Форум - Порекло

Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Свевлад Јануар 05, 2018, 04:40:24 поподне

Наслов: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 05, 2018, 04:40:24 поподне
Плавно је некад било највеће село у книнској општини и једно од већих српских села у Далмацији.
Радљевац је мање познат, налази се oko 6 км јужно од Плавна.
Радљевац је био везан за Плавно, у Радљевцу је постојала основна школа али само IV разреда, а од V до VIII су ишли у школу у Плавно.
У Радљевцу је постојала капела а не црква и нису имали сталног свештеника па им свештеник долазио из Плавна и Отона.


Плавно  https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно (https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно)
Налази се на граници (на тромеђи) Далмације, Лике и Босне. Лежи на узвишитој равници, при брдском подножју. Куће су поређане у округ, док је скоро усред села црква светог Ђорђа, саграђена 1618. године. 
Презимена:
Алфировић (Ђурђевдан), Бурсаћ (Ђурђевдан) , Драгишић (Ђурђевдан) , Дубајић (Ђурђевдан) , Двокић (Ђурђевдан) , Чупковић (Ђурђевдан) , Камбер (Ђурђевдан) , Перић (Ђурђевдан), Шакан (Ђурђевдан) , Цвијановић (Ђурђевдан) , Јанкелић (Ђурђевдан) , Оруч (Ђурђевдан) , Јовичић (Ђурђевдан) , Лалић (Ђурђевдан) , Јапалак (Ђурђевдан) , Пајић (Ђурђевдан), Петровић (Ђурђевдан) , Савић (Ђурђевдан) , Маринковић (Ђурђевдан) , Вундук (Ђурђевдан) , Грубор (Ђурђевдан) , Зарач (Ђурђевдан) , Бјелинић (Аранђеловдан), Бојанић (Аранђеловдан) , Родић (Аранђеловдан) , Русић (Аранђеловдан) , Ђумић (Аранђеловдан) ,  Радиновић (Никољдан) , Карановић (Никољдан) , Курајица (Стевањдан) , Ђурић (Стевањдан) , Торбица (Стевањдан) , Кривошија (Јовањдан) , Грмуша (Јовањдан) , Кантар (св. Лука) , Опачић (св. Лука) , Пинтар (Св. Врачи) , Штрбац (св. Врачи) , Тинтор (св. Врачи) Шимић (св. Никола) , Вејновић (св. Василије) , Карна (Аранђеловдан).

Радљевац  https://sr.wikipedia.org/wiki/Радљевац (https://sr.wikipedia.org/wiki/Радљевац)
Имају два Радљевца, а у ствари то је једна пореска општина, један део је припадао парохири Плавну, а други Отону.  Село се дели се на Тинторову варош, Маркелића варош, Стојаковића варош, као и Радљевац
У селу Радљевцу који је ближи Отону, ове су породице:
Тунић (Јовањдан) , Добријевић (Стевањдан) , Миљевић (Стевањдан) , Новковић (Јовањдан) , Бајић (Јовањдан) , Поповић (Ђурђевдан) , Лукач (Јовањдан)
Други део Радљевца према Плавну припада парохији Плавно и у њему су ови родови:
Тинтор (св. Врачи) , Маркелић (Ђурђевдан) , Стојаковић (Аранђеловдан) , Добријевић (Стевањдан)

Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Зрно Јануар 05, 2018, 05:01:54 поподне
Штета што ови Стојаковићи неће да се тестирају.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Jelic Јануар 05, 2018, 05:16:44 поподне
Штета што ови Стојаковићи неће да се тестирају.

Да, знали би смо онда јесу ли "прави" Родићи или не. :)
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 05, 2018, 05:25:28 поподне
Ево шта је Накићеновић записао о Плавну:
Село је подијељено на четири краја, која се зову овдје "Чавушљуци", бива по броју бирања сеоских чавуша (гласника) и то су Зорићи, Ђурићи, Бојанићи и Торбице. Чавушљуци су удаљени по 1/2 сата један од другога, а раставњени су потоком Башинцем и Вилесовицом.

Од Плавна сјеверно, на босанског граници вијуга се "Црни Поток." Приповиједају да се назвао црним, јер много пута су ту Турци пострадали. Године 1875. овдје је био Петар Мркоњић (Краљ Петар I) и јуначки устанак потпомогао против турског господства у Босни...

Плавањску парохију састављају Плавно и Радљевац. Плавно село дијели се на Плавно, Црни Поток, Орловицу, Превију и Дошницу.
У Плавну има доста појата, а некоји сељаци имају и по двије. Цијело Плавно има око 200 појата. Од чланова породице баве код појата једино мушкарци. Сељаци не праве колибе у пољу , већ их граде на брду, у гају у својој огради.
Зими у њима презими благо. Има тамо још и добрих пашњака. Љети кад у селу настану врућине, и кад се забрани паша у пољу поред усјева, благо се јави или гони у планину, гђе има изобиља траве и хладовине. Осим чобана у већим и богатијим колибама има по једно женско, коју зову мајом или планинком. Она спрема јела за чобане, пере рубље, музе благо, сири сир, мете масло итд.

У селу постоје развале старе градине из доба млетачког господства (1688-1797). У њој је била стража. Озидана је на брежуљку, на начин да се из ње види друга градина у селу Отону, о од ове опет  виђа трећа итд. У она времена овим су се начином из градина давали знакови.

Плавно село је добило име можда по положају, јер је земљиште плодно и плавно од воде, јер овуда пролазе потоци: Дошница и Башинац, који често поље плавањско поплављују.             
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 05, 2018, 05:46:39 поподне
Од плавањских родова Радиновићи су дошли из Голубића средином 19-ог века, Вејновићи су дошли из Мокрог Поља, Штрбци су дошли из Босне отприлике у време Првог светског рата, Шимићи су дошли из Голубића (книнског) 1718. године, Вукобрати су дошли из Оћестова и некад су се презивали Кнежевић.
За Опачиће мислим да су дошли из Буковица или Равних Котара у првој половини 18-ог века.
Плавањски Тинтори су дошли у Плавно из оближњег Радљевца, а даље порекло ми није познато.

Остали родови би требало да су дошли из Бјелајског поља 1692. године.

