Аутор Тема: Колонизација Војводине након Другог светског рата  (Прочитано 6372 пута)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #40 послато: Август 01, 2020, 10:41:37 пре подне »
Било је и муслимана али не у значајном броју.Било их је из пријепољског краја у Банатском Брестовцу...
Мислим да Муслимана има и у Плавни на Дунаву код Бача, такође колонисти

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #41 послато: Август 01, 2020, 12:44:25 поподне »



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #42 послато: Август 01, 2020, 01:04:44 поподне »


Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.

Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #43 послато: Август 01, 2020, 02:28:03 поподне »
За муслимане нисам знао, мислио сам да су касније појединачне миграције.
За Хрвате сам претпостављао да их има, али нисам знао у којим местима и одакле су.

S obzirom da ih kod nas u Vrbasu ima dosta rekao bih da je tu bilo neke organizacije, ali ja nisam čuo o kom organizovanju je reč.

Украјинци су колонизовани у мањем броју и доста раштркано: у Руском Селу, Новим Козарцима, Крајишнику, а у Бачкој у Будисави, Ковиљу, Каћу, Бачком Јараку, Змајеву, Раткову и нешто мало у Срему.
Међутим изгледа да је знатно већи број долазио касније у самосталној организацији. Од њих би требало да потичу Украјинци у Митровици, Инђији и Кули



Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.

Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.

Одлична карта. Претпостављам да би гушћа била мање прегледна, али штета што нису додата бар још нека колонистичка села у Банату, Барања и Срем.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #44 послато: Август 01, 2020, 02:37:41 поподне »
Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:

Војвођанска насеља према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981
, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 85.


Срезови и демографски  рејони бивше Југославије према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981
, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 64.
« Последња измена: Август 01, 2020, 02:41:37 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #45 послато: Август 01, 2020, 03:25:08 поподне »
Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:

Одлично.  :)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #46 послато: Август 01, 2020, 06:01:11 поподне »
У јужнобанатском округу, струја из Македоније населила је Глогоњ, Јабуку и Качарево. У Качареву су 1971. чинили око 41% становништва. Данас их има 19-20%. Трифуноски је забележио да је било око 100 домаћинстава пореклом из Горње Пчиње. Осим тога, било је и досељеника из Поречја (Западна Македонија). Срби, илити динарска досељеничка струја (нису се сви досељеници из Македоније декларисали као Македонци), чини 66% укупног становништва. Највише је, по мојој процени, Личана и Далматинаца, затим следи струја из Босанске Крајине, а има и нешто мало Црногораца и Херцеговаца. 

Што се односа тиче, мени су лично увек деловали хармонично. Или је то зато што нисам превише обраћао пажњу. Некако се временом направио јужноморавско/вардарски-динарски микс који је функционисао добро. Поделе, барем те врсте, нису истицане. Мада се стиче утисак да су Крајишници гласнији и увек на високим положајима у друштву. Можда је то само због звучнијих презимена (Гаргента, Рашета, Ћук, итд). ;) Кажу, а то је и за очекивати, да је било одређеног анимозитета према Македонцима од стране Крајишника. Сећам се да су их звали Чокалијама.

У последње време начух да су у одређеним институцијама заступљенији Македонци. Или је дошло њихово време, или су они заправо владали из сенке све време. :) А може бити да је у питању "динарска лењост".

Мени је друга ствар занимљива овде. Иако су Крајишници апсолутна већина у селу, чини ми се да дијалекат више нагиње ка југу. Дакле досељеници нису успели да наметну свој дијалекат, већ се могу затећи "чисти" Крајишници који причају готово призренско-јужноморавским. Иако нисам лингвиста ни у покушају, ово је вероватно природан процес. Дијалекат досељеника из Македоније лакше се утопио у тај неки шумадијско-војвођански, који у јужним крајевима Баната, чини се, нагиње ка косовско-ресавском. Динарски досељеници нису значајније утицали на дијалекат. Она изворна динарска ијекавица могла се чути само код старијих људи (наши ђедови) и каснијих досељеника (рођака) из Крајине (након Олује, 1995).

