Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Да се разумијемо, бавимо се претпоставкама. Тим прије што је ријеч о I2-PH908, гдје теоретски можемо бити једни другима блиски по маркерима, а припадати различитим подгранама, а ту смо код I2-PH908 на самом почетку.

Ако бисмо гледали само маркере и по систему дистрибуције А је род Б. Б је род В. В је род Г... рекли да је А род Г, евидентно да нешто не штима, а знамо и гдје. А Бајић и Ракић су далеко. Гдје пуца та веза: између Дукића и Ракића или између Дукића и Бајића? Не знам.

Да, тешко је за I2a DS на овако малом броју маркера изводити везе.

Како год, на основу доступних података (литература + генетика) логичније је претпостављати да су побројани родови у вези са тзв. Озгорастовићима, него да су део Богуновића.

[Sergius]

Да, тешко је за I2a DS на овако малом броју маркера изводити везе.

Како год, на основу доступних података (литература + генетика) логичније је претпостављати да су побројани родови у вези са тзв. Озгорастовићима, него да су део Богуновића.

Да, али литература не сврстава Ракиће у Озгорастовиће, већ у Богуновиће. Веза Ракића са Озгорастовићима је блискост са Дукићем из Лике, тј. удаљеност 1/18 маркера (с тим да Дукић нема маркера DYS570, DYS576 и DYS481 на којима се Бајић разликује од Ракића, и ако претпоставимо да су због исте славе Дукић и Бајић сроднији, могуће је Дукић од Ракића још даље), даље веза Дукића и Бајића, тј. удаљеност 1/18 маркера, и тек на крају веза Бајића са Трнинићем, коју је навео неки стари ђед Трњинић, а његово предање пренио Рађеновић.

Дакле, литература не каже да су Ракићи Озгорастовићи, а генетика каже да су Ракић и Бајић (за кога још не знамо да је Озгорастовић) удаљени 5/23 маркера. Што је много.

[Небојша]

Да, али литература не сврстава Ракиће у Озгорастовиће, већ у Богуновиће. Веза Ракића са Озгорастовићима је блискост са Дукићем из Лике, тј. удаљеност 1/18 маркера (с тим да Дукић нема маркера DYS570, DYS576 и DYS481 на којима се Бајић разликује од Ракића, и ако претпоставимо да су због исте славе Дукић и Бајић сроднији, могуће је Дукић од Ракића још даље), даље веза Дукића и Бајића, тј. удаљеност 1/18 маркера, и тек на крају веза Бајића са Трнинићем, коју је навео неки стари ђед Трњинић, а његово предање пренио Рађеновић.

Дакле, литература не каже да су Ракићи Озгорастовићи, а генетика каже да су Ракић и Бајић (за кога још не знамо да је Озгорастовић) удаљени 5/23 маркера. Што је много.

Није баш тако. Као што рекох, Ракића Богуновића је било једна кућа (слава Јовањдан, личка група), док су Ракићи I2a DS из Варивода окружени породицама из групе Озгорастовића. Битан је и податак о крсној слави, зато што се чини да једна повећа група Озгорастовића слави Ђурђевдан (основна слава Стевањдан).

Такође, ова веза са Бајићима, који су огранак Трнинића, одговара и ономе што стоји у литератури:

"Три су групе родова што славе Св. Стевана Архиђакона са врло избледелим сећањем да су некако једно: Добријевић-Торбица-Мандић-Мијатовић-Јајчанин-Јеж и Милојевић-Ракић-Трнинић."

(Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини")

[Sergius]

Није баш тако. Као што рекох, Ракића Богуновића је било једна кућа (слава Јовањдан, личка група), док су Ракићи I2a DS из Варивода окружени породицама из групе Озгорастовића. Битан је и податак о крсној слави, зато што се чини да једна повећа група Озгорастовића слави Ђурђевдан (основна слава Стевањдан).

Такође, ова веза са Бајићима, који су огранак Трнинића, одговара и ономе што стоји у литератури:

"Три су групе родова што славе Св. Стевана Архиђакона са врло избледелим сећањем да су некако једно: Добријевић-Торбица-Мандић-Мијатовић-Јајчанин-Јеж и Милојевић-Ракић-Трнинић."

(Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини")

Већ постајемо напорни другим форумашима.

