Je li moguće (čak i nomenklaturom), pri poređenju Baltijskih i Slavenskih jezika sa Latinskim i Romanskim jezicima, svesti Baltijske jezike na nivo Latinskog, a Slavenske na nivo Romanskih jezika?
Ili postoji konkretna razlika među ova dva poređenja?
Зависи у којем смислу поредиш. Међутим, мало је незахвално поредити један службени језик одређеног царства (цивилизације) и језик једног пред-државног (родовско-племенског) друштва, који можда није никада припадао једној одређеној култури.
Балти и Словени су језичке групе, и, то ти дође као слагалица. Имаш Балтијске језике и имаш Словенске језике. Да би Балтима реконструисао "прајезик" (у потпуности), неопходно је придружити им Словенске. Да ли ћеш тај прајезик звати Прабалтословенским са три гране, при којој се једна одваја и постаје Словенска а преостала два дијалекта аутоматски постају Балтијски језици, или ћеш користити термин пра-Балтијски од почетка, само је питање терминологије. Да ли се је Славенски значајно уразликовао под утицајем Иранског (Сарматског) језика, или је сав тај процес "сам од себе", остаје на лингвистима да утврде.
Самосвјесност Балта, у њиховом етно-лингвистичком смислу (као и само име Балти), није постојала прије 18. вијека, када су лингвисти Литванско-Летонску групу и Пруску објединили у групу Балтијских језика.
Што се тиче прабалтословенског језика у археолошком смислу, археолошки он потврђен није. Зарубинска култура, генерално представља пра-Словенску прапостојбину, у модерном смислу пра-Словена. Ипак, Словенски се је засигурно уразликовао од Балтијских језика у периоду од 1000. до 1500. године прије наше ере (ако не и раније), што говори да су преци пра-Словена (или у бити рани-прасловени) морали обитавати у некој од култура претходница Зарубинске. Ту се као најбољи "одабир" за изучавање узимају Чернолеск-Комаров комплекс, или каснија Милоградска култура. С обзиром да границе између пра-Балтијског и пра-Балто-Словенског нема, тешко је рећи је ли хидронимија (и топонимија) Милоградске културе Балто-Словенска, или је она Балтијска (дословно). За ону хидронимију горњег тока ријеке Дњепар, дефинитивно је доказано да се ради о Балтијској хидронимији, јер, она се дословно поклапа оној на подручју данашње Литваније.
Питања овога прајезика су веома захтјевна, и у лингвистичком, а и у археолошком смислу. Прави одговор на ово питање тешко је дати, а можда и немогуће.