Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[ДушанВучко]

Да, права збрка настаје када генетичку генеалогију тумачи неко на овај начин. Процена старости је оквирна и не верујем да ће она икада бити 100% прецизна, тако да тих 700 година може бити и 710, 720, 730 година. Оно што мени већ извесно време делује сасвим логично јесте да је Y250780 настао код Никшиног оца, негде у Средњем Полимљу или Потарју и да је он само један од њених првих носилаца, а да су његова браћа, која су остала у матичном подручју такође њени носиоци, од којих су се развијале остале Y250780 гране којих нема међу Жупљанима и Ровчанима.
То што си велики поштовалац традиције и предања Никшића Оногошта и Роваца (и сам сам такав, посебно оних предања која су потврђена преко ГГ) и што си припадник Y250780, не даје ти за право да своје и/или било чије друго порекло идентификујеш са њима и везујеш за средњовековни Оногошт, напротив. Чињеница је да Никшићи нису староседеоци Оногошта и чињеница је да међу њима припадника већине никшићких подграна нема, укључујући и непостојећих припадника твоје и још три Y250780 гране. Очигледан је периферан развој тих подграна у односу на већину осталих, пре свих Y189944 грана, то што су њихови потомци имали срећу да опстану на том простору, а самим тим и да очувају племенске тековине и усмену традицију

Значи, једина опција због TMRCA Y250780 је (у случају да је тачна твоја претпоставка да је настала у Полимљу), је да је она настала код Никшиног оца и да се Никша населио у Жупу, где је одмах постао војвода. То би онда значило да је син првог носиоца те мутације повео део саплеменика са собом у ту миграцију у статусу војводе . Знамо да Никшићи нису староседеоци у Жупи, али то је неодређен појам. Боље би било навести претпоставку када су се Никшићи доселили у Жупу (имајмо у обзир прво помињање 1355те, Витоје и његовог синовац Нинец Никшић из Оногошта)
Иначе, не можемо знати да су осталe Y250780* периферни огранци из неке друге области (по твом суду, из Полимља) само зато што није нађен у области за коју се претпоставља да је матица, тј. Жупа (нису нађене ни у било којој другој области осим код тестираних исељеника)

[ДушанВучко]

Помињеш појмове не наводећи временске одреднице: "нису староседеоци" у Жупи да се "прогура" ка будућности колико може (па и настанак саме Y250780 кроз временске "иглене уши" сместити ван ње), а нахија Никшићи и спахије у Полимљу (тј. каснији турски пописи у односу на ранија помињања у Жупи пре турских пописа), да буду доказ веће старине у Полимљу него у Жупи.У исто време, неприсуство исељених грана у Жупи, Ровцима и Полимљу, смешташ у Полимље

[ДушанВучко]

У исто време, неприсуство исељених грана у Жупи, Ровцима и Полимљу, смешташ у Полимље

Овде пре свега мислим на три преостале исељеничке гране Y250780* јер си поменуо да је она сама настала у Полимљу, али и да је само она у питању , опет имамо и код ње показану разноврсност на "југу", а ове три преостале су исељеничке (нема их у Полимљу (осим можда код исељених Ровчана), немају тамо разноврсност да би тврдили да је Y250780 тамо настала). Чак и да их има, опет је југ разноврснији, али нема их

[ivanc79]

Не знам толико у ситна цревца о Никшићима као ви али све ми се чини да тражимо трагове вука који је прошао кроз шуму пре много година. Како нам је немогуће знати почетни распоред дистрибуције хаплогрупа на Балкану у 7.веку, па ни редистрибуцију у 11. веку, можемо само да нагађамо. Жупа Оногошт и Полимље су географски толико близу да је немогуће одредити где се родио и живео први са мутацијом FT190799. За последњих 1000 година носиоци ове мутације ду се могли шетати горе доле више десетина пута. Чак и кад би археогенетиком набасали на нечије остатке, то нам само говори где је неко скончао, не и где је рођен. Мени су и Полимље и Стара Херцеговина могуће опције. Не знам, можда превише очекујемо од ГГ на поднебљу које има поименичне пописе тек последњих 150 година

[Владимир Бојановић]

