Аутор Тема: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе  (Прочитано 7267 пута)

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« послато: Јануар 05, 2014, 04:46:55 поподне »


Мени је чудно да албански има непосредну везу са словеначким, а грчки са фламанским (DUTch) и француским, а не са талијанским с обзиром на грчке колоније на југу Италије. Моле се језикословци да изнесу своје мишљење о тачности графикона.  :)

Извор: http://elms.wordpress.com/2008/03/04/lexical-distance-among-languages-of-europe/
Икавац

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« Одговор #1 послато: Јануар 12, 2014, 12:48:14 поподне »
Ово изгледа као упрошћена графика.

Нема директне везе измеђе словенске групе и латинске, такође ни према грчком језику, једино преко албанског, када, итекако, постоји заједнички фонд "словенског" према латинском и грчком.
Није директно повезан ни словенски скуп с германским.
Такође унутар словенске групе нема директне везе између српског и украјинског.

Тако да на овој графици, све изгледа, када је грчки повезан с француским и холанским, да то представља везу дотичног грког с целином романских и германских језика.

Овде је немачки представљен као један језик мада се састоји од више језика; овде на графици то је сигурно "књижевни" језик.

Тако ова графика има недостатака, ипак изгледа корисна, барем донекле за исту групу језика. Занимљиво је исто одстојање српског према словеначком колико и према словачком језику, а словачког, пак, ближе према српском него словеначком. Слависти говоре о сличности словачког и српског (чини ми се пре чешког и српског ако се занемаре новије промене у чешком).
Опет на графици бугарски је ближи белоруском него српском и нема везу са словачким осим преко српског.

Потребан би био слависта и језикословац да протумачи ово.

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« Одговор #2 послато: Јануар 13, 2014, 01:06:26 пре подне »
Додао бих једно запажање у вези блискости/удаљености српског језика према словеначком и словачком (занимам се тренутно њима). Скоро да изгледа да је словачки ближи српском у примарној, најучесталијој лексици (ако се занемаре гласовне разлике, које уопште не отежавају разумевање, нпр. српско "г" - словачко "х").
Ако у вези тога прво погледамо словеначки језик, најучесталијих 1000 речи, уочићемо да међу првих 500 речи има неких 135 којих нема у српском или су толико друкчије да су зацело неразумљиве, да би затим међу следећих 500-1000 драстично опао њихов број, свега око 41. Само треба посматрати неколико структурних, најучесталијих речи: če, še, kot, ko, že, kar, tudi, vendar, sicer, naj, zdaj, па сасвим постаје јасно зашто словеначки прилично тешко "иде" српском слуху. Мислиш разумеш - ништа ниси разумео. С друге стране словачки се српском уху чини мало стран, но послушаш мало боље, брзо схватиш да доста можеш похватати, дашта на неком основном нивоу. Изгледа да међу првим најфреквентнијим речима словачког језика има мање неразумљивих речи него што је случај са словеначим (први утисак!), или барем у сличној мери, затим се лексика све више удаљава од српске, у већој мери него словеначка лексика.
Ево, убацићу везе, линкове, са дотичним најчешћим речима за оба језика (вероватно су то резултати аутоматског претраживања) и затим и мали "разликовни речник" српског и словеначког, састављен мноме, све без јемства. Уколико ко уочи грешке, молим за исправку.
http://www.101languages.net/slovenian/most-common-slovenian-words/
http://www.101languages.net/slovak/most-common-slovak-words/


Različite, nerazumljive, manje razumljive reči slovenačkog jezika (svega 135 među prvih 500 najčešćih reči):

ali - ili, da li
ampak - ali
bo
če - ako
hej
in - i
kaj
kar - što, jednostavno, samo, moguće, sasvim
kdo - ko
ker - jer
ki - koji
kje - gde
ko - kada
kot - kao, nego
lahko - moći
naj - neka, da
nekaj - nešto
nikoli - nikad
pa - pak, pa
potem - potom
prav - pravo, veoma, upravo?
res - stvarno, tačno
saj - ipak, dakako
sva - smo (dual)
še - više, još
ta - taj
tega
tem - tim (utoliko)
tudi - takođe
tukaj - ovde, tu
v
več - više
vedno - uvek
vem, veš, ve - znati
z
zakaj
zdaj - sada
zelo - veoma, vrlo
že - već
(100)
bolj - više, bolje
bova - budemo, ćemo (dual)
eno - jedan, jedna, jedno
gremo - idemo
kajne - zar ne
kdaj - kada
le - samo
morda - možda
ob - na
povej - reci
pravi - kaže, misli
sedaj - sada
seveda - naravno
sploh - uopšte
sta - ste, su (dual)
takoj - odmah
toda - ali
tole - ovo
torej - stoga, dakle, zato
ven - van, napolje
vendar - ipak, ali
vsi - svi
všeč - sviđati
(200)
čez - preko, za
dokler
enkrat - jednom
greva - idemo (dual)
kakšen - kakav
mano, menoj - mene
med - među
naju - nas
naprej - napred, dalje
narobe - pogrešno
ničesar - ništa
nočem - neću
preden - pre
skrb - briga, staranje, skrb
tabo, teboj
tisti - onaj
tisto - taj, onaj
ve - vi (dual)
zate - za tebe, za te
(300)
adijo
dekle - devojka
fantje - dečaci
glede - u pogledu, glede
kakšno - kakvo
kjer - gde
kjer koli - negde, igde
kmalu - skoro
morava - moramo (dual)
nehaj - prestani
noter - unutra
očka - tata
otrok - dete
počneš - činiš
pravkar - upravo
raje, rajši - radije
resno - stvarno, ozbiljno
skozi - kroz
storil - učinio
tej - toj
tja - tamo
upam - nadam se
včasih - ponekad
ves - sve
vsaj - barem
zdi - izgleda
zunaj - van, napolju
(400)
bosta - će, budu (dual)
fanta - dečak
gotovo - sigurno
hudiča - psovka
kar koli - bilo šta
notri - unutra
počasi - polako
pozabi - zaboravi
prepričan - uveren, siguran
razen - osim
resnično - stvarno
rit - dupe
takrat - negda
teden - sedmica
vrnil se - vratio se
vseeno - svejedno

