Обраћање сународнику/ сународницима
"Ој Србине, причекај минут- два"
"Србине, пред овим спомеником...!"
"Ој Срби, ја сам српског порекла, приђите ближе!"
"Ој Србине, брате мој, код мог гроба ти постој, па ти саде при том часу уво твоје тргни гласу те послушај ко те зове да прочиташ речи ове!"
"Србе мој, близу гроба стој, те прочитај спомен мој!"
" О млади српски роде, приђи мало ближе овде и прочитај ова ситна слова!"
"О љубезни српски роде, куд иташ? Стани мало овде да разумеш ког мрачна кућа затвори и навек од сунца заклони !"
"Ој Србине, мили роде, и Српкиње, миле сеје, из Србије нове, приђите ближе споменику овде! Не жалте дангубе и труда, прочитајте где вам браћа труле међу друштвом!"
(овај је посебно занимљив где народ јасно прави разлику између старе и нове Србије)
Аутор књиге износи гледиште да овакви надгробни записи и дозиви сународницима указују и подсећају на тумачење неких филолога да је реч Србин имала првобитно другачије значење - друг, савезник.
Да се у народу често чује "Србине, шта то уради ?" Уместо "Човече, шта то уради?"