Село Петњик, општина Беране

[ДушанВучко]

Већ сам нашао човјека из Ердеља са којим имам стопостотно поклапање, сада прикупљам информације од једног Словака и једног Чеха.

На колико маркера? Одакле је тестирани?

[filipi]

Kocani iz Petnjice su I-CTS10228-Y4460" i oni su jedini kod nas testirani na ovu granu.Potomke tih malobrojinih rudara Sasa koji su ostali nakon dolaska osmanlija mi tek otkrivamo.Da li pored I2 M223 mozemo jos neke grane tj. Hg povezati kod nas sa tim rudarima je pitanje.U svakom slucaju upravo su ova istrazivanja pokazala da su danasnji nosioci I-CTS10228 (Y3120) i R1a M458 i Z280 direktni potomci Slovena koji su u svojoj ekspanziji naselili ove prostore od 6 do 9 vijeka.Vjerovatno su i jos neke Hg dosle sa njima ali to ne mozemo sa sigurnoscu tvrditi.Upravo gdje Porfirogenit i Ajnhard prvi put npr. spominju Srbe mi imamo i najvecu koncentraciju ove dvije tipicno Slovenske Hg i one zajedno se krecu preko 55 % u bilo kojem dijelu gdje danas zive Srbi.

[Милош]

Da li pored I2 M223 mozemo jos neke grane tj. Hg povezati kod nas sa tim rudarima je pitanje.

R1b-U106...

[rugovac]

 

И овдје се се тема завршава као што сам и предвидио !

Ja ovde sam imao diskusije gde se nisam slagao sa većinom ali mislim da se ne može reći da ovde ljudi nisu tolerntni prema drugačijem mišljenju.

[Voljen od Boga]

Онда овако. Петњик су основали "саси", славенофони рудари из данашње Словачке и Ердеља, били су католичке вјероисповијести (доминиканци а понегдје и фрањевци) и имали су њемачких ријечи у свом вокабулару али и етничких Њемаца међу собом. О односу Саса и српских владара је доста писано па нећу о томе. Саси су правили насеља тамо гдје су и привређивали. Свака локација гдје су битисали Саси морала је имати већи поток или мању ријеку на којима су градили системе млин-чекић, за ковање, и млин-мијех за распухивање ватре. На локацији данашњег Петњика има земње погодне за израду опеке од које су се градиле пећи за топљење руде. (У непосредној близини је у вријеме мојег дјетињства била циглана.) Металургија у то врије је имала неколико етапа. Једна етапа је била тражење руде (кутање), друга етапа је била вађње руде, трећа етапа је била пречишћавање руде и задња етапа је била топљенје руде. Пречишћавање руде се вршило исплакињем руде од земље, и отуда многи топоними са том основом, и загријавањем руде, како би се са ње остраниле неквасиве примјесе које су имале ниску температуру топљења као што је то олово. Отуда многи топоними као што су Пржиште, Мишковића жар итд.. Локација данашњег Петњика је била најближа Рудешу, гдје се обављало завршно отапање руде. Дакле, на локацији Петњика су се пекли елементи, цигле, које су уграђиване у пећи за отапање руде. Ти елементи су након сваког топљења били разбијани да би се дошло до "грудве" метала који је често био гламско сребро (сребро са примјесом злата). Локација данашњег Петњика изузетно је одговарала тој потреби, не само зато што је ту било глине и довољно шуме, него и зато што је на већој надморској висини од Рудеша и транспорт је био доста лаган. Дакле, топоним Петњик (Пекњик) долази од те дјелатности, ту су се пекле опеке за пећи у којима се топи метал. Потпуно идентично и Петњица добија то име. Мјесто на којем се вадила глина у Петњици данас се зову Рупе. Како је Петњик имао Рудеш тако је Петњица имала Гусаре ( то је Кочанска земља). Како је Рудеш имао Петњик поред себе тако је и Гусиње имало Грнчар поред себе. Увидом у турски дефтер видимо да су на локацији Петњика, још увијек, давана имена првих становника тог насеља, најзанимљивије од њих је Павел у Калудри поред Петњика. И сада размислите, ако би овако наставио, обијаснио вам топоним Шудикова, шта је шудиковски камен итд. куда би то одвело. Срдачно!
 Вољен од Бога