Овде пре свега мислим на три преостале исељеничке гране Y250780* јер си поменуо да је она сама настала у Полимљу, али и да је само она у питању , опет имамо и код ње показану разноврсност на "југу", а ове три преостале су исељеничке (нема их у Полимљу (осим можда код исељених Ровчана), немају тамо разноврсност да би тврдили да је Y250780 тамо настала). Чак и да их има, опет је југ разноврснији, али нема их

Овде предања Жупљана и Ровчана и њихова добро нам позната генеалогија, уз резултате дубинских тестирања, једноставно негирају јужну разноврсност Y250780. Са једне стране имамо Јоковића Гезимировића Y250780* и са друге стране имамо Гојаковиће, Шћепановића Y250780*, профилисане Булатовиће и Срезојевиће испод Y250780, сви они су настали од једног човека тј. Никше. И то је то што се тиче и предања о Никшиним синовима (Ливеровићи, Драговољићи и Требјешани су се само налепили на Никшу) и "јужне разноврсности" Y250780. Дакле, на нивоу Y250780, имамо у Оногошту једног мушкарца тј. Никшу, чији синови Гезимир и Гојак су били носиоци исте мутације, која се грана са њиховим синовима.

Насупрот Никши одн. Гезимировићима и Гојаковићима, имамо тренутно три Y250780* на северу, и још један резултат Y250780* који је недавно уклоњен са стабла, јер тестирана особа која стоји иза тог резултата и налога није желела да открије идентитет и поред бројних покушаја да ступимо у контакт са њом, чак су му на моје молбе и из YFull-а неколико пута писали и нисмо добили никакав одговор (и даље сматрам да је у питању неки муслиман из бијелопољског или пештерског краја или Албанац са Косова), али и без њега очита је северна разгранатост Y250780. Осим тога, један припадник Y250780* (Томић из околине Љига) је тестирао свог презимењака из Кута код Никшића на своје SNP мутације, добијени су негативни резултати, док је твоја преслава Марковдан непостојећа на југу. Уз чињеницу да Y250780 није поцепана у Жупи и Ровцима и уз чињеницу северне разганатости и осталих никшићких грана, може се само констатовати очигледну дистрибуцију Y250780 на простор Оногошта у виду једног мушкарца одн. да је и развој Y250780 на простору средњовековног Оногошта био периферан у односу на остале Y250780 линије.

[Владимир Бојановић]

Не знам толико у ситна цревца о Никшићима као ви али све ми се чини да тражимо трагове вука који је прошао кроз шуму пре много година. Како нам је немогуће знати почетни распоред дистрибуције хаплогрупа на Балкану у 7.веку, па ни редистрибуцију у 11. веку, можемо само да нагађамо. Жупа Оногошт и Полимље су географски толико близу да је немогуће одредити где се родио и живео први са мутацијом FT190799. За последњих 1000 година носиоци ове мутације ду се могли шетати горе доле више десетина пута. Чак и кад би археогенетиком набасали на нечије остатке, то нам само говори где је неко скончао, не и где је рођен. Мени су и Полимље и Стара Херцеговина могуће опције. Не знам, можда превише очекујемо од ГГ на поднебљу које има поименичне пописе тек последњих 150 година

У случају Никшића, итекако је битно знати историју средњовековног Оногошта, народна предања тамошњих родова, који родови су староседеоци, који то нису, рецимо сва предања Угреновића и Матаруга - Риђана говоре да су Никшићи досељеници, што и сами Никшићи то признају. Међу Никшићима се користио термин "Стари свијет", за сва тамошња племена која су они затекли (Матаруге, Мацуре, Лужане, Угреновиће). Конкретно, Мацуре су биле у Ровцима, за Матаруге тврде да су их потисли са пашњака планине Лукавице, Угреновићи су се такође повлачили временом пред Никшићима али су они, како је то лепо описао и образложио Бојан Новаковић, користећи турске документе, ипак "били превелики залогај за Никшиће". Управо најранији турски дефтери и доказују ширење Никшића из североисточних области Оногошта, низ слив реке Грачанице. У прилог њиховог евидентног досељеничког статуса на том простору иде и коришћен стари назив Нахије Грачаница у дефтеру из 1477, а добро је познато да су Османлије након освајања нових области користиле старе називе жупа. У том попису, Никшићи су у то време били катунски организована и релативно мала скупина "влаха" (сточара), са наведеним летњим и зимским боравиштима, која се и дан-данас налазе у власништву (тестираних) фамилија из племена Никшић. Међе су временом померане ка Нахији Оногошт, где су били стационирани Угреновићи и Риђани. О некаквој наводној старини Никшића на овом простору, не иду ни млади називи појединих села која су настајала тек касније, током 16. и 17. века, а која су по предањима настајала по родоначелницима никшићких огранака (Ливеровићи, Драговољићи, Васиљевићи), што и дефтери потврђују. Све ово су историјске чињенице.

