Светски ДНК месец 2021

[Христифор]

Заредали И2а северци, чека се реакција јужњака.

[Селаковић]

61. Ковачевић, Никољдан, Соколиште, Нови Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип Ковачевића је веома занимљив, у првом реду због комбинације ретких вредности DYS389 I = 14 и DYS19 = 17. Ове вредности Ковачевић дели са географски релативно блиским Новаковићем из Лике (Аранђеловдан, поклапање на 15 од упоредивих 17 маркера), док му је гледајући цео наш простор најближи Каровић из Мрчајеваца (Лазарева Субота, поклапање на 21 од 23 упоредива маркера). Међутим, ипак нисам сигуран да има довољно додирних тачака са било киме да би се у овом тренутку могло са сигурношћу говорити о ближем сродству.

Ковачевићи су једна од три најбројније породице из Соколишта, судећи по попису из 1991. године. Било би добро када би тестирани урадио неки тест у циљу СНП-профилисања.

[Clavdivs]

37. Елезовић, Ђурђиц, Вучитрн

Припада хаплогрупи I1-Z58, а требало би да припада и њеној балканској подграни FGC66544. Нема потпуних поклапања, а најближи му је један тестирани из околине Берковића, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође су му блиски и Тодоровић из Друговца (разликују се на 3 од упоредива 23 маркера), Анђелић из Безедека (3/23) и Панић из Репе код Подујева (4/23).

У питању је стара вучитрнска породица од које је историчар Глигорије Елезовић. Атанасије Урошевић за вучитрнске Елезовиће наводи да су даљом старином из Боке.

[Clavdivs]

49. Поповић, Ђурђевдан, Горња Бела Река, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а условно речено му је најближи Еровић из Бољковаца код Горњег Милановца - разликују се на једном од 23 упоредива маркера (међутим, у питању је трострука разлика).

Данило Станојевић за Поповиће у Белој Реци наводи следеће:

У XVIII в. долазе Џамбаси, Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи и Поповићи из Дробњака, има их у Јасенову (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан.

Џамбаси воде порекло од братства Џамбасана-Џамбаса из Тепаца у Дробњацима. Стојан Караџић, Вук Шибалић, Породице у Дробњаку и њихово поријекло, Београд 1997.

Иако извесно јесу пореклом из Дробњака, питање је да ли су заиста повезани са Џабасанима из Тепаца. Наиме, Караџић и Шибалић наводе да су Џабасани потомци Радула Трепчанина чији су се потомци разгранали на Џабасане, Бадњаре, Јоловиће и Паређине. Неки од претходних су тестирани и не припадају истој хаплогрупи као Поповићи.

[Exiled]

49. Поповић, Ђурђевдан, Горња Бела Река, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а условно речено му је најближи Еровић из Бољковаца код Горњег Милановца - разликују се на једном од 23 упоредива маркера (међутим, у питању је трострука разлика).

Данило Станојевић за Поповиће у Белој Реци наводи следеће:Иако извесно јесу пореклом из Дробњака, питање је да ли су заиста повезани са Џабасанима из Тепаца. Наиме, Караџић и Шибалић наводе да су Џабасани потомци Радула Трепчанина чији су се потомци разгранали на Џабасане, Бадњаре, Јоловиће и Паређине. Неки од претходних су тестирани и не припадају истој хаплогрупи као Поповићи.

То што су дио заједничких миграција не значи и да су родбински везани. Тепчани су свакако ПХ908...

[Лука]

46. Карајовић, Митровдан, Чукојевац, Краљево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни Z17855>A16413>BY153008, роду А у табели нашег пројекта.

Да се подсетимо, у питању је род који укључује Божовиће из Ибарског Колашина, Урошевиће, стару породицу из Доње Трепче код Чачка, и друге. Захваљујући истраживању Старе Рашке и Старог Влаха открили смо још неке њихове сроднике, што нам је помогло да закључимо да је матица целог рода била у Бихору некада давно пре таласа сеоба. Сви славе Митровдан.

Предак тестираног дошао је у Чукојевац 1892. Предање каже да потичу из Ибарског Колашина или Црне Горе, одакле су прво дошли до Гледића, па прешли у Багрдан (отуда надимак Багрданци), да би се на послетку ипак вратили у Гледић.

У Драгићевој "Гружи" се за Карајовиће у Гледићу каже:

Карајовић поседује ретку вредност 14 на DYS439. У овом роду исту вредност има и Ћурчић из Милатовића код Лучана.

