Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2020  (Прочитано 20428 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #80 послато: Децембар 30, 2019, 09:29:51 пре подне »
Новаковић, Ђурђевдан, Заовине, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне маркера: 389I/II=12/30, GATAH4=9, 570=19, 643=11. Најближи на пројекту су му Ждралић из Домановића код Чапљине и Тесла из Иванковића Села код Карловца. Са првим има 4, а са другим 5 разлике на упоредива 23 маркера. Деле карактеристичне маркере 389 I/II, 570=19, као и исту славу.

За Новаковиће у Заовинама се каже да су дошли из Перућца у Николиће.

У Перућцу се за Новаковиће каже да су из Колашина. И од њих су се две породице одселиле и то једна у Београд а друга у Шабац.

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-zaovine-bajina-ba%C5%A1ta/

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-peru%C4%87ac-bajina-ba%C5%A1ta/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #81 послато: Децембар 30, 2019, 11:35:12 пре подне »
Црна Река је данас у Србији. На почетку 20. века када је писана књига Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“, Црна Река је у кратком периоду била у Црној Гори



На овој карти је погрешно приказано да су Бродарево и мали део општине Тутин припадали Црној Гори све до 1918. године, али тачно је да је село Рибарићи (на чијем атару се налази манастир Црна Река) једно кратко време припадало Црној Гори (мање од годину дана). Црној Гори су у периоду од краја 1912. до средине 1913. припадали Бродарево са околним селима и јужни део општине Тутин, укључујући и тадашње село Тутин (дакле, знатно веће подручје него што је приказано на овој карти). С друге стране, Србији је припадао северни део општине Пљевља, укључујући и град Пљевља (што наравно уопште није ни приказано на овој карти). Касније су та подручја размењена Лондонским уговором.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #82 послато: Децембар 30, 2019, 11:40:19 пре подне »
Нетачна је и тврдња са те карте да је Вермоша била "под кратком управом црногрске владе након Првог светског рата". Вермоша јесте једно кратко време била под контролом српске војске, али црногорска влада у том периоду није контролисала ниједан део Црне Горе, а камо ли Албаније.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #83 послато: Децембар 30, 2019, 12:30:46 поподне »
Милишић, Никољдан, Ново Село, Купрес

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 391=10, 439=14, 549=11, 533=14, 643=21. Све ове карактеристике, изузев 643, дели са Костићем из Трнаве код Ужица, који славе Лучиндан. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, једна је трострука, управо она на 643.  И поред већег броја разлика чини ми се да је Милишићу најближи један тестирани из околине Берковића који има исту славу. Обојици је релативно близак и Озимковић, па је Милишић највероватније грана А493. Зато Милишићу предлажем да тестира овај  СНП.

Милишићи су непознатог порекла, па би овај резултат могао да значи неку врсту сазнања о Херцеговини као матици.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #84 послато: Децембар 30, 2019, 01:04:38 поподне »
Милишић, Никољдан, Ново Село, Купрес

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 391=10, 439=14, 549=11, 533=14, 643=21. Све ове карактеристике, изузев 643, дели са Костићем из Трнаве код Ужица, који славе Лучиндан. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, једна је трострука, управо она на 643.  И поред већег броја разлика чини ми се да је Милишићу најближи један тестирани из околине Берковића који има исту славу. Обојици је релативно близак и Озимковић, па је Милишић највероватније грана А493. Зато Милишићу предлажем да тестира овај  СНП.

Милишићи су непознатог порекла, па би овај резултат могао да значи неку врсту сазнања о Херцеговини као матици.

Po jednom predanju oni poticu od starih Milisica iz Glavske kod Trebinja koji slave Stevanjdan. Dva brata su se doselila iz Glavske u Blagaj kod Kupresa i uzeli za slavu svetog Nikolu, medutim ostaje jos da se ovo predanje i genetski potvrdi.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #85 послато: Децембар 30, 2019, 01:27:19 поподне »
Шумоња, Игњатијевдан, Вера, Плашки

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани BY97555, односно роду Предојевића, како смо овај род назвали. Осим главне карактеристике за овај род 393=14, 576=19 и 635=22, поседује још неке карактеристичне вредности, као што су: 385=15-15, 439=12, 389II=32, 458=18, 481=29. Осим великог броја херцеговачких родова, који претежно славе Никољдан, Шумоњи су изгледа најближи Јањатовићи, из Латина код Плашког, који славе Ђурђевдан. Осим сличног хаплотипа и географски су веома близу, па мислим да нема сумње у повезаност Шумања са Јањатовићима.

