Аутор Тема: Заборављени у историјској тами  (Прочитано 6946 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #20 послато: Јануар 27, 2018, 04:47:21 пре подне »
Појава Бодина код Срба - инвазија Нордијаца на Сицилију и на Балкан - присаједињење Рашке и Босне

14. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708434-Papa-Urban-krece-u-krstaski-rat

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #21 послато: Јануар 27, 2018, 06:26:30 поподне »
СРБИЈА

Насељавање Срба на Балканско полуострво и његов ток не можемо са сигурношћу датирати, што због непостојања прецизних извора из тог времена, тако и због чињенице да још увек није разрешен проблем њихове прапостојбине. Сматра се да је насељавање Срба отпочело након пропасти опсаде Цариграда 626. године и да се окончало пре смрти византијског цара Ираклија (610—640) 11.02.641. године.
Бојка или Бела Србија је била област у Европи која је према наводима византијског цара Константина Порфирогенита (913—959) у спису „О управљању Царством“ (лат. Де администрандо империо) била прапостојбина Срба из које су они кренули на Балканско полуострво. Он у свом делу каже: „Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели, насељених са оне стране Турске (Мађарске), у крају који се код њих назива Бојки (Бојка), где им је у суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска (југ данашње Пољске и Шлеска), она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени“.
Сам термин Бојка али и њен тачан положај до данас нису разрешени и на снази су две претпоставке које је смештају:
• западно од Беле Хрватске на простор северне Чешке и Лужице
• источно од Беле Хрватске на простор источног Закарпатја односно на северозападу данашње Украјине
Према Константину Порфирогениту Срби су населили простор од Цетине до Бојане док је северну границу њихових насељавања чинила Сава односно Дунав. Границу између Срба и Хрвата чине жупе: Имота, Цетина, Ливно, Плива, које су у саставу Хрватске.

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке, и која је, према легенди, владала Србима и у њиховој прапостојбини тзв. Белој Србији.
Сина кнеза Дервана, који је предводио Србе у сеоби на Балкан, наследио је после смрти његов син, тако да је власт, током векова, остала у истој породици, а први кнез чије име је забележено, био је Вишеслав, за кога се предпоставља да је владао око 780. године. После њега влада његов син Радослав, кога наслеђује његов син Просигој.
Након доласка на Балкан, Срби су формирали неколико, међусобно повезаних, кнежевина. Средином IX века, формира се јако државно средиште у тадашњој Србији под кнезом Властимиром. Властимир (пре 805 — око 851) је први српски кнез о коме имамо више података у историјским изворима. Владао је највероватније у периоду од око 830. до око 851. године и по њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи. Владао је као де фацто суверен владар, иако је можда номинално признавао врховну власт Византијског цара, а њему су опет били директно подређени владари осталих српских области. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима предовеђеним Пресијамом (836—852) који су покушали да потчине Србију, али је Властимир током трогодишњег рата успео да одбије њихове нападе и сачува српску самосталност. До данас нису разјашњени мотиви бугарског напада на Србију, али се као две главне хипотезе наводи:
• Властимирово одбацивање византијске врховне власти, што је покренуло Бугаре да покушају да прошире своју власт са и на Србе
• Властимирово савезништво и помоћ Византији током рата Византије и Бугарске око 846. године
После његове смрти, власт је прешла на тројицу његових синова Мутимира, Стројимира и Гојника.
Први српски владар, који је примио хришћанство, је био велики жупан Мутимир 879. године. Последњи Властимировић, кнез Часлав је, уз помоћ и подршку Византије, обновио и ојачао српску државу, тако да је она могла да парира тадашњем Првом Бугарском царству. После његове смрти, Србија се распала, а кнежевине које су је чиниле ушле су у састав Самуиловог царства (Самуилово / Македонско, Западнобугарско или Бугарско/ царство (976-1018) је држава која је настала из устанка комитопула (синова комите/кнеза Николе) првог, у низу од три, словенска устанка против Византије у X и XI веку. Свој врхунац достигла је за време владавине цара Самуила).
Нови државни центар створен је у првој половини XI века у Дукљи (Зети), под кнезом Стефаном Војиславом који је у бици код Бара 1042. године до ногу потукао Византинце и изборио независност своје државе. Његов син Михајло, постао је 1077. године први српски краљ, док је под његовим унуком Константином Бодином, остварена црквена аутокефалност стварањем Барске надбискупије. После Бодинове смрти, Зету су захватиле унутрашње борбе око власти, а примат у борби против Византије преузела је Рашка, на челу са жупаном Вуканом. Прву половину XII века карактеришу покушаји рашких жупана да уз помоћ Мађара прошире своју област и стекну независност од Византије. Доласком на власт Стефана Немање након династичких борби у Рашкој између 1166. и 1168. године, почиње нова епоха српске историје.

