Видоје,
што се Дашића о којима пишете тиче, горњи наводи су преузети из студије Милана Карановића "Саничка жупа". У том раду, Карановић Дашиће, уз још неке породице, наводи као "старовнике". Ово "старовници" треба схватити условно, јер они могу бити и старовници само у односу на новопридошле Личане и Далматинце, који су масовно долазили крајем 19. вијека у тај крај и насељавали га. Дашиће Карановић прибраја старим Змијањцима, јер се и Саничка жупа веома често убрајала у Змијање.
Положај земље Дашића уз главни пут, иде у прилог тврдњи да они заиста јесу стари на том тлу. Кључно питање је да ли представљају старо српско становништво Доњих Краја или Србе досељене у општим сеобама 16. вијека из југоисточних српских крајева. Добра је ствар што је подручје Санице пописано у једном од првих турских пописа из 1550. године и те 1550. године на подручју Санице смо имали сљедећу ситуацију.
Подручје Санице је припадало нахији Кључ. Видимо да се Саница тада звала Требун (ово име је сачувано у називу данашњег врела и потока Требуња у Саници), а видимо да се помињу и села Горње и Доње Биљане. Спомиње се и црква у попису, Карановић биљежи остатке те цркве као Црквину.Видимо да је један дио православних становника Санице тј. Требуња дошао са подручја Купреса, као и да су се неки у тој генерацији исламизовали. Саница је остала подијељена и касније на православни и муслимански дио.
По подацима из пописа би се рекло, да се у саници ипак десио дисконтинуитет становништва и да је око 1550. године доселило ново становништво. Да ли су преци Дашића могли бити међу овим досељеницима са Купреса? Могуће је, презимена нису забиљежена. Томе у прилог би ишло и то да, у случају да су се Дашићи доселили у неким каснијим периодима, тешко да би могли добити као православни земљу на таквом положају.
Дашића има још у Поткозарју, али их нема на подручје данашње Хрватске.
Са друге стране Басрака има у Поткозарју и на Банији, па није искључено да је Басрак заиста старије презиме.