Аутор Тема: Жртве комунистичког терора  (Прочитано 20612 пута)

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #20 послато: Октобар 23, 2017, 12:58:17 поподне »
хтели или не даје прихватимо истина је ту негде,никако је  не треба занемаривати. Ако желите неку другу причу потражите је у партизанским  филмовима

Па, и ова реторика је иста као и она из партизанских филмова, само с друге стране.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #21 послато: Октобар 23, 2017, 01:20:19 поподне »

Otpor radu Komisije

 
Ekshumacija 14. jula: „Korak po korak“

U Srbiji i dalje postoji veliki otpor prema inicijativi da se uopšte i prizna da su partizanske jedinice po naređenju Broza i Vrhovne komande NOVJ činile masovne i organizovane zločine. Da je taj otpor postojao čak i prilikom formiranja Komisije govori i njen sekretar Srđan Cvetković.

„Samo ime Komisije – „Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle 12. septembra 1944. godine” – govori da se tu nešto skriva. Uobičajeno je da takve komisije imaju naziv kojim bi se identifikovale žrtve i počinioci, što ovde nije slučaj. To govori da je za nekog to bilo i dalje preosteljivo. U evropskim, postokumunističkim zemljama najčešće su formirane komisije za popisivanje žrtava komunizma ili komunističkog sistema”, navodi Cvetković.

On dodaje da se, kako kaže, „tihi bojkot” pokazuje i tako što osim male pomoći Ministarstva pravde nijedna druga državna institucija ne finansira ovu Komisiju.

„Često se dešava da u budžetu Komisije nema novca čak ni za gorivo da odemo do neke lokacije. Zato se naš rad uglavnom zasniva na entuzijazmu i želji da profesionalno utvrdimo istorijsku istinu, bez bilo kakvih ideoloških predrasuda”, napominje Cvetković.

Komisiji je počelo besplatno da pomaže privatno preduzeće „Monting” koje ima najsavremenije mašine za skeniranje terena.

„Kada sam video sliku kako Cvetković, sa nekom običnom kašikom pokušava da razgrne zemlju na jednom stratištu, odlučio sam da pomognem, jer sam tada shvatio da je Komisija za tajne grobnice u kojima su žrtve partizana formirana bez sredstava”, kaže za CINS Blažo Đurović, vlasnik „Montinga”.

Do skora su pitanja o masovnim streljanjima nedužnih ljudi po naredbi iz partizanske komande uglavnom pokretali samo članovi porodica žrtava. Decenije u kojima je negirana ova, kako su utvrdile komisije Srbije, Slovenije i Hrvatske, istorijska činjenica, samo su pojačale odlučnost potomaka žrtava da se utvrdi istina.

 

*****

 

Tekst je produciran u sastavu CINS-ovog programa „Fond za istraživačko novinarstvo“ (Konkurs za finansiranje istraživačkih priča) koji je podržala Holandska ambasada u Srbiji
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #22 послато: Октобар 23, 2017, 01:30:36 поподне »

I dalje ima svedoka zločina

 

S druge strane, postoje brojna svedočenja onih koji su preživeli strahote ideološkog terora. Jedan od njih, Dobrivoje Tomić, sin industrijalca iz Boljevca, Dušana Tomića i član komisije ispred porodica žrtava, svedoči za CINS kako mu je taj februarski dan 1944. kada mu je ubijen otac ostao urezan u pamćenje.

„Imao sam 14 godina i došao sam s majkom do brda Kraljevica, tadašnjeg predgrađa Zaječara. Videli smo stražare, Oznaše, koji su postavili žicu i terali narod koji je došao po tela najbližih. Oznaši su sve tukli i vikali: “Gubi se odavde, marvo četnička”! Jedan stražar je viknuo: “Pazi, tamo kučići razvlače”! Video sam ruku kako viri iz zemlje i pse oko nje. Onda sam zapazio da na više mesta iz zemlje vire delovi ljudskih tela. Jedna stara seljanka udarila je oficira pesnicom u rame. Ljudi su uspeli da je sklone, a on je rekao: “U jami ima još mesta”, pa su uperili puške u nas. Sklonili smo se”, priča Tomić i dodaje da mu je otac, koji nije pripadao ni jednoj strani, ubijen da bi se lokalni šef KP uselio u njihovu kuću.

