Светски ДНК месец 2021

[Милош]

172. Дабић, Јовањдан, Тројеглава, Дежановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 549=12, 635=24. Нема ближих поклапања на пројекту. Делимично сличан хаплотип, уз 4 разлике на упоредива 23 маркера, има са Шукалом из околине Градишке. Деле и исту славу. Међутим ова веза на овом нивоу је упитна.

Тестирани је навео да презиме Дабић датира још од средине 18. века и да је најстарији познати предак са овим презименом Вук Дабић.

[Rimidalv]

164. Дебељачки, Михољдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику, поред славе, коју има је 643=9. Можда му је најближи Којић из Бачке Паланке, са којим има четири разлике (једна трострука) на упоредива 23 маркера. Ову могућу везу сам навео због ретке славе и географске близине. Исти број разлика има са Солдом из Херцеговине, који такође слави Михољдан и припада грани Y151633.

Ако неко зна нешто више о Дебељачким, нека напише.

А разлика у односу на Иванчевића који слави Михољдан?

[Милош]

А разлика у односу на Иванчевића који слави Михољдан?

7 на упоредива 23, неке разлике вишеструке...

[НиколаВук]

110. Брчић, католик, Мали Иж, Задар

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>S2361. Невген даје прилично висок проценат вероватноће од 93% да Брчић припада подграни S2361, која се налази испод CTS6433. Најближа поклапања има са другим припадницима CTS6433 подгране на пројекту - Павловићем из Врања (Никољдан), Закићем из Призрена (Никољдан) и једним тестираним из необјављеног истраживања родова из Македоније који је пореклом из кривопаланачког краја (Илиндан). Од њих се издваја сниженим вредностима 13-31 на DYS389I-II, такође ниском вредношћу 9 на YGATAH4 (тренутно једини I2-M223 на пројекту са овом вредношћу), као и сниженим вредностима 14 на DYS456 и 26 на DYS481 и повишеном 22 на DYS635. Брчић је за сад први предвиђени припадник S2361 гране у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је прилично распрострањена у западној и централној Европи, највећим делом међу германским народима, као уосталом и њене предачке гране CTS6433 и L801.

https://yfull.com/tree/I-S2361/

Тестирани у упитнику није оставио податке о даљем пореклу. Острво Иж се налази у близини Задра, између Дугог Отока и Угљана, два главна насеља су Вели Иж и Мали Иж. О пореклу становника острва Иж нисам успео да пронађем ништа у доступној литератури, па ако неко зна о томе нешто више, нека слободно допише.

[Владимир Бојановић]

Помињу се Мијаиловићи:

За остале породице зна се одакле су досељене:

–Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез

https://www.poreklo.rs/2013/11/27/poreklo-prezimena-selo-lisovic-barajevo-beograd/

Презиме Ерић би ишло у прилог пореклу из Шарана. Самим тим би могли бити огранак неког од већих родова који славе Лучиндан из околине, Вукомановића из Срезојеваца, Милићевића из Луњевице, Вулиновића из Љутовнице итд. Вукомановићи и јесу потврђени као припадници рода Никшића.

У овом селу Лисовић код Барајева уписани су били и:

–Бојанићи су из Брезове, Моравски срез***.

Очигледно се овде ради о Бојановићима, пошто Бојанића нема у Брезови. Лука, водим те на пиће уколико се ради о некој исељеничкој линији Бојановића које тражим.

Иначе, Вукомановић из Срезојеваца ће поручити WGS (Dante) у идућој новембарској акцији, хтео је да поручи ове актуелне СНП-ове на који су позитивни Шћепановићи и Булатовић али сам га одговорио од тога (верујем да је позитиван на њих). Евентуална веза Ерића са Вукомановићима, за које сматрам да су из рода Ровчана-Срезојевића, би могла касније да се потврди преко СНП тестирања.

