Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

Ђенић је урадио тест код yseq-а. Резултат је Z17855   ChrY   18102497   18102497   G-.
Пошто је његов хаплотип на 17 упоредивих маркера има 2 разлике од Девића велике су шансе да је S17250.

Лепа вест.
Ништа, радимо даље тест на 17250.

[Jelic]

Ђенић је урадио тест код yseq-а. Резултат је Z17855   ChrY   18102497   18102497   G-.
Пошто је његов хаплотип на 17 упоредивих маркера има 2 разлике од Девића велике су шансе да је S17250.

Да, S17250 је следеће шта би Ђенић требао гађати.

[...]

Да, S17250 је следеће шта би Ђенић требао гађати.

Наручићемо ускоро!

[Nebo]

Чим пре! 

[Nebo]

Ништа, радимо даље тест на 17250.

Наручио Владица. Биће, надам се, ускоро.

[Nebo]

Да напоменем да у златарском селу Негбина, одакле су Ђенићи, живе још три њима сродна рода (по мушкој линији), и то су: Илићи, Перишићи и Недићи. Они су заједничког порекла од досељеника из Дробњака. Тако да са резултатом Ђенића, највероватније имамо резултат и за ове родове.

Премда, према досадашњем искуству са неким братствима, можда би требало имати још по неки резултат из овог братства да би се могао извући коначан закључак.

[Селаковић]

Да напоменем да у златарском селу Негбина, одакле су Ђенићи, живе још три њима сродна рода (по мушкој линији), и то су: Илићи, Перишићи и Недићи. Они су заједничког порекла од досељеника из Дробњака. Тако да са резултатом Ђенића, највероватније имамо резултат и за ове родове.

Премда, према досадашњем искуству са неким братствима, можда би требало имати још по неки резултат из овог братства да би се могао извући коначан закључак.

Чисто због бројности, наводим детаље из тефтера пореских глава из 1835:

1.Јевђеније Ђенић, кмет
Милош брат
19. Иван Перишић
Танасије син
20. Илија Перишић
21. Мијаило Ђенић
22. Милисав Ђенић
23. Арсеније Ђенић
24. Вук Ђенић
28. Јово Илић
Мијаило син
32. Симо Илић


Недићи се не спомињу.

[Jelic]

Ракић, старије презиме Бајиновић, Св. Агатоник, Дашиновац, Медвеђа, Горња Јабланица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, од вредности које одступају од модала издваја се ниска 11 на 439. Због те вредности би можда могао припадати грани PH908>A13912 којој припадају Јурковић и Раднић.

Према предању, Ракићи су се у Дашиновац доселили из околине Истока у Метохији крајем 19. века. Помиње се и то да су можда даљим пореклом из Шекулара или Велике у Полимљу.

[Црна Гуја]

Елез, Матијевдан, Крбљине, Калиновик, даљим пореклом из Бањана

Припада хаплогрупи R1a-YP4278, роду Шаренаца. Са Елезовићем из Бањана разликује се на само 1 од 23 маркера, па нема сумње да су јако близак род. Има потпуно поклапање на 19 маркера са Стајићем из Грабовице код Невесиња, а јако блиски су му још Цветковић (1/19), Шаренац и Ивковић (1/18) и Тошковић (3/23).

[Nebo]

Ракић, старије презиме Бајиновић, Св. Агатоник, Дашиновац, Медвеђа, Горња Јабланица
Припада хаплогрупи I2-PH908.

Видим да се Војиненад (преко кога је Ракић тестиран) није оглашавао, па, с обзиром да сам упознат, да напишем следеће:

Тестирани је оставио податак да је од Ба(ј)иновића, код Медвеђе. Братство има ужа презименима Ба(ј)иновић, Јовић и Ракић.

После 1878. у Медвеђу су дошли из Метохије, где су дошли почетком 19. века. Ранија слава била им је Свети Никола.
У Метохију су се доселили око 1800. године, из Шекулара, а у предању је остао и детаљ да су стигли са Чакора.
О даљој старини имају различите верзије предања, нпр. о пореклу из Куча, итд.