Profesor Dimitrije Đorđević sa odseka za istoriju Kalifornijiskog univerziteta SantaBarbara, koji je u toku rata bio zatočen u nacističkom logoru Mathauzen, opisuje u svojoj knjizi „Ožiljci i opomene” strahote u zatvorima u Srbiji, nakon što su ga uhapsili Oznaši u jesen 1945.

„Da bih sebi omogućio predah od isleđivanja izazvao sam sebi upalu pluća, tako što sam prilikom jutarnjeg umivanja stajao go i bos… Napolju je već dobro napadao sneg. Dobio sam temperaturu i odbio da idem na saslušanje… I bolesnog su me priveli na salušanje”, navodi profesor Đorđević.

On piše da su neke ćelije bile toliko pune da nije mogao da sedne na pod, već samo da čuči sa ostalima. Na primer, u Beogradu krajem 1945, u Deligradskoj ulici broj 40, bilo je oko 800 zatvorenika smeštenih u nekadašnji zavod za gluvoneme, i to u vreme kada je Ranković javno tvrdio da u Jugoslaviji ima ukupno 800 političkih zatvorenika. O prepunim zatvorima postoje brojna svedočenja, a bilo je mnogo primera da su preživeli iz nacističkih logora prebacivani u komunističke.

Profesor Đorđević u knjizi opisuje kako je njegova porodica bila izložena odmazdi nacističke policije i Ozne, jer su posle njega hapsili i njegovog oca.

„Prvi put 1942, kada ga je hapsio Gestapo, drugi put 1946, kada ga je hapsila Ozna. U oba slučaja primenjena je kolektivna odgovornost. Dva totalitarna režima su se u tome takmičila”, navodi u knjizi ovaj poznati srpski istoričar iz SAD.
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #23 послато: Октобар 23, 2017, 01:42:07 поподне »
По злу најчувенији злочин у Црној Гори комунисти су починили на Бадњи дан 1942. године (а и иначе су волели да убијају на велике српске и православне празнике). У колашинском Лугу, на десној обали Таре, над телима 240 унакажених грађана разапели су лешину пса на даскама у облику крста. Затим су на једној дасци написали: „Ово је пасје гробље“. Сведок, који је после неколико месеци посматрао откопавање жртава „пасјег гробља“, пише:

„Пред језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића…“
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #24 послато: Октобар 23, 2017, 01:50:32 поподне »
https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/index.html   
ЗЛОЧИН ПРОТИВ БОГА И НАРОДА
да се не заборави

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9503
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #25 послато: Октобар 23, 2017, 02:01:38 поподне »
Бакс је добро приметио. Не знам ко је аутор овог текста али је толико тенденциозно и памфлетски написан да то доводи у сумњу све изнете наводе.

Ја се слажем са наведеним, а и тема је таква да би се очивало од свакога да увек постави извор текста, ако већ поставља нечији туђи текст.

На страну што се слажем и да је овај последњи писан памфлетски, што такође не би требало бити предметом ове теме, поготово ако смо свесни да ни партизански филмови нису историја.



Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #26 послато: Октобар 25, 2017, 07:28:53 поподне »

Следеће →
И у Требињу се откривају масовне гробнице жртава комуниста
17. септембра 2017.
Требињски парк: Плитке гробнице, карактеристичне за комунисте

Требињски парк: Плитке гробнице, карактеристичне за комунисте

Историјски подаци о злочинима комуниста су изизетно оскудни, не због немара локалних стручњака из ове значајне области науке, већ због вишедецинијског сатирања тзв. „противника револуције“,али се претпоставља да је Требиње и околина посуто необиљеженим  гробницама, пуних костију невиних жртава комунистичког терора с краја Другог свјетског рата.

Недавни радови у требињском парку, гдје је откривено неколико гробница, вјероватно „домаћих издајника“, само потврђују ову чињеницу, а гдје су откривени гробови невиних жртава комуниста.
Требињски парк: Кости нађене на око 40 цм дубине, приликом радова на припреми терена за Спомен парк

Требињски парк: Кости нађене на око 40 цм дубине, приликом радова на припреми терена за Спомен парк

Реч је масовном убиству, без суђења, претпоставља се више стотина људи крајем Другог светског рата, махом  имућнијих Требињаца, домаћина из Требињске шуме, околине, али и припадника ЈВуО из сусједних црногорских општина, које је починила нова комунистичка власт, махом предвођена комунистима из  дијела требињске општине према граници са Црном Гором, од октобра 1944. године до половине фебруара 1945. године, у периоду познатом као „црвени терор“.

