АНТРОПОГЕОГРАФИЈА
Код нас се, у научном смислу, А. први почео бавити Јован Цвијић. Он је поставио основе испитивању културуих особина наших земаља, као и проучавању нашега становништва и његових особина. Објавио је (1896) упуте за испитивање села у Србији и осталим нашим земљама, а касније и засебне упуте за Србију, за Босну и Херцесровину и за Стару Србију и Македонију. Упутствима су тражени подаци, који се односе на насеља и њихов постанак, на положаје и типове села, на куће и остале зграде, на трагове ранијих насеља, на подријетло становништва и њихово занимање. У Географском Заводу београдског универзитета Цвијић је основао школу, у којој су се млади студенти спремали за антропогерафска испитивања. Ово је био почетак рада на антропогеографији наших земаља. Са свих страна пристизала је ту антропогеографска грађа, она се методски сређивала у Геоеграфском Институту, а ођ 1902. почело се и са публиковањем.
Од 1902. до данас, са прекидом за вријеме балканских и Свјетског рата, публиковано је у Српском Етнографском Зборнику (издања Српске Краљевске Академије Наука 18 књига, 19. књига у штампи), и то првих 10 књига под именом: Насеља српских земаља, а осталих девет под именом Насеља и порекло становника. У ових 19 књига има 52 рада. Уз првих 6 књига Насеља изишло је и 6 свезака Атласа; каснији радови немају Атласа, али је у самом тексту и изван њега, унесен велики број карата, скица и фотографија. У Атласима и Насељима има 23 карте, 275 скица и 368 фотографија.
Изузев два рада, сви остали су антропогеографске студије појединих области наше државе, највећим дијелом из Србије. затим из Црне Горе, из Старе Србије и Македоније, из Босне и Херцеговине и из Далмације.
Први важан рад из А. код нас је расправа Ј. Цвијића: Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, публикован у I књ. Насеља. У њој се излаже задатак и план антропогреографских проучавања, резултати о главним етнографским проблемима, као и методи рада. Цвијић је хтио овим радом да уведе испитивање у посао, и да им покаже значај и смисао појединих питања, на којима треба радити. Код ових испитивања Цвијић је нарочито желио, да се утврди подријетло становништва. Други Цвијићев рад је La Peninsule Balkauique, Geographie Humaiue. Први дио ове књиге, знатно проширен, изашао је и на нашем језику под насловом Балканско Полуострво и јужно-словенске земље. Основе антропогеографије, I. Један дио овога дјела одштампао је у XII књизи Насеља под насловом: Метанастазичка кретања, њихови узроци и посљедице. У овим радовима Цвијић је изложио своје погледе и искуства у антропогеографским питањима, излажући нарочито своје погледе о великом обиму сеоба-миграција, и о њиховом значају за антропогеографске, етнографске, социолошке и друге процесе.
Подаци о подријетлу становништва и о миграцијама дали су Цвијићу могућности, да уочи социјалне и психолошке процесе, који настану, кад дођу у додир групе становништва разних погледа и схватања. Испитивање психичких особина становништва у оквиру антропогеографије представља, поред студије самих миграција, другу главну тачку у систему Цвијићеве А. Он у својој А. наглашава двије најбитније црте у садањем животу нашега народа: миграције и психичке особине становништва.
У осталим радовима из А. проучавана су питања, која се односе на свако насеље и сваку породицу у 50 разних области. У хиљадама села детаљно је описано. Обраћена је пажња на сва питања, која се односе на положаје и типове насеља, на врсте својине и економске пирилике, на типове кућа и осталих зграда, на топографска имена, на постанак насеља, затим на миграције и подријетло становништва. На основн овако сакупљене грађе, на лицу мјеста, идући од села до села, и од куће до куће, израђене су посебне студије за 50 области. — У овим публикацијама најважније мјесто заузима питање о миграцијама-сеобама, које су од кгаја 14. вијека до данас испремјештале готово све становништво на простору од Велешке Клисуре до околине Загреба. Утврђене су области, из којих се становништво поглавито исељавало, као и селидбене струје; утврђени су узроци и посљедице ових сеоба. На основи ових испитивања утврђене су четири главне групе селидбених стања: 1. Динарска, која је полазила из Херцеговине, Црне Горе, Црногорске Херцеговине, Сјенице, Пештера и Новопазарске области. Становништво ове струје населило је поглавито Шумадију, затим области око Ваљева и поред Дрине. Босну и Херцеговину. 2. Косовско-метохијска, која обухвата миграције из области између Скадра и Копаоника. У Србију је становништво ове струје продирало долином Ибра и Јужне Мораве. 3. Моравско-вардарска, коју чине исељеници вардарског слива, сјеверно од Демир Капије. Исељеници ове струје ишли су поглавито моравско-вардарском долином и населили се по Србији.
2. Косовски и вардарски досељеници, који су прешли Саву и Дунав и населили се по панонском басену. Поред ових било је неколико струја од мањег значаја. Исто тако су утврђени и узроци овим сеобама, који се, углавном, своде на узроке хисторијске, и економске врсте. Код првих су непосредан повод миграцијама били истријски догађаји (турска најезда, ратови, буне и устанци), а код других тешко економско стање. — интензивна и разноврсна кретања међу јужним Словенима, нарочито међу Србима, била су од великих посљедица. Долазећи са разних страна и мијешајући се, ово становништво разних особина и назива сливало се и претапало, те су настајала етничка и социјална прилагођивања.
Посао на проучавању антропогеографских прилика и миграција, који је вршен ротово 30 година, дао је одличне резултате. Публикације у Насељима бит ће нарочито касније од велике користи, не само за географе и етнографе, већ и за остале раднике, који се баве питањима о нашој земљи.
Б. Дробњаковић
Извор: Проф. Ст. Станојевић,НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, I КЊИГА