Сравњивао сам најпре резултат са онима из Велике, али не бих рекао да имају превише блискости. Исто важи и за тестиране који славе Светог Агатоника.

Оно што могу да закључим, с обзиром на детаље из предања о Шекулару, Чакору, Кучима, је - да је вероватно порекло овог рода негде у Горњем Полимљу. Сеоба у Метохију почетком 19. века је вероватна само у изузетним околностима, нпр. због крви, јер у овом периоду није баш било исељавања из Горњег Полимља у Метохију, с обзиром на стање на Балкану, уочи Првог србског устанка, па тако све до 1830-их. Или је сеоба Баиновића била раније (18. век), или касније (од 1830-их), или их је нека велика мука натерала да се преселе у тада турску Метохију у најнезгодније време.

Сеоба је могла ићи преко Чакора, или са приврменим задржавањем у Шекулару.

Славу Свети Агатоник у Шекулару нико не слави (нити се ова слава памти као крсно име неког рода), али и данас један род слави Никољдан, а то су братоношки Балевићи у Ораху, од досељеника с краја 18. века. С обзиром на хаплогрупу утврђену код Ракића и ону коју смо до сада претпоставили као хаплогрупу главног дела братоношког племена, не бих рекао да постоји веза.

[Милош]

Видим да се Војиненад (преко кога је Ракић тестиран) није оглашавао, па, с обзиром да сам упознат, да напишем следеће:

Тестирани је оставио податак да је од Ба(ј)иновића, код Медвеђе. Братство има ужа презименима Ба(ј)иновић, Јовић и Ракић.

После 1878. у Медвеђу су дошли из Метохије, где су дошли почетком 19. века. Ранија слава била им је Свети Никола.
У Метохију су се доселили око 1800. године, из Шекулара, а у предању је остао и детаљ да су стигли са Чакора.
О даљој старини имају различите верзије предања, нпр. о пореклу из Куча, итд.

Сравњивао сам најпре резултат са онима из Велике, али не бих рекао да имају превише блискости. Исто важи и за тестиране који славе Светог Агатоника.

Оно што могу да закључим, с обзиром на детаље из предања о Шекулару, Чакору, Кучима, је - да је вероватно порекло овог рода негде у Горњем Полимљу. Сеоба у Метохију почетком 19. века је вероватна само у изузетним околностима, нпр. због крви, јер у овом периоду није баш било исељавања из Горњег Полимља у Метохију, с обзиром на стање на Балкану, уочи Првог србског устанка, па тако све до 1830-их. Или је сеоба Баиновића била раније (18. век), или касније (од 1830-их), или их је нека велика мука натерала да се преселе у тада турску Метохију у најнезгодније време.

Сеоба је могла ићи преко Чакора, или са приврменим задржавањем у Шекулару.

Славу Свети Агатоник у Шекулару нико не слави (нити се ова слава памти као крсно име неког рода), али и данас један род слави Никољдан, а то су братоношки Балевићи у Ораху, од досељеника с краја 18. века. С обзиром на хаплогрупу утврђену код Ракића и ону коју смо до сада претпоставили као хаплогрупу главног дела братоношког племена, не бих рекао да постоји веза.

Oви пoдaци мe тepajу нa paзмишљaњe дa Paкићи имajу вeзe ca Цуpaцимa из Бaбинoг Mocтa кoд Пpиштинe и Нoвoг Ceлa Maђунcкoг кoд Вучитpнa. Цуpaци cлaвe Cв. Aгaтoникa, кaжу дa cу нeкaд cлaвили Никoљдaн, a дoшли cу из Meтoxиje. Имajу oдceљeнe у Toплици и Jaблaници.

http://www.poreklo.rs/2014/06/08/poreklo-prezimena-selo-babin-obilic-kim/

http://www.poreklo.rs/2014/09/17/poreklo-prezimena-selo-novo-selo-madjunsko-vucitrn/

 Нe знaм кoликo je пpeдaњe кoд Paкићa jaкo, aли миcлим дa je у питaњу вeзивaњe зa нeкa jaчa плeмeнa и бpaтcтвa...