Комунисти су, по неком перверзном обрасцу, на мјестима масовних гробница градили паркове, што је случај и у Требињу, спортска игралишта, а зграде затвора претварали у школе и музеје, такође примјер требињски.

Често се може чути да би то „требало оставити историји“. У Требињу, на жалост, адекватног историчара за ову тему нема, превасходно што су комунисти крајем четрдесетих година уништили цјелокупну архиву. Међутим, много свједочанстава је сачувано по архивима и музејима у Београду, па се надати да ћемо некада сазнати свеобухватну истину о том мрачном периоду наше историје.

Аутор: М.И.

Извор: Радио Требиње
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #27 послато: Октобар 25, 2017, 07:36:47 поподне »
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ
Откривена гробница четника на Јелици
Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тaјних гробница на подручју Чачка
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 15.10.2017. у 22:00
Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, с екипом у Придворици (Фото: Г. Оташевић)

Придворица на Јелици – На источном осенку Јелице којем се без трактора не може прићи, два километра иза последњих сеоских кућа, јуче је откопана гробница несрећника који су страдали у претпоследњем српско-српском рату. Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, и забелели су се људски остаци. После откривања моштију, бутних костију, делова кичменог стуба и лобање, повукли су се с гробнице јер је одмах позвана полиција из Чачка а затим су се на том месту, у 15 сати, појавили и криминалистички техничари ПУ у овом граду, да би обавили увиђај.

На шумовитој косини, где се човек једва одржи на ногама да не би полетео у бездно, гробница је откривена уз помоћ скенера и ту је све време дежурао Горан Давидовић, историчар Архива у Чачку, и председник речене комисије.

– Одлуком Владе Србије из 2009. образована је Државна комисија за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. и по закону следе утврђивање порекла посмртних остатака и налази обдуцената – казао је Давидовић за „Политику” на месту ископавања.

Он нам је уручио и примерак захтева за сондирање, ископавање и ексхумацију, поднетог државним властима, где се наводи:

„Обраћамо вам се с молбом да на поседу Придворички поток – Горња Липа у Придворици извршите сондирање терена, пробно ископавање и ексхумацију тела мештана убијених од стране КНОЈ-а почетком новембра 1945, и то Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића из Јездине.”

У том документу наводи се да је Радосав Радоњић Лукинац рехабилитован решењем Окружног суда у Чачку јуна 2008. а Јарослав Милутиновић фебруара 2010. године „јер су лишени живота без пресуда, као жртве прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога”.

Изнад шумске гробнице све време ископавања бдео је Милисав Милутиновић (77) из Јездине, син Јарослављев.

– Хвала богу што сам сазнао где ми је очев гроб – казао је старац на овом подушју у шуми, које је држао стари чачански свештеник Мирољуб Јовановић.

Неколико слова прозборио је и педијатар из Краљева, др Милош Гостиљац, сестрић покојног Радослава Радоњића:

– Сви од предака наслеђујемо не само боју гласа или очију, већ и оно што су учинили и све што нису.

Иначе, у књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на страни 207. у фусноти с позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића наводи се:

„Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба од које је погинуо Драгослав Вучићевић док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић који је осуђен на краћу временску казну. Патроле КНОЈ-а су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”

Милисав Милутиновић јуче је дао подушје оцу. Као петогодишњи дечак, био је заједно с мајком Павом 14 дана у затвору КНОЈ-а у Чачку („Да би тако намамили тату који се крио”) и верује, ако обдуценти потврде коме припадају кости, да ће његов родитељ бити сахрањен у крипти Цркве Св. Успења у Чачку.
AddThis Sharing Buttons
Share to Facebook
да се не заборави

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #28 послато: Новембар 01, 2017, 09:05:59 пре подне »
Партизани под командом Милана Купрешанина су у селу Радуч 27.Септембра 1942. убили 52.Срба. Ни један партизан није страдао, нити је било борбе, сви убијени су ухваћени од партизана и стрељани, по оптужбом да су "ненародни" елемент. Купрешанин је посље рата проглашен народним херојем а након распада СФРЈ он је живио у Загребу гдје је и умро дочекавши дубоку старост. 