После овог резултата, остаје донекле неразјашњен резултат Милутиновића из Бајчетине:

Својевремено сам писао на овом форуму о родовима који су повезани односно који би требало да су повезани са Карајовићима:

Од Божовића из Ибарског Колашина би могли бити Милутиновићи у Бајчетини код Кнића и још неки родови по селима у околини Краљева:

У селу су фамилије:

-Милутиновићи. Досељени су из Колашина и до сада им је већ седмо колено. При досељавњу најпре су се задржали у Драгосињцима (Подибар), па су тек отуда овамо дошли. Од њих су фамилије у Милаковцу а има их одсељених у Љубићу (Милутиновићи) и Книћу (Милутиновићи). Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/01/21/poreklo-prezimena-selo-bajcetina-knic/

-Ивановићи, Богдановићи, Косовци и Јовановићи. Дошао предак Милија са Косова из „Липља“ (ваљда Липљана); од њега је до данас шесто колено. Милија је поклонио претку данашњих Танасковића комад земље само да би се настанили у близини. Имају фамилије у Драгосињцима – Подибар. Рачићи (Милетићи) у Годачици су од Косова и фамилија су са овима. Славе Митовдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/27/poreklo-prezimena-selo-milakovac-kraljevo/

Милутиновићи (Св. Димитрије) су се иселили у Гружу.

https://www.poreklo.rs/2013/04/10/poreklo-prezimena-selo-dragosinjci-kraljevo/

У Пањевцу су ове фамилије:

-Божовићи. Они су фамилија са Косовцима у Милаковцу; дошли су у исто време када и Томовићи. Славе Митровддан.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Милетићи. Милета је дошао са Косова; до данас пето колено. Косовци у Милаковцу, Карајовићи у Гледићу и овдашњи Божовићи (у Пањевцу) су им фамилија. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/05/poreklo-prezimena-selo-godacica-kraljevo/

Карајовићи. Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици то је вероватније да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Ерчујима више Краљева. Славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-gledic-kraljevo/

Оно што је интересантно је то да се међу овим сродним родовима, у Годачици код Краљева помиње презиме Божовић. Међутим, код доброг дела ових сродних породица се предање о даљем пореклу очито не слаже. Док Милутиновићи у Бајчетини (Милутиновићи између осталог, поред исте крсне славе, имају и исту преславу као Божовићи у Ибарском Колашину-Петровдан) и Карајовићи у Гледићу тврде да су пореклом из Колашина, остале породице тврде да су старином "од Липљана", што баш и не би ишло у прилог томе да су од Божовића из Ибарског Колашина пореклом.

Дакле, вероватно да је предање Карајовића о Ибарском Колашину тачно. Милисав Лутовац бележи да се један од шесторице синова Милована и Манде (најстарији познати преци Божовића из Ибарског Колашина) одселио у околини Крагујевца, и могуће је да се ради о претку Карајовића и породица из Милаковца и Годачице. Једино као што си и ти Селаковићу навео буни резултат Милутиновића из Бајчетине.

По предању су Карајовићима сродни Карапанџићи из села Јарчујак код Краљева, а који су пореклом од Карапанџића из Осонице код Ивањице. Исту славу, Митровдан, славе и Карапанџићи из Гошева код Новог Пазара, тако да се може претпоставити да и они припадају овом роду и да Карапанџићи из Осонице воде порекло од њих. Петар Ж. Петровић бележи очигледно нетачно предање Карапанџића из Гошева о пореклу из Херцеговине.

[Милош]

10. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 458=16, 481=29, 635=22. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Граховцем из околине Берковића, који слави Тројчиндан, али преславља Вартоломијевдан. Иначе остали Граховци у Херцеговини као главну славу славе Ватоломијевдан, а преслављају Тројичиндан. Како имају потпуно поклапање, деле карактеристичне вредности и славу, нема сумње да су Мајсторовићи блиски Граховцима. За Граховце се каже да су даљим пореклом из Грахова (данашња ЦГ), а да им је матично место у Херцеговини Батковићи, одакле су се селили, најпре у Братач, а затим и у остала места. Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

За Мајсторовиће се у литератури каже да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2014/10/06/poreklo-prezimena-selo-dvorovi-bijeljina/

Тестирани је као старије презиме навео Кецман.

[Atlantische]

Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

Из Дворова имамо и тестираног Лопандића (Тривуњдан, хаплогрупа E-V13>FGC11450), који такође показује везу са једним родом из Берковића. Очигледно је Дабарско поље имало значајан удео међу херцеговачким исељеницима у Семберији.