[serbsky]

Велики поздрав свима! Ја сам тај Ракић, само да се захвалим небу и војиненаду. Додао бих да је до 1999. Баиновића било у Мојстиру крај Истока, у Метохији, одакле су и кренули ка Топлици и Медвеђи (Горњој Јабланици) након 1878, а одатле даље. Било да имамо нова презимена, или то старо, сви славимо Св. Агатоника и Св. Јакова Персијанца(као малу славу) и делимо причу о пореклу,као и ону о старој слави Св. Никола и разлогу зашто је промењена. Нико не зна која је етимологија старог презимена, помиње се нека прича о селу Баине крај Никшића и кумству с Брајковићима, али нисам пронашао податак да то село и постоји. Надам се да ће бити и неких поклапања како пројекат даље буде одмицао и самим тим нових открића.

[vojinenad]

Велики поздрав свима! Ја сам тај Ракић, само да се захвалим небу и војиненаду. Додао бих да је до 1999. Баиновића било у Мојстиру крај Истока, у Метохији, одакле су и кренули ка Топлици и Медвеђи (Горњој Јабланици) након 1878, а одатле даље. Било да имамо нова презимена, или то старо, сви славимо Св. Агатоника и Св. Јакова Персијанца(као малу славу) и делимо причу о пореклу,као и ону о старој слави Св. Никола и разлогу зашто је промењена. Нико не зна која је етимологија старог презимена, помиње се нека прича о селу Баине крај Никшића и кумству с Брајковићима, али нисам пронашао податак да то село и постоји. Надам се да ће бити и неких поклапања како пројекат даље буде одмицао и самим тим нових открића.

Ако можеш укратко опиши и разлог због чега су променили славу св. Никола и узели да славе св. Агатоника.

[serbsky]

Наводно су мушкарци кренули у набавку пред славу, био мраз и велики снег, у планини их је ухватила вејавица и сви су се заледили, после тога су променили славу. Ништа релевантно што би могло да се искористи за истраживање порекла.

[Nebo]

Велики поздрав свима! Ја сам тај Ракић, само да се захвалим небу и војиненаду.

Поздрав, сербски, добро нам дошао!

[rugovac]

Мислим да је Небо одлично оценио и дао вероватно тачан пут ове фамилије од ЦГ преко Метхохије до Јабланице.

Као и скоро сви Срби из Подгора су сигурно досељени однекуд из Полимља. Вероватно јачањем Васојевића или због крви су морали да одселе у Подгор. Све фамилије које су доселиле у 18 веку имале су довољно времена да се развију и оснаже чему је погодовало да у то време и исламизација код Албанаца је била тек почела а и није било сукоба око земље јер је било слабо насељено.

[Милош]

Мислим да је Небо одлично оценио и дао вероватно тачан пут ове фамилије од ЦГ преко Метхохије до Јабланице.

Као и скоро сви Срби из Подгора су сигурно досељени однекуд из Полимља. Вероватно јачањем Васојевића или због крви су морали да одселе у Подгор. Све фамилије које су доселиле у 18 веку имале су довољно времена да се развију и оснаже чему је погодовало да у то време и исламизација код Албанаца је била тек почела а и није било сукоба око земље јер је било слабо насељено.

Дa и ja миcлим дa je тo пpeд-вacojeвcкo cтaнoвништвo Пoлимљa. Cличнo кao и кoд нeкиx дpугиx poдoвa из тoг кpaja кojи cу ce вeзивaли зa jaчa бpaтcтвa и плeмeнa, кaкo би ce зaштитили oд jaчиx и opгaнизoвaниjиx Вacojeвићa, aли и Tуpaкa. Moгућe дa cу дoшли и пpeкo Штaвицe. И дaљe миcлим дa cу poд ca Цуpaцимa. Имa jeдaн кojи je у "пaкeту" нaкoн Xepцeгoвaцa, пa ћeмo видeти.

