Имам једно размишљање о могућем објашњењу разлике I2a процената између Срба и осталих Словена, а која иде у прилог тзв. „теорији о Словенском пореклу“, па ме занима и мишљење других људи о овоме што ћу да изнесем. Полазим од две основне основне претпоставке:
1) да је словенски живаљ на територији данашње Немачке, Чешке и Словачке имао релативно сличну, међусобну, генетску слику која је својствена била по већем уделу I2 групе у односу на источне Словене,
2) да су Словени који су населили Балкан пореклом из тих крајева (Лужички Срби или како већ за остале балканске народе), ради поједностављења узећу однос I2a/R1a као меродаван за словенске хаплогрупе.
Дакле, слепо пратећи ово, требало би да Словени у динарско/балканским крајевима имају сличан генетски профил као и њихови рођаци из матице. Како сви знамо, то није случај, што ме је навело да размишљам о одређеним исходима у историји који би могли утицати на демографску слику ових крајева. Како на Балкану након доласка Словена, није било претерано великих досељеника ван Балкана, осим међусобног расељавања унутар Балкана, може се закључити да је однос I2a/R1a релативно сличан оном из раног средњег века.
Сматрам да се нешто догодило што је изменило демографску слику тадашњих западних Словена, а оно што ми пада на ум су следећа два догађаја: Црна Смрт и Хуситски ратови.
Црна Смрт, сматра се да је од 30-60% Европљана умрло у периоду од 1346.-1353. године. Кугу су донели трговци са Крима у Сицилију одакле се најпре ширила по југозападној Европи па тек на крају од територије данашње Немачке до Словена. Западни Словени као део Светог Римског Царства сигурно су имали развијене трговачке путеве и везе, као и велике градове са густо насељеним становништвом (што на Балкану није био случај), а то је био и превасходни вид ширења куге.
На Википедији пише:
„The plague was somewhat less common in parts of Europe that had smaller trade relations with their neighbours, including the majority of the Basque Country, isolated parts of Belgium and the Netherlands,
and isolated alpine villages throughout the continent.“
Што би објаснило да динарски предели на Балкану нису значајније били захваћени кугом.
У Хуситским ратовима (1420.-1434. год.) практично се преполовило становништво Чешке, сећам се да ми је у Прагу туристички водич рекао да је после тих ратова остало свега неколико стотина хиљада Чеха, и да је чудо како је тај народ етнички опстао до дан данас.
Све што сам навео има смисла али ако су умирали и гинули народи, логично је да су и припадници обе словенске групе (I2a, R1a) умирали. Како бих објаснио смањење I2a у проценту на тим просторима упућујем на следећи чланак на Википедији:
https://en.wikipedia.org/wiki/Polish_minority_in_the_Czech_Republic„Historically, the largest ethnic group inhabiting the Zaolzie area was the Poles.[9] During the 19th century the number of Germans grew. At the beginning of the 20th century and later from 1920 to 1938, the Czech population grew significantly (mainly as a result of immigration and the assimilation of locals) and the Poles became a minority, which they are to this day.“
Могуће да је након етничког пустошења Чешке велики број Пољака (који у старту имају другачији однос I2a/R1a, у корист R1a) насељава те просторе и тиме мења генетску слику данашњих западних Словена.
Одговор о одсуству осталих I2a грана на Балкану, осим DN и DS, можда лежи и у феномену „founder effect“.
