Аутор Тема: Срби у Будиму  (Прочитано 12478 пута)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Срби у Будиму
« послато: Јун 18, 2017, 03:00:51 поподне »
Данас са Пештом чини главни град Мађарске док се у неким другим временима,конкретно након Велике Сеобе 1690.године сматрао за један од највећих културних и историјских центара Срба ван матице уз још неколико градова-Арад и Темишвар рецимо.
Некада је у њему постојао део града насељен Србима који се звао Табан(Daban)- Rácváros што сведочи о обиму наше присутности на тим просторима.
За Будим постоји прича да је био насељен Србима и пре Велике Сеобе ,наравно не у том броју као након тог догађаја.
Са Чарнојевићем је дошло народа из разних крајева,од Старе Србије и Космета,Црне Горе и Херцеговине,Поморавља ,Шумадије и а каже се да је и велики број Банаћана управо избегао у Будим 1690.године.
Будимлије су такође повезане и са формирањем Поморишке војне Крајине 1702/3.године када је један део пресељен у следећа места:Арад 373, Глоговац 33,Мондорлак 33,Надлак 215,Павлиш 90,Печка 215,Семлак 136,Чанад 136,Шејтин 33,Шољмош 111(Формирање Поморишке војне границе-Душан Поповић Срби у Банату у 18.веку).

Тему ћу отворити са пописима Срба из Будима 1696/7.године, 1702,1705/6. и 1720.године(из књиге Душана Поповића Срби у Будиму).
Ово је први попис из 1696/7.године са мађарског сајта.
https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc007_no042/?list=eyJxdWVyeSI6ICJidWRhICJ9

Други део је из књиге Срби у Будиму од Душана Ј. Поповића
https://s25.postimg.org/p89qfq9en/19239745_1307967845986450_2057887811_n.jpg
https://s25.postimg.org/6rjx2niu7/19389830_1307968009319767_1199736134_n.jpg
https://s25.postimg.org/de1zi3b4v/19369699_1307968169319751_444843671_n.jpg
https://s25.postimg.org/jnx953ajj/19357715_1307968352653066_847301621_n.jpg
https://s25.postimg.org/t76xyjy1r/19369471_1307968519319716_1599088199_n.jpg
https://s25.postimg.org/4t8nqx0yn/19239667_1307968942653007_1747582427_n.jpg
https://s25.postimg.org/c1kag7dpb/19389453_1307969065986328_1758785045_n.jpg
https://s25.postimg.org/bfvbk3in3/19251028_1307969162652985_98791423_n.jpg
https://s25.postimg.org/ldaxqwfmn/19398527_1307969602652941_1141071031_n.jpg
https://s25.postimg.org/whvayfnz3/19357431_1307969755986259_646509164_n.jpg
https://s25.postimg.org/87vfkslr3/19397790_1307969859319582_343046554_n.jpg
https://s25.postimg.org/lxldfujhb/19369771_1307969949319573_1446431096_n.jpg
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #1 послато: Јун 18, 2017, 03:49:18 поподне »
Да, занимљива књига Делијо, имамо је и у претраживој Дигиталној библиотеци. ;)

Срба у Будиму морало је бити и пре Велике сеобе 1690. године. Поготово јер је близу граду била и граница између Турске и Угарске. Требало би погледати турске пописе из XVI века за Будим.



Сетимо се само да је у Будиму столовао 1566. године столовао Мустафа-паша Соколовић (1566–1578).

Занимљив је и запис енглеског лекара Едварда Брауна из 1669. године, настао током његовог боравка у Будиму, односно у будимској четврти Табану, у ком је остало забележено: "Ми смо становали код једног Србина, где смо се врло добро осећали, пошто смо из његове куће могли да видимо Дунав, мост, град Пешту и велики део целе околине."

Управо четврт Табан, доцније ће постати препознатљивом рацком или српском вароши, када се ту досели немали број Срба под Чарнојевићем.

Историја Срба у Будиму изгледа почиње у време деспота Стефана Лазаревића, који је у граду имао вилу коју је добио од угарског краља Жигмунда, а 2004. године у Будимпешти је одржана прослава поводом 600. годишњице првог документованог помена Срба у Будиму, што је управо време деспота Стефана Лазаревића.



Више о Србима у Будиму у каснијем периоду на теми Сербски времеплов једног другог форума.