Извор: www.starisloveni.com

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #22 послато: Јануар 27, 2018, 08:07:48 поподне »
Визионарски краљ Бодин Константин и довитљив и вешт на оружју Вукан

15. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708608-Oruzjem-i-recima-do-srpske-drzave

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #23 послато: Јануар 28, 2018, 12:06:35 поподне »
Књига коју би вредело прочитати или поставити у дигиталну библиотеку Порекла

http://novi.uciteljneznalica.org/PDF/arhiva%20autora/991_Bogdanovi%C4%87,%20Dimitrije%20-%20Knjiga%20o%20Kosovu.pdf


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #24 послато: Јануар 28, 2018, 02:54:09 поподне »
Књига коју би вредело прочитати или поставити у дигиталну библиотеку Порекла

http://novi.uciteljneznalica.org/PDF/arhiva%20autora/991_Bogdanovi%C4%87,%20Dimitrije%20-%20Knjiga%20o%20Kosovu.pdf

Ова књига већ постоји у дигиталној библиотеци којој приступ имају само чланови Друштва.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #25 послато: Јануар 28, 2018, 04:14:21 поподне »
Није ми јасно. Сарадник сам Порекла такорећи од његовог оснивања 2012. године. Платио сам годишњу чланарину. Како то онда да приступ дигиталној библиотеци имају само неки одабрани чланови Друштва? Где сам онда ја сврстан након толико постављених прилога? Ако се не водим као члан Друштва, онда да прекинем сарадњу? Нека ми неко то објасни.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #26 послато: Јануар 28, 2018, 05:36:35 поподне »
Није ми јасно. Сарадник сам Порекла такорећи од његовог оснивања 2012. године. Платио сам годишњу чланарину. Како то онда да приступ дигиталној библиотеци имају само неки одабрани чланови Друштва? Где сам онда ја сврстан након толико постављених прилога? Ако се не водим као члан Друштва, онда да прекинем сарадњу? Нека ми неко то објасни.

Ако сте платили чланарину, морате имати приступ дигиталној библиотеци. Проверите са Бројем 1 око корисничког имена и лозинке.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #27 послато: Јануар 28, 2018, 05:45:01 поподне »
Није ми јасно. Сарадник сам Порекла такорећи од његовог оснивања 2012. године. Платио сам годишњу чланарину. Како то онда да приступ дигиталној библиотеци имају само неки одабрани чланови Друштва? Где сам онда ја сврстан након толико постављених прилога? Ако се не водим као члан Друштва, онда да прекинем сарадњу? Нека ми неко то објасни.
Војиславе,
Проверите своју електронску пошту. Дана 9. новембра 2017. послати су Вам приступни подаци за коришћење дигиталне библиотеке, а управо сам Вам поново проследио наведене дописе.
Нема никакве потребе за оваквим тоном. Нема одабраних, ни повлашћених. Нико Вас ни за шта није ускратио.
« Последња измена: Јануар 28, 2018, 05:47:26 поподне Број 1 »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #28 послато: Јануар 28, 2018, 06:52:10 поподне »
Распад хетерогених српских племена

16. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708752-Bodin-silazi-sa-istorijske-scene

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #29 послато: Јануар 29, 2018, 05:09:40 пре подне »
Све је у реду са приступом дигиталној библиотеци за чланове Друштва. Заборављена лозинка. Хвала на помоћи!
Војислав

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #30 послато: Јануар 29, 2018, 07:29:25 пре подне »
Освежавање знања о средњем веку код Срба, које је, што нашом небригом, што политичким приликама и школским програмом, доста занемарено и почело да пада у заборав.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/684743/Nemanjici-misticni-i-svevremeni


