Аутор Тема: Родослов као књижевна форма  (Прочитано 10808 пута)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #20 послато: Децембар 17, 2017, 05:08:59 поподне »
У посјету родбини Владо је стигао у љето 1921. Њему који је видио свијета, нагледао се свјетских метропола, родни Банчићи су се сигурно чинили мали и заостали, мада је годинама касније причао да је осјетио да је то сада заиста његова отаџбина и да се у њој некако слободније дише. Завршио је послове у вези дугогодишњих сукоба око међа и те зађевице остадоше у прошлости, међу рођацима више не би, што би рекли у Херцеговини, “ниједне грке”, а стари сукоби ријетко се помињаше и то само кроз шаљиве анегдоте на вечерњим сијелима уз огњиште.

Ишао је Владо на сијела, обилазио другаре из младости. Онако висок, у модерном штофаном американском одијелу привлачио је пажњу земљака. Шушкало се о његовом ратном путу, о богатствима далеке Калифорније, о његовој браћи која су се обогатила у Лос Анђелесу. Причао је Владо зачуђеним земљацима о њујоршким небодерима који дотичу облаке и о непрегледним житницама Средњег запада. Казивао им је и о херцеговачким предузимачима који су највећи градитељи Калифорније и који од Стјеновитих планина до пацифичке обале бетонирају незамисливо дуге низове цијеви које доводе текућу воду у сваку кућу. Чудили су се чежњиво увијек полужедни Херцеговци тим причама о металним славинама из којих тече вода онда кад ти хоћеш.

Ходио је Владо и по црквеним саборима у свом старом крају. Био је на дернеку у Завали за Петровдан, а онда одмах следећег дана ишао је цркви у Љубињу гдје се одржавао највећи сабор јужне Херцеговине, чувени Павловдански дернек у Љубињу, на који би се сјатила сила младости од Билеће, Требиња до Дабра, Невесиња и долине Неретве. Гледао је Владо на дернецима мноштво лијепих херцеговачких дјевојака. Обучене у најљепшу спрему, извађену за ту прилику из дрвених баула, мамиле су му погледе и уздахе јер овакве љепоте у Америци се није нагледао. Радећи по теренима по непрегледним и често дивљим пространствима Америке, дјевојке је ријетко сретао. По српским колонијама мало их је било, дјевојке других нација биле су табу, језик и културне разлике најчешће су били непремостива препрека, па је у Америци тек понеки Србин оженио дјевојку друге нације, и тада најчешће какву Далматинку или Истријанку. Невјесте из старог краја долазиле су по препоруци брата, рођака или комшије и полазиле обично за доста старије младожење који су већином били газде, своји људи са сопственим послом. И Владу су погледивале дјевојке. Висок, наочит, “фино ођевен”, Американац… био је добра прилика. Примјећивао је Владо те дјевојачке погледе, али он је најчешће погледивао једну која, чинило му се, не узвраћа. Распитао се о њој и сазнао да се зове Јованка Јањић и да му је такорећи из комшилука. Сјећао се Владо Јованке још прије одласка у Америку, али она је тада била неугледна дјевојчица, а данас стасита дјевојка, сјајна плава ока и блистава осмијеха. Потицала је из чувене и богате задруге Јањића из банчићког засеока Шехића. Отац јој је био угледни домаћин Перо Јањић, богат стоком и земљом, али и људством и разумом. Дјед јој бијаше чувени Никола Сукнов Јањић који је за турског вакта упалио млинове у Борчу јер му млинари не хтједоше самљети просо. Јованка му се силно допала, али на путу ка његовој срећи са њом стајала је велика препрека. Била је обећана другоме. Годинама касније у причама, Владо је увијек описиван као миран, благ и предусретљив човјек, а ваљда је тада у њему накратко прорадила она искра пријеке одважности која је красила оца му Николу и дједа Миху. Пришао је Јованки на неком народном скупу, започео разговор и удварање које је она зачудо прихватила, те ускоро пристала поћи за њега иако је другом била обећана. Мучне прилике настале због погаженог Јованкина обећања, Владо је ријешио сам. Ко ће знати шта је причао са Јованкиним несуђеним ђувегијом и свекром, али ствар је “легла”, а оштећена страна се прихватила кумства на предстојећој свадби. После овога је свима јасно било зашто је из Америке, иако најмлађи, послат да рјешава сукобе баш Владо. Он је тај који је био обдарен да мири завађене и да на лијеп начин од непријатеља чини пријатеље