1692. године у Книнску Крајину из Бјелајског поља је дошло око 5000 православних Срба, међу којима је било око 1300 способних за оружје.
Ту сеобу су предводиле "арамбаше" Павле Ђурић, Тодор Зорић и Никола Перић, поред Плавна тад су насељени и Зрмања, Пађене, Мокро Поље, Отон, Ервеник и Жегар.

Ђурићи, Зорићи и Перићи су били засеоци села Плавна. Презиме Зорић је временом нестало тј. од њега су настали Петровићи, Маринковићи и Савићи, по браћи Петру, Маринку и Сави. 
Ђурићи су били врло бројни у Плавну, до 1995. године у Плавну је било око 40 кућа Ђурића.   

Презимена Карна и Пинтар у новије време нису постојала у Плавну, али Накићеновић их је записао.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 05, 2018, 09:31:25 поподне
Кад је у питању генетика родова из Плавна и Радљевца једино што се за сада зна јесте да су Бурсаћи из Плавна R1a-M458, а Бајићи из Радљевца N2.

99% је извесно да су Грубори R1a-Z280, Опачићи I2a-Din, Родићи и Новаковићи I2-CTS10228, Ђурићи I2-PH908, Миљевићи и Добријевићи R1b-U152 и Тинтори J2b1.

Маринковићи, Савићи и Петровићи би могли лако бити I2-PH908 (У Лици су Зорићи Динарик југ, а Маринковићима, Петровићима и Савићима је некад презиме било Зорић).

Грмуше би могле бити I2-PH908 (Грмуше на Банији са славом св. Јован су I2-PH908, св. Јована славе и Грмуше из Плавна).

Ђумићи су вероватно I2-CTS10228 или I1-P109 (Ђумићи из Лике који славе Аранђеловдан исто као они из Плавна су I1-P109, а с друге стране Ђумићи би требали да су повезани са Родићима).

   

Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Зрно Јануар 06, 2018, 03:09:36 пре подне
Џаба нам сви тестирани, кад не знамо шта су Стојаковићи. Можемо само да нагађамо из погрешних предања. Ваљда ће се једнога дана појавити неки Стојаковић.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: ДушанВучко Јануар 06, 2018, 03:22:18 пре подне
Џаба нам сви тестирани, кад не знамо шта су Стојаковићи. Можемо само да нагађамо из погрешних предања. Ваљда ће се једнога дана појавити неки Стојаковић.
Ко зна...када смо могли наћи Карађорђевиће,Тесле, ваљда ћемо и Стојаковиће наћи...ја верујем у то  :)
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 06, 2018, 10:28:23 пре подне
Ко зна...када смо могли наћи Карађорђевиће,Тесле, ваљда ћемо и Стојаковиће наћи...ја верујем у то  :)

 ;D
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 10, 2018, 12:25:44 пре подне
Кад су Млечани за Морејског рата, у постепеном продирању у далматинску унутрашњост освојили Книн (септембра 1688.) и тиме истиснули Турке из задњег кутка горњодалматинског копна, Книнска Крајина је (а нарочито њен северозападни део) била потпуно опустела. 
Кад је у пролеће 1692. на управу Далмације дошао генерални проведитор Данијел Долфин кандијски ветеран пун искуства и енергије, млетачки посед Далмације је на северозападној граници добио новог опасног суседа Аустријанце. Освојивши Лику у лето 1689. Аустријанци су повизивајући се да је Лика део Угарске краљевине а да је река Зрмања природна граница Лике, почели да својатају све крајеве северно од Зрмање, иако су Млечани били у те крајеви продрли и из њих изгнали Турке. Тиме је читаво велебитско подгорје од Лукова до Јасеница и сва десна обала Зрмање са Звониградом постала предмет аустријски претензија на штету Млечана. Насупрот тим претензијама Млечани су истицали уговор о савезу и тврдили да је планина Велебит, а не река Зрмања граница између Лике и Далмације.
Опустела Книнска крајина могла је у тим приликама да бозобзирном савезнику да буде мамац за акт насилне окупације. Од таквог акта су Млечани стрепели , па је из предострожности, тебало да да се рупа отворена у граници затисне. Пусти крај требало је населити густо с елементима који ће бити веран дужду и добровољно ратоборан да се одупре сваком покушају насилне окупацију. Босна је одувек била велики резервоар који је давао људску принову опустошеној и расељеној Далмацији. Долфин није по сопственом искуству познавао народ из те области, а још мање његова својства у сваком поједином крају. Али је за то у својој служби имао главаре Ускока, који су небројеним упадима и рацијама по Босни стекли савршено познавање и земље и народа. Нема сумње да су ти главари сврнули провидурову пажњу на крај чији је живаљ имао услове који су се за ту прилику тражили. Тај крај је био Бјелај и његово поље у западној Босни. 
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 10, 2018, 12:46:45 пре подне
Кад су Млечани за Морејског рата, у постепеном продирању у далматинску унутрашњост освојили Книн (септембра 1688.) и тиме истиснули Турке из задњег кутка горњодалматинског копна, Книнска Крајина је (а нарочито њен северозападни део) била потпуно опустела. 
Кад је у пролеће 1692. на управу Далмације дошао генерални проведитор Данијел Долфин кандијски ветеран пун искуства и енергије, млетачки посед Далмације је на северозападној граници добио новог опасног суседа Аустријанце. Освојивши Лику у лето 1689. Аустријанци су повизивајући се да је Лика део Угарске краљевине а да је река Зрмања природна граница Лике, почели да својатају све крајеве северно од Зрмање, иако су Млечани били у те крајеви продрли и из њих изгнали Турке. Тиме је читаво велебитско подгорје од Лукова до Јасеница и сва десна обала Зрмање са Звониградом постала предмет аустријски претензија на штету Млечана. Насупрот тим претензијама Млечани су истицали уговор о савезу и тврдили да је планина Велебит, а не река Зрмања граница између Лике и Далмације.
Опустела Книнска крајина могла је у тим приликама да бозобзирном савезнику да буде мамац за акт насилне окупације. Од таквог акта су Млечани стрепели , па је из предострожности, тебало да да се рупа отворена у граници затисне. Пусти крај требало је населити густо с елементима који ће бити веран дужду и добровољно ратоборан да се одупре сваком покушају насилне окупацију. Босна је одувек била велики резервоар који је давао људску принову опустошеној и расељеној Далмацији. Долфин није по сопственом искуству познавао народ из те области, а још мање његова својства у сваком поједином крају. Али је за то у својој служби имао главаре Ускока, који су небројеним упадима и рацијама по Босни стекли савршено познавање и земље и народа. Нема сумње да су ти главари сврнули провидурову пажњу на крај чији је живаљ имао услове који су се за ту прилику тражили. Тај крај је био Бјелај и његово поље у западној Босни.