[Nebo]

Чисто због бројности, наводим детаље из тефтера пореских глава из 1835:

1.Јевђеније Ђенић, кмет
Милош брат
19. Иван Перишић
Танасије син
20. Илија Перишић
21. Мијаило Ђенић
22. Милисав Ђенић
23. Арсеније Ђенић
24. Вук Ђенић
28. Јово Илић
Мијаило син
32. Симо Илић


Недићи се не спомињу.

Недићи су каснији огранак, требало би да су од Перишића.

На основу овога што је Селак поставио, и других података, може се отприлике реконструисати прича о овим негбинским родовима:

Средином 18. века из Дробњака су досељена два брата у Негбину. Од првог су Ђенићи, од другог Перишићи, Недићи и Илићи. Видимо да је 1835. године кмет био Јевђеније Ђенић. Он би требало да је унук једног од оне двојице браће. И, изгледа да је носио ђедово име - Јевђеније. Од њега (ђеда) потиче и презиме: Јевђеније - Ђено, по томе - Ђенићи.

(ово је, понављам, могућа реконструкција, на основу података којима располажем; верујем да негде постоји неко ко има родослов овог братства)

Једина празнина је што не знам од којег дробњачког рода потичу. Временски, отац оне двојице браће досељене у Негбину, вршњак је Ћетков, родоначелника шекуларских Ћетковића. Уколико се испостави да су Ђенићи позитивни на 17250 (а можда одемо у тестирању и дубље), они би могли бити припадници истог рода.

Морам да приметим да је већина имена из арачког тефтера 1835, јако заступљена и у родослову Ћетковића (Илија, Периша, Иван, Мијаило, Милисав, Арсеније, Вук, Симо). Јевђенија, додуше, немамо ни једног.

[Jelic]

Глишић, Ћириловдан, Брђани, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855 роду Љешњана Војинића. Може се рећи да Глишић има модални хаплотип за овај род, јер се на 23 маркера у потпуности поклапа са Вуковићем из Вељег Дубоког у Ровцима, као и на упоредивих 18 маркера са Радовановићем из Мркоња код Медвеђе (Радовановићи су у ствари огранак братства Јоковић из села Лијешње у Ровцима).

О даљем пореклу Глишића је записано следеће:

"Глишићи су велика и стара фамилија. У Брђане су дошли из села Горобиља које се налази на реци Ђетињи, недалеко од Пожеге према Ариљу. Доселили су се на самом почетку 19. века, негде пред почетак Карађорђевог устанка. Славе Св. Кирила Словенског - Кириловдан (27/14. фебруара). Према предању потомака ове фамилије, у Брђане су дошла браћа Глигорије-Глишо и Божо и населили су се један на једном а други на сасвим другом крају села. Наиме, прича каже да се првобитно Божо настанио у пределу Рожња, а Глигорије у подножју Вујна и да су се после извесног времена заменили, наводно, да Божо није могао да изађе на крај са раније досељеним суседима у овом крају. Коначно, Глигорије се настанио на падинама планине Рожањ, на осунчаној греди, касније познатој као Глишића брдо. Први суседи ове фамилије били су Бошњаци (Бошњаковићи и Спасојевићи) а нешто касније и Ћурчије (Ћурчићи). Живели су комшијским животом, у слози и разумевању. Поуздано се зна да су се Глигорије и Божо пре доласка у Брђане, у Горобиљу, презивали Глишићи. Међутим, по свему судећи, ради затирања трага "успут" су променили презиме у Јаћимовићи. О томе сведоче писани трагови и надгробни споменици. После извесног времена, претпоставља се одмах после 1815. године, Глигоријеви потомци ће вратити своје првобитно презиме - Глишић, а Божови потомци ће једно време мењати презиме (Веселиновићи па Павловићи), а потом - по старом Божу, узети презиме Божовићи, и до дан данас га задржати. Тако су од два брата настале две фамилије - Глишићи и Божовићи. Славе исту славу и, по правилу, не орођују се."