http://www.vaseljenska.com/misljenja/neumrli-branioci-raduca/
бити Србин је светиња

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9991
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8437
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #30 послато: Новембар 02, 2017, 02:53:25 поподне »
http://www.sedmica.me/zlocin-bez-kazne-kako-su-komunisti-strijeljali-72-pilota-kraljevine-jugoslavije/

"Ко је одлучивао о њиховом животу или смрти описује пилот Коста Аћин у свом дјелу „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ страна 262. издато у Вашингтону године 1975. То је било Вијеће у саставу: Фрањо Пирц, пуковник Краљевског ваздухопловства, касније генерал Павелићеве НДХ а потом генерал и први командант ваздухопловства Титове Југославије; Божо Лазаревић, пилот, касније Титов генерал; Милан Симовић Зека, ваздухопловни наредник, касније генерал; те извјесни Гавро Шкриванић."

Гавро Шкриванић је иначе наш познати историчар и картограф, специјализован за историјску географију. Колико се сећам, радио је при Војном музеју. Његова биографија са сајта Историјске библиотеке:

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:gavro-skrivanic
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9991
  • I2a S17250 A1328
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #31 послато: Новембар 02, 2017, 03:07:41 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #32 послато: Децембар 08, 2017, 11:02:57 поподне »


Саопштење Информативне службе удружења „Краљевина Србија” поводом скупа подршке иницијативи за подизање споменика жртвама револуционарног терора, које су ту стрељане од стране послератних комунистичких власти.

„У суботу 4. новембра 2017. године, на месту Краљеве чесме и некадашњег излетишта у Лисичијем потоку (Раковица), одржан је скуп подршке иницијативи за подизање споменика жртвама револуционарног терора, које су ту стрељане од стране послератних комунистичких власти.

Фото: Приватна архива

На самом почетку, хор Храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве је извео химну „Боже правде“, а потом је служен парастос за невино страдале грађане Београда. Парастос су служили свештеници раковичке цркве.

Протојереј-ставрофор др Саво Јовић пренео је присутнима поздраве Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Прочитано је и писмо Њ.К.В. Престолонаследник Александар, који је због раније преузетих обавеза био спречен да лично присуствује скупу.

Академик Матија Бећковић се први обратио окупљенима, који је подсетио на ужасе револуционарног терора и масовне злочине над цивилним становништвом које је било препознато као непријатељско.

Потом, говорио је и Слободан Ђурић, председник Удружења жртава комунистичког режима. У свом обраћању, испричао је и своју породичну трагедију, о његовом оцу који је страдао у прогонима ОЗН-е.

Академик Матија Бечковић и председник удружења „Краљевина Србија”, Слободан Ђуровић (Фото: Приватна архива)

На крају, изведена је песма Доситеја Обрадовића „Востани Сербије“.

Скупу је присуствовало више угледних јавних личности, међу којима Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић, академик Матија Бећковић, народни посланик Жика Гојковић, председник Покрета обнове Краљевине Србије, арх. Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета, др Леон Коен, универзитетски професор, Предраг Марковић, бивши председник Народне скупштине и министар културе, адвокат Зоран Живановић, члан Крунског савета, Александар Цветковић, директор Српског покрета обнове, Бранимир Нешић, члан председништва Српског покрета Двери, историчари др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић и Немања Девић, режисер и публициста Драгослав Бокан, новинар и симултани преводилац Бошко Чолак-Антић, као и пуковник Новица Стевановић

Испред Удружења Краљевина Србија, присутни су били господин Милош Павковић, генерални секретар Извршног одбора, господин Предраг Меденица, потпредседник Извршног одбора, госпођица Бојана Николић, председник Краљеве омладине Београд, као и велики број чланова Краљеве омладине.

Редитељ и публициста ДрагославБокан са сином (Фото: Приватна архива)

Организатори скупа били су удружење грађана „У име народа – за слободну Србију“, Српска лига, Удружење Краљевина Србија, Удружење жртава комунистичког режима, Српски покрет обнове и Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945.