Бацивши око на Бјелајце, Долфин је усвојио поступак уобичајен код млетачких власти кад се радило о домамљивању народа на своју територију: почео је да их узнемирује пљачкашким походима Морлака.  У то доба турска сила је била толико мала да је била немоћна да заштити своје поданика не периферијама царства. Запуштеним од државе и упућенима на самопомоћ Бјелајцима није остало другог средства да се спасу од пљачке и пустошења него откуп мира од Морлака и обавеза на харач. То међутим Долфину није било довољно: он је Бјелајце требао да њиховом живом силом и јефтином снагом запоседне празну границу према аустријској Лици. Долфин је преко поглавица својих Морлака задобио за себе бјелајске кнезове и позвао их на сеобу у млетачки крај.  21. марта 1692. Долфин је са кнезовима Павлом Ђурићем, Николом Пирићем (Перићем) и Тодором Зорићем склопио писмени уговор у којем су се ови обавезали да ће закрвити са Турцима и са својим народом оставити стару постојбину и прећи у млетачко поданство. Долфин се са своје стране обавезао у име млетачке владе, да ће уступити том народу земље, гајеве, пашњаке и воде у селима Плавно, Зрмања, Пађене, Отон, и Мокро Поље.  Специјално за себе кнезови су издејствовали обећање плата и месечних потпора у хлебу. Кад је уредио ствар са кнезовима Долфин је приступио извођењу своје основе. Да омогући и заштити сеобу он је концем маја 1692. покренуо Морлаке из Котара, Шибеника, Дрниша и Книна под вођством Фрање Поседарског, Завише Јанковића и Андрије Бутковића, на поход у западну Босну. Ова војска је прегазила Уну близу извора и изненада упала у Босну. Док је Јанковић са коњицом зашавши дубоко у залеђе пустошио крај око Рипча и Бихаћа, остали су Ускоци ударили на малобројне бјелајске Турке, затворене у диздаревој кули и присили ли их на предају. Кроз то су кнезови дигли народ на полазак и попаливши села, усеве и шуме праћени војском која је вукла неколико стотина заробљене турске чељади и неколико десетина осечених турских глава на приказ Долфину.  Почетком јуна 1692. стигли су њих 5000 на броју од којих је 1300 способо за оружје, са стоком и свом покретном имовином у нову постојбину.     
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 10, 2018, 01:16:28 пре подне
Бацивши око на Бјелајце, Долфин је усвојио поступак уобичајен код млетачких власти кад се радило о домамљивању народа на своју територију: почео је да их узнемирује пљачкашким походима Морлака.  У то доба турска сила је била толико мала да је била немоћна да заштити своје поданика не периферијама царства. Запуштеним од државе и упућенима на самопомоћ Бјелајцима није остало другог средства да се спасу од пљачке и пустошења него откуп мира од Морлака и обавеза на харач. То међутим Долфину није било довољно: он је Бјелајце требао да њиховом живом силом и јефтином снагом запоседне празну границу према аустријској Лици. Долфин је преко поглавица својих Морлака задобио за себе бјелајске кнезове и позвао их на сеобу у млетачки крај.  21. марта 1692. Долфин је са кнезовима Павлом Ђурићем, Николом Пирићем (Перићем) и Тодором Зорићем склопио писмени уговор у којем су се ови обавезали да ће закрвити са Турцима и са својим народом оставити стару постојбину и прећи у млетачко поданство. Долфин се са своје стране обавезао у име млетачке владе, да ће уступити том народу земље, гајеве, пашњаке и воде у селима Плавно, Зрмања, Пађене, Отон, и Мокро Поље.  Специјално за себе кнезови су издејствовали обећање плата и месечних потпора у хлебу. Кад је уредио ствар са кнезовима Долфин је приступио извођењу своје основе. Да омогући и заштити сеобу он је концем маја 1692. покренуо Морлаке из Котара, Шибеника, Дрниша и Книна под вођством Фрање Поседарског, Завише Јанковића и Андрије Бутковића, на поход у западну Босну. Ова војска је прегазила Уну близу извора и изненада упала у Босну. Док је Јанковић са коњицом зашавши дубоко у залеђе пустошио крај око Рипча и Бихаћа, остали су Ускоци ударили на малобројне бјелајске Турке, затворене у диздаревој кули и присили ли их на предају. Кроз то су кнезови дигли народ на полазак и попаливши села, усеве и шуме праћени војском која је вукла неколико стотина заробљене турске чељади и неколико десетина осечених турских глава на приказ Долфину.  Почетком јуна 1692. стигли су њих 5000 на броју од којих је 1300 способо за оружје, са стоком и свом покретном имовином у нову постојбину.   

У испуњењу преузетих обавеза, Долфин је 6. јула 1692. одредио сваком од споменуте тројице кнезова плату од 10 хиљада дуката и једну меру хлеба на месец. 
7. јула доделио је досељеницима инвеституру на села Плавно, Зрмања, Пађене, Мокро Поље, и Отон; 14. августа дозволио је кнезу Николи Пирићу употребу куле Мухамед-бега Дуракбеговића у Плавну.
Један документ из истог времена спомиње међу селима која су населили Бјелајци још Ервеник и Жегар.  Ваљда села уступљена Бјелајцима од Долфина нису била довољна за толики народ, па је то бјелајско насеље протегло један свој корак даље низ Зрмању и захватило села Ервеник и један део села Жегар. За већи део Жегара утврђено је да је насељен оним истим староседелачким живљем који се 1647. при почетку Кандијског рата био уселио у Будин код Поседарја, а по изгону Турака 1683. повратио се опет на стара кућишта.

1. децембра 1692. Бјелајци за сами месечни хлеб, постављају пограничну стражу, која покрива и Задарски котар и Книнску крајину.
11. августа 1693. кнез Павле Ђурић је већ погинуо у једном окршају "у служби дуждевој."

