2. ДЕО:Дакле, сасвим је природно и разумљиво то што су се рецимо полимско-тарски лучинштаци идентификовали са ослободиоцима Ровчанима, али и са Никшићима Жупљанима. Идентификација има и још једно снажно упориште, а оно се једноставно огледа у "предањима" Никшића Жупе и Роваца, у којима доминира оно митско о пореклу Никшића од Немањића (укључујући и оно о "славним" племићима/бановима Грбља), које је додатно распаљивало национални набој, понос и машту, не само међу носиоцима ових предања, већ и међу полимско-тарским лучинштацима.
Наравно, на предање о Немањићима почетком 20. века нису били имуни ни бројни српски етнографи и историчари, када долази до још веће популаризације и ширења овог мита. Као последица свега тога, рођене су бројне, лажне пројекције, измишљене братстваничке повезнице међу бројним родовима са славом Лучиндан. Поменућу овом приликом само неке које је генетичка генеалогија оборила и о којима је на овој теми било речи: поред поменутих микс-предања
Минића и
Јовановића из Прошћења о пореклу од различитих ровачких братстава, ту су још и тестирани са презименом
Ровчанин из Граба (такође А34088) као и пријепољско-прибојско братство
Спајић (А34088) са обореним предањем од
Бечановића из Кута/Жупе (Y250780*),
Војиновићи из Мајсторовине (Y189944*) немају ближе рођаке ни међу
Ђиласима (FT190799-) као ни међу осталим Жупљанима,
Карличићима је предање о
Булатовићима пало у воду као и већини припадника I2-Y134578 са славом Лучиндан, а можда најупечатљивије је оно предање о пореклу
Бошковића (I2-Y134578) од ровачких
Шћепановића и својатања бројних других лучинштака широм српског етничког простора, о чему сам писао овде, у 6. и 7. делу свог излагања:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190871#msg190871 и тд.
С тим у вези, интересантно је поменути и нека муслиманска тестирана братства.
Кургаши (Y189944*) и
Бихорци (потомци
Лимских Никшића), као и
Вејсиловићи и
Тахировићи из Урсула (A30291) али и
Хамидовићи из села Крће, немају апсолутно никаква предања о пореклу од Никшића/Ровчана, тако да овај податак, који уз необично порекло презимена Кургаш и очито рану стабилизацију и осећај сигурности међу осталим муслиманским живљем у селима северно и северо-источно од Бијелог Поља, несумњиво указује на њихову нешто ранију исламизацију, док са друге стране
Међедовићи из Оброва (I-Y134578, потомци прибраћеног/призећеног претка једном огранку Лимских Никшића, који је том приликом узео крсну славу Св. Лука за своју, највероватније током 15. века), села које се налази јужно од Бијелог Поља, имају предање о пореклу од ровачких Булатовића, што доказује њихову каснију исламизацију, која се највероватније догодила у другој половини 19. века.
Вратимо се на Миниће из Прошћења. И поред тога што се Минићи не рођакају са Јовановићима у Прошћењу, овог пута није само постојање предања о староседелачком статусу и једних и других било одговорно за Минићево циљано SNP тестирање на А34088 (заобилазећи тестове на узводне FT190799 и Y189944), већ су одговорни и поједини историјски извори са краја 17. века који откривају родоначелника прошћенских Минића, укључујући наравно и моје шесто чуло. 🙂 Али о овим изворима ћу се нешто касније позабавити, након што обновимо градиво о Лимским/Тарским Никшићима, са посебним акцентом на историјске податке о селу Прошћењу.
На основу прегледа земљишно-књижних дефтера Скопског крајишта за годину 1455, Босанског санџака за године 1468/1469, 1485, 1489, 1516, 1528/1530 и
1540/1542 и Херцеговачког санџака за годину 1550, сазнајемо да је један од интегралних делова ових османских административних јединица била
Нахија Никшићи, која је обухватала села у данашњем бијелопољском, мојковачком и колашинском крају, између река Лим, Љубовиђа и Тара.
У дефтеру из 1455. године (Н. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Orijentalni
institut u Sarajevu, Sarajevo 1964.) забележено је:
Vilâyet-i Nikşiçler, eflâklardır (Вилајет Никшићи, Власи су).
У овом дефтеру Никшићи се помињу неколико пута:
- у вилајету Никшићи, уписана су четири насељена места и једно празно село као хас
Иса-бега Исхаковића, имена четири насељена села су следећа: Крушева (5 домаћинстава), Орлина (15 домаћинстава); Отмичева (11 домаћинства, 1 удовица); Штитарица (4 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени) и Крушева, док је за село Свињиштица уписано да је порушено (виран);
- девет села су уписана као тимар ешкинџија (старих спахија), то су следећа села: Бистрица (14 домаћинстава, 1 неожењени, ); Церова (8 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени); Сиге (4 домаћинства); село Обод је уписано из два дела као приход два различита тимара (15 домаћинстава, 1 удовица, 2 неожењена) и Обод (13 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени); село Лепенац је попут села Обод уписано такође из два дела и као приход два различита тимара (9 домаћинстава) и Лепенац (8 домаћинства); Липова: уписана је из два дела (3 домаћинства, 1 неожењени) и Липова (1 домаћинство);
- уписана су још три села и то као царски посед - султанов хас, то су села:
Простење (29 домаћинства, 1 удовица), Робковине (24 домаћинства) иСтричина (33 домаћинства, 1 удовица).