Проблем са М223 код нас је што практично немамо тестираних са дужим хаплотиповима (67 и 111), а не знам да ли је ико од њих радио који нижи СНП.
Иако се чини да је грана P78>S25733>A427 најзаступљенија, у истом обухвату наших централнобалканских подручја присутне су и друге гране М223: L801>CTS6433 (Павловић, Закић) и L1229 (Митровић, Фетић).
При томе, мање више сви наши тестирани A427 су дефинисани помоћу предикције: Ћоћићи, Греговићи, Ковачани, Аргакијеви, Поповски, Дељани, Николашеви, Дудићи и низ необјављених тестираних. Самим тим постоји могућност да су негативни на А427, а позитивни на њене узводне гране S25733 и P78.
И сами хаплотипови из групе A427 су прилично разноврсни. Најјасније је дефинисан род Ковачана који слави св. Враче, груписати би се могли и: Ћоћићи и Дељани, и још неколико група међу необјављеним резултатима. Али генерално разноврсност је велика.
Уколико би претпоставили већу старост А427 групе на Балкану, што није искључено, онда би аргумент велике разноврсности имао смисла једино ако би се испоставило да сви ови наши А427 хаплотипови припадају једној грани испод А427 која још није СНП профилисана и чија је старост у рангу саме гране А427, око 4500 године. Проблем са А427 је што је она сама по себи прилично стара и географски доста разуђена: Од Јерменије до Британије.
Засад испод А427 постоје СНП дефинисане двије гране: Y4884 (углавном западноевропска) и S17511 (од Татарстана до Британије).
Наши хаплотипови не чине једну цјелину па да би могли рећи да су ближи овој или оној подграни. Бојим се да без SNP тестирања већине њих или бар проширења маркера у том смислу можемо само нагађати, и то у временском распону од 4000 година, када је могао да се деси било какав сценарио.