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #21 послато: Децембар 17, 2017, 05:10:28 поподне »
Јованка и Владо су се вјенчали 1923. године. О скором одласку у Америку нису размишљали. Тада је већ америчка влада увела квоте за југословенске држављане па иако Владо бјеше амерички поданик, требало је доста година да Јованка проведе са њим у браку па да и она буде примљена у америчко држављанство. Од своје уштеђевине и са нешто помоћи браће купио је узорито имање са кућом, шталама, јањилима и оборима на Равницама повише Горњег Поплата, а на Некуку код Стоца засадио лијепи велики виноград. Живио је током љета на Банчићима у заједници са оцем Николом и породицом брата Васиља, да би зими сви силазили са стоком у хумније и топлије Равнице. Ускоро су дошла и дјеца. Прво кћер Анђа, а затим и Мишо који је умро у раном добу. Причало се годинама касније да је Владо болно туговао за прерано изгубљеним сином. Неки су говорили и да је његова туга била претјерана, али како се може претјерано туговати за изгубљеним дјететом? После се родила моја баба Перса, а затим синови Максим и Душан. Владо и Јованка о Америци више нису размишљали. Имали су лијеп живот и у завичају. Блага су се множила, животне навике напредовале па је тако Владо усвајао новитете у пољоривреди. Дрвено рало замијенио је металним плугом, набавио је такође машину за одвајање кајмака од млијека. Старинске дубовине замијенио новим кошницама. Доста новца зарађивао је и као вјешт дрводјеља, а правио је, тада пријеко потребне у сваком домаћинству, коњске самаре. Живот је мирно текао све до 1941. Некада, коју годину пред Други свјетски рат, Владо је застално прешао на своје имање у Равницама. Захваљујући лијепом гледању са комшијама Теркешима – Хрватима, у новој средини био је омиљен и цијењен. Кнез села Равница Илија Теркеш много је критикован од усташа јер је обавијестио Владу шта усташе намјеравају па је он прво са породицом избјегао на Банчиће, а затим почетком августа 1941., готово без ичега, нашли су се у врлетима планине Илије, гдје је спас потражило неколико хиљада Срба из љубињског и столачког краја. Ипак, нису пошли празних руку. Јованка је у рупцу, руковођена ко ће знати чиме, у Илију понијела металну плочицу на којој је било укуцано “BUDENCICH VLADO N 1.630.797”. Био је то идентификациони знак америчке војске који је Владо сачувао као успомену на учешће у Првом свјетском рату, као спомен на страхоте доживљене у Аргонској шуми. Тај Јованкин поступак много ће у будућности значити његовој породици.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #22 послато: Децембар 17, 2017, 05:10:59 поподне »
Када су представници херцеговачких Срба са Италијанима договорили реокупацију источне Херцеговине, Владина породица се вратила на Банчиће. Владо је у рату учествовао у почетним борбама. Већ у годинама, касније није био у првим борбеним редовима. Као и већина српског становништва љубињског краја, био је на четничкој страни. Током партизанске владавине до прољећа 1942. породица његове супруге Јованке тешко је пострадала. Јованкин брат Данило погинуо је као партизан у борби са усташама, не знајући да је истог дана у такозваним “лијевим скретањима” убијен и његов отац Перо као кулак. Крај рата Банчићи су дочекали у тешкој ситуацији. Готово сви војно способни младићи су после великих борби на Билећи са јединицама НОВЈ добјегли на тај терен и крили се по шкрипима и пећинама родног краја, стално изложени нападима партизанских потјерних група. У тим потјерама убијен је Владин нећак Милан, син његовога брата Васиља. Пошто се предао властима, други нећак Новица отишао је на робију. Током рата више пута искориштено је Владино добро познавање енглеског језика у споразумијевању са обореним америчким авијатичарима. Баба ми је причала да би Владо са рођацима “Американцима” често кад не би хтио да дјеца чују о чему се прича говорио енглеским језиком. Према дјеци је био благ, баба је казивала да ниједно никад није ударио. Када би направили неку неподобштину или, како би баба рекла, “зијан”, мало би се смркнуо, а затим насмијешио и рекао:

“Сања Бабић”

Тако је баба чула и запамтила псовку на енглеском “Son of the bitch”.