 
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 10, 2018, 03:49:08 поподне
У Плавну је 1540. године пописана 71 кућа.
Године 1550. године у Плавну је пописано 42 куће.     
Пре поменутог насељавања постоји још један податак да је 1636. године у њему живи 500 православних становника.

Након насељавања постоји податак да се децембра 1694. године у Плавну помиње више од 50 породица.
Турски попис нахије Плавно 1702. године налази 70 кућа, од чега 8 кућа Ђурића, 4 куће Бурсаћа, 3 куће Драгишића и 1 кућа Грубора.

Године 1830. Плавно има 1644 становника у 244 куће, док Радљевац има 399 становника у 67 кућа.
Године 1840. парохија Плавно је имала 1760 становника, чиниле су је Плавно и Радљевац.
 
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 15, 2018, 12:55:59 поподне
Презимена:
Алфировић (Ђурђевдан), Бурсаћ (Ђурђевдан) , Драгишић (Ђурђевдан) , Дубајић (Ђурђевдан) , Двокић (Ђурђевдан) , Чупковић (Ђурђевдан) , Камбер (Ђурђевдан) , Перић (Ђурђевдан), Шакан (Ђурђевдан) , Цвијановић (Ђурђевдан) , Јанкелић (Ђурђевдан) , Оруч (Ђурђевдан) , Јовичић (Ђурђевдан) , Лалић (Ђурђевдан) , Јапалак (Ђурђевдан) , Пајић (Ђурђевдан), Петровић (Ђурђевдан) , Савић (Ђурђевдан) , Маринковић (Ђурђевдан) , Вундук (Ђурђевдан) , Грубор (Ђурђевдан) , Зарач (Ђурђевдан) , Бјелинић (Аранђеловдан), Бојанић (Аранђеловдан) , Родић (Аранђеловдан) , Русић (Аранђеловдан) , Ђумић (Аранђеловдан) ,  Радиновић (Никољдан) , Карановић (Никољдан) , Курајица (Стевањдан) , Ђурић (Стевањдан) , Торбица (Стевањдан) , Кривошија (Јовањдан) , Грмуша (Јовањдан) , Кантар (св. Лука) , Опачић (св. Лука) , Пинтар (Св. Врачи) , Штрбац (св. Врачи) , Тинтор (св. Врачи) Шимић (св. Никола) , Вејновић (св. Василије) , Карна (Аранђеловдан).

Ово су плавањска презимена која је записао Накићеновић.

Средином 19-ог века у Плавну се спомињу и ова презимена (којих није било у задњих 100 година): Шево, Асан, Абаз, Керкез, Драгаш, Дух, Вујасиновић, Крнета, Шуша, Грубић, Кнежевић, Королија, Мајсторовић и Каблар.

Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: argo Јануар 15, 2018, 04:45:48 поподне
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 15, 2018, 06:08:57 поподне
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

Вероватно је од надимка Вундак настало презиме Вундук.

Вундука је осим у Плавну било и у Голубићу.

То презиме ме је стално интригирало јер је врло необично, вероватно је надимак Вундак турцизам.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: vojinenad Јануар 15, 2018, 07:13:11 поподне
Вероватно је од надимка Вундак настало презиме Вундук.

Вундука је осим у Плавну било и у Голубићу.

То презиме ме је стално интригирало јер је врло необично, вероватно је надимак Вундак турцизам.
Вундук је очигледно исто што и Фундук, а Фундуци су према предању пореклом из Фундине у Кучима, славе ЂурЂиц. Од њих су Костићи у Ђураковцу код Пећи. Фундука има на више локација западно од Дрине, а да ли имају везе са Костићима на то би само ДНК могао да да одговор.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 15, 2018, 10:23:26 поподне
Моја прабаба која је живела 96 година је причала да кад је била дете да је у Плавну било старијих људи који су носили перчине до пола леђа.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Тимар Јануар 19, 2018, 02:35:36 поподне
Има ли, или је било, у Плавном или околини презиме Јовашевић?

У сели Радосавска код Бања Луке има велика породица Плављанин.
Једна од тих породица у старим црквеним књигама воде се под презименом Јовашевић-Плављанин. Никољдан је слава Плављанина.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 19, 2018, 02:46:23 поподне
Има ли, или је било, у Плавном или околини презиме Јовашевић?

У сели Радосавска код Бања Луке има велика породица Плављанин.
Једна од тих породица у старим црквеним књигама воде се под презименом Јовашевић-Плављанин. Никољдан је слава Плављанина.

У Плавну и околним селима није било презимена Јовашевић, а колико ја знам ни генерално међу далматинским Србима.

Најсличније презиме презимену Јовашевић које је постојало међу далматинским Србима је Јошевић (Јошевића је било у Книну).
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јануар 30, 2018, 06:13:00 пре подне
Географски положај Плавна у односу на Книн, Буковицу, Лику и Босну.

(https://i.imgur.com/oqnuqct.png)
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Април 01, 2018, 12:23:06 пре подне
Шимићи су дошли у Плавно из Голубића код Книна 1718. године као католици, дошао је Иван Шимић https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#12._ПЛАВНО (https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#12._ПЛАВНО)
У задњих 200 или јаче година Шимићи из Плавна су православци и славе Никољдан.  Вероватно је задњи Шимић католик у Плавну био Стипан Шимић који је живео у другој половини 18-ог века.
Занимљиво је да су други Плавањци Шимиће звали "Буњевци".  Не верујем да су они буњевачког рода, јер је код далматинских Срба Буњевац означавао сваког ко је католичке вере.
У једној књизи сам нашао податак да су Шимићи дошли у Голубић у 16-ом веку из Босне као православци и да су славили Ђурђевдан, те да су покатоличени. Могуће је да су покатоличени у 17-ом веку кад су у пар наврата биле јаке кампање католичких мисионара из приморја међу Србима из околине Книна. Сва је прилика да су се Шимићи у Плавну само вратили у православље.
 
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Април 01, 2018, 03:49:13 пре подне
Живот малобројних Срба у Плавну данас banija.rs/novosti/drustvo/17438-plavno-nekad-i-sad-kao-nebo-i-zemlja.html (http://banija.rs/novosti/drustvo/17438-plavno-nekad-i-sad-kao-nebo-i-zemlja.html)
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Мај 28, 2018, 11:20:31 поподне
Списак убијених Плавањаца за време операције "Олуја" и након "Олује."