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #31 послато: Јануар 29, 2018, 07:49:32 пре подне »
Osam vekova srpske krune:

1. Srbima tron od pape
2. Zetska igra oko prestola
3. Katolik postao iz nužde
4. Srpkinja na čelu Mađarske
5. Krstaši ojadili grčkog cara
6. Prizor beše pun strave
7. U zemlji divljih ljudi
8. Braća u ratu za presto
9. Carev poljubac za slugu
10. Zavist braće Zavidovića
11. Rigaše zmija svoju zlobu
12. Prvi župan široke ruke
13. Bogumili prete pravoslavlju
14. Građanski rat zbog jeretika
15. Zlo se širi od Carigrada
16. Savez Srba i nemačkih krstaša
17. Nemanjin plan je uspeo
18. Svadba umesto konopca
19. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/660097/Osam-vekova-srpske-krune-19-Tron-za-srednjeg-sina
20. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/660254/Osam-vekova-srpske-krune-20-Poslednja-godina-u-Hilandaru


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #32 послато: Јануар 29, 2018, 11:46:19 пре подне »
О овим раним српским владарима је већ било речи, само из другог извора.

http://srbiubih.com/gtftf/?lang=lat

http://srbiubih.com/hzzfzugdffztsdtrssw/?lang=lat


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #33 послато: Јануар 29, 2018, 07:16:52 поподне »
Борбе Византије и Угарске око Србије

17. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708970-Zamajac-slobode-srpskih-plemena


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #34 послато: Јануар 29, 2018, 07:19:21 поподне »
Сви делови фељтона:

                                          НАШИ ВЛАДАРИ ПРЕ НЕМАЊИЋА- Фељтон

1. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706125-Zaboravljeni-u-istorijskoj-tami
2. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706249-Pogubna-podela-Rimskog-carstva
3. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706438-Car-Justinijan-zastitnik-Srba
4. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706611-Sklaveni-prastari-srpski-rod
5. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706787-Sibara---srpska-kuca-na-Balkanu
6. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706984-Stvaranje-prve-srpske-drzave
7. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707170-Vizionarstvo-kneza-Vlastimira
8. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707342-Zasadjeno-seme-srpske-nesloge
10. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707673-Osveta-bugarskog-cara-Simeona
11. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707861-Knez-Caslav-obnavlja-Srbiju
12. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708029-Ljubavna-romansa-princeze-i-suznja
13. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708236-Prva-srpska-kruna-stize-u-Zetu
14. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708434-Papa-Urban-krece-u-krstaski-rat
15. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708608-Oruzjem-i-recima-do-srpske-drzave
16. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708752-Bodin-silazi-sa-istorijske-scene
17. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708970-Zamajac-slobode-srpskih-plemena





Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #35 послато: Јануар 31, 2018, 08:52:24 пре подне »
Неродимље, последња престоница Немањића

http://www.srbijanac.rs/tekst.php?prica=77&pismo=lat

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #36 послато: Јануар 31, 2018, 06:08:52 поподне »
Владарска породица