[vidoje 013]

Онда овако. Петњик су основали "саси", славенофони рудари из данашње Словачке и Ердеља, били су католичке вјероисповијести (доминиканци а понегдје и фрањевци) и имали су њемачких ријечи у свом вокабулару али и етничких Њемаца међу собом. О односу Саса и српских владара је доста писано па нећу о томе. Саси су правили насеља тамо гдје су и привређивали. Свака локација гдје су битисали Саси морала је имати већи поток или мању ријеку на којима су градили системе млин-чекић, за ковање, и млин-мијех за распухивање ватре. На локацији данашњег Петњика има земње погодне за израду опеке од које су се градиле пећи за топљење руде. (У непосредној близини је у вријеме мојег дјетињства била циглана.) Металургија у то врије је имала неколико етапа. Једна етапа је била тражење руде (кутање), друга етапа је била вађње руде, трећа етапа је била пречишћавање руде и задња етапа је била топљенје руде. Пречишћавање руде се вршило исплакињем руде од земље, и отуда многи топоними са том основом, и загријавањем руде, како би се са ње остраниле неквасиве примјесе које су имале ниску температуру топљења као што је то олово. Отуда многи топоними као што су Пржиште, Мишковића жар итд.. Локација данашњег Петњика је била најближа Рудешу, гдје се обављало завршно отапање руде. Дакле, на локацији Петњика су се пекли елементи, цигле, које су уграђиване у пећи за отапање руде. Ти елементи су након сваког топљења били разбијани да би се дошло до "грудве" метала који је често био гламско сребро (сребро са примјесом злата). Локација данашњег Петњика изузетно је одговарала тој потреби, не само зато што је ту било глине и довољно шуме, него и зато што је на већој надморској висини од Рудеша и транспорт је био доста лаган. Дакле, топоним Петњик (Пекњик) долази од те дјелатности, ту су се пекле опеке за пећи у којима се топи метал. Потпуно идентично и Петњица добија то име. Мјесто на којем се вадила глина у Петњици данас се зову Рупе. Како је Петњик имао Рудеш тако је Петњица имала Гусаре ( то је Кочанска земља). Како је Рудеш имао Петњик поред себе тако је и Гусиње имало Грнчар поред себе. Увидом у турски дефтер видимо да су на локацији Петњика, још увијек, давана имена првих становника тог насеља, најзанимљивије од њих је Павел у Калудри поред Петњика. И сада размислите, ако би овако наставио, обијаснио вам топоним Шудикова, шта је шудиковски камен итд. куда би то одвело. Срдачно!
 Вољен од Бога

   

Манастир Шудикова је близу Петњика, налази се у Будимљи.  Интересантана је прича(е) о Шудиковском квадру- камену , писму, рунама...  Има текстова о свему томе. Занимљиво је.

[Voljen od Boga]

   

Манастир Шудикова је близу Петњика, налази се у Будимљи.  Интересантана је прича(е) о Шудиковском квадру- камену , писму, рунама...  Има текстова о свему томе. Занимљиво је.

Хе, хе, ја живио измјеђу Шудикове и Петњика најљепшу деценију својег живота. Тај шудиковски камен тренутно држе поред неког дрвљеника и покушавају да прочитају шта пише на њему. Ја покушо да им обијасним да то нису слова али ме нису слушали

[Voljen od Boga]

http://www.rasen.rs/2016/10/sudikovski-kvadar-misterija-pisma-kod-berana/#.WcZ6Q9OCxdj

[Voljen od Boga]

Улз у окно (крал) код Југовина наспрам Петњика:
https://s26.postimg.org/iuyhzsc7t/Blizu_Jugovina.jpg

Остатак шљаке близу катуна Мојан:
https://s26.postimg.org/sgs2g33dl/Blizu_katuna_Mojan.jpg

[Voljen od Boga]

Улaз у окно (крал) код Југовина наспрам Петњика:


Šљаке близу катуна Мојан:

[rugovac]

Ове фотографије дају доказе за оно што је изнео као своје мишљење Вољен од Бога и доказују да је у давна времена био рудник наспрам Петњика, а самим тим и рудара.