1. АЛФИРЕВИЋ Душана ВОЈИН, рођ. 1955
2. БОЈАНИЋ Милоша ЛУКА, рођ. 1818
3. БУРСАЋ Саве ПЕТАР, рођ. 1925
4. БУРСАЋ Стевића ЈОВАН
5. ЦВИЈАНОВИЋ Спасенија ЈОКА, рођ. 1902
6. ДРАГИШИЋ МИЛКА (жена Лазе), рођ. 1926
7. ДРАГИШИЋ Јована ЛАЗО, рођ. 1919
8. ДУБАЈИЋ Ђурђа НИКОЛА, рођ. 1930 (води се као нестао)
9. ДУБАЈИЋ Симе ЛАЗО, рођ. 1920
10. ЂУРИЋ Илије САВА, рођ. 1942
11. ГРУБОР Дамјана ЈОВО, рођ. 1930
12. ГРУБОР Јове ЈОВАН, рођ. 1930
13. ГРУБОР Симе МАРИЈА, рођ. 1905
14. ГРУБОР Стеве МИЛИЦА, рођ. 1941
15. ГРУБОР Марка МИЛОШ, рођ. 1915
16. ГРУБОР Тривуна АНЂА, рођ. 1950
17. ЈОВИЧИЋ Тодора САВА, рођ. 1952
18. КАРАНОВИЋ Луке ЂУРО, рођ. 1954
19. ПАЈИЋ КУЗМАН, рођ. 1899
20. ПЕРИЋ, Глише ПЕТАР, рођ. 1924
21. РОДИЋ Петра БРАНКО, рођ. 1930
22. РУСИЋ АНЂЕЛКА, рођ. 1952
23. РУСИЋ Симе АНЂА, рођ. 1904
24. РУСИЋ Николе СТЕВО, рођ. 1961
25. САВИЋ Дане ТОДОР, рођ. 1908
26. САВИЋ Јована ЛАЗО, рођ. 1947
27. ШИМИЋ Петра БРАНКО, рођ. 1949
28. ТИНТОР Милоша ВОЈИН, рођ. 1952
29. ТОРБИЦА Јована ДУШАН, рођ. 1944
30. ВИДОВИЋ Душана СТЕВАН, рођ. 1939
31. ВУЈИНОВИЋ МАРИЈА, рођ. 1910
32. ВУЈИНОВИЋ Мате МАРТА, рођ. 1905
33. СЉЕПЧЕВИЋ РЕМЗО, рођ. 1947 (из Пљеваља)
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Јун 06, 2018, 04:32:32 поподне
Нашао сам још неке детаље о насељавању Плавна 1692. године.

21.марта 1692. године тројица кнезова (Павле Ђурић, Тодор Зорић и Никола Пирић) су се обавезали да ће до "Ђурђева дне" (Ђурђевдан) закрвити са Турцима, са народом оставити своју постојбину, по могућству заузети тврђаву Бјелај и са народом прећи у млетачко поданство.
Али у предвиђеном року (до "Ђурђева дне") комплетна сеоба није извршена.  Прошао је Ђурђевдан, а сва три кнеза нису учинила оно на шта су се обавезали.  То је учинио само један од њих. Кнез Павле Ђурић на челу око 70 породица (вероватно 700-800 особа) је врв. пре Ђурђевдана из Санице (саничке жупе) у Босни је прешао из Турске и доселио се у Плавно. 
Шта је учинио провидур да би натерео 2 преостала кнеза да испуне договор? Крајем маја и почетком јуна покреће огромну ускочку војску на Бјелај. Завиша Јанковић са коњицом брани одступницу акцији и спречава турски противнапад из околине Бихаћа. Остали ускоци сламају отпор Турака који су се затворили у диздареву кулу у Бјелају, пала летину, одводе су крупну и ситну стоку и пљачкају читав крај, те на тај начин уништвају сваку могућност бјелајским хришћанима за останак или евентуални повратак.

О Саници или саничкој жупи.
То је подручје са леве обале реке Сане, у сливу њене притоке Санице. То подручје се директно наслања на Бјелајско и Бравско поље са североисточне стране, а преко реке Сане се гранични са области Змијање. Прво село са змијањске стране најближе реци Сани се зове Соколово. У том селу у нахији Змијање по општем попису Босанског санџака из 1604. године је живела породица Бурсаћ.  У истом селу је 1604. године живео Вучихна Ђурић на својој баштини.  Ђурића је те 1604. године било још у нахији Змијање (варош Звечај), нахија Сана (Било поље), нахији Врбашкој, нахији Јајце (варош Гребен или Врхкрупа), нахији Добор.

Дакле Павле Ђурић (мој рођак, а можда и директни предак) је био санички кнез, а Тодор Зорић и Никола Пирић су били бјелајски кнезови.  Овај детаљ нисам нисам знао до недавно.   
   
   
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Јанбо Јун 11, 2018, 04:05:48 поподне
Прошли петак било Плавно у емисији: ''Чувари крајине'' на РТРС. Добра емисија.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Септембар 15, 2018, 11:49:46 пре подне
Ове године на Спасовдан је обележено 400 година постојања цркве св. Ђурђа у Плавну и 300 од ослобођења Плавна од Турака.

www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1524/srbija-na-vezi/3160633/plavno-400-godina-hrama-svetog-georgija-.html (http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1524/srbija-na-vezi/3160633/plavno-400-godina-hrama-svetog-georgija-.html)

www.feral.news/velika-proslava-u-plavnom-povodom-4-stoljeca-crkve-i-300-godina-oslobodenja-od-turaka/ (http://www.feral.news/velika-proslava-u-plavnom-povodom-4-stoljeca-crkve-i-300-godina-oslobodenja-od-turaka/)

(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2018/06/05/24767835/34047640_838375313016593_1534133331396919296_n.jpg)

Према Накићеновићу Турци су коначно истерани из Плавна 1712. године, мада ја мислим да се то десило између 1714. и 1716.
Ипак као званична година се узима 1718. јер је те године "Пожаревачким миром" Плавно званично припало Млатачкој Републици.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Новембар 07, 2018, 06:44:10 поподне
Снимак са скупа у Плавну поводом обележавања 400 година постојања цркве Св. Ђурђа.