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #2 послато: Јун 18, 2017, 03:49:41 поподне »
http://www.srpskadijaspora.info/nasi-u-budimu-i-pesti/

Budim i Peštu Srbi su u većem broju počeli da naseljavaju za vladavine kralja Žigmunda (1368-1437) i Matije Korvina (1458-1490), ali je njihovo prisustvo na mađarskom tlu, kao posledica istorijskih kontakata i dinastičkih odnosa dva naroda, starije. Tursko nadiranje, propast i raspad srednjovekovne srpske carevine – naročito posle tragičnog kosovskog poraza 1389. godine – ubrzali su naseljavanje Srba u Mađarskoj! I to ne samo u južnim krajevima, nego duž Dunava sve do Ostrogona, Komorana i Djura. Posle smrti srpskog despota Stefana Lazarevića (1427) i Beograd je potpao pod vlast kralja Žigmunda. Janoš Hunjadi (u narodnim pesmama Janko Sibinjanin) ovde je 1456. godine porazio tursku vojnu silu i izvojevao sjajnu pobedu.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #3 послато: Јун 18, 2017, 03:54:24 поподне »
И овај дeо јe бeз сумњe интeрeсантан

http://www.srpskadijaspora.info/nasi-u-budimu-i-pesti/

U Budimu Srbi su se nastanili na padinama Tabana, prema Dunavu, u „dolnjoj varoši“ koja se prostirala između Grada i Gelertovog brda, sve do „Vodenog“ predgrađa (nekadašnje pontonske ćuprije), a koja se još početkom prošlog stoleća nazivala Racvaroš (Srpska varoš). U Pešti, unutar srednjovekovnih gradskih zidina, srpsko predgrađe se formiralo oko crkve, na prostoru od negdašnje Kečkemetske do Beogradske kapije koja je bila uz donji odbrambeni bastion na Dunavu. Uspomenu na njih čuva i današnji naziv Srpske ulice uz crkvu.

Srpska zajednica u Budimu i Pešti se uvećala za vreme Velike seobe 1690. godine. Tome su pomogle i carinske povlastice. Srbi su u Budimu bili dobro organizovani, sa vlastitom administracijom i biranim činovnicima koji su se smenjivali i u čiji delokrug je spadalo i ubiranje poreza i sudstvo pri Tanaču.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #4 послато: Јун 18, 2017, 04:17:35 поподне »
Био сам у Табану...на месту српске вароши је данас велики парк,све је порушено и остала је само кафана "Златни јелен"...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #5 послато: Јун 18, 2017, 06:18:47 поподне »
У суштини колико сам разумео ,главни догађаји који су смањили број Срба на тим просторима су њихово исељавање због формирања Поморишке крајине 1702.године,наводи се и исељавање због грубог наплаћивање пореза 1703/4.године,Ракоцијев устанак 1703-1711.године и на крају куга из 1738/9.године где се каже да је том приликом умро 631 Србин,док је након тога број Срба спао на нешто више од хиљаду људи.
Посматрајући и поредећи пописе које сам поставио у првом посту налетео сам на нешто интересантно.
У попису из 1696/7.године у Табану се помиње извесни Субота Вујић ,док се у Сент Андреји која је на 15-20 км од Будима помиње извесни Вуја Аднађ(аднађ је хунгаризам који означава граничара,жандара).Даље гледајући попис Срба Будимлија из 1702.године налетео сам на Суботу Аднађевића,док се презиме Вујић нигде не помиње.У каснијим пописима 1706.1720.године се не јавља ни једно ни друго презиме.
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #6 послато: Јун 18, 2017, 06:27:01 поподне »
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)

Може бити, али не мора и да значи, Субота је сигурно још било. :)

Али није искључено да је можда и баш тако како си написао. ;)



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #7 послато: Јун 18, 2017, 06:48:44 поподне »
Да, занимљива књига Делијо, имамо је и у претраживој Дигиталној библиотеци. ;)

Као и свака књига од поменутог господина иначе рођеног у сремском селу Сурдуку и сахрањеном у суседном селу Белегишу. :)

Може бити, али не мора и да значи, Субота је сигурно још било. :)

Али није искључено да је можда и баш тако како си написао. ;)

Да то си у праву,било је доста Субота али ми је ово привукло пажњу због комбинације имена и презимена наводећи ме на закључак да су можда у питању отац и син. :D
Покушавам да повучем неку паралелу са Поморишјем и граничарима Арада мада су информације разне. :(
Негде се каже да су Будимци и становници Острогона и Коморана највише чинили граничарски састав Арада и околине док се негде наводи да су у граничарску службу улазили Срби који су директно дошли у Поморишје 1690.године после Сеобе ,а остатак граничара је управо 1702.године дошао из Будима и околине.