С обзиром на то да је и Божовић из Брђана тестиран и да се на 23 упоредива маркера од Глишића разликује на 2, може се рећи да је ово предање прилично потврђено. Такође је и показатељ да се и код неких не тако старих родова могу појавити разлике на малом броју маркера. Такође, са овим резултатом је потврђено да Божовићи и Глишићи из Брђана дефинитивно припадају роду Љешњана Војинића.

[vojinenad]

Глишић, Ћириловдан, Брђани, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855 роду Љешњана Војинића. Може се рећи да Глишић има модални хаплотип за овај род, јер се на 23 маркера у потпуности поклапа са Вуковићем из Вељег Дубоког у Ровцима, као и на упоредивих 18 маркера са Радовановићем из Мркоња код Медвеђе (Радовановићи су у ствари огранак братства Јоковић из села Лијешње у Ровцима).

О даљем пореклу Глишића је записано следеће:

"Глишићи су велика и стара фамилија. У Брђане су дошли из села Горобиља које се налази на реци Ђетињи, недалеко од Пожеге према Ариљу. Доселили су се на самом почетку 19. века, негде пред почетак Карађорђевог устанка. Славе Св. Кирила Словенског - Кириловдан (27/14. фебруара). Према предању потомака ове фамилије, у Брђане су дошла браћа Глигорије-Глишо и Божо и населили су се један на једном а други на сасвим другом крају села. Наиме, прича каже да се првобитно Божо настанио у пределу Рожња, а Глигорије у подножју Вујна и да су се после извесног времена заменили, наводно, да Божо није могао да изађе на крај са раније досељеним суседима у овом крају. Коначно, Глигорије се настанио на падинама планине Рожањ, на осунчаној греди, касније познатој као Глишића брдо. Први суседи ове фамилије били су Бошњаци (Бошњаковићи и Спасојевићи) а нешто касније и Ћурчије (Ћурчићи). Живели су комшијским животом, у слози и разумевању. Поуздано се зна да су се Глигорије и Божо пре доласка у Брђане, у Горобиљу, презивали Глишићи. Међутим, по свему судећи, ради затирања трага "успут" су променили презиме у Јаћимовићи. О томе сведоче писани трагови и надгробни споменици. После извесног времена, претпоставља се одмах после 1815. године, Глигоријеви потомци ће вратити своје првобитно презиме - Глишић, а Божови потомци ће једно време мењати презиме (Веселиновићи па Павловићи), а потом - по старом Божу, узети презиме Божовићи, и до дан данас га задржати. Тако су од два брата настале две фамилије - Глишићи и Божовићи. Славе исту славу и, по правилу, не орођују се."

С обзиром на то да је и Божовић из Брђана тестиран и да се на 23 упоредива маркера од Глишића разликује на 2, може се рећи да је ово предање прилично потврђено. Такође је и показатељ да се и код неких не тако старих родова могу појавити разлике на малом броју маркера. Такође, са овим резултатом је потврђено да Божовићи и Глишићи из Брђана дефинитивно припадају роду Љешњана Војинића.

Ретка слава Ћириловдан која се јавља код потомства кнеза Богдана Војинића као главна слава или као преслава, представља веома битан фактор у доношењу закључака за неке породице за које постоји индиција или предање да воде порекло од Љешњана да ли је то заиста тако. Када се уз све то дода још и евентуално предање и на све то још и потврда у смислу днк анализе, онда дилеме нема. Једина дилема када су Глишићи и Божовићи у питању је та да ли су они заиста од оне гране Љешанских братстава која се разгранала у Горњоморачком селу Старче, како се то доста несигурно помиње у њиховом предању, или су ипак од гране Љешањана који су из матице овог рода из села Лијешње у Ровцима, на шта указује поклапање вредности маркера са тестираним појединцима који припадају овој грани, као и чињеница да славе баш Ћириловдан  (27/14. фебруар), стару славу Љешњана коју су славили све до из предања познатог случаја када су због убиства Турака на слави одлучили да је промене, а неки од огранака је и данас славе.