2:07 - 6:54 о историји Плавна.

https://www.youtube.com/v/hc1tr5X1dkE 
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Милан Петровић Новембар 07, 2018, 07:40:37 поподне
Кад је у питању генетика родова из Плавна и Радљевца једино што се за сада зна јесте да су Бурсаћи из Плавна R1a-M458, а Бајићи из Радљевца N2.

99% је извесно да су Грубори R1a-Z280, Опачићи I2a-Din, Родићи и Новаковићи I2-CTS10228, Ђурићи I2-PH908, Миљевићи и Добријевићи R1b-U152 и Тинтори J2b1.

Маринковићи, Савићи и Петровићи би могли лако бити I2-PH908 (У Лици су Зорићи Динарик југ, а Маринковићима, Петровићима и Савићима је некад презиме било Зорић).

Грмуше би могле бити I2-PH908 (Грмуше на Банији са славом св. Јован су I2-PH908, св. Јована славе и Грмуше из Плавна).

Ђумићи су вероватно I2-CTS10228 или I1-P109 (Ђумићи из Лике који славе Аранђеловдан исто као они из Плавна су I1-P109, а с друге стране Ђумићи би требали да су повезани са Родићима).

 

Ово су вероватно моји Петровићи/Зорићи.

Данас сам упознао Зорића који има предање о пореклу из Дрвара, што потврђује овај навод Милета Зорића:

Prema priči koju sam čuo od oca u našu kuću u Mazinu su u vreme ustanka u Bosanskoj krajini izbegli Zorići iz okoline Drvara sa kojima smo bili u rodbinskoj vezi (ne oslovljavamo se svi mi međusbno sa rođo bez razloga!).
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-zoric/

Следеће недеље ћемо детаљније причати о томе, па ћу пренети детаље.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Новембар 07, 2018, 07:59:14 поподне
Ово су вероватно моји Петровићи/Зорићи.

Данас сам упознао Зорића који има предање о пореклу из Дрвара, што потврђује овај навод Милета Зорића:

Prema priči koju sam čuo od oca u našu kuću u Mazinu su u vreme ustanka u Bosanskoj krajini izbegli Zorići iz okoline Drvara sa kojima smo bili u rodbinskoj vezi (ne oslovljavamo se svi mi međusbno sa rođo bez razloga!).
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-zoric/

Следеће недеље ћемо детаљније причати о томе, па ћу пренети детаље.

Зорићи из Лике (Грачац) су I2-PH908 и славе Ђурђевдан.
Извесно је да је раније презиме плавањаских Петровића, Савића и Маринковић који славе исто Ђурђевдан било Зорић.  Један део Плавна према Лици који се налази испод планине Бобије се зове Зорићи или зорићки крај.  У делу Плавна који се зове Зорићи је било доста презимена, али је само Петровићима, Савићима и Маринковићима раније презиме било Зорић. Данашња презимемена су добили по браћи Петру, Сави и Маринку. 

 
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Милан Петровић Новембар 07, 2018, 08:02:56 поподне
Зорићи из Лике (Грачац) су I2-PH908 и славе Ђурђевдан.
Извесно је да је раније презиме плавањаских Петровића, Савића и Маринковић који славе исто Ђурђевдан било Зорић.  Један део Плавна према Лици који се налази испод планине Бобије се зове Зорићи или зорићки крај.  У делу Плавна који се зове Зорићи је било доста презимена, али је само Петровићима, Савићима и Маринковићима раније презиме било Зорић. Данашња презимемена су добили по браћи Петру, Сави и Маринку. 

 

Изгледа да се један део тих Петровића/Зорића одселио у Поткозарје. Такође славимо Светог Ђорђа и I2-PH908 смо.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Свевлад Новембар 07, 2018, 08:36:55 поподне
Изгледа да се један део тих Петровића/Зорића одселио у Поткозарје. Такође славимо Светог Ђорђа и I2-PH908 смо.

Исељавање Плавањаца углавном у Лику, Босанску Крајину и Срем је почело у другој половини 18-ог века. Исељавање у Босанску Крајину је добило на јачини нарочито после 1878. године кад је Аустро-Угарска дошла у Босну, и трајало је све периода између Првог и Другог светског рата.   

Према изворима презиме Петровић је сигурно постојало у Плавну око 1770. године.
Овде имаш неколико имена 10 плавањских Петровића (5 мушкараца и 5 жена) који су рођени од половине 18-ог до прве половине 19-ог века, као и имена и презимена њихових супружника https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/ (https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/)

Један од тројице кнезова који су у 1692. године из Бјејског поља и Санице довели већину плавањнских родова се звао Тодор Зорић.  Друга двијица су се звали Никола Пирић и Павле Ђурић.  Тодор Зорић и Никола Пирић су били бјелајски кнезови, а Павле Ђурић је био санички кнез.
Овде имаш детаљније о насељавању Плавна из Бјелајског поља и Санице 1692. године www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf (http://www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf)   
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Милан Петровић Новембар 07, 2018, 08:58:27 поподне
Исељавање Плавањаца углавном у Лику, Босанску Крајину и Срем је почело у другој половини 18-ог века. Исељавање у Босанску Крајину је добило на јачини нарочито после 1878. године кад је Аустро-Угарска дошла у Босну, и трајало је све периода између Првог и Другог светског рата.   

Према изворима презиме Петровић је сигурно постојало у Плавну око 1770. године.
Овде имаш неколико имена 10 плавањских Петровића (5 мушкараца и 5 жена) који су рођени од половине 18-ог до прве половине 19-ог века, као и имена и презимена њихових супружника https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/ (https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/)

Један од тројице кнезова који су у 1692. године из Бјејског поља и Санице довели већину плавањнских родова се звао Тодор Зорић.  Друга двијица су се звали Никола Пирић и Павле Ђурић.  Тодор Зорић и Никола Пирић су били бјелајски кнезови, а Павле Ђурић је био санички кнез.
Овде имаш детаљније о насељавању Плавна из Бјелајског поља и Санице 1692. године www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf (http://www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf)

Велико хвала!

Мој прадеда Никола Петровић рођен је 1898. или 1900. зависно од извора (Шегртска пријава Привредника или извод из матичне књиге рођених који сам прибавио у Козарској Дубици). Његов отац Симо Петровић је могао бити рођен око 1870., што поуздано не знам, јер нисам нашао матичне књиге још увек. Симо је имао два брата, Панета и Милета.

