Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Андрић]

Ковачић, Ђурђевдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности, па има и огроман број релативно блиских поклапања. Најближа поклапања, узевши у обзир пре свега тестиране из Босанске Крајине и суседних области, има са Драгашем из Дрвара (Јовањдан), Обрадовићем из Јасенице код Босанске Крупе и Обрадовићем из Брувна код Грачаца (Јовањдан), Бајићем из Бугојна (Јовањдан), Кундачином из Нарата код Билеће (Лучиндан) и Уљаром из Брезја код Горажда (Никољдан), од свих наведених се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила припадност најмлађој могућој подграни, и што прецизније утврдила блиска поклапања на већем броју STR маркера. Тестирани је у упитнику навео да су Ковачићи према породичном предању даљим пореклом из околине Книна, и да су се пре досељавања у Јаворане краткотрајно задржали у Крњеуши код Босанског Петровца.

Ковачића са славом Ђурђевдан је према црквеном шематизму из 1882 год. било између осталог и у парохији Челинац (тачније у селу Опсјечко). Они су се по предању још прије аустроугарске окупације 1878 год. доселили из Јаворана. По једној причи су са тим Ковачићима повезани и Ковачићи католици у селу Подбрђе код Котор Вароша који су се том приликом исто иселили из Јаворана. У крајевима око Котор Вароша има пуно Ковачића католика (а и муслимана), али колико се зна не постоји повезаност са њима. Навод Момчила Спасојевића у његовој књизи "Поријекло становништва челиначког краја" да су се двојица браће Ковачића доселила у тај крај од кога је један примио католицизам, а други остао православац и настанио се у Котор Варош мислим да није баш поуздан и више личи на неку конструкцију. У истој тој књизи аутор повезује разне Ковачића без икаквих валидних доказа...

[Atlantische]

Мрдак, Никољдан, Томашево, Бијело Поље

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду Мрдака.

Изузев повишене вредности 570=19, поседује карактеристични мрдачки хаплотип који укључује 439=13 и само њима јединствену 635=19. Самим тим, има 1 маркер разлике на 23 упоредива маркера са тестираним Мрдацима из Трновица и Пљеваља, док се од исељених Мрдака-Гарабиновића из пријепољског краја разликује и на њиховом измутираном 635.

О Мрдацима је у више наврата писано на форуму. Пренећу овде шта је о њима забележено у етнографској литератури из Ивановог текста о родовима старобалканског порекла у Црној Гори.

Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја. Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

Укратко говорећи, најизгледније делује да су Мрдаци стариначки слој српског становништва у Затарју. Како због тога што је генетичким путем доказано да нису сродни Кучима за које се везују, тако и због њихове велике раширености на овом подручју. Такође, сама хаплогрупа којој припадају је изнад српског просека присутна код већег броја родова са подручја севера Црне Горе и Старог Влаха који извесно нису скорије повезани, макар док тако нешто не докажу дубински тестови.

У вези са тим, поред редовног предлога за неки од дубинских геномских тестова (FTDNA Big Y-700, Dante Labs WGS, Nebula WGS), предлажем за почетак јефтинију варијанту провере на низводне гране BY195513, или у случају негативног резултата Y60799 . Или обрнутим редоследом, само нека их тестира, пошто је прошле године пропао договор за тестирање Мрдака из Трновица. Првој подграни припадају Бугарин са запада Бугарске и моја старовлашка маленкост, док су као припадници друге потврђени Корјенићи-Земуновићи из Херцеговине, крајишки Игњатијевштаци и Арнаут из скадарског краја.

[Иван Вукићевић]

Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057

По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.

[Небојша]

Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057

По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.

Гостовићи из Бриња (слава Никољдан) су тестирани преко 23andMe и припадају хаплогрупи E-V13. С обзиром на поклапања, славу и презиме, биће да су ово лички Гостовићи пореклом.