[drajver]

10. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 458=16, 481=29, 635=22. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Граховцем из околине Берковића, који слави Тројчиндан, али преславља Вартоломијевдан. Иначе остали Граховци у Херцеговини као главну славу славе Ватоломијевдан, а преслављају Тројичиндан. Како имају потпуно поклапање, деле карактеристичне вредности и славу, нема сумње да су Мајсторовићи блиски Граховцима. За Граховце се каже да су даљим пореклом из Грахова (данашња ЦГ), а да им је матично место у Херцеговини Батковићи, одакле су се селили, најпре у Братач, а затим и у остала места. Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

За Мајсторовиће се у литератури каже да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2014/10/06/poreklo-prezimena-selo-dvorovi-bijeljina/

Тестирани је као старије презиме навео Кецман.

Ово је интересантан резултат, јер можда открива херцеговачку матицу крајишких Кецмана. Лично бих и Граховца и Мајсторовића пребацио у род са Кецманима и можда род именовао као Граховци-Кецмани. Чини ми се да Селаци из Градишке по хаплотипу представљају прелазну варијанту између херцеогвачко-семберске и крајишке гране рода. Наравно најбоље би било урадити два SNP PH908 панела, један за крајишке Кецмане, један за Граховце.

[Небојша]

Ово је интересантан резултат, јер можда открива херцеговачку матицу крајишких Кецмана. Лично бих и Граховца и Мајсторовића пребацио у род са Кецманима и можда род именовао као Граховци-Кецмани. Чини ми се да Селаци из Градишке по хаплотипу представљају прелазну варијанту између херцеогвачко-семберске и крајишке гране рода. Наравно најбоље би било урадити два SNP PH908 панела, један за крајишке Кецмане, један за Граховце.

Тестирани је навео и неко предање о пореклу "из Доње Комарице", шта год то значило. У сваком случају, ако је предање о старијем презимену (Кецман) тачно, онда је Мајсторовић крајишког, а не херцеговачког порекла. Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

[drajver]

Тестирани је навео и неко предање о пореклу "из Доње Комарице", шта год то значило. У сваком случају, ако је предање о старијем презимену (Кецман) тачно, онда је Мајсторовић крајишког, а не херцеговачког порекла. Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

Радмила Кајкамковић у опису Дворова Мајсторовиће није сврстала као Херцеговце, већ као род непознатог поријекла. Мада генетички резултати заиста упућују на Херцеговину. У цијелој овој причи је кључан хаплотип Селака из околине Градишке, као прелазни. Не знам какви су подаци о предању Селака.

[Сова]

Тестирани је навео и неко предање о пореклу "из Доње Комарице", шта год то значило. У сваком случају, ако је предање о старијем презимену (Кецман) тачно, онда је Мајсторовић крајишког, а не херцеговачког порекла. Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

Мајсторовић је мој кандидат. Баба му је из Доње Комарице.
"Отац је рођен у сред Шумадије одакле је баба, село Доње Комарице, на старом путу који повезује Крагујевац са Јагодином, бабино презиме је Савић. Са дедине стране носимо презиме Мајсторовић, из републике Српске, село Дворови у околини Бијељине, Семберија. Занимљиво је то да смо презиме преузели у неком тренутку, а да заправо припадамо Кецманима, због врло ретке славе коју славимо, Свети Вартоломеј, 24."

[Милош]

Генетичка поклапања и миграциони правац више упућују на Херцеговину, па је можда ово предање о Кецманима накнадно настало, због исте славе.

И ја мислим да је то у питању.

[Небојша]

33. Тунић, Ђурђевдан, Српски Итебеј, Житиште, J2a-M67>FT156609

Тунићи су у овај део Баната досељени из Мокрина. Чукундеда тестираног рођен је 1861. управо у Мокрину. Тунић припада генетичком роду који чијих припадника има највише на простору Старог Влаха, Рашке, Војводине и Босанске Крајине. Интересантно је да су сви генетички веома блиски. Готово да не постоје разлике у маркерима међу њима. Тунићу је географски најближи Ђураков из Бачке (Силбаш) са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту славу - Ђурђевдан.

Осим Ђуракова, тестираном су веома блиски и Копуновићи (Ђурђевдан) из Нове Вароши, Елфићи (муслимани) из Новог Пазара, Адамовићи и Будићи (Ђурђевдан) из Босанске Крајине.