На челу Срба у Рашкој области налазили су се краљеви. Титула се преносила са оца на сина. Имена прва четири краља нису упамћена. Претпостављам да је први живио приближно од 595-660. године, други од 625-690. године, трећи од 655-720. године, четврти од 680-745. године. Пети краљ Срба у Рашкој био је Вишеслав (705-770). Наслиједио га је син Радослав (735-795). А њега син Просигој (760-825). Послије њега краљ је постао његов син Властимир (789-860).
Властимир није био само господар Рашке већ и околних земаља. То се види по томе што је удао кћер за требињског жупана Крајину и при томе га именовао за самосталног владара - архонта (велики жупан). То не би могао учинити да није имао власт у тим крајевима. Властимир је потукао Бугаре када су покушали да заузму Рашку.
Властимир је имао три сина: Мутимира (818-890), Стројмира (825-892) и Гојника (828-896). Мутимир је владар постао око 860. године. Имао је три сина: Прибислава (846-910), Брана (848-910) и Стефана (852-920). Стројмир је имао сина Клонимира (855-925). Гојник је имао сина Петра (854-934).
У доба Мутимира Срби су прешли у источно хришћанство. Неки историчари сматрају да су Срби за вријеме Мутимира први пут примили хришћанство. То се сигурно десило раније јер је папа Иван VIII позвао Мутимира, да се, по традицији својих претходника, врати панонској дијецези. То значи да су Мутимирови преци и претходници у вјерском погледу били окренути више према Риму него према Константинопољу. Сигурно је да су Срби (Словени на Балкану) примили хришћанство много раније него што се сматра. Црква је била активна у покрштавању стотинама  година раније. У Мутимирово вријеме је било још доста Срба који су вјеровали у стару словенску религију. Чак је могуће да је и владрска породица била сљедбеник старе религије, а да су сарађивали са хришћанском црквом и дозвољавали покрштавање становништва из политичких разлога.
Још од ранијег доба краљеви из Рашке били су владари свим Србима, на територији Рашке, Босне, Зете, а и шире. Тако је хришћанство преко владарске куће постало званична религија читавог народа. Прелазак у источно хришћанство (православље) озваничен је крштењем трећег Мутимировог сина Стефана и Гој никовог сина Петра. Тако да су они први православни Срби (источни хришћани) из владарске породице. Срби на западу и југозападу били су у областима у којима је служба служена латинским обредом, па су послије 1054. године многи остали у римокатоличкој вјери.
Мутимира је наслиједио син Прибислав, али је убрзо дошло до рата међу браћом. Бран Мутимиров је преузео власт, а Прибислав је са сином Захаријем (873-939) отишао некуда. У каснијем периоду дошло је до рата између Брановог сина Павла (875- 940) и његовог стрица Петра Гојниковог. Петар је поразио Павла који је морао побјећи у Бугарску. Павле Бранов се ускоро вратио у Србију на челу бугарске војске, потукао Петра Гојниковог и покорио Рашку.
Послије свих међусобних ратова на власт је дошао Клонимиров син Часлав (885-960). Смирио је рођаке и обновио српску државу у чији састав опет улазе територије данашње Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, сјеверне Албаније, Срем и Славонија. Србија је опет постала снажна и велика држава. Шта је даље било са потомцима Павла Бранова и Петра Гојникова није забиљежено.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #37 послато: Јануар 31, 2018, 06:10:40 поподне »
Наставак:

Народ у Чаславовој држави дијелио се на скупине: Босанце, Рашане, Требињце, Конављане, Дукљане, Захумце, Неретљане и друге. Народне скупине су се звале по областима у којима су биле настањене. Неретљани су у то вријеме заузели отоке Казу, Вис и Ластово, а држали су поред њих и четири своја острва Мљет, Корчулу, Брач и Хвар.
Таква српска држава трајала је до 960 године. У једном сукобу Часлав је поразио Мађаре и улогорио се негдје у Срему. Неколико дана касније, једне ноћи Мађари су изненадили Србе и заробили Часлава, а онда су и њега и остале мушке чланове његове породице везали и бацили у ријеку Саву. Тако су их подавили. Тада се држава којом је до тада владао Часлав распала на Рашку, Зету, Босну, Захумље и још неколико мањих територија.
Послије Часлава источне српске земље потпадају под власт Романије (Византије) и тако ће остати све док Стефан Немања није обновио самосталну српску државу (око 1186).
Од ове старе краљевске лозе у Рашкој, Зети и Требињу су остали да живе потомци Стефана Мутимировог, једног од два прва званично крштена племенита Србина. Стефановом сину (882-960) није упамћено име. Вјероватно је убијен са краљем Чаславом. Стефанов унук је Хвалимир (910-980) који је владао Зетом. Његови синови су Петрислав који је владао Зетом и Драгомир (947-1016) који је владао Требињем. Петрислава Хвалимирова је на мјесту краља Зете наслиједио син Јован Владимир (965-1016). Драгомира Хвалимирова је наслиједио син Стефан Војислав (976-1050). Свети краљ Јован Владимир није имао синове па је власт у Зети преузео његов брат од стрица Сефан Војислав. Његови синови су: краљ Зете Михаило (1010- 1081), владар Требиња Радослав (1014-1082) и Гојислав. Михаила је на пријестолу Зете наслиједио син, краљ Бодин. Радослав је имао синове Вукана (1044-1106) и Марка. Своју браћу од стрица Радослава; жупане Вукана и Марка, краљ Бодин је поставио за владаре Рашке. О поријеклу Стефана Немање постоји више различитих предања.
У XIII веку имају потомци споредних линија српске краљевске куће само титулу жупана. Када се владалачка моћ оснажила, именовали су они, на место наследних племенских кнежева, за жупане своје чиновнике који беху од њих зависни. Тако се, онда, десило да је, у XII веку, врховни намесник на истоку Србије, велики жупан (Рашке), постао јачи и моћнији од краља који је имао престоницу у дукљанском приморју, те постао господарем земље2
Велики жупан Вукан је био јак владар. Водио је борбе са Грцима на Косову крајем XI вијека. Вукан је 1091. године спалио Липљан. Опустошио је поља око Скопља и Тетова 1093. године. Склопио је мир са Империјом Романијом (Византијом) 1094. године и дао им као таоце своје синовце Уроша и Стефана Вукана. Након двије годне опет је заратио са Ромејима. Послије његове смрти на власт је дошао његов син Завида (1072-1140). Али он није био дуго на власти. У сукобу са браћом (или браћом од стрица) изгубио је и морао је побјећи у Зету гдје је имао имања. Та имања је наслиједио од оца Вукана.
Брат Вуканов, Марко, имао је синове Уроша и Стефана Вукана. Убрзо је Урош Марков преузео власт у Рашкој. Своју кћерку Јелену удао је за мађарског краља Белу II (син Алмошија), који је био ослијепљен као дијете од стране свог стрица мађарског краља Коломана.
Уроша је наслиједио син Урош II. Његов брат Бела живио је на мађарском двору и имао велики углед. Бела је имао синове Давида, Константина и Стефана и кћерку која је удата за сина кијевског кнеза. Бела је једно вријеме био жупан Рашке. Послије Уроша II и Беле велики жупан у Рашкој постаје њихов трећи брат Деса (око 1162. године), а послије њега на власт долазе синови Завиде Вуканова. Кћерка жупана Десе је била удата за Леонарда, сина млетачког дужда Витала II Микијелија.

Извор: Жељко Остојић, Озринићи, Нови Сада, 2017.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #38 послато: Јануар 31, 2018, 06:13:51 поподне »
Н е м а њ и ћ и