Презимена из пописа 1709. у Вариводама су сљедећа: Радинковић, Биљановић, Ћосо, Добријевић, Марић, Покрајац, Гладовић, Дукић, Мијић, Сигојевић, Лабус, Ђумић, Граховац, Драганић. Ракић је пописан тек касније. Од Озгорастовића једино препознајем Добријевића. Али Добријевић из Далмације је тестиран, и исти је R1b. За Дукића смо само претпоставили да је Озгорастовић, зато што слави Св.Стефана (али Дукић из Лике, овај из Варивода слави Ђурђевдан), и јер је род са Бајићем који слави Св.Стефана, и јер је ђед Трњинић рекао да су Бајићи од Трњинића, који су по Карановићу Озгорастовићи.

Не мислим да је поуздан податак са Википедије да су Ракићи из Варивода који славе Ђурђевдан - Богуновићи, али не треба искључити могућност, ако наредни тестови покажу везу, која је могућа.

Даље, ако се 100% поуздамо у Карановића који наводи да су род Милојевић, Ракић и Трнинић (иако Ракићи славе или Никољдан, или Ђурђевдан или Јовањдан), онда нема разлога да се не поуздамо у истог аутора који каже да су Богуновићи - Адамовићи, Шкундрићи, Пјанићи, Ковачевићи, Цвјетићани, Мазалице, Стојановићи, Ракићи, Бундале итд., а видјели смо да постоје различити резултати. Друго, за Трнинића још не знамо да је род са Бајићем, који је опет од Ракића далеко најмање 800 година због удаљености 5/23 маркера.

[Небојша]

Већ постајемо напорни другим форумашима.

Врло вероватно.

Не мислим да је поуздан податак са Википедије да су Ракићи из Варивода који славе Ђурђевдан - Богуновићи, али не треба искључити могућност, ако наредни тестови покажу везу, која је могућа.

Опет морам да Вас исправим. Не каже се да су Ракићи из Варивода Богуновићи, већ се помиње једна кућа Ракића у склопу личке групе Богуновића (битно је износити тачне податке, да не би дошло до забуне).

Ови Ђурђевштаци из Варовида су пре у вези са групом коју везују за Трниниће. Релативно слични I2a DS хаплотипови се јављју међу огранцима Озгорастовића. Ту је сигурно и једна група R1b. Не знам како смо Богуновиће убацили у ову причу?

Иначе, не верујем да су Богуновићи доминантно I2a DS због Мазалица. Треба гледати пре свега веће родове, Адамовиће (J2a), па и Шкундриће (N1a).

Верујем да је I2a DS, као веома раширена хг код нас, била присутна у Крајини код више "племена", па не треба да чуди блискост хаплотипова између неких "Богуновића" (Мазалица) и неких "Озгорастовића" (Ракићи).

Даћу само пример наше хг (M205) која је такође веома раширена у Крајини (има је код више крајишких "племена" и то веома слични хаплотипови).

[Небојша]

Не треба уско гледати само генетику. Дао сам пример наше хг. Значи код више племена може бити присутна једна хг, један род (генетски), али се припадници тог кластера нпр. последњих 300 и више година крећу само са једним племеном, зову једним именом, итд.

А могло је бити и прибраћивања, ништа необично за крајишке родове по свему судећи. Не треба форсирати чистоту једног рода (генетски) у Крајини, пошто је то очито реткост.

Ко је пратио ове последње резултате са мајског истраживања зна да су крајишки родови генетски прилично разноврсни. Што не значи да их не треба звати тим именом које имају већ (Родићи, Богуновићи, Трнинићи-Миљевићи, итд...).

[Sergius]

Извињавам се, у анализи Ракића, Мазалице, Дукића и Бајића, нисам уобзирио све маркере. Дакле, на маркеру DYS533 Мазалица и Ракић се разликују, али на том маркеру се разликује и Бајић од Ракића. Даље, на маркеру DYS635 гдје Мазалица и Ракић имају исту вриједност 22, Бајић има 23. Вриједност 22 на том маркеру има још један тестиран из рода Богуновића (није за јавност), премда се исти од Мазалице разликује на 6/18 маркера, али на тако малом броју маркера ту везу не треба одбацити.

Да сумирамо, Бајић и Ракић су удаљени 7/23 маркера, што је даље него смо Ракић и Мазалица 4/23, и могуће даље него смо још један Богуновић и Мазалица 6/18.

Бајић и Ракић су заиста много, много далеко.

Када сам спомињао припадност Ракића из Варивода који славе Ђурђевдан Богуновићима, позвао сам се на чланак са Википедије, а не на Карановића. Не знам који је извор за тај податак, али вјероватно је неки Богуновић који га је писао уобзирио још неке изворе, што опет не узимам 100% за поуздано.

[Небојша]

премда се исти од Мазалице разликује на 6/18 маркера, али на тако малом броју маркера ту везу не треба одбацити.