Поједина предања и развој племена Никшића на простору Оногошта и Роваца савршено се могу тумачити и кроз призму генетичке генеалогије. Желећи да све то испитамо, тестирали смо дубински бројне припаднике главних огранака и братстава а добијени резултати су представљени на овој теми. И ту превише изненађења једноставно нема, осим код појединих братстава из Заграда и Старог Села која се нису потврдила да су пореклом од Никшића, што је донекле и очекивано јер прибраћивања су била један од природних процеса.

Кад већ тако стоје ствари са Никшићима Оногошта, шта ћемо онда са преко 20 других грана које је ГГ открила а које су непостојеће међу њима? Хоћемо ли "гурати" и даље на силу нешто што апсолутно ничим није поткрепљено? Наравно да нећемо. Заправо, има нас и таквих, којима ни бројни наведени аргументи, ни историјске неприлике које су задесиле простор некадашње Нахије Никшић, Средње Полимље и Потарје, ни бројне тестиране фамилије са никшићким SNP мутацијама, које су и данас присутне тамо као ни предања оних фамилија које вуку порекло са тог простора, не значе апсолутно ништа. Али ок, сви ми носимо главе на раменима и свакаквих глава има, има оних које муче бесане ноћи и којима боље лежи измишљање стихова о чојству и јунаштву од писања о ГГ, а има и оних које мучи трн у оку. А тај трн само не може да схвати једно: зашто су Лимски/Тарски Никшићи толико засебан и посебан род, као да су имали три руке, два носа, треће око...

[ivanc79]

Тестирања севера Црне Горе, Полимља и Бихора ће вероватно додатно разјаснити недоумице. Како сам схватио има још Y23621 родићова међу Бошњацима у тим крајевима. Треба их мотивисати на дубинска тестирања.

[ДушанВучко]

Кад већ тако стоје ствари са Никшићима Оногошта, шта ћемо онда са преко 20 других грана које је ГГ открила а које су непостојеће међу њима?

Ја то видим исто као и код Дробњака, свега неколико су из матице, остали су са TMRCA 650-750 (зависи од гране), звездице, које нису нађене у Дробњаку, него све исељеници
https://www.yfull.com/tree/I-FGC22061/

Невезано за то да ли је ова или она матица, нормално је да имамо исељене гране којих нема ни у једној потенцијалној матици (а код Дробњака (где знамо где је матица )је то још више случај, у смислу несразмере исељеника и оних који су у матици (тј. броја исељеничких грана које нису нађене у Дробњаку, и то са великимTMRCA), што се и види на стаблу)
Узео сам Дробњака као пример јер имају доста тестираних на Yfull

[ДушанВучко]

Па чак и да се плански тестира дробњачко матично подручје (као што си ти Жупу и Ровца тестирао), опет би вероватно већина звездица са TMRCA 750, остало у статусу звездице
Али се слажем са тобом да би највеће откриће било да се негде "поцепа" уско грло између Y189944 и Y250780 (невероватно је да толико дуго одолева тај низ , и то у периоду већ формираног племена и код гране која малтене "кичма" )

[Владимир Бојановић]

Узео сам Дробњака као пример јер имају доста тестираних на Yfull

Не знам да ли тролујеш или си озбиљан, али опет грешиш. Велика већина припадника ових подграна никада није ни крочила у области Дробњак, нити су икада имале везе са развојем дробњачких братстава. А и ГГ нам је дала одговор на питање матице старијих грана, то је данашња северна Албанија или Македонија, одакле се десила миграција FGC22061 у Средње Полимље, затим у жупу Љубовиђу, где настадоше Вранеши, па тек тамо где си јој одредио матицу. 😉

[ДушанВучко]