По предању Шумоње су из Херцеговине. У Лици су још од 1700. Можда неко нешто више напише о њима.

Шумоњи бих препоручио да се тестира на BY97555.
« Последња измена: Децембар 30, 2019, 02:47:32 поподне Милош »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #86 послато: Децембар 30, 2019, 01:37:11 поподне »
Po jednom predanju oni poticu od starih Milisica iz Glavske kod Trebinja koji slave Stevanjdan. Dva brata su se doselila iz Glavske u Blagaj kod Kupresa i uzeli za slavu svetog Nikolu, medutim ostaje jos da se ovo predanje i genetski potvrdi.

Потврђено је, нису повезани.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #87 послато: Децембар 30, 2019, 02:25:10 поподне »
Порекло становништва села Главица (некад Главице), општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #88 послато: Децембар 30, 2019, 02:37:28 поподне »
Потврђено је, нису повезани.

Onda se ovo predanje moze odbaciti.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #89 послато: Децембар 30, 2019, 02:54:05 поподне »
Порекло становништва села Главица (некад Главице), општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

Гверићи (Гвере) са 23andme припадају I2-М423, тако да је предање о пореклу од Милишића вероватно тачно.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #90 послато: Децембар 30, 2019, 05:17:05 поподне »
Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578, роду Тарских Никшића. Географски, а и по хаплотипу му је најближи Глишовић из Мајдана, који су се из околине Сјенице, преко Јавора, доселили изгледа најпре око Гуче, где налазимо Чопиће, а затим један део је отишао ка Руднику, док други западно, од којих могу бити Сретеновићи.  Сви они могу бити у вези са Чопићима из Бијелог Поља, који су  даљим пореклом из Поља код Мојковца, где се као Чопићићи и спомињу у Добриловинском катастиху почетком XVII века. Сретеновићи имају једну разлика на упоредива 23 маркера са многим Тарским Никшићима. Имају нижу вредност 481=30 попут Башчаревића из И. Колашина, али немају њихову карактеристику 389II=30, па је могуће да је то приватна мутација код Сретеновића, иако су сви Тарски Никшићи са славом Лучиндан у генетским смислу веома блиски.

Сретеновићи су такође доселили у Миоковце из сјеничког краја, преко Јавора и ивањичког Старог Влаха, између 1770-1780. Надимак рода је Инђићи. Родоначелник Сретеновића је Сретен Савић, који се спомиње у чибучком тефтеру из 1823-1825. Он се 1825. спомиње као Сретен Инђић, док је Савић добио по оцу Сави. У пописима из 1831-1832 се спомиње као Савић (Милош Обрадовић, Миоковачки родописи, Чачак 2001, стр. 655). Управо надимак Инђићи ојачава ову везу са Глишовићима- Чопићима, јер се у Добриловинском катастиху у кући Чопићића, између осталих имена, спомиње и ретко женско име Инђија.

Како је Сретеновић сигурно Y134578 још увек му не бих препоручио даља тестирања, јер би у наредном периоду требало поред двојице Милетића имати и резултат Глишовића на Yfull- у, па ће ситуација за Тарске Никшиће који славе Лучиндан, бити знатно јаснија. Тек тада ћу Сретеновићу предложити шта треба тестирати.
« Последња измена: Децембар 30, 2019, 06:54:44 поподне Милош »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #91 послато: Децембар 30, 2019, 10:27:48 поподне »
4. Андрић, Михољдан, Змајево, Врбас

Припада хаплогрупи I-M253. Нема поклапања међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта, а не може му се са сигурношћу одредити ни дубља подграна. Свакако би најбоље било даље SNP тестирање.

О Андрићима је Илија Петровић у својој књизи Керски именослов забележио следеће:

Цитат
Андрић. Представник породице Андрић, са презименом у данашњем облику, први пут је пописан 1743. године. Био је то Недељко Андрић. Нема разлога да се с њим не поистовете Недељко Керац из 1725/26. и Недељко Андреовић из 1728. године, с обзиром на то да су наведена лица једина са тим именом у овим двама пописима. Према томе, ради се о староседеоцима у Керу, највероватније насељеним овде пре Велике сеобе.