Постоји и предање да су пре досељавања у Демировац код Козарске Дубице Петровићи живели у засеоку Петровићи северно од места Срефлије (такође Поткозарје, једно од дубичких села).

Такође, појављује се у Срефлијама један Петровић Лазо као учесник Дубичког рата 1791. као припадник Фрајкора:

(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/38151850_1764074606979377_6335561603278176256_n.jpg?_nc_cat=102&_nc_ht=scontent-vie1-1.xx&oh=5c2d19a4abead53c04a891ec938e35b7&oe=5C729F91)

(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/38633667_1779144095472428_9078340826743963648_o.jpg?_nc_cat=104&_nc_ht=scontent-vie1-1.xx&oh=4c87cdbce8817be2b39ed21e3ecc0852&oe=5C8A268C)
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Милан Петровић Децембар 30, 2018, 02:29:49 пре подне
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

У контакту сам са човеком из Завичајног друштва Плавно, који је и сам из Плавна, и он ми је пренео да данас тамо има три куће Петровића,а каже да данас и на подручју Београда има Петровића који су избегли 1995. Надам се да ћу се ускоро срести са некима од њих. Сигурно је да су козарачки Петровићи потекли из једног од ова два домаћинства са млетачког пописа 1735./36. год. Претпостављам да је од њих до поменутог Лазе Петровића из Срефлија (1791.) једна или две генерације.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Милан Петровић Јануар 02, 2019, 08:20:28 поподне
(https://scontent-sof1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/49337431_2092454407474727_507498193303371776_o.jpg?_nc_cat=110&_nc_ht=scontent-sof1-1.xx&oh=0f970f620243c65ca1b36b2ea66012c5&oe=5CD0009E)

Ево дела карте Книна и околине из 1881./1882. године на којој се види Плавно са распоредом домаћинстава.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Бендер Новембар 12, 2020, 08:26:57 пре подне
Поштовање свима.
Имам неке недоумице у вези досељавања у Плавно из 1692.
Наиме, гдје се тај народ доселио и како је био под млетачком влашћу, ако су их 1702 пописивали турци?
Турци Плавно напуштју коначно тек 1712 по Сави Н.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Владимир Бурсаћ Фебруар 23, 2021, 11:46:47 поподне
Поштовање свима.
Имам неке недоумице у вези досељавања у Плавно из 1692.
Наиме, гдје се тај народ доселио и како је био под млетачком влашћу, ако су их 1702 пописивали турци?
Турци Плавно напуштју коначно тек 1712 по Сави Н.

Прочитајте рад у прилогу. Мало је дужи, али има гомилу бројчаних података и одговор на питање које сте поставили.
www.plavno.rs/documents/Kako%20je%20zaista%20naseljen%20kraj%20od%20Plavna%20do%20Zegara.pdf
Постоји и мЛетачки катастар из 1709.г али у њему нема Плавна јер је оно тада у Турској.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: wiola Октобар 11, 2021, 01:04:29 пре подне
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

На форуму Крстарица нађох на теми https://forum.krstarica.com/threads/severna-dalmacija.788717/page-13 (https://forum.krstarica.com/threads/severna-dalmacija.788717/page-13) , линк за "Knin: Plavno katastarski popis iz 1734. : тј. "Abecedni popis posjednika po vrstama zemljišta (Rubriche delle ville del territorio di Knin del pubblico perito Pietro Cigni l'anno 1735.-1737., tomo 3.)" " https://drive.google.com/file/d/1vQGqD6f0qi8Mx8UNjHF9MmKNjLhh8ZWh/view?usp=sharing (https://drive.google.com/file/d/1vQGqD6f0qi8Mx8UNjHF9MmKNjLhh8ZWh/view?usp=sharing)

Имена са са овог списка се препознају, остали подаци су ми слабо разумљиви.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Бранкова Фебруар 16, 2022, 05:14:06 поподне
Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD):

Busović Radivoj zvani Vundak -8, Bursać Milan -19, Bursać Toma -2?, Bursać Obrad -26, Bojanić Vučen -8, Bojanić Bogoje -6, Bilinić Radojica zvani Vujko -13, Krnica Zuanne -12, Karanović Miliša -14, Kantar Milovan -12, Kantar Božo - 8, Krivošija Ilija -17, Dukić Toma -? , Dubajić Milin -22, Dragišić Josip -15, Dragišić Vujko -8, Dragišić Ostoja -9, Dubajić Radota -7, Dubajić Vuleta -6, Dragišić Radosav -7, Dubajić Stojiša i njegov sin Lazo -9, Dubajić Radojica -5, Dukić Mitar -15
Đurić harambaša Rade -33, Gruborović Cvijo -16, Janjišević Radivoj -4, Gruborović Janko -12, Gruborović Maksim -8, Grabo Marko -8, Đumić Radiša -1?, Đumić Pavle -8, Grmuša Radovan -24, Janjanin Radav -6, Janišević Radota -5, Movašić Milosav -6, Munimagarac Vujo -23, Munimagarac Vido -8, Munimagarac Vujin -5, Munimagarac Radojica -9, Maslovara Ilija - ?, Novaković Petar -9, Opačić Radojica -9, Pajić Petko -2?, Popović Aleksa -8, Petrović Janko -33
Perić Zuane -12, Popović Maksim -10, Petrović Maksim -12, Polovinić Stoja udova, Radulović Tadija -10, Radić Rade -26, Radić Radojica -26, Radulović Ilija -11, Rusić Milan -8, Rusić Radojica -12, Rusić Jovan -11, Rusić Vučeta -10, Rusić Radivoj -9, Rakić Marko -9, Šimić serdar Zuanne -6, Sladojević Jovan -14, Ševo Radosav -11, Šević Petar -13, Savić Petar -8, Savić Radosav -20, Savić Simo -6, Savić Vujasin -8, Škorić Juko -8, Šakanović Sava -15
Šević Janko -15, Starčević Janko -6, Starčević Nenko -6, Torbica Radivoj -26, Torbica Bajo -9, Torbica Maksim -12, Torbica Vue -5, Vojvodić Vojin -12, Zorić harambaša Stipan -17, Zorić Vučen e' Velić -14, Zorić Vasil pok. Luke -10, Zorić Veselin pok. Mijajla -9, Zarač Novak -9, Zorić Janko pok. Luke -9, Zorić Vučen pok. Vuje e Kambeo - 9, Zugel Radan -4, Zorić Lazo zvani Golub -15

Brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici.