(500-1000) (ukupno svega 41):
čeprav - mada
hiša - kuća
hudo
izmed - između
kakor koli - kako god
katere - koje
kateri - koji
kri - krv
naravnost - pravo
nekateri - neki
nikar - nipošto
nobene - ništa
nobenega - ništa, nikakvo
nobenih - nikakvih
nočeš
nor - lud
občutek - osećaj
obljubim - obećavam
obraz - lice
odkar - od kada
pač - ipak, eto, štaviše
poleg - pored
pomembno - važno
poročilo - vesti, izveštaj
prepričan - uveren
punca - devojka
sabo, seboj
sicer - inače, doduše
sovražim - mrzim
sporočilo - poruka
spravljati
šele - tek
število - broj
tale - ta
ter - i
tod - ovde
tokrat - ovaj put
ura - sat
zadaj - pozadi
zraven - pored

_________________________

Još poneke reči

Prilozi:
kakor tudi - kao i
kjer koli - negde
kljub - uprkos
komaj - jedva
navadno - obično
nekje, povsod, kamorkoli
nikjer - nigde
nikoli - nikad
občasno - povremeno
pogosto - često
poleg - pored, osim, usto
povsod - svuda
precej - prilično
stran - strana, dalje
v kolikor - ukoliko

celo - čak
kajti - jer
mar - de, zar
medtem - dok
namreč - naime
nihče - niko
temveč - nego
vpričo - ispred
vred - zajedno
vselej - uvek
zoper - protiv

ati - tata
le-ta - taj
menda - valjda
« Последња измена: Јануар 28, 2014, 11:29:28 поподне Мађер »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« Одговор #3 послато: Јануар 15, 2014, 05:19:26 поподне »
Слажем се. Игром случаја сам у додиру са словеначким језиком па су ми и многе ''неразумљиве'' речи познате, али заиста словеначки звучи некако удаљено од српског, на први поглед. С друге стране, у последње време сам се упознао и са пољским, чешким и словачким језиком. Пољски ми се чини много ''мекшим'' у односу на наш језик, с много ''ћ'', ''ш'' и јатова.
Икавац

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« Одговор #4 послато: Јануар 16, 2014, 06:35:32 поподне »
Слажем се. Игром случаја сам у додиру са словеначким језиком па су ми и многе ''неразумљиве'' речи познате, али заиста словеначки звучи некако удаљено од српског, на први поглед. С друге стране, у последње време сам се упознао и са пољским, чешким и словачким језиком. Пољски ми се чини много ''мекшим'' у односу на наш језик, с много ''ћ'', ''ш'' и јатова.

За то йе прѣ свега "заслужан" Вук турскога прѣзимена, због чишћења такозване "словенске наплавине" из србскога йезика и због прогона падежних обликъ нашега йезика непознатих баби Йегди, чиме йе наш йезик тешко обогаљен. Тиме йе наш йезик вѣштачки удаљен не само од словеначкога, него и од осталих словенских йезикъ.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« Одговор #6 послато: Октобар 08, 2017, 04:24:05 поподне »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: ЈЕЗИЦИ ЕВРОПЕ - међусобне везе
« Одговор #7 послато: Октобар 08, 2017, 07:48:43 поподне »


Добар си Sergio! Предухитри ме!

Волки су по мишљењу келтског одељења Универзитета у Трир-у (Trier) послужаше као литванско - летонски егзоним за Немачку.

Der Name der keltischen Volcae liegt dem deutschen welsch und englisch Wales zugrunde, aber auch den litauischen und lettischen Bezeichnungen für Deutschland (Vokietija, Vācija) und sogar dem polnischen Namen Italiens (Włochy).



ако ие име келтских Волка послужило као егзоним за Немачку у летонско и литванском иезику, ондах има смисла у предпоставци, да свесловенски езоним за "Немачку" од келтског племена (са Раине) Неметес-а исходи.

Мало ие вероватно да су рани "Немци" били "неми и мутави" . Управо Мађари користе неискварении облик- német

The name of the Nemetes has been proposed, on contestable grounds,[13] as a possible source of the term for Germany and German people in Romanian: nemți/neamț, Hungarian: német(ek) and the Slavic languages, e.g. немцы (nyemtsy) in the Russian language, Niemcy in Polish or Němci in Czech.[14][15] See also exonyms.



https://en.wikipedia.org/wiki/Nemetes

Занимљиво да су средњеевропски келтски Неметеси и Ебурони имали своие двоинике/сроднике управо у Иберии

https://en.wikipedia.org/wiki/Nemetati
https://en.wikipedia.org/wiki/Eburones
https://en.wikipedia.org/wiki/Celtici
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