Андрићи славе Преподобног Киријака Отшелника (Михољдан), 29. септембра/12. октобра.
« Последња измена: Децембар 31, 2019, 01:05:55 поподне Clavdivs »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #92 послато: Децембар 31, 2019, 11:52:32 пре подне »
3. Вуруна, Ђурђевдан, Романовци, Градишка, J1-ZS4393>ZS9949

Презиме Вуруна је надимачког карактера (вуруна-фуруна). На простору Босанске Крајине Вуруне славе искључиво Ђурђевдан. Било их је највише на простору Поткозарја. У околини Бања Луке постоји презиме Вурунић, слава такође Ђурђевдан.

Тестирани иначе припада најбројнијем динарском огранку J1 хаплогрупе код нас, тзв. роду Влаховића (или Синобада, ако гледамо знамените крајишке родове). Мутација на маркеру 385 (14-19, уместо модалних 13-19) приближава Вуруне неким родовима из Крајине, Славоније и Бачке (Вукојевићи, Бороцки, Врачари итд.). Са свима постоји 1-2 разлике на 23 упоредива маркера. Неке специфичности код Вуруниног хаплотипа биле би вредност 18 на маркеру 458 (модал 17) и вредност 24 на маркеру 635 (модал 22).

Ова подграна J1 код нас бележи највећи проценат управо на простору Поткозарја (+5%).

Интересантно је што сви Срби који припадају овој подграни J1, а поседују вредност 14-19 на маркеру 385, славе управо Ђурђевдан.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #93 послато: Јануар 01, 2020, 03:52:16 поподне »
Укупно 33 тестираних.

I2-Y3120 – 30.3% (PH908-12%)
R1b – 15%
R1a – 12%
N2 – 12%
J2b – 12% (M205 – 6%)
E-V13 – 9%
J1 – 6%
I1-3%

У овој тури било је знатнијих одступања од српског просјека. I2-Y3120 је само мало испод просјека, али је зато ПХ908 двоструко испод. Р1а такође у осјетнијем паду. Род Бањана и Пивљана знатно изнад просјека, И1 двоструко испод просјека. Е-В13 скоро двоструко слабија у односу на просјек. Ј1 осјетно повишена, као и Ј2б-М241, док је М205 "таман" ту на својим реалним процентима.
Највеће изненађење је Р1б, чак 15% (и то су сви тестирани удаљени хиљадама година један од другог), што је око три пута више у односу на српски просјек.


Ван мреже СИВИ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #94 послато: Јануар 02, 2020, 09:05:58 пре подне »
24. Митрић, Ђурђевдан, Митрићи, Блажуј, Сарајево, J2b-M205>Y22059

Према литератури, Митрићи су добили презиме по баби Митри, старином су из Херцеговине, где су се звали Лаловићи. Славе Ђурђевдан. Сами Митрићи имају предање да су се раније презивали Огњеновићи, или Лаковићи.

На простору Старе Херцеговине има Лаловића, али они су N2 Бањани. За ову причу може бити интересантно презиме Лаовић (бележени и као Лаловићи). Лаовићи су иначе из околине Дробњака и Затарја.

Лаовићи – О овој породици сазнајемо из једне народне песме и предања, да је становала негде у Затарју. Пред крај 17. века Божо Лаовић је био војвода y Затарју. Он је био y завади с дробњачким капетаном Јованом Мандићем. Према народној песми Божо дигне чету, пређе Тару и дође чак у планину Ивицу, ту нападне на стоку Мандића. Посече Јовану два сина и оца, а сестру „резили" узевши јој капу с главе, која је била поткићена новцем. Због овог се Јован отсели у Рисан око 1684 год. Треће године сазнаде, да ће Божо ићи о Ђурђеву две у Превиш „У поди" својој ћери, коју беше удао за Милију Лазаревића. Одмах дигне чету и y Буковичкој Гори почека Божа и посече? Предање каже, да се брат Божов, Шћепан био оженио од Гркојевића из Превиша. Кад је ишао у тазбину о Ђурђеву дне, крсном имену Гркојевића, дочека га капетан Мандић с четом на Пушића Пољани у Ивици и посече. Још се прича, да би му Мандић тада поштедео живот, да није Шћепан с њим говорио с коња, не да је сјахао. Мислим, да су Лаовићи пореклом из Дробњака и да је њихова завада с Мандићима још отуда. Да су из Дробњака, да се претпоставити и по траговима, које су оставили у Дробњаку: код Жабљака се једно брдо зове „Лаовића Брдо", а више Брајковачв у Шаранцима има назив „Лаово Поље“. Чињеница, да су Лаовићи из Затарја ушли дубоко y Дробњак и у Ивици напали на Мандиће, посекли тројицу и одјавили стоку преко Таре и принудили капетана Јована да се пред њиховом силом за вазда уклони из Дробњака, доказује, да су тада Лаовићи били силни и бројни.

(Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини)

Намерно оставих читав чланак о Лаовићима, зато што опис овог сукоба са дробњачким Мандићима неодољиво подсећа на борбе између Дробњака и Крича, које осташе сачуване у народном предању.

Ово је онај општи, тзв. модални хаплотип Y22059. На 23 маркера, Митрићи имају потпуно поклапање са Гвоићима са Баније. Осим тога, имају велики број веома блиских поклапања широм српског етничког простора (-1, -2). Биће занимљиво ако се испостави да и Лаовићи поседују овакав хаплотип. То би био заправо први потенцијални Y22063 из Затарја. До сада у том крају није било сличних хаплотипова.
"Цитат: Небојша  децембар 28, 2019, 10:19:11 поподне



"Остао сам дужан рећи да Митрићи и Гвоићи деле мутацију 11 на маркеру 439, отуд потпуно поклапање. Када сам рекао да у том крају нема сличних хаплотипова, мислио сам на Затарје и потенцијалне Криче. У Дробњаку има Годијеља који на 17 маркера поседују такав хаплотип, али они су, према предању, усељеници у Дробњак из нешто јужнијих области (Катунска нахија, Црмница, крај 17. века)."
На основу књиге Јевта и Владимира Трифковића о  Сарајевској околини и личних сведочанстава знам. Да су Митрићи купили земљу од Тахир-бега Ченгића 1860, да су пре тога код њега радили рецимо десетак година и да су у Сарајевско поље дошли из Пресјенице(то је вероватно успутна станица између Босне и Херцеговине). Поменути аутори говоре о ранијем презимену Лаковић, легенда о баби(мајци)Митри подсећа на  Пиву, уредник пројекта намигује према Лаовићима(којих како сам схватио више нема). Видео сам овде слично презиме Лековић са из Годијеља са неком сличношћу. Чињенице и претпоставке које доносим; Тестирање ме упућује на Криче и Затарје, Ђурђевдан ме упућује на Дробњак, три моја претка носе име Ристо(рођ. 1911., 1892. и отприлике 1855.) који су рођени у Сарајевској регији. Тривко је вероватно  рођен у Пресјеници, а за Вучину не знам...Видим такође да су се женили изван те днк групе(Вујовић, Куљанин, Радојевић). У Херцеговини су били у 18 веку, одакле су дошли из данашље ЦГ, почетком 19. крећу ка Босни...Значи ја покушавам да откријем које је претходно презиме, имам почетну и завршну тачку, али тај херцеговачки прелаз остаје магловит. ...Свакако поздрављам све рођаке и уредништво пројкта ДНК

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #95 послато: Јануар 02, 2020, 09:38:51 пре подне »
На основу књиге Јевта и Владимира Трифковића о  Сарајевској околини и личних сведочанстава знам. Да су Митрићи купили земљу од Тахир-бега Ченгића 1860, да су пре тога код њега радили рецимо десетак година и да су у Сарајевско поље дошли из Пресјенице(то је вероватно успутна станица између Босне и Херцеговине). Поменути аутори говоре о ранијем презимену Лаковић, легенда о баби(мајци)Митри подсећа на  Пиву, уредник пројекта намигује према Лаовићима(којих како сам схватио више нема). Видео сам овде слично презиме Лековић са из Годијеља са неком сличношћу. Чињенице и претпоставке које доносим; Тестирање ме упућује на Криче и Затарје, Ђурђевдан ме упућује на Дробњак, три моја претка носе име Ристо(рођ. 1911., 1892. и отприлике 1855.) који су рођени у Сарајевској регији. Тривко је вероватно  рођен у Пресјеници, а за Вучину не знам...Видим такође да су се женили изван те днк групе(Вујовић, Куљанин, Радојевић). У Херцеговини су били у 18 веку, одакле су дошли из данашље ЦГ, почетком 19. крећу ка Босни...Значи ја покушавам да откријем које је претходно презиме, имам почетну и завршну тачку, али тај херцеговачки прелаз остаје магловит. ...Свакако поздрављам све рођаке и уредништво пројкта ДНК

Поздрав, роде

Нисам нигде литератури пронашао да се помињу Лаковићи у вези ових Митрића. Само Лаловићи, зато поменух оне Лаовиће из Затарја. Има Митрића и у Пиви, али они су огранак Огњеновића (Мратиње). Огњеновићи иначе спадају у старије родове, па самим тим могу бити интересантни.