Поздрав свима !
Морам да укажем на грешку код овог имена, на  попису пише Morasich, а не Movasich.
Мислим да се овде ради о  породици Морача, која је такође живела у Плавну до око 1750./60., када се иселила у Очијево. Када се упореде бројеви парцела са пописа 1734., овај Morasich је био комшија са Дубајићима ( највише парцела се са њима граничило ), али и Драгишићима,  Бурсаћима, Торбицама. Само 12-13 година касније, тачније 1747., један Морача из Плавна се , заједно са Дубајићима, спомиње у судском процесу због сукоба са човеком из Орлића. Те године је било много отворених судских процеса због сукоба око коришћења земљишта.  За време Дубичког рата 1788.-1791., породица је опет доселила у Плавно, а након тога су се поново вратили у Очијево око 1800. или нешто мало касније. У матичним књигама Плавна за 1845.-1859. уписана је жена девојачког презимена Морача, која је рођена ( око 1788. ) и умрла ( 1856. ) у Плавну. Мајка ове жене је такође из Плавна. У матичној књизи рођених 1844. за Отон, уписана је мајка детета Морача из Радљевца.
 Могуће је да се нису од‌једном сви иселили из Плавна после завршетка Дубичког рата, али у сваком случају, судећи по подацима из доступних матичних књига, најкасније до 1845. године, Морача није било овде .
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: argo Фебруар 17, 2022, 08:00:38 пре подне
Поздрав свима !
Морам да укажем на грешку код овог имена, на  попису пише Morasich, а не Movasich.
Мислим да се овде ради о  породици Морача, која је такође живела у Плавну до око 1750./60., када се иселила у Очијево. Када се упореде бројеви парцела са пописа 1734., овај Morasich је био комшија са Дубајићима ( највише парцела се са њима граничило ), али и Драгишићима,  Бурсаћима, Торбицама. Само 12-13 година касније, тачније 1747., један Морача из Плавна се , заједно са Дубајићима, спомиње у судском процесу због сукоба са човеком из Орлића. Те године је било много отворених судских процеса због сукоба око коришћења земљишта.  За време Дубичког рата 1788.-1791., породица је опет доселила у Плавно, а након тога су се поново вратили у Очијево око 1800. или нешто мало касније. У матичним књигама Плавна за 1845.-1859. уписана је жена девојачког презимена Морача, која је рођена ( око 1788. ) и умрла ( 1856. ) у Плавну. Мајка ове жене је такође из Плавна. У матичној књизи рођених 1844. за Отон, уписана је мајка детета Морача из Радљевца.
 Могуће је да се нису од‌једном сви иселили из Плавна после завршетка Дубичког рата, али у сваком случају, судећи по подацима из доступних матичних књига, најкасније до 1845. године, Морача није било овде .
Zahvaljujem se na ispravci! :)
Slovo "r" u popisu veoma liči na "v" pa sam ga krivo identificirao. Također i slovo "s" u mletačkim popisima se, osim za slova "s" i "š", znalo koristiti i za naše slovo "č" (primjer prezime Opačić je pisano i kao Opasich) tako da nema sumnje kako se ovdje radi o prezimenu Moračić.
Što se tiče njihovih kasnijih spomena u Plavnu, imamo zabilježenu jednu 6-članu porodicu Morača na anagrafu iz 1811. u kojem su navedeni Petar i Manda sa njihovo četvero djece.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Бранкова Фебруар 17, 2022, 12:40:22 поподне
Zahvaljujem se na ispravci! :)
Slovo "r" u popisu veoma liči na "v" pa sam ga krivo identificirao. Također i slovo "s" u mletačkim popisima se, osim za slova "s" i "š", znalo koristiti i za naše slovo "č" (primjer prezime Opačić je pisano i kao Opasich) tako da nema sumnje kako se ovdje radi o prezimenu Moračić.
Što se tiče njihovih kasnijih spomena u Plavnu, imamo zabilježenu jednu 6-članu porodicu Morača na anagrafu iz 1811. u kojem su navedeni Petar i Manda sa njihovo četvero djece.

Хвала Вама argo, о овом презимену нема много информација, тако да је свака драгоцена  :) 
Код жене уписане у матичне књиге за Плавно, наведени су њени родитељи, Петар и Марта , па је могуће да се ради о породици из 1811., коју спомињете.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Милан Петровић Март 20, 2022, 07:06:12 поподне
ISTORIJA KOTARSKIH USKOKA 1684—1749 SVESKA II

https://drive.google.com/file/d/1BbEZgipOMCMbjt1R5_dKPtJkREQmKcIB/view?usp=sharing
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: Бранкова Новембар 04, 2022, 11:38:46 пре подне
Пише се о насељавању Плавна од Бјелаја и Санице , али нисам видела да се помиње досељавање из Унца после Малог рата 1718..

05.04.1715., генерални провидур Ангело Емо, именовао је у Плавну 5 харамбаша из Унца ("da Unaz"), који су довели породице из ове области :
Милован Ђумић ( 25 породица ) , Милан Груборовић  ( 25 ) , Божо Грабовац ( 25 ), Божо Котур  ( 25 ) и Симо Савић ( 24 ) .

Занима ме да ли би требали да постоје пописи и досељених породица уз харамбаше/кнезове у неко место или то није била обавеза ? За нека места видим да су и породице пописане.
Наслов: Одг: Плавно и Радљевац код Книна
Порука од: argo Септембар 02, 2023, 07:51:01 поподне

05.04.1715., генерални провидур Ангело Емо, именовао је у Плавну 5 харамбаша из Унца ("da Unaz"), који су довели породице из ове области :
Милован Ђумић ( 25 породица ) , Милан Груборовић  ( 25 ) , Божо Грабовац ( 25 ), Божо Котур  ( 25 ) и Симо Савић ( 24 ) .


Mali ispravak: u dokumentima stoji da su iz Unca stigli Đumić, Gruborović i Savišić, dok se za Grahovca i Kotura navodi da su stigli iz Grahova.