Аутор Тема: Малоншићи  (Прочитано 2101 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Малоншићи
« послато: Јун 19, 2017, 04:15:54 поподне »
Поставих на главној страници Порекла чланак у којем су обрађена братства Загарчана и Комана, али и са освртом на старо племе Малоншића.

http://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

Малоншићи су јако занимљиви за истраживање, као и Стари Комани, Ћеклићи, Балочани, стара братства Љешанске нахије и Љешкопоља, уопште то старо становништво средишњег дела ЦГ, средњевековне Горње Зете. Сада нам у томе помаже и генетика.

Волео бих да чујем и мишљење других који су Малоншиће и остале побројане проучавали.

За почетак, једно моје размишљање: у чланку сам навео неке појединости које указују на постојање могуће везе између Малоншића  (или Старих Комана) и племена Ћеклића.

Један припадник ћеклићког братства Петровића - Драгутиновић је тестиран, и утврђено је да је носилац хаплогрупе R1a Z280. Генетски најближи Драгутиновићу и сврстан у исти род је Кадијевић из Мостара.

У Загарачу, имамо стариначки род Кадија.

Имајући у виду постојање историјске везе између Малоншића и Ћеклића, која се наслућује, још конкретније - чињенице да ћеклићки Петровићи потичу "из Бјелопавлића" (али, нису Бјелопавлићи, на шта указује и слава и наводно презиме Буроњић), затим сличност презимена Кадија и Кадијевић, те генетску блискост Драгутиновића и Кадијевића, намеће се питање - није ли утврђена хаплогрупа R1a Z280 заправо хаплогрупа Малоншића (или неког другог старог рода у области Загарача, Косовог Луга или Комана)?

За Кадијевиће у Херцеговини, у попису херцеговачких презимена, Милићевић пише да су православни Кадијевићи из Сливља, на ушћу Неретве, ту дошли из Попова поља (Величани, Завала), где се помињу крајем 17. и почетком 18. века, те су Турци касније притисли њихове поседе. О даљој старини ових Кадијевића не зна се.

Занимљиво је још (иако је честа слава) да и загарачки Кадије и херцеговаки Кадијевићи славе Јовањдан.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Малоншићи
« Одговор #1 послато: Јун 19, 2017, 06:34:57 поподне »
Свака част :)
« Последња измена: Јун 19, 2017, 06:37:22 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

симо

  • Гост
Одг: Малоншићи
« Одговор #2 послато: Јун 19, 2017, 06:46:29 поподне »
Небо, хвала на тексту. Иначе твоје текстове користим сад за црногорска племена, не тражим више по старијој литератури.

Малоншићи су свакако интересантан стари род, племе. Они су и главни јунаци приповјетке Милорада Павића "Крчма код седам сиса".

Што се вјечитог питања Орловића тиче, послије скорашњих тестирања, мени се све више чини да су E-V13>Z19851 накнадно преузели орловићко предање. Они су присутни у три јака рода: риђанским Кучима, Малим Цуцама и Бјелицама. При томе и Мале Цуце и риђански Кучи имају предање да су  дошли из Куча, а и међусобно су повезани, а и родови Бјелица су некад боравили на простору Цуца. Постоји и неко предање код Малоцуца о дјевојци из Бјелица на којој је остало имање. И неки други резултати ову групу родова упућују у том источном правцу: близак Грк из Тесалије и још ближи хаплотипови из Шоплука.

J2a M92 са друге стране нема тако јасне "источне" везе, додуше нема ни директну везу са Чарађем и Голијом, али чини ми се да је аутохтонија на простору Старе Црне Горе. За њихову везу са Орловићима свакако је проблем објаснити Пјешивце.

Зато је за рјешавање ове енигме кључан резултат Ђуричковића и Бандића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малоншићи
« Одговор #3 послато: Јун 19, 2017, 08:06:23 поподне »
Хвала, момци.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малоншићи
« Одговор #4 послато: Јун 19, 2017, 08:11:32 поподне »
Иначе твоје текстове користим сад за црногорска племена, не тражим више по старијој литератури.

Симо, не претеруј. Ако сам ја негде омашио, онда ћеш и ти преузети неисправан податак  :)

Малоншићи су свакако интересантан стари род, племе. Они су и главни јунаци приповјетке Милорада Павића "Крчма код седам сиса".

Овде си ме бацио у енигму. Павићеве приповетке сам читао у "огромним количинама" у студентско доба. Назива приповетке се сећам, али радње - не. Ни Малоншића. Сад ћу је потражити!

Зато је за рјешавање ове енигме кључан резултат Ђуричковића и Бандића.

Да, то добро кажеш.
Бандића ни једног не познајем, а за Ђуричковиће ћу се потрудити. Такође, и резултат неког Мустеровића био би више него значајан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Малоншићи
« Одговор #5 послато: Октобар 24, 2018, 11:07:22 поподне »
Помен пронијара Шћепана Малошевића / Малоншића



Зборник филозофског факултета, Београд 1964.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малоншићи
« Одговор #6 послато: Октобар 24, 2018, 11:26:41 поподне »
Да, писао сам о могућности да је корен презимена Малоншића другачији него што је општеприхваћено:

Најранији помени Малоншића у облику презимена, и то – Малончић су из 1432. године, у которском документу – Дабко Малончић (Dapichus Maloncich), и 1435. године – Петар Малончић (Maloncio) као један од потписиника мировног споразума између деспота Ђурђа Бранковића и Млетачке републике. Каснији помени Малоншића су у облику обласне или племенске припадности, тако: 1446. године Живко Богоњин из Малоншића (Zivichus Bogogna de Malonsichis), а 1459. године Грубац Богишић из Малоншића у Зети (Grubac Bogissich de Malonsichiis de Genta). Малоншићи се често помињу и у документима из времена Црнојевића.

Говорећи о пореклу племенског имена Малоншић, треба поменути и следећи детаљ: у документу Црнојевића из 1494. године, а који се недвосмислено односи на Малоншиће, уместо очекиваног презимена, наведено је – Малошевић. У подручју села Косића, које је тада припадало Малоншићима, две године раније, такође у црногорском документу, наведен је топоним Малошева Јабука. Остаје отворено питање, да ли је могућа варијанта по којој је родоначелник Малоншића извесни Малош и може ли се наћи веза између имена Малош(а) и Малонша / Малонча. Можда у прилог овој тези иде и ријечко предање о старом племену Малошевића које је некада насељавало јужни део данашњег Цеклина (Рваше и околину). Били су властела и били су силни и обесни. Иза њих је остала црква посвећена Светој Госпођи (Богородици) – „Госпоштина“, која је говорила о њиховом богатству и моћи. Јовићевић и Стругар ово племе називају Малокшићима, док их Чубриловић идентификује као Малоншиће. Милован Пејовић, у раду наведеном у литератури, говори о Малошићима који су насељавали цело команско подручје.
"Наша мука ваља за причешћа"