[Небојша]

33. Тунић, Ђурђевдан, Српски Итебеј, Житиште, J2a-M67>FT156609

Тунићи су у овај део Баната досељени из Мокрина. Чукундеда тестираног рођен је 1861. управо у Мокрину. Тунић припада генетичком роду који чијих припадника има највише на простору Старог Влаха, Рашке, Војводине и Босанске Крајине. Интересантно је да су сви генетички веома блиски. Готово да не постоје разлике у маркерима међу њима. Тунићу је географски најближи Ђураков из Бачке (Силбаш) са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту славу - Ђурђевдан.

Осим Ђуракова, тестираном су веома блиски и Копуновићи (Ђурђевдан) из Нове Вароши, Елфићи (муслимани) из Новог Пазара, Адамовићи и Будићи (Ђурђевдан) из Босанске Крајине.

У породици постоји магловито предање о пореклу са Косова. Будући да је матица овог рода код нас вероватно негде у рашкој области, овакво предање звучи реално.

[Небојша]

35. Драгојлов, Аранђеловдан, Сакуле, Опово, J2b-M241>Z638

Драгојлови су пореклом из Влашке, или Ердеља:

"Родови познатог порекла (из домовника са почетка 19. века): Из Старог села: Андрејић – Даткови (1). – Анкић — Васиљев (11, Св. арханђел Михаил), из села Васиљева из Влашке. – Бузаниија (4). — Весин — Ташини (1). – Воленичарски (7). — Драгојлови — Лазарови (5). – Дука (1). — Ердељан – Исајилови (3, Св. Параскева), из Старог села, где су дошли из Ердеља – Ковачки (1). – Марков — Кевин (2), из Старог села."

Јован Ердељановић: "Срби у Банату, насеља и становништво"

Драгојлов, због ниске вредности на 385a (11), највероватније припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043. Нема ближих днк поклапања у пројекту, као ни у бази YHRD.

[Христифор]

Изгледа да се географско предање поклапа.

[Небојша]

Изгледа да се географско предање поклапа.

Врло вероватно. Буни мало овај податак код Ердељановића. Изгледа да су ово неки Драгојлови са славом Света Петка. Тестирани слави Аранђеловдан. Заборавих да додам, Драгојлови имају "шпицнаме" Пајкош.

[Небојша]

Два резултата која ће ићи заједно:


39. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега, J2a-M92>SK1357

Према предању, пореклом из Пиве.

62. Маслаћ, Јовањдан, Папратиште, Пожега, J2a-M92>SK1357

Маслаћи су генетички повезани са претходно тестираним Маслаћем из околине Чачка и припадају генетичком роду Цуца-Пјешиваца. Имају међусобно неких мањих разлика, углавном на брзомутирајућим маркерима. Нека карактеристика хаплотипа који поседују Маслаћи јесте свакако вредност 12 на маркеру 392, коју не поседује нити један од тестираних из рода J2a-M92>S8230>SK1357.

Коментар поводом резултата Маслаћа из околине Чачка

напомена: код Маслаћа из Пожеге је вредност на 385ab модална за Цуце-Пјешивце (14-16), тако да ова генетичка веза са Масловарима није више тако стабилна.

Маслаћ, Јовањдан, Рошци, Чачак, J2a-M92>S8230

Рошци, Чачак
"Маслаћи су из Папратишта, има их 4 куће, славе св. Јована."

Папратиште, Пожега
"Познији досељеници су:
Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-ro%C5%A1ci-%C4%8Da%C4%8Dak/
https://www.poreklo.rs/2014/01/22/poreklo-prezimena-selo-papratiste-pozega/

Маслаћ припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, иако поседује неколико нетипичних мутација. Осим вредности 13-16 на маркеру 385ab, која се нешто ређе среће у оквиру ове подгране J2a код нас, ту су вредност 28 на 389II, као и вредност 12 на маркеру 392. Због мутације на маркеру 385, делује да је Маслаћу најближи Масловар (Св. Врачи) из околине Тивта. Остаје питање да ли је случајност што им је и корен презимена сличан (Масловар - Маслаћ).

[Грк]

Из Дворова имамо и тестираног Лопандића (Тривуњдан, хаплогрупа E-V13>FGC11450), који такође показује везу са једним родом из Берковића. Очигледно је Дабарско поље имало значајан удео међу херцеговачким исељеницима у Семберији.

Ове миграције Дабар-Дворови, односно Херцеговина-Семберија, су посредством бегова Љубовића који су имали посједе у оба мјеста. Њихови кметови су се пресељавали, гдје су потом од Љубовића куповали земљу и трајно се насељавали.