[Atlantische]

1794. су као граничари Шајкашког батаљона у Жабљу забележени Максим и Стефан/Степан Gostoich у кућној задрузи број 18. Не наводи се где су рођени односно одакле су доселили. На мустерлистама из 1819. је у задрузи бр. 22 уписан Лазар а на броју бр. 53 Павао Gostoich. Како Гостојићи нису уписани у прва два граничарска пописа из 1767. и 1772, њихов долазак у Шајкашку треба сместити у период између 1774. и 1783, када се у њу плански насељавају граничари из западних крајишких области и пребези са турске територије из Босанске Крајине.

[drajver]

Оџић, Јовањдан, Кумане/Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-FT16449>Y151633>BY169079>BY171718>FTA16478. Оџић је радио BIGY700 и има још нижу специфичнију грану I-FTB87643, коју дијели са својим блиским сродником, па је та подграна више приватна. Мутацију FTA16478 Оџић дијели са Вујовићем из Лисица код Лучана. Поред FTA16478, на истом нивоу, Оџић и Вујовић дијеле и SNP Y267978. Немају неких посебно специфичних вриједности маркера. Удаљеност Вујовића и Оџића се може проциијенити на око 700 година.

За Оџиће из Кумана је у етнографској литератури  "ХОЏИЋИ, сад ОЏИЋИ (12, Св. Јован), вероватно из Оџића у Херцеговини, који такође славе Св. Јована". Не знам тачно на које је Хоџиће јовањштаке из Херцеговине Ердељановић мислио, али код Билеће заиста постоји насеље Хоџићи. По предањима помињу се и православни и муслимани Хоџићи/Оџићи који су живјели у истомименом насељу. Православни се помињу као исељена породица. Не може се поуздано тврдити да је предање куманских Оџића о поријеклу из Херцеговине тачно.

[Sergio]

Оџић, Јовањдан, Кумане/Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-FT16449>Y151633>BY169079>BY171718>FTA16478. Оџић је радио BIGY700 и има још нижу специфичнију грану I-FTB87643, коју дијели са својим блиским сродником, па је та подграна више приватна. Мутацију FTA16478 Оџић дијели са Вујовићем из Лисица код Лучана. Поред FTA16478, на истом нивоу, Оџић и Вујовић дијеле и SNP Y267978. Немају неких посебно специфичних вриједности маркера. Удаљеност Вујовића и Оџића се може проциијенити на око 700 година.

За Оџиће из Кумана је у етнографској литератури  "ХОЏИЋИ, сад ОЏИЋИ (12, Св. Јован), вероватно из Оџића у Херцеговини, који такође славе Св. Јована". Не знам тачно на које је Хоџиће јовањштаке из Херцеговине Ердељановић мислио, али код Билеће заиста постоји насеље Хоџићи. По предањима помињу се и православни и муслимани Хоџићи/Оџићи који су живјели у истомименом насељу. Православни се помињу као исељена породица. Не може се поуздано тврдити да је предање куманских Оџића о поријеклу из Херцеговине тачно.

Можда овом роду припада онај политичар, председник Војвођанске партије. Зове се Александар Оџић: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/280550/Odzic-Ne-postoji-srpska-Vojvodina.html

[Небојша]

Петровић, Ђурђевдан, Доње Жешће, Фоча, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео да у породици постоји предање о пореклу из Црне Горе. Наводно од његушких Петровића. Овакво предање је мање-више заједничко за већину Петровића из Црне Горе/Херцеговине, иако најчешће нема реално упориште. Имају рођаке у Мутевелићима. Мутевелићи су одмах до Бунчића, одакле је пореклом Петровић (Ђурђевдан) J-M205 са 23andMe, па ће бити да су сви ови Петроваћи повезани.



Да иронија буде већа, постоји одређено поклапање са Петровићима (Лучиндан) из Шкаљара, који се предањем такође везују са Његуше. Ипак, генетички су много ближи тестирани из рода Дедејића (J-Y22063+). Карактеристика хаплотипа вредност 24 на маркеру 481, често и вредност 19 на 576, односно 570. Осим тога, ове породице деле исту крсну славу - Ђурђевдан. У истој је “генетичкој групи” и Јагодић (Ђурђевдан) из Јагодића крај Горажда. С обзиром на географску близину и славу, Јагодић и Петровић су сврстани у исти род (J-Y22063 род Г2).