Не знам да ли тролујеш или си озбиљан, али опет грешиш. Велика већина припадника ових подграна никада није ни крочила у области Дробњак, нити су икада имале везе са развојем дробњачких братстава. А и ГГ нам је дала одговор на питање матице старијих грана, то је данашња северна Албанија или Македонија, одакле се десила миграција FGC22061 у Средње Полимље, затим у жупу Љубовиђу, где настадоше Вранеши, па тек тамо где си јој одредио матицу. 😉

Како немају везе кад има припадника ових грана , као што је FGC22061* који знају да су Дробњаци. Не причам о ранијем станишту пре области Дробњака, него о гранама TMRCA 750 са славом Ђурђевдан. То значи да су били у Дробњаку, да су посебан исељеничких огранак те старости коју за сада само они носе. (а то што није формиран неки нижи огранак некога ко је FGC22061* из Србије, са неким из области Дробњака, не значи да он не води порекло одатле или да та грана није тамо настала)
Не можемо копирати данашње стање у матичним областима са тадашњим (тада је био већи потенцијално капацитет за генетско разврставање (у контексту данашњег истраживања), које се временом осипало у раним фазама услед миграција итд, па данас зато у свим матицама имамо мање грана него код исељеника

[Владимир Бојановић]

Како немају везе кад има припадника ових грана , као што је FGC22061* који знају да су Дробњаци. Не причам о ранијем станишту пре области Дробњака, него о гранама TMRCA 750 са славом Ђурђевдан. То значи да су били у Дробњаку, да су посебан исељеничких огранак те старости коју за сада само они носе. (с то што није формиран неки нижи огранак некога ко је FGC22061* из Србије, са неким из области Дробњака, не значи да он не води порекло одатле)

Постоје ли предања тих фамилија да су пореклом из Дробњака? Има ли тестираних дробњачких братстава у рецимо https://www.yfull.com/tree/I-FGC22054/ ? Јесу ли икада Вранеши неговали традицију дробњачког племена? И како тумачип појаву Албанаца у старијим гранама?

[ДушанВучко]

Постоје ли предања тих фамилија да су пореклом из Дробњака? Има ли тестираних дробњачких братстава у рецимо https://www.yfull.com/tree/I-FGC22054/ ?

Ја верујем да међу тестиранима из ове гране има оних са предањем о Дробњацима (вероватно већина славу Ђурђевдан), а можда нема тестираних из самог Дробњака на тај СНП

[Владимир Бојановић]

"Ја верујем да међу ресторанима има оних са предањем о Дробњацима, а можда нема тестираних из самог Дробњака на тај СНП"

Јел ово твој оригиналан пост од малопре?  :

[ДушанВучко]

"Ја верујем да међу ресторанима има оних са предањем о Дробњацима, а можда нема тестираних из самог Дробњака на тај СНП"

Јел ово твој оригиналан пост од малопре?  :

Бржи сам  (последња измена на време, мада сам два пута покушавао, оће ме кафана  )

[Владимир Бојановић]

Бржи сам  (последња измена на време, мада сам два пута покушавао, оће ме кафана  )

Ха ха ха ма кафана је институција, а изгледа да се у њој најбоље решавају и проблеми из генетичке генеалогије. Ајде уживај, а ја ћу да наставим даље са анализама WGS и SNP резултата тестираних Минића и Марићевића (Батрићеваца). 

12. ДЕО:

И сада долазимо до дела предања које су днк анализе обориле..

13. ДЕО:

Осим неких наведених Драгићевих "потомака" (видети претходну страницу теме),  ни предања оних који наводно потичу од четвртог Батрићевог сина Вука нису се обистинила. У питању су Булатовићи из Раћеса у Кучима са славом Лучиндан, неколико њихових ужих грана је тестирано на 23 маркера и сви су припали E-V13 хаплогрупи. Стеван Поповић у књизи о племену Ровца наводи податак да су ови Булатовићи исељени из Мртвог Дубоког још у 16. веку, због неке крвне освете. Може се закључити да је томе претходило њихово рано прибраћивање правим Булатовићима (због чега су почели да се исказују као Булатови потомци), одн. прибраћивање једном Батрићевом сину и то највероватније Драгићу, одсељеном у Мртво Дубоко. Извесно је да се овде ради о неком староседелачком роду у Ровцима, који је протеран из Мртвог Дубоког од стране осталих Ровчана током 16. или почетком 17. века.