[Amicus]

http://www.rasen.rs/2016/10/sudikovski-kvadar-misterija-pisma-kod-berana/#.WcZ6Q9OCxdj

Један од симбола овде приказаних неодољиво подсећа на онај загонетни симбол са печата и грба кнезова Радича и Бељака Санковића.

[vidoje 013]

Ове фотографије дају доказе за оно што је изнео као своје мишљење Вољен од Бога и доказују да је у давна времена био рудник наспрам Петњика, а самим тим и рудара.

     Испитивањима - бушотинама утврђено је да је угаљ распрострањен у свим дјеловима беранског басена и Полице. На неким ободним дјеловима угаљ избија на површину, а у Петњику, Загорју, Будимљи налази се  на малим дубинама.  Дуго је радио рудник мрког угља у Будимљи.  Били су у стечају. Мислим  да поново ради. Ђе има руде , ту су и рудари.

[Voljen od Boga]

     Испитивањима - бушотинама утврђено је да је угаљ распрострањен у свим дјеловима беранског басена и Полице. На неким ободним дјеловима угаљ избија на површину, а у Петњику, Загорју, Будимљи налази се  на малим дубинама.  Дуго је радио рудник мрког угља у Будимљи.  Били су у стечају. Мислим  да поново ради. Ђе има руде , ту су и рудари.

Видоје, ово је код катуна Мојан а не у Петњику и Будимљи. Налазишта угља су увијек у долинама, а горе, горе је било гламског сребра

[Voljen od Boga]

Ове фотографије дају доказе за оно што је изнео као своје мишљење Вољен од Бога и доказују да је у давна времена био рудник наспрам Петњика, а самим тим и рудара.

Цијела та област обилује топонимима који указују на рударење у средњовјековној Србији. Кажу да има и доста рударских јама али ја нисам имао прилике да их видим.

[Voljen od Boga]

Један од симбола овде приказаних неодољиво подсећа на онај загонетни симбол са печата и грба кнезова Радича и Бељака Санковића.

Само да поздравим уредника. По мени то нису слова !

[Ђока]

Вољен, да ли си пробао да откријеш етимолошко значење од топонима Петњик?
Зашто ово питам. У средњем Подрињу, тачније у азбуковачком селу Доња Ор(ах)овица, помињу се брдо и махала Петњик, као и поток Петњица. Род од кога ја потичем, под именом Куревије, живео је једним делом око тог Петњика. Још увек нисам успео да докучим одакле је тај род дошао у ово село (Љуба Павловић само каже да су однекуд из Црне Горе), као ни шта уопште означава ово, прилично чудно име. Да ли је у питању изведеница из некаквог топонима или нешто друго, никако да откријем.

Азбуковица је, иначе, одувек позната као рударски крај. Одмах преко Дрине је и Осат. Најстарије породице овде су једва око 300 година, и то махом далматински рудари насељавани после 1690.


 

[Voljen od Boga]

Вољен, да ли си пробао да откријеш етимолошко значење од топонима Петњик?
Зашто ово питам. У средњем Подрињу, тачније у азбуковачком селу Доња Ор(ах)овица, помињу се брдо и махала Петњик, као и поток Петњица. Род од кога ја потичем, под именом Куревије, живео је једним делом око тог Петњика. Још увек нисам успео да докучим одакле је тај род дошао у ово село (Љуба Павловић само каже да су однекуд из Црне Горе), као ни шта уопште означава ово, прилично чудно име. Да ли је у питању изведеница из некаквог топонима или нешто друго, никако да откријем.

Азбуковица је, иначе, одувек позната као рударски крај. Одмах преко Дрине је и Осат. Најстарије породице овде су једва око 300 година, и то махом далматински рудари насељавани после 1690.