Завида је имао синове: Тихомира, Страцимира и Стефана Мирослава, а у изгнанству из Рашке на старом породичном имању у Рибници (данашња Подгорица) 1113. године родио му се четврти син Стефан Немања. Крштен је по римском обреду, у католичкој цркви, јер грчко-православних цркви није било у околини у то доба.
Завида се са синовима вратио у Рашку прије 1135. године, а негдје у то доба Немања је оженио Ану. Негдје у периоду између 1145-1149. године Немања се у својој тридесет другој или тридесет шестој години живота поново крсти у цркви Св. Петра и Павла која се налази у околини данашњег Новог Пазара. Тако из римског обреда, грчким обредом прелази у православље, што ј е изазвало одушевљење и цркве и народа.
Немањи углед подиже и сусрет са ромејским царом Манојлом у Нишу 1158. или 1162. године.
Око 1165. године велики жупан постаје најстарији Немањин брат Тихомир. Нешто касније долази до сукоба између Немање и његове браће. Око 1167-1168. године долази до битке код Пантина на ријеци Ситници на Косову у којој је Немања побједио браћу, а при томе се у ријеци Ситници удавио Тихомир, јер је коњ потонуо због тежине оклопа и оружја. Та судбина је задесила и један број његових присталица. Тако је Стефан Немања постао велики жупан. Браћи Страцимиру и Мирославу није се светио што су били против њега већ им је опростио. Тихомир, Страцимир и Мирослав имали су потомке.
Свети Сава у житју Светог Симеона каже да је Стефан Немања обновио очевину и дедовину и да је повратио дедовину која је била насилно одузета. Стефан Првовјенчани каже да је Стефан Немања добио у дио очевину: Топлицу и Ибар, Расину и такозване Реке. Ријечи Светог Саве потврђују нам да је Стефан Немања био Вуканов унук, а то име Немања је дао и најстаријем сину.
Стефан Немања је обновио самосталну српску државу Рашку. Његове потомцке је по њему народ касније назвао Немањићима. Међутим, сви Немањићи су испред својих личних имена стављали име Стефан, а сами себе нису звали Немањићима. Име Стефан су носили у част свог претка Стефана Мутимирова (852- 920), који је први њихов предак који је крштен. Име Стефан су носили и Немањини преци.
Ромејски цар Манојло напао је Немању 1172. године са неколико хиљада људи. Није чекао да му пристигне читава војска. Срби су потучени и повукли су се у планине. Немања се тада предао Манојлу, а он га је одвео у Константинопољ. Из тог времена остало је неколико описа Стефана Немање. Хроничар Јевстатије за Немању каже: Човјек у сразмјери какву природа људима даје, високо израстао и лијеп на око. Хроничар Константин Манас: Одметник, варварин, високихрамена, наочит човјек.
Стефан Немања је оженио Ану. За њу се не зна тачно ког је била поријекла. Да ли је била Гркиња или је била од српског племства. Постоји мишљење да је била кћерка босанског бана Борића. Данас се тврди да је Ана била кћерка Ромејског цара Романа IV. Ово је мало вјероватно јер је овај цар владао од 1068-1071. године, па би му Ана у том случају могла бити само унука или праунука. Стефан Немања је мао синове Вукана и Стефана Првовјенчаног и кћерку Вуку, као и још двије кћерке којима нису упамћена имена. Кад је Стефану Немањи било око шездесет година родио му се син Растко. Стефан Немања у старости се замонашио, као и његова жена Ана (монахиња Анастасија). Монашко име му је било Симеон. Послије смрти проглашен је за свеца - Свети Симеон Мироточиви. Умро је 13. фебруара 1199. године и мошти му се и данас налазе у манастиру Студеница. По казивању монаха мошти су добро очуване. Тијело је читаво, а кожа није потамнила. Одјећа на моштима Светог Симеона временом сатруне, тако да се склања и на мошти се облачи нова одјећа.
Растко Немањић - Свети Сава (1175-1236) остварио је аутокефалност Српске православне цркве. Имао је значајног удјела у политичком животу Рашке. Умро је у Трнову у Бугарској и ту је и сахрањен. Убрзо је пренијет у манастир Милешево. У Милешеву су мошти Светог Саве биле све до 27. априла (10. маја) 1595. године, када су их Турци (Синан-паша) на Врачару у Београду спалили.
Вукан Немањић имао је пет синова: Ђорђа, Димитрија, Стефана, Владина и Растка. О кћеркама нема посебног помена осим предања о Јевросими (Ефимија) Вукановој. Сви су имали потомке. Вукан Немањић владао Зетом, Требињем, Хвосном и Топлицом.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #39 послато: Јануар 31, 2018, 06:15:03 поподне »
Наставак, 1.