Иако и Дедејићи негују предање о пореклу са Чева, изгледније је да је читава ова група међусобно блиских породица (слава Ђурђевдан) била и кроз историју заступљена на читавом потезу од Затарја до Горњег Подриња.

[vasil]

Оџић, Јовањдан, Кумане/Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-FT16449>Y151633>BY169079>BY171718>FTA16478. Оџић је радио BIGY700 и има још нижу специфичнију грану I-FTB87643, коју дијели са својим блиским сродником, па је та подграна више приватна. Мутацију FTA16478 Оџић дијели са Вујовићем из Лисица код Лучана. Поред FTA16478, на истом нивоу, Оџић и Вујовић дијеле и SNP Y267978. Немају неких посебно специфичних вриједности маркера. Удаљеност Вујовића и Оџића се може проциијенити на око 700 година.

За Оџиће из Кумана је у етнографској литератури  "ХОЏИЋИ, сад ОЏИЋИ (12, Св. Јован), вероватно из Оџића у Херцеговини, који такође славе Св. Јована". Не знам тачно на које је Хоџиће јовањштаке из Херцеговине Ердељановић мислио, али код Билеће заиста постоји насеље Хоџићи. По предањима помињу се и православни и муслимани Хоџићи/Оџићи који су живјели у истомименом насељу. Православни се помињу као исељена породица. Не може се поуздано тврдити да је предање куманских Оџића о поријеклу из Херцеговине тачно.

На Yfull е направил клон с Гояковичите значи и те са под BY171718 въпреки че този снип го няма на тяхното дърво интересно дали е по-близо до Вуйович или до Гояковичите. https://www.yfull.com/live/tree/I-Y267977/

[drajver]

На Yfull е направил клон с Гояковичите значи и те са под BY171718 въпреки че този снип го няма на тяхното дърво интересно дали е по-близо до Вуйович или до Гояковичите. https://www.yfull.com/live/tree/I-Y267977/

Да, у праву си, сметнуо сам са ума ову двојицу Гојаковића. С обзиром на ово ново обновљено стабло, и они би се требали налазити испод BY171718. Засад су подједнако блиски и Вујовићу и Оџићима. При чему је кључни проблематични SNP управо онај по коме је именована грана Y267977. Овај SNP је из покривености Dante labsa и мислим да Y267977 није покривен ни Вујовићу ни Оџићима. Управо би он могао бити одређујући да се види ко је од ове тројице тестираних коме ближи. Под претпоставком да су и Оџић и Вујовић позитивни на Y267977 (што не знамо), збирно стабло гране I2-BY169079 би требало да изгледа  овако:

[vasil]

Да, у праву си, сметнуо сам са ума ову двојицу Гојаковића. С обзиром на ово ново обновљено стабло, и они би се требали налазити испод BY171718. Засад су подједнако блиски и Вујовићу и Оџићима. При чему је кључни проблематични SNP управо онај по коме је именована грана Y267977. Овај SNP је из покривености Dante labsa и мислим да Y267977 није покривен ни Вујовићу ни Оџићима. Управо би он могао бити одређујући да се види ко је од ове тројице тестираних коме ближи. Под претпоставком да су и Оџић и Вујовић позитивни на Y267977 (што не знамо), збирно стабло гране I2-BY169079 би требало да изгледа  овако:

BY171718 определено прилича на някакъв Средновековен Херцеговненски клон това което е странно е че BY169079 трябва да се е разделил някъде на изток или в Рашка или в Поморавието което означава че Славянското заселване в Херцеговина е станало от изток на запад а не директно от север докато в Босна има наченки на заселване директно от север с по-базовите проби които имаме под Y151633.

