На једном форуму налтјех на мишљење неких Летонаца, да сви хидроними и топоними, који завршавају на суфикс "-ва" (Москва, Јелгава, Псков односно Плескава, Варшава... итд) су уствари из Балтичког језика. Главни аргумент за то је тај, да се доста архаичнија верзија наведених градова/ријека сачувала у данашњем Летонском и Литванском језику, па су поједини то окарактерисали као искључиво Балтијске топониме/хидрониме. При том се сјетих јужнословенских хидронима као што су Морава и Неретва, по томе би и те двије ријеке имале Балтијске коријене. Колико је ову теорију могуће утврдити/оповргнути ?
О НАИМЕНОВАЊУ РЕКА
Да, то је тачно, да се многа лито-латска наименовања река завршавају на -ава, као Даугава, но то није искључиво њихов феномен, него и низ река са простора европске културе врпчасте керамике ( анг. Corded Ware Ceramic Culture) и ова појава се проширава на просторе касније зајетим Келтима, Дакима и осталим индоевропским племенима.
Приметан је додатак УБА к називљу река. Овај додатак може се током времена преобличити у -АБА, АВА и тому слично.
Приметно је ширењем Индоевропских култура преименовање староевропских називља река. Староевропске воде називају се често Исар, Исер, Истр. Тако имамо Исар (Баварија), Исере (Французска), Изерон (Французска), Исер (Белгија), Исел (Њем.), Езаро, Есера (Шпанија), Исаро (Италија) - овој речи сродна је прасловенска реч "езеро" и лито-латска "ежери(с)", које несу присутне у других индоевропских језика, те тим могу бити (но не морају) усвојеница из староевропских језика.
Реку Салу у данашњеј Лужици Келти су називали Салуба, а Сар у њем. Сарланду Саруба. У пределу источних Келта, Дака и Лито-Латва преовладава -ув, -ав. Нпр. реку Истр Келти су именовали Данув (Дунав), остале велике реке називали су Драва, Сава, Морава (и чешска и србска су келтскога називља), Нишава, Плива. У источних словена, а преобладавајуће на простору по-наслућењу негдањих балтских култура имамо реке Москва, Нева, Протва, Каква, Сосва, Лозва, Нарва, Лохва, Ранова, Лава, Којва, Унава, Гајва, Даугава, Шаква итд. На иранским језицима АБ значи вода, а ДОН значи река. И латинска реч аква, потиче од пралатинскога апуа - вода. Тако да је реч АБ ( са својим разним одјецима) индоевропска реч за воду, а индоевропски народи су често реке називали "брза вода, бистра вода, јасна вода, црна вода, сладка вода, слана вода, дубока вода, мутна вода итд.", а то би све звучало на њиховим језицима "неки придев + аб или ав".
Реке иранских сармата препознају се по наставку речи ДОН, што на њиховом језику значи "река". То су реке Дон, Дон-епр, Дон-естр и ове називе словени су усвојили запоседши раније сарматско поднебље.
https://indo-european.eu/wp-content/uploads/2017/09/antiquity_Europe.jpgЈЕЗИЦИ У 6. ВЕКУ
ПРОДОР СЛОВЕНА КРОЗ БАЛТЕ - сиреч продор Колочинске културе на север кроз поље балтске културе (Тушино-Мошчинска). При овом се запажа, да оно што продире с овом културом међу балтске културе, је обичај спаљивања остатака мртвих, који је до тога тренутка био непознат у балтским културама. Указатељ прогутања Балта Словенима, је и одређен огранак Р1а који је присутан искључиво у Балта и источних Словена (R1a1a1b1a2b-CTS1211 ), док их носитељи Пражске културе имају у траговима, но имају искључиво М458 и карпатски огранак. Језичка близост балта к прасловенскому такођер се једним делом језикоучењака сматра последицом не толико сродности, колико утицајем Словена на Балте. (Ако управитељи желе и умеју умањити слику, нека изволе);
Такође је веома занимљиво, да се простор продора на север прилично тачно поклапа с простором племена Кривића, а простор Колочинске културе с простором племена Севери. Ови Севери су били и главно племе од 7 словенских племена који су били на Дунаву и који су били тлачени и покорени Бугарима, те касније населили простор северне Бугарске и могуће Тимока. Ово досељење Кривића међу Балте имало је за последицу, да Балти Русију и источне Словене називају Krieve.
Нека ми опросте читатељи, да клижем из теме у тему, али само интердисциплинарност може дати јасну представу целокупности.