Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Rimidalv]

Ако је ово поуздана информација, онда би можда и могли некако бити повезани са овом групом Стефањштака I2a DS. Мада, чини ми се да већ на 12 маркера има превише разлика. Иначе, Граовци су били бројни у Далмацији и то баш у околини Бенковца, где има Дукића и Ракића, али тамо славе Св. Стефана Дечанског.

Генерално је ово презиме распрострањено на простору Северне Далмације (више слава). Нису сви у сродству свакако, зато што су многи име добили по крају из ког су иселили (Грахово).

Иначе и ови Граовци који су тестирани (Вребац) у Лику долазе од Буковице и Книна, или са Грахова, од Дрвара и Унца.

Ове које знам јесу из Врепца. Мада гледајући и црквене матичне књиге, на неким местима се наводе и као Граховци.Према Касеровом попису из 1712. године, била је једна кућа, што значи да имају и заједничког претка.
Такође сам негде видео да и неки од далматинских Граоваца имају исту славу као и ови.

[gillle]

"Проблем" је у ако у реченици жели да се скрене пажна на неки род, или групу родова са истом славом. Уместо нпр. Лучинштаци, морали би стално писати нешто попут "слављеници Св. Луке" и сл.

Па зар то не звучи лепше?

[Небојша]

Па зар то не звучи лепше?

Звучи лепше, али је компликованије употребити у реченици увек у тој форми. У сваком случају, није нешто о чему треба посебно да се расправља, постоје битније ствари.

[Бакс]

Можда "Лучиндањци" или "Ђурђевдањци"...

[gillle]

Звучи лепше, али је компликованије употребити у реченици увек у тој форми. У сваком случају, није нешто о чему треба посебно да се расправља, постоје битније ствари.

Све је битно, пријатељу Него не рече ми, ко је од истраживача употребио нпр. "Лучињштаци"? Ај ми нађи неки пример и пошаљи  на ПП, да не ометамо остале учеснике у расправи, ок?

[Небојша]

Све је битно, пријатељу Него не рече ми, ко је од истраживача употребио нпр. "Лучињштаци"? Ај ми нађи неки пример и пошаљи  на ПП, да не ометамо остале учеснике у расправи, ок?

Друже, уопште није битно. Ако је теби битно, не значи да је генерално битно. Мислим да смо и онако превише редова потрошили на ово. Тај термин користе сви наши истраживачи, деценијама, не видим ништа спорно ту.



(Летопис матице српске, 1910. године)

[Тимар]

Можда "Лучиндањци" или "Ђурђевдањци"...

Док је постојао Срђендан.орг, користио се овај термин који си навео као примјер.
Наши слављеници спомињани су као Срђевданци. Тај термин користим и овдје у Пореклу.

[gillle]

Друже, уопште није битно. Ако је теби битно, не значи да је генерално битно. Мислим да смо и онако превише редова потрошили на ово. Тај термин користе сви наши истраживачи, деценијама, не видим ништа спорно ту.



(Летопис матице српске, 1910. године)

Побратиме, ако теби није битно, то, засигурно, не значи да генерално није битно (тачка)

[ДушанВучко]

Они који не славе славу су "Ништаци"

[Nenad M]

У књизи "Лепеница" Тодора Радивојевића, рецимо, користе се изрази као "Јовањци", "Никољци" и слично. Дакле, не стоји да сви истраживачи већ деценијама користе ту реч која се завршава исто као и реч "ништаци", па због тоге, ето, и код мене изазива неке чудне емоције.

[gillle]

Они који не славе славу су "Ништаци"

   Толико има светаца да не смем ни да помислим како би се њихова имена  уклопила  са наставком ЊШТАЦИ, ЉШТАЦИ или само ШТАЦИ

[gillle]

У књизи "Лепеница" Тодора Радивојевића, рецимо, користе се изрази као "Јовањци", "Никољци" и слично. Дакле, не стоји да сви истраживачи већ деценијама користе ту реч која се завршава исто као и реч "ништаци", па због тоге, ето, и код мене изазива неке чудне емоције.

Баш тако.

Горе наведени пример из летописа МС је фуснота. Капирам да је писцу било толико непријатно због накарадног израза да је морао да објасни фуснотом о чему се ради.