[Uzi]

Комненовић, Јовањдан, Кленак (заселак Ластва), Никшић, E-V13>Z1057

Овај резултат је поприлично изненађење с обзиром да је за поједина братства из Билећких Рудина, која су према предању род са Комненовићима и такође потичу са Тупана у Бањанима, утврђено да припадају роду Копривица и Тупањаца. Иако овај род такође припада хаплогрупи E-V13, Комненовићи готово извесно не припадају том роду с обзиром на заиста велику разлику у хаплотиповима.

Комненовићи се деле на два рода, Чивије и Тараши. Тестирани Комненовић је Чивијаш, било би добро да се тестира и неко из рода Тараша.

[Зрно]

Короман (Ђурђевдан), Подграб, Пале

Тестирањем на ФТДНА установљена је припадност хаплогрупи R1b-Z2705, односно низводнијој грани BY38894, које нема на Yfull стаблу (не узимају у разматрање ту мутацију). Остаје на нивоу BY38894 (са звездицом) јер не припада нити једној од млађих грана које су одавно дефинисане.

Поређењем на 23 маркера са великим бројем наших тестираних припадника Z2705, не може се много закључити, јер су разлике мале. Једина ретка вредност коју поседује је DYS391=12, али њу имају и неки који су Y32147, а он та грана није. Вредност 12 има Стјепановић из Горског котара, а вероватно и Буњевац из истог краја (23andme), који исто славе Ђурђевдан, само што Короман и Стјепановић имају 9 разлике на 35 упоредивих маркера. Постоји могућност везе са Игленџом из околине Врлике (Јовањдан), јер имају само 1 разлике од 23 (на DYS391), а за Игленџу се наводи да се доселио из Босне пре 300 године. Ту су још као опција Гаргента из Цетине код Врлике  и Крчмар из околине Гламоча, пошто обојица славе Ђурђевдан, а разлика је 2 маркера од 23 са њим. Вероватно би неко од ових побројаних формирао грану са Короманом када би урадио дубински тест.

Короман има значење - препечени хлеб, па је презиме вероватно настало као надимак. У књизи "Рогатица" се Коромани из Подграба наводе као староседеоци.

[Atlantische]

Лилић, Аранђеловдан, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Хаплотип Лилића карактеришу повишене 385b=15 и 458=17. Ове вредности нису толико ретке да би се појединачно могле сматрати уникатним, међутим, због њихове комбинације Лилић нема потпуних поклапања на 23 маркера. Заправо, велика већина их је на 2+ разлике. Једини тестирани са којим дели ове вредности а разликује се на 389II јесте Јовановић из Великог Орашја код Велике Плане који слави Пантелијевдан, чија породица по предању потиче са Косова. Врло је могуће да су ове вредности сасвим независно настале код Лилића и Јовановића, али не бих искључио ни могућност да њих двојица припадају истој подграни, нарочито имајући у виду да је Велика Плана примала становништво и из Шоплука.

Тестирани је у упитнику навео да су Лилићи градска пиротска породица која по једном од предања наводно потиче из Грчке. Резултат се свакако не уклапа у ту могућност, јер управо пиротска околина представља једну од оаза са повећаним присуством гране Y128028>Y128480, док је међу Грцима познат свега један хаплотип који јој припада.

Предлози за даље тестирање: FTDNA Big Y-700/Dante Labs WGS/Nebula WGS, или неки од два доступна низводна SNPa - Y60799 или BY195513.

[Иван Вукићевић]

Копривица, Никољдан, Копривице, Никшић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца и има модални хаплотип за овај род.
Ово је седми до сада тестирани Копривица, тако да смо о овом братству детаљно већ писали.