[НиколаВук]

128. Лазаревић, Врачевдан, Мириловац, Параћин

Припада хаплогрупи I2-M223>A427>Y4884, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Због славе Врачевдана дефинитивно упада у род Ковачана, пореклом из села Ковачице на Копаонику са старијом матицом у вучитрнском крају. Има потпуно модални хаплотип за ову подграну, па самим тим има и већи број потпуних или врло блиских поклапања. Нпр. има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера са Алексићем из Борчана код Лепосавића и неколико њих са једним маркером разлике (Ђорђевић из Јариња код Лепосавића, Мишковић из Граничана код Лепосавића и Гвозденовић из Копорића код Лепосавића). Сви поменути такође славе Врачевдан и део су рода Ковачана.

Тестирани је у упитнику навео да је даље порекло Лазаревића са Косова, а да су се у Мириловац доселили око 1800. године. Може се рећи да је генетика потврдила ово предање. Више о Ковачанима је писано на посебној теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1870.0

[ericmilos]

Помињу се Мијаиловићи:

За остале породице зна се одакле су досељене:

–Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез

https://www.poreklo.rs/2013/11/27/poreklo-prezimena-selo-lisovic-barajevo-beograd/

Презиме Ерић би ишло у прилог пореклу из Шарана. Самим тим би могли бити огранак неког од већих родова који славе Лучиндан из околине, Вукомановића из Срезојеваца, Милићевића из Луњевице, Вулиновића из Љутовнице итд. Вукомановићи и јесу потврђени као припадници рода Никшића.

Оно што сам ја открио из црквених књига је до 1838. и у почетку се појављју као Михаиловићи (у селу има и Мијаиловића то је друга породица). Прво рођено дете уписано у књигу рођених под Ерић је 1857. и тада крећу да се појављује и презиме Ерић али уз Михаиловић и то траје све до почекта 20. века.
У књизи "Насеља и порекло становништва" Ј. Цвијић, штампаној 1930. спомињу се Ерићи који славе св. Луку али нема података одакле су, а у истом атласу сам нашао детаљан катастарски план дела села Лисовић где је и име мог претка и његово имање али и презиме Јерић.
У попису из 1864. породица је уписана као Јовановић.

[Иван Вукићевић]

121. Рујевић, нема славу, Дубница, Сјеница, E-V13>Z5017>Z16988>BY105970

Припада роду Климената и има модални хаплотип за овај род.

Тестирани је навео да Рујевићи према предању потичу из Колашина. Иако овај резултат јасно указује да је им је матица у Климентима у Малесији, није искључено да су неко време боравили у Колашину, свакако пре ослобођења овог града 1878. године.

[Иван Вукићевић]

133. Поповић, Никољдан, Дољани, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за овај род.

Ово је други тестирани припадник овог братства. Резултат Поповића из Медуна, који такође припада роду Куча, објављен је у књизи Небојше Драшковића.

Поповићи су грана Дрекаловића - Иликовића и једно су од најугледнијих братстава из Куча. Од њих је чувени војвода Марко Миљанов Поповић.

[inwires]

145. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 391=10, 439=11, 481=29, 549=12, 635=22. Све ове карактеристике, као и славу дели са појединцима чија је матица у Тепци на Дурмитору. Са двојицом тестираних има потпуно поклапање.

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%C4%8Dani-tepcani/

За Ђокиће из Врањана се у литератури каже:

"Грујица Ђокић је из Чајетине, дошао је као хајдук, населио се усред села и заузео најлепше делове имања. Зову се Ђокићи од којих су и други Ђокићи у Глумчу (Пожега); има их 7 кућа, славе св. Ђурђа".

https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-vranjani-po%C5%BEega/?script=cir

Поздрав, ја сам тај Ђокић. Молим вас да ми разјасните следеће ствари ако сте у могућности:

1) Ком племену припадају тепчани? Да ли су дробњаци и када су се доселили у Мокро?
2) По предању које сам чуо од деде, у Врањане су дошли браћа Ђоко, Рађен и Грујица, који су основали своје фамилије и сви су међусобно род. До тада су се по предању презивали Никић. Ми носимо презиме по Ђоку, који је живео од 1765-1824 и не зна се тачно када је дошао. Да ли можете нешто више да ми кажете о самом доласку мојих предака на ове просторе, времену и локацији са које су долазили? Да ли вам нешто значи то што се зна да су се раније презивали Никић (вероватно по Никити, јер је и Ђоков син, кога је добио са 22 године, исто Никита).
3) Можете ли ми дати неке смернице у вези сазнања одакле су пореклом моји преци, тј из ког дела света су населили ово подручје, и да ме спојите са људима са којима ми се ДНК поклапа како бих са њима поразговарао јер смо вероватно далеки род ако се већ поклапамо

Хвала унапред, и хвала на свему што сте до сада урадили.