То је укратко то што се најраније генеалогије ровачког братства Булатовића одн. огранка Батрићеваца тиче, које се временом развијало и јачало, од Батрићевих синова, унука (рођених у првим деценијама 16. века) и њихових потомака, уз упоредне процесе прибраћивања осталих родова у Ровцима, које нам генетичке анализе данас откривају. Сећања и успомене на далеке претке, које су у највећој мери сачуване усменим казивањима "с колена на колено", кроз истакнуту генеалогију и пасове, нису избледела до 20. века, када су и реализоване бројне фамилијарне монографије и комплетни родослови.

Најзад, такав је случај и са братством Минићи, чији је родоначелник Мина рођен у  горњоровачком засеоку Смолица, у другој половини 17. века. И дан-данас ово село настањују његови директни потомци. Мина је имао три сина: Нику, Аџију и Дурка. Никови синови су прослављене ровачке војводе, Савић и Коћа. Војвода Савић је погинуо 1739. године на Кули Рашовића, у боју у Кучима против војске скадарског везира, након њега војводство преузима његов млађи брат Коћа који је дуги низ година стајао на челу ровачког племена. Војвода Коћа је заједно са групом Ровчана 1774. године спасао Куче - Дрекаловиће којима је претило потпуно уништење, од стране скадарског везира, након чега су Кучи 7 година живели у Ровцима. Из овог периода и датира њихово велико, међусобно традиционално пријатељство. Осим поменутих војвода, у прошлости је било још Минића који су заузимали истакнута звања међу Ровчанима, имали су и 7 барјактара, 3 свештеника и неколико официра. Војвода Коћа и његов син Драгоје су се заједно са својим блиским рођацима, Дурковим синовима, преселили из Смолица у Веље Дубоко око 1770. године. Коћа се убрзо враћа у Горња Ровца а на своје имање у Веље Дубоко преводи свог синовца Тошка, сина војводе Савића. Иначе, Ника, Коћа и Драгоје, директни су преци тестираног Минића из Вељег Дубоког.

Након WGS теста Минића из Орашца, постављало се питање утврђивања јасније старости и позиције Y255062 на родословном стаблу Минића, као и да ли су Марићевићи настали од Минића? На основу упоредног SNP тестирања и добијених позитивних резултата Минића из Вељег Дубоког на приватне тестиране новеле Минића из Орашца (А36497, А36498, А36499 и FT126897), може се ипак са приличном сигурношћу претпоставити старост њима узводне Y255062, која по свему судећи износи око 470-500 година (дакле, прва половина 16. века). Управљајући се комплетним родословом Минића - Батрићеваца, Y255062 је највероватније настала или код Батрићевог унука Марка (Илијановог сина), или најкасније код праунука Радосава, самим тим је откривено и када се догодило предачко раздвајање Марићевића и Минића у матици. С обзиром на добијене SNP резултате као и на чињеницу да је родоначелник Минића (Мина) рођен у другој половини 17. века, дефинитивно је одбачена хипотеза о пореклу Марићевића од Минића. Истовремено је могуће открити и колико-толико правилан редослед филогенетског низа SNP мутација од Марка (или Радосава) до Мине, уколико би се рецимо пронашао неко од Пејовића за тестирање на А36497, А36498, А36499 и FT126897, који живе у Смолицама, Заврху и Вељем Дубоком. Наиме, заједнички предак Минића и Пејовића био је чувени ровачки кнез и харамбаша Пејо, који је живео средином 17. века, тако да би евентуална комбинација добијених позитивних и негативних резултата или бар један негативан резултат Пејовића на неки од поменутих, заједничких SNP мутација Минића, значио и откриће SNP мутација/мутације међу упамћеним прецима из овог дела родослова, можда и код самог Мине.