Ђоле мој драги, ја сам физичар а не ономастичар али имам одговор на Твоје питање:



Ово сам усликао једну страницу књиге ЖУПА БУДИМЉА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ од историча Мирослава Премовића.
Дакле, људи од струке поријекло топонима Петњик (Пећник) и Пећњица (Петњица- моји стари су говорили Петница)  налазе у рударским активностима у Средњм Вијеку. Ово су топоними који се изведени из српског језика, најбројнији топоними који указују на рударску активност у овом крају имају основу на словачком/чешком језику, о тим топонима се још не пише, а докле ће бити тако незнам.
Свакако да знам за рударску Сребреницу, Олово, Вареш...Има још топонима у Твојем завичају, на десној обали Дрине, који указују на неку везу са мојим Бихором, но ништа без ДНК теста
Незнам треба ли овдје напоменут да ти "рудари" нису Саси у смислу Саксонци из Њемачке, Сас на нашим просторима је био правни статус а не етнос. Доста тога указује на то да су то били људи које можемо упоређивати са данашњим Секељима и Власима у Трансилванији, са Словацима и Чесима, са Русинима, Пољацима и Украјинцима у Закарпатју, а мање са Њемцима и Швеђанима. Наравно, све је то било јако давно !
Не можежемо очекивати од околине да нас поштују ако не поштујемо претке, ма ко они били.
Срдачан поздрав !

[Ђока]

Хвала. Ево и у Азбуковици постоји село Црнча, где су још у Средњем веку кренула ископавања. Колико сам разумео, сви топоними у мом крају су већ постојали и пре Великих сеоба. Данашње становништво  је у 90 посто случајева насељено после Аустријско-турских ратова, а ти стараседеоци рудари о којима причаш су прелазили у ислам или бежали ка северу да им се не свете због ратовања на страни Аустрије, па је овај крај остао потпуно пуст што се тиче православног становништва. Неко је морао наставити посао у рудницима и обрађивати земљу. Због тога је и забележен тај миграциони талас из Западне Босне и Далмације, а касније вероватно и из Црне Горе и Херцеговине. За ове прве се зна да су дошли на самом почетку 18. века. Доста њих су били католици, па су овде прешли у православље.
Е мене интересује та црногорска струја, нарочито "никољштаци". Ако ови моји пре 100 година нису могли да кажу Љуби Павловићу одакле су дошли, то значи да можда постоји шанса да су и староседеоци, тј. да су их Турци поштедели пошто су живели у Доњој Ораховици где је био значајан рудник, а такође, ту је пролазио и важан пут према Ваљеву.

Било како било, ови топоними нису уопште "случајни".

[vidoje 013]

Ђоле мој драги, ја сам физичар а не ономастичар али имам одговор на Твоје питање:



Ово сам усликао једну страницу књиге ЖУПА БУДИМЉА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ од историча Мирослава Премовића.
Дакле, људи од струке поријекло топонима Петњик (Пећник) и Пећњица (Петњица- моји стари су говорили Петница)  налазе у рударским активностима у Средњм Вијеку. Ово су топоними који се изведени из српског језика, најбројнији топоними који указују на рударску активност у овом крају имају основу на словачком/чешком језику, о тим топонима се још не пише, а докле ће бити тако незнам.
Свакако да знам за рударску Сребреницу, Олово, Вареш...Има још топонима у Твојем завичају, на десној обали Дрине, који указују на неку везу са мојим Бихором, но ништа без ДНК теста
Незнам треба ли овдје напоменут да ти "рудари" нису Саси у смислу Саксонци из Њемачке, Сас на нашим просторима је био правни статус а не етнос. Доста тога указује на то да су то били људи које можемо упоређивати са данашњим Секељима и Власима у Трансилванији, са Словацима и Чесима, са Русинима, Пољацима и Украјинцима у Закарпатју, а мање са Њемцима и Швеђанима. Наравно, све је то било јако давно !
Не можежемо очекивати од околине да нас поштују ако не поштујемо претке, ма ко они били.
Срдачан поздрав !

Добро је што си  навео рад  др М. Премовића. Исправка. Име му је Маријан. То је млад научник (р.1983.г.). Беранац је из Берансела.  Магистарски рад му је  Жупа Будимља у Средњем вијеку. Из  магистарског је настала књига. Докторска дисертација : Средње и Доње и Горње Полимље у средњем вијеку. Једини је у Црној Гори који се бави средњим вијеком.