Потомак Димитрија Вукановог је велики војвода Вратко, који је био војсковођа цара Душана. Вратко је отац кнегиње Милице удате за кнеза Лазара Хребељановића. Владика Василије Петровић Његош у својој Историји о Црној Гори коју је написао за грофа Михајла Иларионовича Воронцова у Москви, марта 1754. године спомиње Вратка Богдановића: Сједају господа око софре: Вук Бранковић, с лијеве, а старац Вратко Богдановић с десне стране кнеза Лазара, војвода Милош у дну софре наспрам кнеза Лазара, с десне и с лијеве стране двије војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић. Итадарече невјерни Вук Бранковић..
Вратко Богдановић је отац кнегиње Милице. Као отац кнегиње Милице се у народним пјесмама помиње Југ Богдан. Име Југ Богдан се не може наћи у историјским документима. У народним пјесмама помиње се и девет Југовића погинулих на Косову са старим оцем Југ Богданом. Зна се да је кнегиња Милица имала брата, жупана Николу.
Стефан Првовјенчани Немањић (1143-1228) је први српски владар крунисан за краља од стране папе. Круну је добио од римског папе Хонорија III, крајем 1217. године. Стефан Првовјенчани женио се три пута. Прва жена му је била Јевдокија Дука, кћерка ромејског цара Алексеја III Анђела. Са њом је имао три сина. Њу је отјерао око 1203. године. О другој жени са којом је био у браку од 1204-1207. године нема података. Трећа Стефанова жена била је унука венецијанског дужда Енрика Дандола, од 1207. године. Ана Дандоло је мајка четвртог Стефановог сина Уроша, док се за кћерку Комину не зна од које је жене.
Најстарији Стефанов син Стефан Радослав (1192-1250) је слиједећи краљ у лози Немањића. Жена му је била Ана Комина, епирска (ромејска) принцеза. Није познато да ли су имали дјеце. Племство је било незадовољно Радославом па је свргнут са пријестола и морао је да бјежи из земље, у коју се вратио нешто касније. На пријесто је дошао други син Стефана Првовјенчаног, Стефан Владислав (1195-1270). Он је са женом Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена, имао два сина: Стефана и Десу и једну кћерку. О њиховим потомцима нису остали познати трагови. Трећи син Стефана Првовјенчаног је Предислав. Он је био свештеник, епископ захумски, а касније српски архиепископ Сава II.
Интресантан је један догађај из тог времена који помиње Владимир Ћоровић. Из обзира према мађарском краљу пропустио је Стефан 1221. године, да несметано прође кроз његову земљу нови латински цар, Роберт Куртнејски, син погинулог цара Петра, а шурак Андријин. Један француски извор тога времена (Extrait de la compilation dite de Bandonin g’ Avernes) казује, да је том приликом дошло до једне подвале српском краљу. Цар Роберт имао је уза се једног „ сержана “ из Лила, за кога се говорило да је његов незаконити стриц. Лепу кћер тога сержана дао је цар богато нагиздати и претстављајући је као своју рођену, успе, да је протури за жену српском краљу, вероватно једном сину или неком блиском рођаку Стевановом. Није нимало вероватно да је то била Јелена, Францускиња, удата за трећег сина Стеванова, пошто је Јелена морала бити млађа бар за читавих 15-20 година.
Ова дјевојка је тада морала имати више од шеснаест година што значи да је рођена око 1200-1204. године. Ова Францускиња никако не може бити Јелена Анжујска. Тешко је утврдити за кога је била удата. Могуће је да је удата за неког од петорице Вуканових синова.
Четврти син Стефана Првовјенчаног, Стефан Урош I (1210-1277) смијенио је на пријестолу свога брата Владислава. Урош је између 1248-1260. године оженио француску принцезу Јелену Анжујску, рођаку Карла I Анжујског, краља Сицилије и Напуља и рођаку француског краља Луја IX Светог.
Карло (1226-1285) је био брат тадашњег француског краља Луја IX Светог (1215-1270). Њихова браћа су Робер (1216-1250), гроф од Артоиса; Жан (1219-1271), гроф од Анжуја и Маине и Алфонс (1220-1271), гроф од Тулуза. Имали су и сестру Изабелу која је била монахиња. Јелена је могла бити кћерка неког од Карлове браће (Роберта или Жана). У том случају је могла бити рођена измећу 1235. и 1243. године. Отац Луја IX и Карла I, француски краљ Луј XVIII (1187-1226) имао је полубрата Филипа Хурепела (1200-1234). Луј XVIII и Филип били су синови француског краља Филипа II Августа (1165-1223). Филип ^урепел је био ожењен Матилдом од Булоње (1223). Могуће је да је Јелена Анжујска његова кћерка. У том случају је рођена између 1224. и 1226. године. Филип је имао сина Алберика и кћерку Жоан (Joan). Жоан се 1236. године удала за Гушиа од Шатиојна, грофа од Невера. Он је умро 1250. године. Нису имали дјеце. Жоан је остала удовица у двадесет и петој (шестој) години. Можда су је тада удали за Уроша. За Јелену се каже да је боравила у Мађарској, јер се сматра да је из тог правца дошла свадбена поворка. Тврди се да је у Мађарској живјела код тетке Јелене која је била удата за претходног мађарског краља Андрију II. Ово није тачно. Францускиња Јоланда од Куртнеа била је друга Андријина жена и умрла је 1233. године.