Упоредо са акцијом тестирања двојице Минића, обављено је и SNP тестирање МАРИЋЕВИЋА из Орашца на
Тодоровићеве приватне новеле испод Y255062, то су: Y255244 и Y254900. Тодоровићу је изолован и Y263785(H), међутим на њега не постоји могућност појединачног тестирања пошто се овај SNP налази у хомологном региону, док Y254753 означава SNP мутацију оца тестираног Тодоровића (TMRCA 50 ybp):
YF084438 (Dante Labs, WGS, Hg19 BAM)
YF103202 (YSEQ, Hg19>Hg38 upgrade)

https://www.yfull.com/tree/I-Y254753/

[Слобо]

Не знам да ли тролујеш или си озбиљан, али опет грешиш. Велика већина припадника ових подграна никада није ни крочила у области Дробњак, нити су икада имале везе са развојем дробњачких братстава. А и ГГ нам је дала одговор на питање матице старијих грана, то је данашња северна Албанија или Македонија, одакле се десила миграција FGC22061 у Средње Полимље, затим у жупу Љубовиђу, где настадоше Вранеши, па тек тамо где си јој одредио матицу. 😉

Можда ви имате неке податке који мени нису доступни, а који вас јасно упућују на овакав закључак, али са оним што ја могу да видим на YFull_u нити један тестирани припадник гране I-FGC22052 се не налази на подручју Албаније или Македоније. Скоро сви су на територијама гдје Срби живе или су некада живјели а неки се налазе и у Румунији или чак у Украјини. Што се тиче Албанца који је поцијепао I-FGC22045 на I-FGC22052 и нову грану коју ће једног дана оформити са неким ко му се прикључи на овом стаблу, он ће, дакле, оформити грану у којој ће се налазити вјероватно највећи број Албанаца а и добар дио Македонаца који су за сада, без дубинских тестова, профилисани само као I-FGC22045. Та грана ће такође бити стара око 1000 година (као и I-FGC22052). За ту грану се можда и може предпоставити да је настала на просторз Албаније/Македоније али ни то није ни приближно извјесно. Предак тих двију (а можда и више) грана је могао живјети било гдје у региону а и шире а да су му се синови/потомци раздвојили и насељавали на овим различитим подручјима

[Владимир Бојановић]

Можда ви имате неке податке који мени нису доступни, а који вас јасно упућују на овакав закључак, али са оним што ја могу да видим на YFull_u нити један тестирани припадник гране I-FGC22052 се не налази на подручју Албаније или Македоније. Скоро сви су на територијама гдје Срби живе или су некада живјели а неки се налазе и у Румунији или чак у Украјини. Што се тиче Албанца који је поцијепао I-FGC22045 на I-FGC22052 и нову грану коју ће једног дана оформити са неким ко му се прикључи на овом стаблу, он ће, дакле, оформити грану у којој ће се налазити вјероватно највећи број Албанаца а и добар дио Македонаца који су за сада, без дубинских тестова, профилисани само као I-FGC22045. Та грана ће такође бити стара око 1000 година (као и I-FGC22052). За ту грану се можда и може предпоставити да је настала на просторз Албаније/Македоније али ни то није ни приближно извјесно. Предак тих двију (а можда и више) грана је могао живјети било гдје у региону а и шире а да су му се синови/потомци раздвојили и насељавали на овим различитим подручјима

Да, можда се у будућности нешто промени по питању тренутног стања, разноврсности и распрострањености грана, али индикативно је за сада то да су Албанци смештени у тим старијим гранама, што јасно указује на потенцијалну матицу рода. Лично не видим старину FGC22061 у области Дробњак ни на основу њене разноврсности у Средњем и Доњем Полимљу, као ни у области средњовековне жупе Љубовиђа одн. Вранешке долине. Домицилни су свакако били Кричи, смештени у Нахији Кричак између Таре и Ћехотине, док дробњачка братства изолована испод FGC22061 већини њених подграна просто не припадају. Бијелопољска тестирана братства никада у прошлости нису неговала традицију припадности дробњачком племену и за њих се може рећи да припадају слоју "староседелачког", бихорског и полимског становништва, и такође, нити једна тестирана породица аутентичних Вранеша нема предање о пореклу из Дробњака. Евидентан је по мишљењу мом правац миграције предка или предака дробњачких братстава, који се доселио у област њиховог каснијег развоја током 14. века из поменутих области, где су се његове рођачке линије независно развијале

[Слобо]