Иначе што се саме Будимпеште тиче има она чувена прича о нашој амбасади коју је Јован Дучић добио од своје љубавнице а након тога оставио својој држави на коришћење.
Јован Дучић је био амбасадор Краљевине Југославије у Мађарској 1933.године ,али је цела ова прича која доста добро звучи изгледа нетачна. :D
http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2004&mm=03&dd=17&nav_id=135446
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #8 послато: Јун 18, 2017, 07:41:25 поподне »
У суштини колико сам разумео ,главни догађаји који су смањили број Срба на тим просторима су њихово исељавање због формирања Поморишке крајине 1702.године,наводи се и исељавање због грубог наплаћивање пореза 1703/4.године,Ракоцијев устанак 1703-1711.године и на крају куга из 1738/9.године где се каже да је том приликом умро 631 Србин,док је након тога број Срба спао на нешто више од хиљаду људи.
Посматрајући и поредећи пописе које сам поставио у првом посту налетео сам на нешто интересантно.
У попису из 1696/7.године у Табану се помиње извесни Субота Вујић ,док се у Сент Андреји која је на 15-20 км од Будима помиње извесни Вуја Аднађ(аднађ је хунгаризам који означава граничара,жандара).Даље гледајући попис Срба Будимлија из 1702.године налетео сам на Суботу Аднађевића,док се презиме Вујић нигде не помиње.У каснијим пописима 1706.1720.године се не јавља ни једно ни друго презиме.
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)

Сад видех да у савременом мађарском hadnagy значи "поручник". Свакако је био у војничком послу...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #9 послато: Јун 19, 2017, 12:31:12 пре подне »
Сад видех да у савременом мађарском hadnagy значи "поручник". Свакако је био у војничком послу...

На чешком сајту Крамериус када се укуца аднађ добија се да је значење те речи четник . :D
Иако није тема поморишје пошто почесмо да причамо о аднађима ево једне песме  која осликава менталитет граничара и говори њиховој борби са Мађарима.
Песма се зове Бој Арађана са Комадинцима,а њу је наводно забележио Сава Текелија .