[Небојша]

110. Брчић, католик, Мали Иж, Задар

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>S2361. Невген даје прилично висок проценат вероватноће од 93% да Брчић припада подграни S2361, која се налази испод CTS6433. Најближа поклапања има са другим припадницима CTS6433 подгране на пројекту - Павловићем из Врања (Никољдан), Закићем из Призрена (Никољдан) и једним тестираним из необјављеног истраживања родова из Македоније који је пореклом из кривопаланачког краја (Илиндан). Од њих се издваја сниженим вредностима 13-31 на DYS389I-II, такође ниском вредношћу 9 на YGATAH4 (тренутно једини I2-M223 на пројекту са овом вредношћу), као и сниженим вредностима 14 на DYS456 и 26 на DYS481 и повишеном 22 на DYS635. Брчић је за сад први предвиђени припадник S2361 гране у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је прилично распрострањена у западној и централној Европи, највећим делом међу германским народима, као уосталом и њене предачке гране CTS6433 и L801.

https://yfull.com/tree/I-S2361/

Тестирани у упитнику није оставио податке о даљем пореклу. Острво Иж се налази у близини Задра, између Дугог Отока и Угљана, два главна насеља су Вели Иж и Мали Иж. О пореклу становника острва Иж нисам успео да пронађем ништа у доступној литератури, па ако неко зна о томе нешто више, нека слободно допише.

Да додам само податак које се подгране I2-M223 јављају код Срба и Хрвата на 23andme. Кренућу од основних, па ћу се негде и поновити.

Срби:
I2-M223
I2-M223>P78
I2-M223>Z2058
I2-M223>S23612 (Врачевдан)
I2-M223>P78>S25733 (Паштровићи)
I2-M223>P78>S25733>A427 (Босанска Крајина)

Хрвати:
I2-M223
I2-M223>P78
I2-M223>S25383 (Далмација?)
I2-M223>CTS1977 (Далмација, острва)


 

[Лука]

Оно што сам ја открио из црквених књига је до 1838. и у почетку се појављју као Михаиловићи (у селу има и Мијаиловића то је друга породица). Прво рођено дете уписано у књигу рођених под Ерић је 1857. и тада крећу да се појављује и презиме Ерић али уз Михаиловић и то траје све до почекта 20. века.
У књизи "Насеља и порекло становништва" Ј. Цвијић, штампаној 1930. спомињу се Ерићи који славе св. Луку али нема података одакле су, а у истом атласу сам нашао детаљан катастарски план дела села Лисовић где је и име мог претка и његово имање али и презиме Јерић.
У попису из 1864. породица је уписана као Јовановић.

У сваком случају је даље порекло са подручја Западне Србије извесно, док би припадност роду Никшића ваљало додатно потврдити SNP тестирањем.

[Иван Вукићевић]

137. Пјевић, Петровдан, Биоска, Ужице, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS576=19, али се не може назвати карактеристичном с обзиром да је има већи број тестираних припадника рода.

На основу тога што Пјевићи славе Петровдан, може се закључити да потичу од Томића из Горње Мораче, чији смо резултат добили релативно скоро.

Томић, Петровдан, Старче, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип Томића од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS389i=13 и DYS389=30, што заправо представља једну мутацију (код Васојевића су модалне вредности 14 и 31). Недавно смо у оквиру једног необјављеног истраживања добили резултат братства из околине Пријепоља које потиче од Томића, за које је такође утврђено да припада роду Васојевића. Занимљиво је да хаплотип тог тестираног не поседује поменуте вредности на маркерима DYS389i и DYS389ii.