Да сумирамо, Бајић и Ракић су удаљени 7/23 маркера, што је даље него смо Ракић и Мазалица 4/23, и могуће даље него смо још један Богуновић и Мазалица 6/18.

Бајић и Ракић су заиста много, много далеко.

Значи, колико сам разумео, тај анонимни Богуновић и Мазалица су 6/18, али везу не треба одбацити, али су зато Бајић и Ракић, који су 7/23, много, много далеко и ту везу треба одбацити?

Мислим да се не може одбацити ни једно ни друго. Мазалице и тај Богуновић имају "предање" да су од истог рода, као што и код Ракића и Бајића постоји потенцијална веза.

Да сумирамо, Бајић и Ракић су удаљени 7/23 маркера, што је даље него смо Ракић и Мазалица 4/23, и могуће даље него смо још један Богуновић и Мазалица 6/18.

Што ће рећи, генетски гледано, да ни ови Богуновићи I2a DS међусобно нису блиски, али ни поједини Озгорастовићи. Значи сви могу бити даљи рођаци, део неке групе I2a DS чија је матица негде на југоистоку. Исто тако, могуће да су у Крајини ушли у различите родове, али да се данас, само кроз Y-STR вредности, не може одредити ко је коме најближи.

Када сам спомињао припадност Ракића из Варивода који славе Ђурђевдан Богуновићима, позвао сам се на чланак са Википедије, а не на Карановића. Не знам који је извор за тај податак, али вјероватно је неки Богуновић који га је писао уобзирио још неке изворе, што опет не узимам 100% за поуздано.

Биће да је ово у питању. Произвољан закључак. Нигде у литератури не постоји податак да су ови Ракићи у вези са Богуновићима.

[Sergius]

Значи, колико сам разумео, тај анонимни Богуновић и Мазалица су 6/18, али везу не треба одбацити, али су зато Бајић и Ракић, који су 7/23, много, много далеко и ту везу треба одбацити?

Да, али за то презиме Карановић јасно наводи да се ради о Богуновићима, и славе Св.Јована. За Ракиће наводи, али за оне који славе Св.Стефана. Таквих је у шематизму из 1882. било само у Прњавору.

Што ће рећи, генетски гледано, да ни ови Богуновићи I2a DS међусобно нису блиски, али ни поједини Озгорастовићи. Значи сви могу бити даљи рођаци, део неке групе I2a DS чија је матица негде на југоистоку. Исто тако, могуће да су у Крајини ушли у различите родове, али да се данас, само кроз Y-STR вредности, не може одредити ко је коме најближи.

С овим сам сагласан. Вјероватно је заједнички предак и Богуновића и Озгорастовића о којима говори Карановић живио негдје у Рашкој или Херцеговини. Када будемо имали више тестова и за "оригиналне" Богуновиће, и Ковачевиће, Пашиће, Пјаниће, Марчете, Бероње, Стојановиће, али и за Озгорастовиће Трниниће и Роквиће, моћи ће се претпоставити могуће везе. Онда тестовима на 111 маркера дефинисати нове гране, и онда моћи говорити о томе кад је живио који предак и којих Богуновића или Озгорастовића.

[Небојша]

Да, али за то презиме Карановић јасно наводи да се ради о Богуновићима, и славе Св.Јована. За Ракиће наводи, али за оне који славе Св.Стефана. Таквих је у шематизму из 1882. било само у Прњавору.

Да, али је више него јасно да огранци Озгорастовића по Северној Далмацији (међу њима и Ракићи) славе и Стевањдан и Ђурђевдан.

С овим сам сагласан. Вјероватно је заједнички предак и Богуновића и Озгорастовића о којима говори Карановић живио негдје у Рашкој или Херцеговини. Када будемо имали више тестова и за "оригиналне" Богуновиће, и Ковачевиће, Пашиће, Пјаниће, Марчете, Бероње, Стојановиће, али и за Озгорастовиће Трниниће и Роквиће, моћи ће се претпоставити могуће везе. Онда тестовима на 111 маркера дефинисати нове гране, и онда моћи говорити о томе кад је живио који предак и којих Богуновића или Озгорастовића.

Слажем се, зато нема потребе гурати Богуновиће у Озгорастовиће и обрнуто. Или покушавати преименовати неки род само због генетског резултата. Све су то, како и сам Карановић наводи, групе родова, па их тако и треба посматрати.

[Sergius]

Хтио сам рећи да једине Ракиће које повезује са Озгорастовићима су они који славе Св.Стефана. Не знамо да ли они имају везе са Ракићима из Варивода.