"Митрићи. Живе расути у Аоњим Црквицама, Мратињу, Јеринићима, Гораноку, Брезнима, и у Барном доду. Y Пиви их је сада око 15 кућа, а прије рата бидо их је и више. Првобитно извориште им је Мратиње, одакде су се расељавади у остада седа, па их је раније бидо и у Бријегу. Они су једна грана Огњеновића из Мратиња и, као и они, сдавиди су Бурћевдан. Презиме су добиш по Митри, родом од негдашњих Кокановића, а удовици Стевана Аазова Огњеновића, који је имао синове: Марка, Ааза, Јакова и Петра. На Пданшшу пивоку населиди су се, око 1870., најприје браћа Шћепан и Тодор из Мратиња, купивши земљу у Панта Бабића. Године 1889, заједно са више кућа Огњеновића, одсеАИда се у Србију и једна кућа Мнтрића."

Говори се о сеоби ових Митрића у Србију, крајем 19. века. Не помиње се околина Сарајева. Презиме је матронимско, па то у старту отежава истраживање. Иначе је слава Ђурђевдан карактеристична и за већину припадника M205 из Затарја.

У сваком случају, ограничио би истраживање на област Пиве, Затарја и Дробњака. Мислим да ту лежи решење. Било би интересантно лоцирати матицу ових Митрића и због хаплотипа, који одудара од стандардних хаплотипова из Затарја, тј. више нагиње ка Y22063.

Ван мреже СИВИ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #96 послато: Јануар 02, 2020, 10:17:11 пре подне »
Пуно хвала. И раније сам се бавио Митрићима из Пиве, али нисам се могао повезати са тим понуђеним линијама. Овај днк резултат ме на неки начин удаљава од те везе, али ме приближава Затарју и Дробњацима. Евентуална промена презимена је интересантна, али то не могу да сазнам. Видим да је постојала пракса мешања и призећивања(домазети) што је у мом породичном предању врло непопуларно ;D. Иначе сви Митрићи које сам срео имали су причу о тој баби(мајциИ Митри. Но, тешко да је ту реч о истој особи, Генетска блискост са овим Гвоићима са Баније је интересантна у смислу трагања за заједничким претком. Иначе мој ђед није апострофирао било какав однос са тим простором. Помињао је Херцеговину. а највише чињеницу да смо староседеоци. Та реч је очигледно за њега имала велики значај, мада смо у Сарајевској регији можда 150 година били. Имаче ми за Славу спремамо ћешке, јело које се спрема када се оступана пшеница цео дан кува са ћуретином или пилетином. Служи се као прилог.  За то јело у мојим студентским данима знао је само колега из Доње Брезне, што је било интересантно.  Иначе сам написао песму Ђурђевдан у којој су сабрани и уметнички обрађени живописни утисци о атмосфери и обичајима тог празника. Наравно, једна од метафора је да смо се присечали тог усељеничког пута из ЦГ, док смо кували поменуто кешке(ћешке). Значи имам амбицију да кроз својеврсно присећање осветлим породичну историју и да јој дам човечанску и универзалну димензију. Дакле врло сам поносан на своје потенцијалне претке и све мотиве који граде мој садшљи лични, национални и људски идентитет. А он је свакако развојна категорија. Још једном поздрав и благодарност.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #97 послато: Јануар 02, 2020, 11:26:57 пре подне »
На основу књиге Јевта и Владимира Трифковића о  Сарајевској околини и личних сведочанстава знам. Да су Митрићи купили земљу од Тахир-бега Ченгића 1860, да су пре тога код њега радили рецимо десетак година и да су у Сарајевско поље дошли из Пресјенице(то је вероватно успутна станица између Босне и Херцеговине). Поменути аутори говоре о ранијем презимену Лаковић, легенда о баби(мајци)Митри подсећа на  Пиву

Једно слово мења све. :) Како је дело Владимира Трифковића старије, може се узети да је старије презиме Митрића гласило Лаковић. У Херцеговини је Лаковића било у Зупцима (Требиње). Славе Ђурђевдан и сматрају се једном од најстаријих породица у том крају. Од њих воде порекло и Јелићи. Проблем је што су ови други тестирани и нису иста хаплогрупа као Митрићи.

