YHRD, дробњачки кластер (12 маркера)
DYS391 DYS389I DYS439 DYS389II DYS438 DYS437 DYS19 DYS392 DYS393 DYS390 DYS385ab
Извор:
- Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province
- Y-chromosomal STR haplotypes in three major population groups in Bulgaria
- Population data for 17 short tandem repeat loci on Y chromosome in northern Croatia
- The peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome haplogroups in the three main ethnic groups
- Y-chromosomal STR haplotypes in Sicily
- Y-chromosomal STR haplotypes in an Albanian population sample
- Y-STR variation in Albanian populations: implications on the match probabilities and the genetic legacy of the minority claiming an Egyptian descent
Византијско-нормански ратови избили су као последица кризе у коју је Византијско царство запало средином 11. века. Нормани су настојали то искористити како би створили феудалне поседе од којих би временом створили и независне државе. Нормани су на тле Јужне Италије дошли као најамничка војска. Најуспешнији од њих био је Роберт Гвискар који је, уз подршку папе, предводио Нормане приликом освајања Јужне Италије. У периоду од 1050. до 1071. године нестају и последњи византијски поседи са друге стране Јадрана. Пад Барија одиграо се непосредно пре друге катастрофе која је задесила Византијско царство (1071). Десет година касније, Роберт Гвискар покреће поход на сам Цариград. Године 1081. Византинци трпе тежак пораз у бици код Драча након које Нормани освајају данашњу Албанију и велике делове Грчке. Међутим, дипломатске активности византијског цара Алексија I Комнина у Италији брзо су анулирале та достигнућа.
Сукоби су привремено прекинути избијањем крсташких ратова који су ујединили хришћанску Европу. Нормани су били византијски савезници у Првом крсташком рату. Једну од крсташких армија предводио је Боемунд Тарентски, Гвискаров син. Боемунд је након крсташког освајања Антиохије у њој формирао нову крсташку државу. Године 1107. Боемунд покреће нови поход на Византију. Окупио је 34 000 добровољаца и повео их у Албанију. Ипак, Алексије му је нанео пораз и присилио га на мир (Деволски споразум). Био је присиљен да у западном стилу положи цару Алексију вазалну заклетву. Византијски цар Јован II Комнин је почетком четрдесетих година посетио Антиохију која му је, према договору закљученим пре покретања крсташких ратова, припадала. Страдао је приликом посете погођен стрелом у око. Даље сукобе спречило је избијање Другог крсташког рата.
(Википедија, Византијско-нормански ратови)