Песма о Качареву
<a href="https://www.youtube.com/v/hB4mBQToMfA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hB4mBQToMfA</a>

Музика/ритам свакако више нагиње ка југу и Македонији, али певач ми звучи као да је из Крајине. То је тај микс о којем сам причао. :D
« Последња измена: Август 01, 2020, 10:51:48 поподне Небојша »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #47 послато: Август 01, 2020, 06:14:22 поподне »
У овом прилогу тренер Јединства из Качарева има акцент као Дарко Панчев или Бошко Ђуровски кад причају српски :)
TV Pančevo -"Jedinstvo" iz Kačareva ubedljivo protiv Gaja
<a href="https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s</a>
« Последња измена: Август 01, 2020, 06:21:35 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #48 послато: Август 01, 2020, 07:10:57 поподне »

Мени је друга ствар занимљива овде. Иако су Крајишници апсолутна већина у селу, чини ми се да дијалекат више нагиње ка југу. Дакле досељеници нису успели да наметну свој дијалекат, већ се могу затећи "чисти" Крајишници који причају готово призренско-јужноморавским. Иако нисам лингвиста ни у покушају, ово је вероватно природан процес. Дијалекат досељеника из Македоније лакше се утопио у тај неки шумадијско-војвођански, који у јужним крајевима Баната, чини се, нагиње ка косовско-ресавском. Динарски досељеници нису значајније утицали на дијалекат. Она извора динарска ијекавица могла се чути само код старијих људи (наши ђедови) и каснијих досељеника (рођака) из Крајине (након Олује, 1995).

На опадање ијекавице је свакако морао утицати школски систем и медији, који су у Војводини, нормално, екавски. Слично као што се постепено губила и губи ијекавица у (југо)западној Србији. Имам утисак и да су се колонисти (нарочито млађи) трудили да се што пре уклопе у нову средину, па је и то убрзало процес, као и слабљење веза са матицом. Све у свему иде у прилог твом утиску да није било подела међу колонистима.

Ево карата које је поставио Душан у бољем квалитету:

Војвођанска насеља према броју спољних колониста
Извор: Бранислав С. Ђурђев, Послератно насељавање Војводине : методи и резултати демографске анализе
насељавања Војводине у периоду 1945-1981
, Матица српска, Нови Сад, 1995, стр. 85.

Шта је са Инђијом и Бешком на овој карти? јесу ли Кордунаши и Далматинци дошли у колонизацији или мало касније? Колико видим Нова Пазова и Н. Бановци су означени као насељени народом из Хрватске и уже Србије, а Путинци из више покрајина.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #49 послато: Август 01, 2020, 07:25:35 поподне »
У овом прилогу тренер Јединства из Качарева има акцент као Дарко Панчев или Бошко Ђуровски кад причају српски :)
TV Pančevo -"Jedinstvo" iz Kačareva ubedljivo protiv Gaja
<a href="https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DySeCjfeh_I&amp;t=29s</a>

О томе причам. Овај је додуше екстреман, Крајишници мало нагињу само. Мада последњих 50 година има пуно мешаних породица, али је акценат доминантно такав. Не знам ни како бих га окарактерсао. Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)

Чучук презиме. Чучуци могу бити Паштровићи. До нас су живели Грацуни, такође Паштровићи (Бечићи, као и Чучуци). Десно од нас су Личани Мандићи из Јошана, касније, испоставиће се, и блиски ДНК рођаци (J2b-M205).

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #50 послато: Август 01, 2020, 07:48:24 поподне »
Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #51 послато: Август 01, 2020, 08:03:58 поподне »
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.

Нисам стручан, али не бих рекао. Овај има још јужнији призвук. :) На крају се све то вероватно лепо уклапа у шумадијско-војвођански. Постоје варијације, у зависности од тога која је струја населила који крај. Видимо да је Војводина веома шаролика по том питању, па верујем да ово није издвојен случај. Ту близу јесте граница са смедеревско-вршачким говорима, али мислим да то није тај поддијалекат.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #52 послато: Август 01, 2020, 08:08:54 поподне »
Смедеревско-вршачки? Неки држе да је засебан дијалект, а неки да је део косовско-ресавског. Говори се у Ковину, Белој Цркви, Вршцу и околини, што се Баната тиче. Не знам како се прича у околини Панчева, нисам никада ишао на тај крај нити познајем људе одатле, само претпостављам.