Да, можда се у будућности нешто промени по питању тренутног стања, разноврсности и распрострањености грана, али индикативно је за сада то да су Албанци смештени у тим старијим гранама, што јасно указује на потенцијалну матицу рода. Лично не видим старину FGC22061 у области Дробњак ни на основу њене разноврсности у Средњем и Доњем Полимљу, као ни у области средњовековне жупе Љубовиђа одн. Вранешке долине. Домицилни су свакако били Кричи, смештени у Нахији Кричак између Таре и Ћехотине, док дробњачка братства изолована испод FGC22061 већини њених подграна просто не припадају. Бијелопољска тестирана братства никада у прошлости нису неговала традицију припадности дробњачком племену и за њих се може рећи да припадају слоју "староседелачког", бихорског и полимског становништва, и такође, нити једна тестирана породица аутентичних Вранеша нема предање о пореклу из Дробњака. Евидентан је по мишљењу мом правац миграције предка или предака дробњачких братстава, који се доселио у област њиховог каснијег развоја током 14. века из поменутих области, где су се његове рођачке линије независно развијале

Матица као појам означава територију на којој живи и развија се одређена популација у дужем временском периоду и у континуитету а из које се, због константног умножавања, велики број припадника популације исељава у ближе а потом и у удаљеније крајеве, у почетку чувајући а временом и губећи сазнање о свом поријеклу из исте. У том смислу Дробњак јесте матица за одређене припаднике FGC22061 чији су се преци ту доселили и који ту живе у континуитету све до данас. Одакле су се ту доселили и да ли су прије тога имали неку матицу негдје другдје, тешко је говорити. Још је теже говорити о евентуалној матици гране FGC22052 и њене паралелне гране, коју ће Албанац са yfullа једном оформити, и то из више разлога. Старост тих грана је око 1000 г што потенцијално значи да се број припадника гране FGC22045 у том периоду могао рачунати на прсте једне руке. Можда и више од тога, наравно, али не много више. Можда су били дио неке веће, разнородне, племенске заједнице стациониране на одеђеном простору, али о томе нема јасних историјских па чак ни ГГ показатеља. Нема ни показатеља да су албански припадници FGC22045 у старијим гранама - за сада личи на паралелну грану грани FGC22052. За неке од њих има индиција да су цинцарског поријекла, што би могло све да их смјести у неке влашке групације...

[Владимир Бојановић]

14. ДЕО:

Резултати МАРИЋЕВИЋА су следећи: Y255244+, Y254900-. Дакле, позитивним резултатом на Y255244 добијена је и дефинитивно потврда предања о пореклу Тодоровића од Марићевића, док је Y254900 (на који је Марићевић испао негативан) настао негде у генеалогији директих предака тестираног Тодоровића, можда и код самог родоначелника Тодора (или његовог оца Теодосија Марићевића). Не знамо још увек да ли је Y255244 уједно и најстарији SNP Марићевића, јер постоји могућност да је Y263785(H) старији одн. да се налази узводно од Y255244. Једино WGS тест би открио јасан статус Марићевића на њега, а самим тим и тачну позицију Y263785(H) на стаблу, али и без тога добили смо јасну повезницу Тодоровића и Марићевића, у виду њихове заједничке SNP мутације Y255244, која је највероватније настала у Ровцима, пре исељења Марићевића.

О самим Марићевићима у Ровцима је мало тога остало познато. Рајко Раосављевић и Предраг Шћепановић су својевремено њихово даље порекло везивали за Шћепановиће, што су генетичке анализе обориле. У Вељем Дубоком остао је и дан-данас један топоним, Марићевића пржина, где је некад било имање Марићевића и које је због поплаве заједно страдало са жупним делом села Веље Дубоко. У време велике провале облака, које је по народном казивању трајало "7 дана и 7 ноћи", догодило се 1708. или 1709. године плављење и засипање камењем и шљунком његовог равног и најплоднијег земљишта, то су учинили набујали потоци Вучјак и Кротаја (иначе, на врху тог жупног поља ови се потоци састају са "Ријеком" која долази из суседног села Вишње, на том месту настаје река Мртвица која понире недалеко од Вељег Дубоког а избија 8 километара даље, на изласку из кањонског дела код села Мртвог Дубоког, које се налази недалеко од ушћа Мртвице у Морачу, то је најдубљи кањон на Балкану после кањона реке Таре, дубине и до 1000 метара). На том некадашњем имању Марићевића где је поплава спрала целу ту плодну земљу, и данас се налази шљунак, због чега је овај локалитет и назван пржина. Топоним такорећи представља успомену на овај род и указује на њихово несумњиво даље порекло из Вељег Дубоког. Овај догађај је био највероватније и главни разлог њиховог исељења у Србију.