 Пије вино Србин Тукелија                                         
 У Араду на крајини граду,
 Шњиме пију четири аднађа:
 Аднађ баја и Рчковић Пеја,
 Аднађ Ћурка од бијеле Сенте,
 И Остоја аднађ од Арада.
Тукелија чашу напијао:
 „Здрава да сте, четири аднађа!
 „Ни у моје, ни у ваше здравље,
 „Ни у бана, ни у ђенерала,
 „Ни у оног Јосифа ћесара;
 „Већ у здравље онога јунака,
 „Кој’ донесе језик од Калвина
 „Од Пишпека и од Комадије,
 „Од Сомоша шора Луторанског.”
 Рчак Пеја земљи погледао,
 Док аднађем очи сагледао,
 Па он ђипи на ноге јуначке,
Тукелији нуз чашу поигра:
 „На част теби игра, Тукелија,
 „Донећу ти ја Суногу жива,
 „А камо ли језик од Калвина!
 „Ал’ дај мени тридесте катана
 „да изберем из Арада града
 „По избору, кога боље знадем.”
 Вели њему србин Тукелија:
 „Рчак-Пејо, моје десно крило!
 „Не браним ти, море, ни сав шерег,
 „А камо ли тридесет катана!”
 Онда ђипи млади Рчак Пеја,
 Те изабра из Арада града,
 Он изабра тридесет катана,
 Па и води двору Тукелијну.
 Вели њима Србин Тукелија:
 „Арађани, моји соколови!
 „Пијте вино, ал’ памет штедите.”
 Па на слуге попреко погледа:
 „Слуге моје, донесите вина,
 „Нека пију млади Арађани.”
 Пише вино до први петала,
 Сваки с’ фали на десет Калвина,
 Аднађ баја фали с’ на петнаест,
 Рчка Пеја на двадеест и пет.
 Кад су први петли запевали,
 Устадоше два аднађа млада,
 И устаде тридест катана,
 Па на добре коње уседоше,
 Потегоше пустој Комадији,
 Ал’ беседи Србин Тукелија:
 „Рчак-Пејо, моје десно крило!
 „Та ја знадем, да сте јогунице,
 „Ид’те мудро, не гините лудо;
 „Ал’ изгин’те, мени не идите
 „Без никаква језика Калвинског.”
 И одоше пустој Комадији.
 Бела и је зора забелила
 Баш под пустим шанцем Комадијом,
 Калвинска и потпазила стража
 Са пустога шанца Комадије,
 Доказала Суног-ђенералу:
 „Господине, Суног-ђенерале!
 „Ево има баш под нашим шанцем,
 „Има овде цео један шерег,
 „Чини ми ске, да су Арађани.”
 Онда ђипи Суног-ђенерале,
 Посла страже на четири стране:
 „А на ноге, калвини Маџари!
 „Скупљајте се шанцу Комадији.”
 Скупише се Калвини у шанац.
 Кад то виде млади аднађ Баја,
 Он уседе на коња својега,
 И уседе тридесет катана,
 Рчак Пеја мрда око седла,
 Док Калвине по шанцу преброји,
 Па беседи мали Рчак Пеја:
 „Драга браћо, млади Арађани!
 „Кад пијасмо вино у Араду
 „Код нашега Србин-Тукелије,
 „Сваки с’ фали на десет Калвина,
 „Аднађ Баја фали с’ на петнаест,
 „Ја се фалим на двадесет и пет;
 „Сад њи триста, а нас је тридесет:
 „На свакога по десет, већ нема.”
 Ал’ је Срна коња разиграо,
 Загони се међу Маџарију;
 Вели њему Суног ђенерале:
 „Море курво, Срно барјактаре!
 „Далеко си занео челенку,
 „Чини ми ске, изнети је не ћеш.”
 Ал’ беседи Срна барјактаре:
 „Јали, море, моју не изнети,
 „Јали твоју шњом на пар однети.”
 Па катане уд’риш’ на калвине,
 И млого се бише и гонише,
 У трипут и на шанац нагнаше;
 Ал’ беседи Суног ђенерале:
 „Море курве, калвини Маџари!
 „Кад пијете вино по биртови
 „И по нашој пустој Комадији,
 „Сваки с’ фали по на две катане;
 „Сад вас триста, а њи је тридесет,
 „Па што чини тридесет катана!”                                                                   
 Ал’ беседи мали Рчак Пеја:
„Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо!
 „Стани мало, друштво да гледамо.”
 Стаде Баја, те гледају друштво;
 Фала Богу, све у скупу друштво,
 Ал’ је рањен Срна од Арада,
 Још му рана није дотешчала,
 Никаквоме не казује другу;
 Пак се опет бише и гонише,
 И Калвине натраг подузбише,
 Аднађ Баја уфати аднађа,
 Рчак Пеја уфати Суногу,
 Баш Суногу, главом ђенерала,
 Ал’ притрча Срна од Арада,
 С ђенерала ујагми челенку,
 С’ својом на пар у Арад ј’ однесе;
 А од триста Калвина Маџара,
 Од три стотин’ утекло и тридест.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #10 послато: Јун 19, 2017, 12:59:16 пре подне »
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #11 послато: Јун 19, 2017, 01:18:10 пре подне »
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

То би требала бити ова кућа. :)




Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #12 послато: Јун 19, 2017, 01:35:20 пре подне »
То би требала бити ова кућа. :)


Јесте :)...споља је реновирана у соц стилу али кад се уђе у ходник, готски свод је очуван...незнам данашњу намену те куће,да ли су смештене неке канцеларије,али то је та кућа

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #13 послато: Јун 19, 2017, 01:38:17 пре подне »
Јесте :)...споља је реновирана у соц стилу и случајном пролазнику наравно не упада у очи поред околних здања,али кад се уђе у ходник, готски свод је очуван...незнам данашњу намену те куће,да ли су смештене неке канцеларије,али то је та кућа

Једино плоча са леве стране улазних врата сведочи о томе коме је припадала.
« Последња измена: Јун 19, 2017, 01:57:09 пре подне Amicus »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #14 послато: Јун 19, 2017, 02:03:48 пре подне »
Искрено,то је једина кућа у тој улици код будимске тврђаве која је "обновљена" на тај начин,променивши свој спољашњи изглед (поред ње лево и десно су реновиране у аутентичном облику)...Од објеката који су сачувани у Табану,остала је само кафана Златни јелен"(Aranyszarvas),изграђена почетком 18.века,била је у поседу будимског адвоката Симе Игњатовића,стрица Јакова Игњатовића.Била је стециште српских књижевника и чести гости су били Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија,пештански романописац Милован Видаковић итд...Постоји и познато купалиште 100 м. одатле "Rac-gyorgyfurdo"