          Копривице причају да је њихов прапрадеда био син Јеле Сандељевице. По удадби Јелиној за Сандаља Хранића она затрудни и побегне од мужа из Кључа у Гацку, преко Бањана за Зету. У путу роди мушко дете и баци га у Коприве покрај пута у Реновцу. Наиђу пролазници, узму дете и однегују га. Од овога детета из коприва веле да су Копривице. Друго предање вели да је Јела родила дете на путу близу садашњега засеока Кореновца и бацила га у коприве близу пута. Па се после сажалила на то дете и дала једној девојци дукат да јој прихвати дете. Девојка прими дукат (по томе дукату, веле, прозвало се једно село у Бањанима) и дете однегује. Пошто оно одрасте, врати се у село Реновац где се и родило и од тога су детета из коприва постали Копривице. Колевка Копривица је Реновац и Шаке. Одатле су се раселили по целим Бањанима. Има их око 110 кућа. Они се деле: на Поповиће, Ивановиће, Гројиће и Ћосиће. У целу се између себе тако зову: кад Поповић иде у Ивановиће вели идем у Ивановића, а тако и Тупањани кажу идемо на славу у Ћосића. Међутим изван села сви се кажу Копривице и воде се у званичним књигама сви као Копривице. Све Копривице славе Св. Николу (5.12.) а прислужују Николице (9.5.). Иако има међу њима и 15 колена, не узимају се међусобно. Ове године (1940) било је у селу 109 кућа Копривица. 
              Копривице на Мекој Груди у Билећским Рудинама су од Копривица из Бањана. По предању, у Бањанима, од Копривица су Обреновићи у Србији. Деда Кнеза Милоша ?? је у Србију. Кнез Милош звао је Благоја Копривицу рођаком и као таквог га је дочекивао и сти?авао. Генеалогија Копривица је : поп Никола - поп Иван - поп Станиша - кнез Јевто - поп Сава - поп Крсто - Андрија - поп Спасоје - поп Иво - Андрија (1940 г. младић од 17 год.).

Светозар Томић - Бањани

Имамо и тему посвећену овом генетичком роду на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3019.0

[Небојша]

Бајић, Ђурђевдан, Брајићи, Горњи Милановац, J2a-Z6055>Y14439

У литератури се о Бајићима каже следеће:

Бајићи, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Пиве; мисле да су од истог рода од кога је био Бајо Пивљанин. Казују да је Бајо имао три сина и да су сва тројица напустили Пиву, па је један остао у Богданици, друго отишао у Београдски округ (Смрдљиковац) а трећи – Милић – остао овде, под Сувобором. Имао је стоке и бирао је планину. Населио се најпре у Потоку и подигао кулачу. Тврде да су од истог рода и Бајићи* у Јабучју, у Посавско-тамнавском срезу, а да их има од тог рода и у Мачви. Неки су се одавде доцније одселили у Стублине код Обреновца. Досељење Бајића у Брајиће пада у 18. век, јер је предак (Милић?) био четврти – чукундеда Радоша Бајића, рођеног 1898. године. Дуго су чували „текне“ (корито) за мешење хлеба, донето из Црне Горе. На договру у Такову 1815. године учествовао је и Радован Бајић из Брајића.
https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-selo-brajici-gornji-milanovac/

Много је изгледније да су ови Бајићи старином из Дробњака. Генетички се сасвим уклапају у добро профилисани род Дробњака J2a-Y14439. Блиски су им практично сви тестирани из овог рода (они су иначе међусобно сви јако блиски). Вредност 29 на маркеру 389II тестирани дели са Сатарићем из Лучана. На простору Лике и Херцеговине, припадници овог рода славе доминатно Јовањдан и нешто слабије Ђурђевдан, на простору Западне Србије Никољдан, Јовањдан и Ђурђевдан. На простору Дробњака - Аранђеловдан.

Код Бајића може бити да је Ђурђевдан преслава из Дробњака. Још неке исељене дробњачке породице у матици славе Аранђеловдан, а по Србији Ђурђевдан, добар пример су чувени Караџићи.

Стабло J-Y14439: https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

Ово је иначе још једна у низу српских подграна, која показује везу ка миграционом путу: Бугарска-ЈИ Србија-Херцеговина-Стари Влах-Крајина (или обрнуто). Треба нагласити да је значајно заступљенија у динарској зони.