Марићевићи се сматрају најстаријим досељеницима у Орашцу. Место у коме су њихове куће и данас се зове Ровачки крај. Свакако најпознатија личност из овог рода је обер-кнез јасенички крагујевачке нахије Теодосије Марићевић, који је рођен око 1760. године. Био је најугледнија тадашња личност у нахији и изабрани вожд Првог српског устанка од стране устаника, на његовом имању у Марићевића јарузи, на Сретење 1804. године. Међутим, Теодосије је том приликом одбио њихов избор и лично предложио као најпогоднију личност Карађорђа Петровића за вођу устанка. Годину дана касније на скупштини у Пећанима долази до свађе између устаника, када Теодосије бива рањен управо од Карађорђа, а пар недеља касније и умире у својој кући у Орашцу. Имао је брата Томислава, од којег потичу остали Марићевићи у Орашцу (укључујући и тестираног) који су задржали старо презиме.

О Марићу, родоначелнику Марићевића, нема никаквих конкретних података. Не зна се када је Марић рођен, а није позната ни генеалогија његових предака као ни првих потомака. Може се претпоставити да је досељење Марићевића у Орашац догодило одмах након поплаве у Вељем Дубоком, а у прилог томе иде и предање да је Теодосијев и Томислављев деда био међу тим досељеницима. Поставља се питање, да ли је и предак Минића из Орашца, био учесник ове селидбе или се он доселио касније (о његовом имену орашачки Минићи немају сазнање)? Индикативно је то да су Минићи становници Вељег Дубоког, али њихово досељење из Горњих Роваца се десило 1770. године, што се никако не може уклопити са поплавом која се догодила 60 година раније, па тако ни са временом исељења Марићевића из Роваца. С обзиром на време Мининог рођења, могуће је да се неки његов син (који је међу Минићима у матици пао у заборав) одселио у Веље Дубоко, а затим да је заједно са Марићевићима мигрирао ка Србији, али ово је мало вероватно. По мом мишљењу, Минићи су учесници касније селидбене струје Ровчана у Орашац крајем 18. века, а досељеног им претка треба тражити у неком од синова војводе Коће, или неком Драгојевом сину (Коћином унуку), а ово би можда најбоље објаснило и ову појаву већег броја заједничких SNP мутација двојице тестираних Минића, испод Y255062.

Овој хипотези проналазим потпору у књизи Међаши од Вујице Брауновића, у којој аутор у делу "Распитај се, синовче" на страницама 51-53., пише интересантан наративни текст о Марићевићима, њиховом даљем пореклу из Вељег Дубоког, великој поплави која је по предању однела и неке људске животе, одлуци о исељењу, о Ровчанима и Морачанима који су се касније досељавали у Орашац и овај део Србије због "гласовитог Ровчанина Теодосија" као и о сукобу Теодосија са Карађорђем (ова предања су сачувана од неких одива из Марићевића, које су се удавале у Брауновиће). Уколико код тестираног Минића постоји интерес за сазнањем о тачном времену досељења, ова хипотеза се може испитати SNP тестирањем бочних грана Минића у матици на А36497, А36498, А36499 и FT126897. Рецимо, уколико би неко од Дуркових или Аџијиних (Минини синови, Никова браћа) потомака био позитиван на ове мутације, то би значило да се неки четврти Минин син иселио заједно са Марићевићима. У супротном, у случају неког минуса, сеоба претка исељених Минића је каснија и независна, док би заједнички предак тестираних Минића био Коћа или Драгоје, што би такође могло да се испита.

На другој страни, Тодоровићу бих предложио тестирање неког од Јоксимовића, Димитријевића, Јовановића, Обрадовића или Аничића (Теодосијеви потомци) на Y254900, како би испитали да је је овај SNP, на који је тестирани Марићевић негативан (потомак Теодосијевог брата Томислава), настао можда баш код Теодосија, или се ради одређујућој SNP мутацији фамилије Тодоровић.