То је написао Бурсаћ у пријави за тестирање. Надам се да ће се се укључити у дискусију овде.
Велико је задовољство бити само посматрач и слушалац овако квалитетне расправе, а још веће придружити се умнијим људима у разговору. Све вас поздравља Владимир Бурсаћ из Зрењанина, родом из западних крајева нашега народа. Администратор је објавио основне податке о мојој породици и мојем презимену које сам доставио у пријави за тестирање. Тим подацима бих само додао да свако ко проучава порјекло западних српских родова треба да рачуна са већим бројем пресјељавања, за разлику од неких родова у старој Црној Гори или Херцеговини, који су живјели на истим просторима од средине 15.вијека па све до 20.вијека. Ми смо реконструисали сеобе своје породице све до прве 1/4 16.вијека (1520-1530) када смо плански насељени у Гламочко поље, на турску војну границу. Ту нас затиче попис санџака Клис из 1550.године у нахији Дламоч-Гламоч, у влашком статусу. За вријеме прије тога имамо неколико докумената и топонима који још нијесу потпуно повјезани већ чекају да то буде учињено у будућности. У питању су:
1. Дубровачка канцеларија Div.canc.XXIX, fol.48, датума 07.januarа 1390. године негдје у дубровачком залеђу помиње Твртка Бурсића (Bursich) у вези неког неразјашњеног посла
2. Др.Јован Вукомановић у књизи ''Паштровићи, антропогеографско-етнолошка испитивања'' Цетиње 1960. године, наводи документ из маја 1437. године (сачињен пред млетачким властима у Котору, Државни архив Котор, СН., књ.6, стр.279) у којем се помиње Мароје Бурсић. Ово презиме се нигдје и никада ни прије ни послије не помиње у Паштровићима.
3. у дубровачком архиву ( Div.canc., lamenta de foris) за сада смо пронашли укупно 13 помињања (у периоду од 1284.године завршно са 1460.годином) предмета који се зове бурса и који има кључну улогу за настанак мог презимена
4. мјесто у Дубровнику испред врата од Пила (ту завршава стари пут од Стона ка Дубровнику) изван старих зидина Дубровника, гдје су се вршиле игре, и одржавала трговина се зове Брсаље. Данас је ту велика окретница за аутобусе гдје сви посјетиоци напуштају аутобусе и ови их послије сачекују.
5. када је 1399.године босански краљ Остоја продао Дубровнику земљу од Орашца до Стона и ушћа Неретве, на том простору е тада 1399.г постоји село Брсечево, које се у 20.вијеку зове Брсечине.
6. Сумарни попис санџака Босна из 1468/1469.године, у нахији Ускопље (Горњи Вакуф) налази пусто село (мезру) Борисићи/Борсићи.
Ето толико за сада од мене. За крај бих само изнео лични став поводом резултата ДНК анализе. Веома ме је изненадио добијени резултат и хаплогрупа којој припадам (Р1а) јер сам некако и очекивао а богами и прижељкивао да ћу бити И2 динарик. Међутим испало је овако и сада само могу само да се окренем Србима Литзикима и кнезу Михајлу Вишевићу, и да очекујем и да се надам да ће будућност дати одговоре на сва питања.