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #15 послато: Јун 19, 2017, 08:55:47 пре подне »
Може ли се знати, или негдје прочитати, одакле су се Срби досељавали на те просторе, из којих крајева, у коме времену и када? Како и када су мађаризовани и покатоличени? Колико сам могао прочитати, овдје су Срби долазили и прије и послије Чернојевића.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #16 послато: Јун 19, 2017, 10:25:05 пре подне »
Кад поправим комп,поставићу старе слике Табана са сокацима,тарабама...Кад сам седео у башти кафане "Златни јелен",упитам конобаре да ли знају да је тај део града био српски, кажу да знају...Табан је у другој половини 19. века био познат и као будимпештански Монмартр,стециште уметника,сликара...Жалосно је што ђачке екскурзије немају у програму обиласка и тај део града...а не много далеко одатле,такође у Будиму,само са друге стране тврђаве,је и кућа Стефана Лазаревића,коју је добио од мађарског краља,и ту сам био,али наше агенције и школе су то превиделе...једино остаје да се човек сам информише и обиђе та места

Нити смо то учили из историје нити ико од туристичких водича зна макар да каже то као информацију када се нађете у Будимпешти...

Може ли се знати, или негдје прочитати, одакле су се Срби досељавали на те просторе, из којих крајева, у коме времену и када? Како и када су мађаризовани и покатоличени? Колико сам могао прочитати, овдје су Срби долазили и прије и послије Чернојевића.

У књизи Срби у Будиму каже се да је најстарији слој становништва Будима управо био словенског порекла што се види и по имену града.Што се самог доласка Срба тиче,по Цернингу је то 1400.година,значи након Косовског боја.Каже се да је једно од највећи шајкашких упоришта управо био Будим све до пада под Турке да би након тога велики део Срба улазио у састав мартолоха.
Време пада Будима остало је упамћено кроз народну поезију где се помињу Будимлија Јова и Јаночкиња Јања.

 Занимљиво је да се српски део града зове Табане или Табан ,иначе је у питању турцизам који је настао спајањем речи табак и хана интересантна информација је и да се једна варош у Лесковцу тако зове исто.1659.године појачан је број Срба досељен из Рацковина.Наводно је поред Срба у Будиму живело и доста Шокаца,Буњеваца,Далматинаца католичке вероисповести али српског наречја,чак су чинили  трећину становништва која је говорила српски у Будиму у то време.

По своме пореклу српско становништво је састављено из скоро свих области српског народа ( из Београда 11,Ужица 7,Смедерева 6,Крушевца 5,Пожаревца 4,Параћина,Мачве и Старог Влаха по 3,Гроцке,Јагодине ,Ниша ,Пожеге,Ресаве по 2,Алексинца ,Ваљева,Забрежја,Зајечара ,Карановаца,Кличеваца,Кумодража,Мораве,Палежа,Подриња,Сокола,Сталаћа,Црне Баре укупно по 1-према томе укупно 70-так са простора Србије).Што се Старе Србије тиче наводи се да је број био мањи,углавноом из Пећи њих 10,Косова 6,Призрена 4,Пријепоља 3,Белог Поља ,Вучитрна,Пазара,Приштине,Рашке ,Сухогдола по 1-укупно 30.Из Црне Горе укупно 20 и то из Зете  11,од Мораче 6,Ријеке 2,Бање и Пипера по 1.Из Босне и Херцеговине из Сарајева њих 5,Зворника 3,Сребренице ,Травника и Требиња по двоје и Дервенте 1 човек.Из Штипа,Прилепа ,Кратова и Скопља по једног,из Бугарске 1.Из Баната по петоро Срба је дошло у Будим сеобом,а из непосредне околине Будима њих 6.
Са Србима је у Будим дошло и доста Цинцара који су били заједно са нама чинили верску заједницу,било је и погрчених Цинцара-Никола Димитријевић,Дима Апостоловић из околине Солуна рецимо,било је и турских трогаваца и Арнаута-Цинцара који су основали свој арнаутски еснаф,а било је и мало Цигана.
Велики број Срба Будимлија ту је управо старином био.
Ово што сам написао подразумева се тек за мали број Срба који је живео у Будиму и види се најбоље по пописима тек из 1720.године где је забележено име и презиме и доста често место порекла,док се у ранијим пописима то не може видети,но тада је број Срба већ знатно опао.