Мислим да је тај дијалекат теже препознатљив јер је као оригинални дијалекат Београда вјероватно доста ближи стандарду него неки други косовско-метохијски дијалекти. Код Окуке видим да је као узорак за овај дијалекат узет говор Срба из Радимне на Дунаву у румунском дијелу Баната.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #53 послато: Август 01, 2020, 08:50:26 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/0zoovix8cn8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/0zoovix8cn8</a>

Да не отварам тему о дијалектима, пошто видим да немамо. Овде има неких примера како се говори у Качареву. Први саговорник, Стоицов (вероватно пореклом из Македоније), има типичан акценат за становнике таквог порекла. Мада, ни остали не одударају превише. Други саговорник, Мишљанов (неки залутали Лала), већ говори шумадијско-војвођанским. И на краjу госпођа Славица је вероватно родом из Крајине. Углавном, када се сударе сви ти дијалекти (источнохерцеговачки, јужноморавски, итд), вероватно се "добије" неки просечни шумадијско-војвођански. :) 


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #54 послато: Август 01, 2020, 10:42:10 поподне »
Моје село је колонизовано након 1. Светског рата, па је било мало више времена да се нагласак слегне и примени на читаво становништво села. Читава једна генерација више. Нагласак је баш онакав какво је и становништво села; највише подсећа на херцеговачки, али има и јаких примеса босанског, крајишког, црногорског, лалинског, као и стандардног недијалекатског српског под утицајем средстава јавног информисања. Екавицом се говори, и јаааако ретко се среће неко ко и даље говори ијекавицом; можда неколико најстаријих становника села.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #55 послато: Август 03, 2020, 09:50:16 пре подне »
О томе причам. Овај је додуше екстреман, Крајишници мало нагињу само. Мада последњих 50 година има пуно мешаних породица, али је акценат доминантно такав. Не знам ни како бих га окарактерсао. Нека мешавина призренско-јужноморавског и шумадијско-војвођанског(?)

Чучук презиме. Чучуци могу бити Паштровићи. До нас су живели Грацуни, такође Паштровићи (Бечићи, као и Чучуци). Десно од нас су Личани Мандићи из Јошана, касније, испоставиће се, и блиски ДНК рођаци (J2b-M205).
Презиме је Чучак, не Чучук, водитељка погрешно изговорила

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #56 послато: Август 03, 2020, 10:10:28 пре подне »
Презиме је Чучак, не Чучук, водитељка погрешно изговорила

Чучаци су вероватно Крајишници, на шта и име Симо упућује :) (Далмација, Лика).

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #57 послато: Август 03, 2020, 01:35:30 поподне »
Чучаци су вероватно Крајишници, на шта и име Симо упућује :) (Далмација, Лика).
Имао сам у војсци једног друга из Санског Моста, презиме Чучак.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #58 послато: Август 03, 2020, 11:21:36 поподне »
Занимљива прича о колонизацији грчких комуниста и њихових породица у Буљкес (данашњи Маглић).

И на Википедији постоји чланак о томе.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Јанбо

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #59 послато: Август 04, 2020, 07:46:53 поподне »


Ова карта је рађена за уџбеник географије, по мојим инструкцијама.

Било је много детаљније и гушће, али је морало да се разреди на крају.

Наш дрнишки крај није ишао баш нешто много као колонисти?
Јесу одлазили свуда и УК, и УСА, АУС, Немачка, али то су ови са ЈВуО, и касније класични гастарбајтери. Било их је доста што су отишли у Шид, али мислим да то није баш 45. него касније. А има неких који су свакако били у Шиду пре Др.св. рата јер има биста народног хероја Лазара Бибића.