Фото: Приватна архива

Подсећамо, непосредно по ослобођењу Београда у Другом светском рату, ликвидирано је неколико хиљада Београђана од стране комунистичке тајне службе – Одељења за заштиту народа (ОЗНА), међу којима су многи страдали управо на локацији Лисичијег потока у Раковици. Према проценама историчара Срђана Цветковића, послератне власти стрељале су између 60.000 и 70.000 цивила, углавном без права на суђење.”
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #33 послато: Децембар 08, 2017, 11:07:12 поподне »
kon višegodišnjeg ignorisanja od strane države
Komisija za tajne grobnice više ne postoji

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine više ne postoji. I iako još uvek nije poznato da li je komisija i formalno ukinuta, prema saznanjima Danasa, od predsednika komisije Slobodana Markovića je krajem prošle godine zatraženo da vrati pečat komisije, opremu i sredstva kojima je raspolagala.
1

Piše: V. Jeremić

Beograd 15. jun 2016. 11:49

Za upućene, formalan završetak rada komisije ne predstavlja veliko iznenađenje.

Prema rečima Srđana Cvetkovića, istoričara i sekretara komisije, ona je poslednjih nekoliko godina postojala isključivo na papiru.

- Od 2012. godine članovi komisije se nisu sastajali. Predstavnici nove vlasti nisu imenovali članove komisije i obustavljen je priliv ionako skromnih novčanih sredstava. Poslednjih nekoliko godina rad komisije se sveo na entuzijazam volontera i pojedinih članova komisije - kaže Cvetković.

Za nešto više od šest godina postojanja Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. je popisala oko 60.000 ljudi koji su ubijeni nakon okončanja Drugog svetskog rata. Na osnovu otkrića komisije podneto je više od pet hiljada zahteva za rehabilitaciju. Spiskovi ubijenih se nalaze u bazi podataka koja može da se pronađe na sajtu Ministarstva pravde.

- Dobio sam informaciju da će do kraja godine baza podataka biti skinuta sa sajta Ministarstva pravde. Od početne ideje da osim popisivanja imena i obeležavamo tajne grobnice, na kraju nije bilo ništa. Ni prethodna, a ni ova Vlada nisu bile zainteresovane za taj projekat - navodi Cvetković.

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. je bila osnovana Odlukom Vlade Srbije od 9. jula 2009. godine. Jedan od članova komisije je bio bivši državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, koji je i obezbeđivao sredstva za njen rad.

Komisija je osnovana sa misijom da istraži, pronađe i obeleži sve tajne grobnice u kojima se nalaze ostaci streljanih od septembra 1944. godine, kao i da preuzme posao lociranja i obeležavanja svih grobnih mesta kao i da utvrdi tačan broj streljanih lica od septembra 1944. godine.
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #34 послато: Децембар 08, 2017, 11:09:41 поподне »
Секретар Цветковић напустио Комисију за тајне гробнице
Аутор: Б. Билбијасреда, 30.01.2013. у 12:30
Срђан Цветковић, Слободан Марковић

После три године рада, др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју и сада већ бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, поднео је оставку на чланство у овом телу. Цветковић тврди за „Политику” да комисија „губи перспективу и лагано тоне”. Са друге стране, председник комисије професор др Слободан Марковић, истиче за наш лист да је секретар урадио огроман посао, да су му сви на томе захвални и да се искрено нада да ће Цветковић ипак наставити да води истраживања.

Цветковић објашњава да му „комисија постаје нека врста тесне кошуље” и да осећа како она нема довољну друштвену, политичку и државну подршку, што се огледало и кроз то што нема буџет.

– Захваљујући ангажовању круга сарадника које сам окупио, од којих су многи радили на волонтерској основи, успели смо да попишемо око 42.000 лица, колико их тренутно има у бази података комисије. Али, скромне финансије биле су велики проблем који нам је везивао руке, као и воља судова – наводи Цветковић.

Други проблем, наглашава Цветковић, била је комуникација са медијима, јер је сматрао да комисија треба да буде што више отворена према јавности.

– Имао сам и идеју да направимо једну врсту изложбе, под називом „У име народа”, свега што је урађено у процесу суочавања са наслеђем с краја Другог светског рата, али нисам добио подршку председника комисије др Слободана Марковића, као и једног броја чланова. Очито, они су радије желели да се ради у тишини, тактизира и да се о томе не говори, како се неки политички фактор не би наљутио – тврди Цветковић и објашњава да ће ипак реализовати изложбу, али у сарадњи са словеначком комисијом за тајне гробнице, док колегама из Србије жели сву срећу у даљем раду.