Са друге стране, занимљиво је једно предање о овим Лаковићима-Јелићима, које преноси А. Лубурић (Дробњаци)

Лаковићи – Породица Јелића, која станује у Орашју y Зупцима код Требиња, тврди да се доселила из Дробњака и да се тамо прозивала Лаковићима. Њихово досељавање из Дробњака било је, по моме рачунању. пре 1600 г. Лаковићи, се прво населе y Богојевић Селу. Један је Лаковић био у пратњи Св. Василија Острошког, кад је овај прелазио из Требиња у Никшић око 1650 г. С њима су у Богојевић —Селу становали муслимани Зупчевићи. Један од њих насрне на част једне невесте Лаковића. Ова га убије у одбрани части. Због тога се разбеже Лаковићи. Попови: Иван и Мартин оду не знамо куда, а тако и други. Остане ту само једна удовИца, Јела, са троје мушке дечице. По њој се и прозову Јелићима. Ови доцније пређу у село Орашје.

Ако постоји нека даља веза са Дробњацима, није искључена ни ова опција, али би требало још тестирања. Углавном, хаплотип Митрића више упућује на простор Источне Херцеговине, него на Затарје. Мада, ако би овде било неке везе, онда би то значило да је Затарје старија матица и ових M205 из Источне Херцеговине.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #98 послато: Јануар 02, 2020, 11:33:49 пре подне »
Једно слово мења све. :) Како је дело Владимира Трифковића старије, може се узети да је старије презиме Митрића гласило Лаковић. У Херцеговини је Лаковића било у Зупцима (Требиње). Славе Ђурђевдан и сматрају се једном од најстаријих породица у том крају. Од њих воде порекло и Јелићи. Проблем је што су ови други тестирани и нису иста хаплогрупа као Митрићи.

Са друге стране, занимљиво је једно предање о овим Лаковићима-Јелићима, које преноси А. Лубурић (Дробњаци)

Лаковићи – Породица Јелића, која станује у Орашју y Зупцима код Требиња, тврди да се доселила из Дробњака и да се тамо прозивала Лаковићима. Њихово досељавање из Дробњака било је, по моме рачунању. пре 1600 г. Лаковићи, се прво населе y Богојевић Селу. Један је Лаковић био у пратњи Св. Василија Острошког, кад је овај прелазио из Требиња у Никшић око 1650 г. С њима су у Богојевић —Селу становали муслимани Зупчевићи. Један од њих насрне на част једне невесте Лаковића. Ова га убије у одбрани части. Због тога се разбеже Лаковићи. Попови: Иван и Мартин оду не знамо куда, а тако и други. Остане ту само једна удовИца, Јела, са троје мушке дечице. По њој се и прозову Јелићима. Ови доцније пређу у село Орашје.

Ако постоји нека даља веза са Дробњацима, није искључена ни ова опција, али би требало још тестирања. Углавном, хаплотип Митрића више упућује на простор Источне Херцеговине, него на Затарје. Мада, ако би овде било неке везе, онда би то значило да је Затарје старија матица и ових M205 из Источне Херцеговине.

Предања старих зубачких породица (самим тим и Јелића) о поријеклу из разних крајева Црне Горе, не треба узимати озбиљно, јер су их генетички резултати већ сад оповргли. Мислим прије свега на породице које су I2-PH908. У времену распада старих кнежинских самоуправа крајем 17. вијека, изгубила се и свијест о заједничком поријеклу  зубачких братства,а ушле су у оптицај "урбане легенде" о поријеклу из Црне Горе.

Ван мреже СИВИ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2020
« Одговор #99 послато: Јануар 02, 2020, 03:16:33 поподне »
Не знам. Постоје непознанице. А најважнија је та о промени презимена, по мени. Можда постоји и нека тајна. Нове информације ће ваљда бацити јаче светло. Позз