[Dalmati]

Pozdrav, da li more neko reći , da li postoji na DNK Poreklu nešto o R1b   Z2103 haplogrupi, odakle je došla na naše prostore i sa kime imaju poklapanja nosioci ove grupe kod nas?

[Иван Вукићевић]

„Лалевићи“ - Кадовићи и њихов огранак Шобајићи у Никшићу, Перовићи и Вуковићи (село Шобајићи), наводно су потомци неког војног заповедника деспота Стефана Лазаревића, досељени у 15. веку из Србије (Шабац). С друге стране, Кадовићи можда и нису сродни Перовићима и Вуковићима. Тако нађох код Шобајића. Он их не сврстава у потомке Бијелог Павла, али сад се показује да Кадовићи (и Шобајићи) то јесу, а за остале "Лалевиће" је питање.

Дакле, Шобајић, аутор најпознатије књиге о Бјелопавлићима, изгледа јесте племеник Бјелопавлића.

Интересантан је податак да Шобајићи имају предање да су од деспота Стефана, а самим тим и од Хребељановића. Петар Шобајић у свом раду о Бјелопавлићима спомиње предање према коме је Лале, родоначелник Шобајића, син Сибињанина Јанка и унук деспота Стефана. С обзиром да ми је ово предање звучало потпуно небулозно нисам много обраћао пажњу на њега. Међутим, данас сам случајно наишао на податак на Википедији да се у народним предањима заиста спомиње да је Сибињанин Јанко ванбрачни син Стефана Лазаревића.

Према српским и јужнословенским народним предањима, познатим у записима од 17. века па надаље („Савински летопис“, бугарштица из прве половине 18. века, „Српски рјечник“ Вука Стефановића Караџића итд.), Јанош је био син деспота Стефана Лазаревића. Наиме, у различитим варијантама, будимска, сибињска односно грчка господа, задивљена племенитим деспотовим изгледом, пожелела су од њега порода, и као госту му подвела своје кћери. Тако су рођени Јанко и Јана, или Јанко и Руде, у другој варијанти.

Наравно, ово је у чистој супротности са историјским подацима који указују на то да је деспот Стефан доста држао до витештва, али очигледно је постојала тенденција да се повезују племићке породице у предањима.

[Иван Вукићевић]

Постоји више разлика између предања које је забележио Шобајић и предања које је Црна Гуја споменуо:

Кадовић, Петковдан, Шобајићи, Даниловград

Припада хаплогрупи Е-V13. По предању предак Кадовића је у првој половини 15. века учествовао у биткама под вођством Сибињанин Јанка и из Србије је доспео у подручје Бјелопавлића. Тамо је формирао породицу и имао четири сина (Кадо, Вуко, Богета и Перо), од којих су настала презимена. По том предању Кадовићи, Вуковићи, Богетићи и Перовићи не воде порекло од Бијелог Павла. Међутим, генетика у овом случају побија предање, пошто Кадовић дефинитивно припада роду Бјелопавлића. Најближи су му Радовић (само 1 разлика на 23 маркера), Томашевић (1/18), Иричанин (1/17) и Нешовић (1/16).

Јел се зна одакле потиче то предање о четири сина (Кадо, Вуко, Богета и Перо)? Шобајић наводи да је Лале имао само два сина - Бошка (од кога су Перовићи и Вуковићи) и Када (од кога су Кадовићи), тако да ме збуњује тај део са Богетићима јер је ово братство из села Бучица у Петрушиновићима, а они према Шобајићу немају никакве везе са остала три братства.

[vidoje 013]

Интересантан је податак да Шобајићи имају предање да су од деспота Стефана, а самим тим и од Хребељановића. Петар Шобајић у свом раду о Бјелопавлићима спомиње предање према коме је Лале, родоначелник Шобајића, син Сибињанина Јанка и унук деспота Стефана. С обзиром да ми је ово предање звучало потпуно небулозно нисам много обраћао пажњу на њега. Међутим, данас сам случајно наишао на податак на Википедији да се у народним предањима заиста спомиње да је Сибињанин Јанко ванбрачни син Стефана Лазаревића.

Према српским и јужнословенским народним предањима, познатим у записима од 17. века па надаље („Савински летопис“, бугарштица из прве половине 18. века, „Српски рјечник“ Вука Стефановића Караџића итд.), Јанош је био син деспота Стефана Лазаревића. Наиме, у различитим варијантама, будимска, сибињска односно грчка господа, задивљена племенитим деспотовим изгледом, пожелела су од њега порода, и као госту му подвела своје кћери. Тако су рођени Јанко и Јана, или Јанко и Руде, у другој варијанти.