Томићи из Старча важе за староседеоце у Горњој Морачи. Према предању потичу од попа Сое из Доње Мораче, који је уступио своје имање за изградњу манастира Морача. Због тога му је "краљ Немањић" заузврат поклонио имање у Старчу, где се поп Соа затим населио као први становник Горње Мораче. Манастир Морача је саграђен 1252. године, а ктитор је Стефан Немањић, син краља Вукана.

Генетичка сродност Васојевића и Томића је веома занимљива јер указује на то да је овај генетички род врло могуће знатно дуже присутан у Брдима него што би се то могло закључити на основу првог помена Васојевића из 1444. године. Овај резултат је битан и због тога што открива порекло великог броја братстава из Крајине која славе Петровдан и Часне Вериге апостола Петра. Још један занимљив детаљ - Томић има потпуно поклапање са Роћеном из Бршна, који готово извесно такође припада овом генетичком роду.

Тестирани је навео да је старо презиме Пјевића према предању Радосављевић, као и да су некада славили Часне Вериге, што додатно указује на то да братства која славе Часне Вериге и припадају роду Васојевића такође потичу од Томића из Доње Мораче.

Љуба Павловић не помиње Пјевиће у Биоској, већ Ваљаре чији се предак звао Пјево:

–Ваљари (Ваљарњвићи) су трећа породица из овог доба. Ваљари су из Кобиљег Дола на Грахову, сишли негде око Пљеваља па одатле дошли у ово село и населили се на Омар око Бање и у Паниће. За њих се мисли да су потомци некаквог Пјева Ваљара, доброг певача и весељака. Има их 13 кућа, славе Петровдан, они у Радивојчевићима Јовањдан и у Симићима Митровдан.

Не знам да ли се ради о истом братству, то би једино тестирани могао да појасни. Ако јесте у питању исто братство, предање о даљем пореклу из Кобиљег Дола (који данас припада Цуцама, а не Грахову) је нетачно.

[Небојша]

133. Поповић, Никољдан, Дољани, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за овај род.

Ово је други тестирани припадник овог братства. Резултат Поповића из Медуна, који такође припада роду Куча, објављен је у књизи Небојше Драшковића.

Поповићи су грана Дрекаловића - Иликовића и једно су од најугледнијих братстава из Куча. Од њих је чувени војвода Марко Миљанов Поповић.

У то име
<a href="https://www.youtube.com/v/GbEfKW54iDU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/GbEfKW54iDU</a>

[Иван Вукићевић]

149. Алексић, Јовањдан, Остружањ, Осечина, E-V13>Z5018>S2979>L241

На 23 маркера има потпуно поклапање хаплотипова са Петровићем из Ресника код Београда, са којим дели карактеристичне вредности маркера DYS393=14 и DYS643=13. Петровић такође слави Јовњадан, тако да несумњиво припадају истом роду.

Тестирани је навео да су Алексићима род Хаџићи и Милошевићи из истог села, за које је Љуба Павловић забележио следеће:

-Хаџићи и Милошевићи: Друга стара породица је Хаџића, чијии се родоначелник Хаџи-Милош доселио из Бихара у Старој Србији некако у исто доба, кад и Арсеновићи из Лелића. Хаџија је био манстирски ђак и ишао је на Свету Гору, па се спремао за попа, али како му је жена рано умрла, није се могао запопити. Хаџија је умро у селу и данас му је споменик у Вујановића гробљу, где се једва распознаје да је умро 1697. године. Хаџини потомци су хаџићи и Милошевићи, има их 19 кућа и славе Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/07/26/poreklo-prezimena-selo-ostru%C5%BEanj-ose%C4%8Dina/

[Мардарије Корнећанин]

122. Кипић, Лазаревдан, Вишњица, Милићи, R1b>L51>U152

Хаплотип Кипића сврстава га у род А4 у табели СДНКП. Близак је хаплотипу раније тестираног Милановића из Ратковића код Сребренице, али и групи родова чији резултати још увек нису јавни, са славом Лазарева Субота.