Председник комисије др Слободан Марковић наглашава да се ради о административној промени у комисији и да она нормално наставља са радом.

– Колега Цветковић је позван да и даље буде шеф истраживачког тима. Комисију именује Министарство правде, а ми ћемо им упутити допис у вези колеге Цветковића. Комисија је, наравно, отворена за јавност, али сви резултати морају најпре да буду представљени њој, а не јавности. Правило је да се, пре сваког изласка у јавност, подаци прво представе и потврде на седници комисије, која има 12 чланова. Око тога је био један мали неспоразум – објашњава Марковић.

Председник комисије очекује да ће она да заврши посао који јој је поверила Влада Србије.

– Најпре, да се прикупе сва преостала имена и још једном пажљиво прође кроз сву документацију и сравне сви подаци. Већина чланова сматра да на крају треба да се и објави листа са именима до којих је комисија дошла. Ако погледате сајт Меморијалног центра жртава холокауста „Јад Вашем”, видећете да ни он нема коначан списак. Списак треба да исцрпи сву расположиву грађу, али је то само приближна, а не коначна листа. Важно је да се листа на крају објави у штампаном виду и да ти томови постану доступни библиотекама, као историјска грађа – наглашава Слободан Марковић.
да се не заборави

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9503
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #35 послато: Децембар 08, 2017, 11:26:05 поподне »
Александре, ја не могу да разлучим шта је твој коментар, а шта је преузето из новина.

Замолио бих те да то мало истакнеш. :)

Тема је значајна, али овако се не можемо сналазити, а оно што ремети ред морамо брисати.



Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #36 послато: Децембар 10, 2017, 12:50:05 поподне »
покушавам да схватим коме може да смета истина о већини невино страдалих српских  домаћина ,интелектуалаца,трговаца,занатлија,.... Дали може та свест људи који не желе истину толико дуго да буде генерацијски усађена у српску несрећу,да и у покушају наследника који су починили зло свом народу желе  да спречу и сакрију истину.Не желим да именујем никога, али ситуација је очигледна да са  променом власти 2012 се у овој теми много шта променило.Права је штета што са променама 2000-те није спроведена лустрација.
да се не заборави

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #37 послато: Децембар 10, 2017, 12:54:52 поподне »
покушавам да схватим коме може да смета истина о већини невино страдалих српских  домаћина ,интелектуалаца,трговаца,занатлија,.... Дали може та свест људи који не желе истину толико дуго да буде генерацијски усађена у српску несрећу,да и у покушају наследника који су починили зло свом народу желе  да спречу и сакрију истину.Не желим да именујем никога, али ситуација је очигледна да са  променом власти 2012 се у овој теми много шта променило.Права је штета што са променама 2000-те није спроведена лустрација.

Само желимо објективност.
« Последња измена: Децембар 10, 2017, 12:56:26 поподне Бакс »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9503
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #38 послато: Децембар 10, 2017, 01:50:28 поподне »
покушавам да схватим коме може да смета истина о већини невино страдалих српских  домаћина ,интелектуалаца,трговаца,занатлија,.... Дали може та свест људи који не желе истину толико дуго да буде генерацијски усађена у српску несрећу,да и у покушају наследника који су починили зло свом народу желе  да спречу и сакрију истину.Не желим да именујем никога, али ситуација је очигледна да са  променом власти 2012 се у овој теми много шта променило.Права је штета што са променама 2000-те није спроведена лустрација.

Напротив, Александре, да би ово имало смисла, треба га прилагодити дискурсу, иначе, несређен текст нико не чита, па може у њему писати најистинитија истина, или ништа важно... Мој позив се односи на форму, а за коју је везана читаност, при том и за ред на форуму. Дакле, мало то треба уозбиљити, погледајте друге како пишу коментаре, и прилагодите своје изражавање тој форми. Ништа друго ја не тражим.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Жртве комунистичког терора
« Одговор #39 послато: Јун 25, 2018, 01:25:32 поподне »
Обрачуни међу својима до јуче, без икаквог суђења

АРСА ЈОВАНОВИЋ
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:734756-Likvidacija-generala-Arsa-Jovanovica