[Radul]

Бајић, Ђурђевдан, Брајићи, Горњи Милановац, J2a-Z6055>Y14439

За потпуну спознају препоручујем док је на попусту 249Е:
https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing

или за 299$
https://nebula.org/whole-genome-sequencing-dna-test/

[Иван Вукићевић]

Кузмановић, Алимпијевдан, Осипаоница, Смедерево, E-V13>Z1057

Са претходно тестираним Кузмановићем из истог места има потпуно поклапање на 17 маркера. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS385=15. На четири маркера се разликује од Шкера из Придвораца код Требиња, али се не може говорити о некој ближој вези пошто не деле карактеристичне вредности маркера.

Тестирани Кузмановић нема предање о даљем пореклу, док је претходно тестирани Кузмановић из истраживања САНУ навео да му је предак био Влах из Источне Србије.

[Иван Вукићевић]

Кокора, Никољдан, Бранешци (заселак Оцка Гора), Чајетина, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Потпуно поклапање на 23 маркера има са следећим припадницима овог рода:
- Радовић, Никољдан, Крушевац
- Радуновић, Никољдан, Фармаци/Подгорица

Тестирани је навео да Кокоре потичу из Кокорине, села које се налази између Гацка и Невесиња, те да им је старо презиме Поповић. У етнографској литератури се не помињу Поповићи у овом селу, нити их су тамо пописани 1991. године, али зато у суседном селу Сливља живе Игњатовићи који такође припадају овом генетичком роду. Резултат је објављен у оквиру акције Светски ДНК месец 2022:

75. Игњатовић, Никољдан, Сливља, Гацко, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Мирковићем из Истока у Метохији (22/23), који према предању потиче из Подгорице, Радовићем из Крушевца (21/23) и Радуновићем из Фармака код Подгорице (21/23). За овај род је карактеристична снижена вредност маркера DYS456=15. Радовић и Радуновић такође славе Никољдан, док Мирковић слави Митровдан.

Тестирани је навео два предања о пореклу своје породице. Према устаљеном предању потичу од Игњата, сина Светозара Црногорца, који је пореклом из Комана у Црној Гори. Према другом предању потичу од Миљанића из Бањана. С обзиром да Миљанићи припадају хаплогрупи I1, а да тестирани има генетичке сроднике из најближе околине Комана, може се закључити да је прво предање тачно.

Матица овог рода је очито на подручју Љешанске нахије и суседних Комана.

Хаплотипови Кокоре и Игњатовића се разликују на свега два маркера. Очито су били део исте миграције из околине Подгорице.

[Црна Гуја]

Вукотић, Јовањдан, Мрчајевци, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Вукотић се хаплотипом најбоље уклапа у родове Е1 и Е2, који имају практично идентичан хаплотип, а разликују се на основу славе и географске распрострањености. Род Е1 одликује слава Јовањдан и распрострањеност махом на подручју Шумадије, Старог Влаха, Срема и Брда, док тестирани из рода Е2 славе Аранђеловдан и пореклом су из нешто јужнијих крајева (Расина, Понишавље, Врањско Поморавље). Вукотић поседује две вредности које одударају од модала, DYS385=11-15 и нешто нижа вредност на брзомутирајућем маркеру DYS576=16. Најближе поклапање има са Ристићем из Греваца код Крушевца (Аранђеловдан) и Гавриловићем из Новака код Александровца (Јовањдан), од првог се разликује на 2 од 23, а од другог на 2 од 17 упоредивих маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Лазовића из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан), Вучковића из Вртишта код Ниша (Аранђеловдан) и Пешића из Јовца код Владичиног Хана (Аранђеловдан), а на 4 од 23 од Берисавца из Гараша код Аранђеловца (Јовањдан). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Црне Горе, и да им је старије презиме било Вуковић. С обзиром на блискост хаплотипа и исту славу са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља, ово предање би заиста могло бити истинито. С обзиром да се млађа подграна не може поуздано утврдити, Вукотићу свакако препоручујем дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, чиме би се јасно генетички профилисала читава ова група горенаведених фамилија које припадају родовима Е1 и Е2.