Посебност хаплотипа Кипића представља нижа вредност 12 на маркеру 549.

Нисам пронашао податке у литератури о становништву око Милића, а вероватно постоји миграцијска повезаност са пределом Осата.

[Мардарије Корнећанин]

132. Мишковић, Срђевдан, Борач, Кнић, R1b>U152>Z193>BY3654

Захваљујући дубинском тестирању активног члана ”Порекла”, позната нам је тачна грана којој припадају Мишковићи, у којој се за сада налазе са Западноевропљанима.

Хаплотипови двојице до сада тестираних Мишковића се разликују на два маркера, на 576 на којем новотестирани Мишковић има вредност 18 за разлику од 19 код претходника, односно 439 где има 11 за разлику од 12 код претходно тестираног Мишковића.

У селу Борач у Гружи, под Јешевцем, налазе се остаци средњевековног града Борча. Мишковићи су у Борчу поуздано живели од Кочине Крајине. У предању се помиње да су са још неколико фамилија са славом Срђевдан у Борач наводно дошли из Васојевића, са родовским надимком ”Лутовци”.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/

[НиколаВук]

113. Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три карактеристичне вредности - повишене 15 на DYS19 и 22 на DYS635 и снижену 16 на DYS576. Последње две вредности дели са више тестираних на пројекту, док вредност DYS19=15 дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника, Трифковићем из Бијељине, једним тестираним из херцеговачког подухвата који је пореклом из Пиве и једним тестираним са САНУ истраживања пореклом из околине Богатића. Тестирани са САНУ истраживања слави Никољдан, а сви остали набројани Јовањдан. Упитно је да ли ова вредност указује на неку ближу генеалошку везу поменутих са Курбалијом, пре свега због географске удаљености, мада није искључено. С обзиром да је Тешмановић урадио СНП тестирање и припада нижој подграни Y89317, Курбалија би могао код YSEQ лабораторије да провери да ли је позитиван на овај СНП:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108214&osCsid=16812ad11ab79188bf06087b3aff3257

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу. Саво Накићеновић у свом раду "Книнска крајина" из 1920. године наводи 12 кућа Курбалија у Стрмици са славом Јовањдан. Ако неко има још података о пореклу Курбалија, нека слободно допише.

https://www.poreklo.rs/2012/06/03/poreklo-prezimena-selo-strmica-knin/

[Мардарије Корнећанин]

134. Добросављевић, Никољдан, Чокешина, Лозница, R1b>Z2705>Y32147>Y133365

На основу потпуног поклапања са хаплотипом Симијановића из Сиринићке Жупе, који припадају још дубљој подграни FT382876, али и на основу тога што славе различите славе и нису географски блиски, хаплотип Добросављевића разврстан је у табели као Y133365, што је за један степен старија веза у односу на Симијановиће.

https://www.yfull.com/tree/R-Y133365/

Наглашавам да се ради искључиво о предвиђању, те је за потврду којој тачно грани испод R1b>Z2705 припадају Добросављевићи потребно дубље тестирање.

За породицу Добросављевића-Шујића у Чокешини се тврди да потичу од извесног Добросава који се доселио из Карановца (данашње Краљево), што оставља доста места за нагађања о тачном пореклу Добросављевића. Исход тестирања иде у прилог пореклу из јужнијих крајева.

https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Doke%C5%A1ina-loznica/

[Мардарије Корнећанин]

159. Маџовски, Петковдан, Габар, Крива Паланка, R1b>L51>U152>Z36>A7970>BY32273

Веома необичан хаплотип Маџовског одликује се високим вредностима 15 на 439, 24 на 481, и 25 на 635, док се у исто време одликује ниским вредностима 12 на 385б, 14 на 458, 14 на 437, 18 на 448.

За сада (без дубљих тестирања), у складу са сличношћу на тако специфичним маркерима сврстан је као што је наведено.

Порекло Маџоских из краја који је јако близу великог рударског центра Кратова, упућује на једну од много могућих генетских веза, ону да можда потичу од средњевековних Саса који су насељавали те крајеве.