[ДушанВучко]

Очигледно да су наставци били у документима разни, зависно од аутора...Можда и поднебља...У глобалу се за припадност некој целини користи наставак ЦИ, е сад можда неки крај користи ШТАЦИ...За оне који живе у горама, планинама, каже се Горштаци, а опет Црногорце не зовемо Црногорштаци, а за становнике Ваљева , Ваљевци а не Ваљевштаци...Можда је наставак ШТАЦИ више описног карактера, а наставак ЦИ више је званичан назив...тако ми звучи...

[vidoje 013]

Очигледно да су наставци били у документима разни, зависно од аутора...Можда и поднебља...У глобалу се за припадност некој целини користи наставак ЦИ, е сад можда неки крај користи ШТАЦИ...За оне који живе у горама, планинама, каже се Горштаци, а опет Црногорце не зовемо Црногорштаци, а за становнике Ваљева , Ваљевци а не Ваљевштаци...Можда је наставак ШТАЦИ више описног карактера, а наставак ЦИ више је званичан назив...тако ми звучи...

Све оне родове који славе Св. Јована, називам Јовановцима. У литератури сам  налазио то. Не знам да ли је примјењиво за све српске славе? Посебно што имамо више дана у црквеном календару који се односе на истог свеца.

[Небојша]

Побратиме, ако теби није битно, то, засигурно, не значи да генерално није битно (тачка)

Ако ти је толико битно отвори посебну тему о томе слободно. Мени свакако није (а колико видим ни већини наших етнолога) и сигурно ћу и даље наставити да користим те изразе. Чак ми сад кад овако гледам делује да су баш добро, "прелазно" решење, док не измислимо нешто ново.

[Црна Гуја]

У књизи "Лепеница" Тодора Радивојевића, рецимо, користе се изрази као "Јовањци", "Никољци" и слично. Дакле, не стоји да сви истраживачи већ деценијама користе ту реч која се завршава исто као и реч "ништаци", па због тоге, ето, и код мене изазива неке чудне емоције.

Изрази "Јовањци" и "Никољци" звуче као да се односе на људе који су из Јовања и Никоља, а не на слављенике Јовањдана и Никољдана. Такође, ја лично не видим ништа погрдно у изразима Јовањштак или Никољштак, то су већ дуго времена устаљени изрази, а сад што некоме можда не звуче лепо шта да се ради, сигурно због тога неће престати да се користе. Коме се не свиђају слободан је користити се било којим другим изразом, не знам чему уопште оволика дискусија око овако тривијалне ствари.

[Nenad M]

Изрази "Јовањци" и "Никољци" звуче као да се односе на људе који су из Јовања и Никоља, а не на слављенике Јовањдана и Никољдана. Такође, ја лично не видим ништа погрдно у изразима Јовањштак или Никољштак, то су већ дуго времена устаљени изрази, а сад што некоме можда не звуче лепо шта да се ради, сигурно због тога неће престати да се користе. Коме се не свиђају слободан је користити се било којим другим изразом, не знам чему уопште оволика дискусија око овако тривијалне ствари.

Реаговао сам на Небојшину тврдњу да изразе са "-штаци" користе сви наши етнолози већ деценијама, јер то није баш тачно. Иначе да, слажем се да је ствар тривијална.

[Небојша]

Реаговао сам на Небојшину тврдњу да изразе са "-штаци" користе сви наши етнолози већ деценијама, јер то није баш тачно. Иначе да, слажем се да је ствар тривијална.

Ако већ реагујеш на моје тврдње, гледај да то буде на нешто што сам заиста рекао. Нисам употребио израз СВИ, већ наши етнолози. Да, већина користи деценијама те изразе без проблема. Нит' тривијалније теме, нит' више времена изгубисмо на њу.

[Nenad M]

Друже, уопште није битно. Ако је теби битно, не значи да је генерално битно. Мислим да смо и онако превише редова потрошили на ово. Тај термин користе сви наши истраживачи, деценијама, не видим ништа спорно ту.



(Летопис матице српске, 1910. године)

Да, ниси написао у том јављању "етнолози", већ "истраживачи". Поента је у речи "сви", а и у речи "деценијама".
Не буди толико сујетан. Пишеш много, доста добрих ствари, нормално је да понекад и погрешиш.

[Bej Voč]

Чуо сам да долазе Мајовци...само нисам чуо којим путем