Наравно, ово је у чистој супротности са историјским подацима који указују на то да је деспот Стефан доста држао до витештва, али очигледно је постојала тенденција да се повезују племићке породице у предањима.

 О Сибињанин Јанку  има посебна тема. Осим у предању, није могуће да је Сибињанин Јанко ванбрачни син Деспота Стефана. Деспот Стефан  рођен је 1374.г. или 1375.г. а умро је 1427.г.
Сибињанин Јанко родио се око 1387, а живио је до 1456.г.

[Nebo]

Међу средњевековном властелом је све могуће, али ови подаци које је поставио Видоје много говоре.
С друге стране, нека узмемо и да је Јанко био Стефанов син, то је још и прихватљивије од могућености да је родоначелник Лалевића син Јанков и огранак Хребељановића.
Народној машти краја нема...

[Иван Вукићевић]

Народној машти краја нема...

Баш тако 

[Синиша Јерковић]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Оставићу податке о поријеклу које је навео сам тестирани:

"Филимоновићи у топличкој Доњој Јошаници су огранак братства Ф(В)илимоновић – Кадић из Лешка, Лепосавић, који су досељени у Топлицу након ослобођења односно, Берлинског Конгреса а пре доношења Закона о насељавању новоослобођених крајева и то на имање које је Јаков Вилимановић, родоначелник Филимоновића у новом крају, за ратне заслуге, добио од Краља Милана Обреновића.

Филимоновићи – Кадићи припадају старијем племену Ковачана, које је након Аустријско-турских ратова, у Лешак пресељено из Ковачице, у непосредној близини Бајгоре, североисточно од Косовске Митровице, о коме су детаљније писали Атанасије Урошевић и Радослав Павловић ( необјављени списи који се чувају у Етнографској збирци САНУ)."

[Синиша Јерковић]

Јегдић, Никољдан и Ђурђевдан, Превиш/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком хаплотипу. Има пуно поклапање на 23 маркера са Касалицом. Уколико Касалице припадају братству Миличића, а Јегдићи свакако припадају братству Калуђеровића-Балотића поставља се питање евентуалне ближе везе ових братсава. Укратко, очекиван резултат за дробњачку породицу.

Тестирани је ово написао о свом поријеклу:
"Братство Јегдић, потиче из Дробњака, село Превиш. Јегдићи су огранак братства Балотић. Крајем 19. века са Превиша су се преселили на своје дотадашње катуне у Горњу Буковицу и Провалију. Јегдићи потичу од Обрена, сина Милинка Сератлића и Јегде, који је рођен око 1730. године на Превишу. Обрен као мали остане без оца, па га по мајци прозову Јегдић. Он је имао сина Марка, а он синове Јакова и Луку, од којих су сви дробњачки Јегдићи. Славе Св. Николу и Ђурђевдан."

[НиколаВук]

Филимоновић, Св.Врачи, Доња јошаница, Блаце/Топлица/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема неког посебно блиског од досад тестираних. Занимљиво је да кад сам гледао остале I2-CTS10228 који славе Св.Враче, крајишки Ерори и нису тако предалеко од Филимоновића 4/18 мада због географске удаљености тешко је објаснити једну такву везу.

Оставићу податке о поријеклу које је навео сам тестирани:

"Филимоновићи у топличкој Доњој Јошаници су огранак братства Ф(В)илимоновић – Кадић из Лешка, Лепосавић, који су досељени у Топлицу након ослобођења односно, Берлинског Конгреса а пре доношења Закона о насељавању новоослобођених крајева и то на имање које је Јаков Вилимановић, родоначелник Филимоновића у новом крају, за ратне заслуге, добио од Краља Милана Обреновића.

Филимоновићи – Кадићи припадају старијем племену Ковачана, које је након Аустријско-турских ратова, у Лешак пресељено из Ковачице, у непосредној близини Бајгоре, североисточно од Косовске Митровице, о коме су детаљније писали Атанасије Урошевић и Радослав Павловић ( необјављени списи који се чувају у Етнографској збирци САНУ)."

О Ковачанима је писао Атанасије Урошевић. Они су сви расељени по Косовској котлини и Топлици услед зулума Шаљана који су се на Копаоник досељавали након 1690. и поступно истеривали српске досељенике са подручја Херцеговине и Црне Горе. Шаљани су у почетку држали јужни и југоисточни део Копаоника, а Срби северни и западни, међутим они су до краја 19. века успели да протерају малтене све Србе који су живели у пределу касније названом Бајгорска или Копаоничка Шаља.