Не знам баш колико је ту процес расрбљавања био присутан,чини ми се да су ратови,болести и расељавање ту учинили највише да Срба нема више на тим просторима.Премештање у Поморишје 1702/3,враћање у матична места због пореза 1703/4,Ракоцијев устанак 1703-1711 а знамо да су га највише осетили Срби у Угарској и Поморишју и куга из 1738/9.године потпуно су сатрли наш народ тамо...

« Последња измена: Јун 19, 2017, 10:29:24 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #17 послато: Јун 19, 2017, 10:29:00 пре подне »
Није могло да стане све у претходној поруци. :D

Женидба Јова Будимлије

Кад се жени Будимлија Јова,
У Јаноку испроси девојку,
Племениту Јаночкињу Јану,
Пак се Јова млого поарчио,
Баш на перо три товара блага;
Ал' јунаку уда срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео,
Препроси је од Ердеља бане,
Пак се бане више поарчио,
Баш на перо пет товара блага;
Ал' и бану уда срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео;
Пак болују оба младожење.
Бога моли Јаночкиња Јана:
"Дигни, Боже, Будимлију Јову!
"А умори од Ердеља бана!"
Бог не слуша госпође девојке,
Већ он чини, што је њему драго:
Диже бана, не диже Јована.
Скупи бане господу сватове,
Те Јаноку оде по девојку.
Здраво бане дође до девојке,
И здраво се натраг повратио,
Кад су били прам' бела Будима,
Стала Јана, те гледа Будима,
Будим гледи, грозне сузе рони:
"О Будиме, велика жалости!
"Нисам рекла мимо тебе проћи,
"Већ сам рекла да у тебе дођем,
"Да ја шетам по тебе, Будиме,
"А да љубим Будимлију Јову."
Ал' то нико не чу од сватова,
До сам главом од Ердеља бане,
Па девојци тијо проговара:
"Ајде, душо, не жали Будима,
"Још је лепши Ердељ од Будима,
"А краснији од Јована бане."
Оде бане, одведе девојку,
По том прође три године дана,
Придиже се Будимлија Јова,
Пак се Јова куне међ' трговци:
"Браћо моја, Будимски трговци!
"Ја се, браћо, већ женити не ћу,
"Кад је моја одведена Јана."
Пак садеља танку шајку лађу,
Коју возе тридесет весала;
Накупова сваке трговине,
Понајвише сјајни огледала;
Узе с' собом тридесет момака,
Отиште се низ воду Дунаво,
Оде право под Ердеља града.
У суботу стиже под Ердеља,
У суботу, у очи недеље;
Кад у јутру освану недеља,
Рано ране седам девојака,
Да заите воде на Моришу;
Узе Јова седам огледала,
Те дарива седам девојака:
"Богом сестре, водоноше младе!
"Богом сестре, глас'те ме по граду!"
Њи је седам, а седам сокака,
Оде свака својијем сокаком,
Покликоше танко гласовито:
"О девојке саде испрошене!
"И невесте скоро доведене!
"Од како је Ердељ постануо,
"Није така трговина дошла,
"Ни видесмо лепшега трговца
"Што данаске у свету недељу."
А то слуша Јаночкиња Јана
Испред двора с висока чардака,
Десном руком загрлила бана:
"Ао бане, земљи господару!
"Живо ми је чедо под појасом;
"Или буде мушко, ил' девојка,
"Тебе ваља частити господу,
"А менека даром даривати,
"Мало ми је господскога дара,
"А у мене бела платна нема!"
Бан је љуби по господском лицу:
"Можеш, Јано, госпођо разумна.
"Прекупити и сву трговину,
"Ал' не можеш боља господара."
Уста Јана рада и весела.
Све је руо венчано обукла,
И насула џепове дуката,
Узе с' собом тридест девојака,
Свакој даде по тридест дуката,
Те јој држе скуте и рукаве,
Скуте држе да се не опраше,
А рукаве да с' не круни злато;
Оде Јана на воду Мориша.
Далеко је угледао Јова,
Мало ближе пред њу ишетао;
Госпођа му вишњег Бога назва:
"Божја т' помоћ, Будимски трговче!" -
"Да' Бог добро, госпођо Ердељска!" -
"Дај, трговче, изнеси ми платна."
А беседи Будимлија Јова:
"Госпо драга од Ердеља града!
"Не могу ти износити платно,
"Јер је ваша земља песковита,
"Ветар дува, посипа пијеском,
"Те ми бело поснупљује платно;
"Већ, госпођо, ушетај у лађу,
"Бирај платна, каквога ти драго."
Онда Јана ушета у шајку
И са шњоме тридест девојака,
Па говори Јаночкиња Јана:
"Тако т' Бога, Будимски трговче!
"Јеси ли баш местом на Будима?
"Да ли знадеш Будимлију Јову?
"Јели здраво, јел' се оженио?"
А беседи Будимлија Јова:
"Драга госпо од Ердеља града!
"Доиста сам местом из Будима,
"Знадем добро Будимлију Јову:
"Здрав је, госпо, није с' оженио."
Кад то зачу Јаночкиња Јана,
Она просу сузе низ образе,
А од Јове заклања рукавом;
Јово прође на думен на шајку,
Пак повика тридесет момака:
"Браћо моја, тридесет момака!
"Не жал'те ми свилени једека,
"Ако мене Бог утећи даде,
"На част, браћо, сваком по девојка,
"Мене красна Јаночкиња Јана."
Кад то зачу тридесет момака,
Одсекоше свилене једеке,
Повезоше низ воду Мориша.
Ал' Јовану вишњи Бог помаже:
Ветар дува низ воду Мориша,
Већма носи Јованову лађу,
Нег' што возе тридесет весала.
Глас допаде од Ердеља бану:
"Зло ти вино, од Ердеља бане!
"Зло ти вино, а гора ракија!
"Тебе Јован одведе госпођу,
"И с госпођом тридест девојака."
Скочи бане, кан' да се помами,
Добрије се коња доватио,
Под њим до три коња поцркаше,
На четвртом испореди с Јовом
На великој на скели Печварској;
Пак Јовану бане бесједио:
"Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
"Трипут ћу је дукати пресути,
"Све дукати осим ситна блага."
А беседи Будимлија Јова:
"Иди бане, једна луда главо!
"Што ће мене за Јану дукати,
"Кад је Јана сама од дуката?" -
"Врати, Јово, Јаночкињу Јану,
"Живо јој је чедо под појасом." -
"Иди бане, једна луда главо!
"Ако ј' живо чедо под појасом,
"И код нас је родила пшеница,
"Не ће доћи Ердељу на рану." -
"Врати, Јово, тридест девојака!" -
"Иди бане, једна луда главо!
"Не водим и, да робују мене;
"Већ и водим, да и разудајем."
Онда Јана поче беседити:
"Врат' се двору, господине бане!
"Волим с Јовом по гори одити,
"Него с тобом по чардаку твоме,
"По чардаку, по дебелу ладу;
"Волим с Јовом црну земљу јести,
"Него с тобом бијелу погачу;
"Волим с Јовом с листа воду пити,
"Него с тобом слатку малвасију,
"Медовину из ковдира златна!"
Оде Јово, одведе госпођу,
И с госпођом тридест девојака.
Када дође беломе Будиму,
Сваком момку даде по девојку,
Њему красна Јаночкиња Јана,
Те је венча себе за госпођу,
Големо је весеље чинио,
Од дан' до дан' читав месец дана;
И после су лепо живовали.
Не би чеда за годину дана,
Пак му роди мушко и девојку.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #18 послато: Јун 19, 2017, 10:35:59 пре подне »
Захваљујем се нашем младом Делији.

Ако има још неких сазнања о мјестима одакле су Срби досељавали, објави овдје јер потребно је и другима.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Будиму
« Одговор #19 послато: Јун 19, 2017, 11:23:47 пре подне »
Свака част на информацијама Делија, ја сам причао са једним Србином из Помаза (село пре Сентандреје )и он каже да су његови са Косова...знају тамо тачно одакле су дошли,али каже да је данашњи мали број Срба резултат највећим делом,враћања становништва у Србију (претпостављам Војводину)...мада не бих ни помињао појам "враћање",него насељавање Војводине,јер Срби из Мађарске који су касније населили Војводину,нусу се враћали у њу,пошто нису из ње дошли,већ из крајева које је Делија навео...
« Последња измена: Јун 19, 2017, 11:29:05 пре подне ДушанВучко »