Ја сам готово убеђен да би се на већем броју тестираних са Баније и Кордуна проценат I2a смањио.
Ове двије области свакако треба рачунати одвојено. Сачекати нека боља времена када будемо имали више тестираних људи из ових области, па тек онда направити озбиљнији преглед.
Што се тиче саме хаплогрупе I2 на Банији, упада у очи то што су родови који припадају овој хаплогрупи углавном малобројни. Једино Арбутине и донекле Слијепчевиће можемо узети као бројне родове (њих има разнородних). Наравно, ту је и онај битан род из истаживања САНУ.
Свакако бисмо за неку реалнију слику морали тестирати родове као што су Остојићи из Жировца (најбројнији род на Банији), Боројевићи из Боројевића, Мраковићи из Влаховића, Метикоши из Бијелих Вода, Беговићи из Беговића... За Остојиће постоји вјероватноћа да припадају хаплогрупи E1b, док за Боројевиће постоји вјероватноћа да припадају хаплогрупи R1a.
Превише је мали узорак да би се рачунали одвојено, чак и овако заједно узорак само 59 што је далеко од репрезентативног узорка.
То не значи да их на силу треба гурати заједно. Оно што је заједничко Банији и Кордуну је дио становништва који долази са подручја Цазинске крајине, али постоје и одређене разлике и посебности. Док је Банија примила добар дио становништво из Поткозарја, Кордун је примио добар дио становништва из Плашчанске долине, па је самим тим на Банији јачи крајишки, а на Кордуну лички утицај.
Поменух ово више пута. За Боројевиће знамо само да су из Хрватске, ништа осим тога. Врло могуће да су управо са Баније, али не постоји никакав доказ, па га једноставно не можемо тамо ни рачунати.
Чак и да ови Боројевићи јесу са Баније, питање је од које су гране. Колико ми је познато на Банији има Боројевића који славе најмање три крсне славе (Ђурђевдан, Јовањдан, Трипуњдан). Мислим да је Банија наша област са највише презимена насталих од старих имена која се завршавају наставком -је (само у глинском крају постоје презимена изведена од имена Богоје, Бороје, Драгоје, Златоје, Зороје, Кулоје, Милоје, Сладоје).