Послије ослобођења, стари живот се споро враћао. Уништену имовину, попаљене куће требало је обновити, стоку поново отхранити, стада умножити. Али, све је то ишло теже и спорије него што је требало, због разних врста социјалних експеримената које је у првим годинама после рата проводила нова власт у Југославији. Колективизација, сељачке задруге, одлазак радно способне омладине на радне акције утицао је да обнова сеоских домаћинстава буде бачена у запећак. Владиној породици било је лакше него осталим рођацима и комшијама јер су примали поприличну помоћ од рођака из Лос Анђелеса. Уз пакете који су стизали од брата Михајла и братичне Анђе, Влади је стигло и писмо у коме га је брат обавијестио да има право на поприлично велику пензију због борачког учешћа у Првом свјетском рату. Тада је прадјед Владо узео ону сачувану идентификациону плочицу америчке војске, коју је Јованка понијела у збјег, и отишао у Беорад у америчку амбасаду. Захтјев за пензију је брзо ријешен и он је ускоро почео размишљати о селидби са Банчића. Тим његовим размишљанима допринијели су и савјети и молбе његове братичне Анђе Полић која је приликом посјете завичају својих родитеља, ненавикла на услове живота на нашим селима, убјеђивала стрица да се одсели у неке питомије крајеве, обећавши му да ће му финансијски помоћи да купи неко добро имање. Средином педесетих, уз помоћ братичне Анђе, Владо је купио врло лијепу “Јанкелића вилу” на Илиџи, те се са супругом и синовима (кћери су се раније поудале) тамо одселио 1956. године. Није дуго поживио прадјед Владо на Илиџи. Оболио је на плућима, можда и због посљедица изложености бојним отровима у Аргонској шуми 1918. године, те умро 1958. године. Сахрањен је на православном гробљу у Блажују. Осамнаест година касније, недалеко од његовог последњег почивалишта, у прелијепом Храму Светог Саве крштен сам ја, његово прво праунуче.

Нека је вјечни покој мом прадједу Влади, нека му Бог подари рајско насеље, а свима, а посебно вама који сте прочитали ово његово житије, спомен на његов узбудљиви и часни живот, нека је на здравље.

симо

  • Гост
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #23 послато: Децембар 17, 2017, 06:29:24 поподне »
Вуче, хвала на причи, уживао сам читајући.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #24 послато: Децембар 17, 2017, 07:26:32 поподне »
Милина је ово прочитати.
Хвала ти пријатељу.
Само настави.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #25 послато: Децембар 17, 2017, 07:39:34 поподне »
Хвала Волфе, заиста занимљива и вредна породична историја.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #26 послато: Децембар 17, 2017, 08:15:42 поподне »
Давно ја рекох - Ликић Раде писат знаде! Свака част!

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #27 послато: Децембар 17, 2017, 08:18:49 поподне »
Врхунски приказ историје своје породице, свака част!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #28 послато: Децембар 18, 2017, 11:26:06 пре подне »
Хвала вам на лијпим ријечима,пријатељи!

Овдје можте прочитати  неке моје шврљотине.


https://radelikicblog.wordpress.com
 

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #29 послато: Јул 07, 2018, 12:29:25 поподне »


Ускоро из штампарије!


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #30 послато: Јул 07, 2018, 12:48:21 поподне »

Ускоро из штампарије!

Браво Раде! Одавно ово чекамо.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #31 послато: Јул 07, 2018, 02:22:37 поподне »

Ускоро из штампарије!



Драго ми је да се иде напред и да ће оно што смо до сада читали на форуму добити конкретнију форму.

Браво Раде! ;)



симо

  • Гост
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #32 послато: Јул 07, 2018, 02:35:56 поподне »
Раде, драго ми је да си књигу привео крају. Надам се да ће је бити у слободној продаји. Свака част!

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #33 послато: Јул 07, 2018, 04:14:38 поподне »

Ускоро из штампарије!


Одличан 5!    :D

Ко зна, можда и ја будем једног дана нешто покушао да напишем... али сумњам да ће да буде тако добро.

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #34 послато: Јул 12, 2018, 10:16:11 пре подне »
Ово је пример како човек брине о својим прецима, али и потомцима. Надам се да ће потомци знати да цене ово породично богатство. Ваш рад даје смернице свима нама који покушавамо да урадимо нешто слично.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #35 послато: Јул 12, 2018, 07:54:34 поподне »

Ускоро из штампарије!


Касним за догађајима, тек данас сам прочитала ову лепу породичну истину.
Желим Вам да имате пуно читалаца.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #36 послато: Септембар 05, 2018, 05:32:45 поподне »
Да се коначно похвалим. Изашла књига из штампе.Могу рећи да мисе дизајн и опрема јако допадају а садржај, ће ваљда да оцјене читаоци.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #37 послато: Септембар 05, 2018, 05:39:14 поподне »
Честитке Раде на изласку књиге! :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #38 послато: Септембар 05, 2018, 05:41:06 поподне »
Капа доље, Ликићу!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Родослов као књижевна форма
« Одговор #39 послато: Септембар 05, 2018, 09:09:27 поподне »
Делује да је уложен велики труд. Чврсто верујем да је одлична књига :)