште било на Балкану. Ако је тачна констатација о већој архаичности лувијског у односу на остале анадолске језике то би могло ићи у прилог тези о њиховом доласку са Балкана, јер се лувијски говорио у западном делу Мале Азије, али и не мора, јер је у лингвистици позната ствар да ободни дијалекти или језици неке језичке групе знају да буду архаичнији у односу на центар који је иновативнији, што би онда значило да је лувијски био на периферији ширења анадолске групе језика, а не на њеном почетку.