11
Вести:
Скорашње поруке
12
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 20, 2024, 03:29:09 поподне »Testirani Stamatović je naveo da su oko 1900 g. bili u Plavu.
Nije tu baš sve jasno,Stamatovića 1913 nema ni u Plavu ni u Veliki.Jokić(Velika i Veličani) pominje Miletu Stamatovića i Maksima Stamatovića u nekim spisima 1875 g.(Odlikovanja) ,a i Rovinski je zabeležio u svojoj knjizi Crna gora u prošlosti i sadašnjosti(1887 g.) o Veličanima "Mileta Stamatović sa Ceklina i slavi Djurdjevdan 23 Aprila.
Попис из 1913. године није обухватио Велику јер је припадала Црној Гори од 1878. године. Али постоји попис дација из 1912. године за Величку капетанију и тада је пописано 16 Томовића, од којих је на основу имена пописаних и имена њихових очева за петорицу јасно да су од уже гране Стаматовића. Стамат је по родослову (који је доступан у Јокићевој књизи) имао два сина - Милету и Радича. Први је био племенски капетан од 1880. до 1893. године и у изворима се помиње под презименом Стаматовић. Међутим, на попису дација из 1912. године су пописани Радич и Милетини синови Вукан, Максим, Марко и Радуле - сви као Томовићи. У сваком случају, ради се о најмлађем братству из Велике и чисто сумњам да је неко од њих живео 1900. године у Плаву, сем ако је привремено боравио тамо као најамник. Као што рекох, на попису из 1913. године у Плаву није било ни Томовића ни Стаматовића.
13
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Драган Обреновић послато Мај 20, 2024, 02:35:44 поподне »32. Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице, Крагујевац (R1b-U152 > R-FTA27217 > R-FTA43936)
Хаплотип тестираног има поклапања (разлике су углавном на брже мутирајућим маркерима) са следећим тестиранима, који су сви дубински профилисани:
Нема сумње да тестирани Домановић припада хаплогрупи R1b-U152 > R-FTA27217, oдносно још нижој подграни R-FTA43936 у којој су претходно тестирани Домановић и Велимировић.
Овим резултатом потврђено је да су Домановићи из Горњих Јарушица исти род као и Домановићи из села Лисице код Лучана (од којих потичу и исељени Домановићи из Соколића и Прислонице). Поред тога, овим резултатом открили смо и генетичко порекло нашег знаменитог књижевника и сатиричара Радоја Домановића, чији отац Милош је управо из села Горње Јарушице:
Домановићи су под овим презименом почетком 19. века присутни у више места:
Обзиром да су Домановићи бројно и географски вероватно убедљиво најзаступљеније братство у оквиру хаплогрупе R1b-FTA27217, има чак основа и да се по њима именује цео овај род у табели Српског ДНК пројекта.
Етнограф Тодор Радивојевић је и свом делу "Лепеница" (објављеном 1903. године) забележио следеће о селу Горње Јарушице:
"Горње Јарушице основане су отприлике пре 130 година. Засновала су га четири рода: Домановићи, Баковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), који су се настанили раздалеко један од другог и ударили темеље данашњим крајевима Кусовцу, Синору, Иригу, Кленовцу и Перовском. Брђани и Доњи Крај постали су за време Првог устанка. Домановићи су пореклом Херцеговци из села Домановића, одакле су најпре дошли у Ужице, па одатле прешли у гружанско село Претоке, из кога су се доселили у ово село. Четири оснивачка рода имају данас у селу 45 домова, т. ј. 3/7 од укупног броја горњојарушичких кућа."
Обзиром да је Радивојевић истраживања спроводио између 1892. и 1902. године, то би значило да је његова процена да су преци Домановића присутни у селу од ~1770. године.
Интересантно је да је Радивојевић у фусноти забележио и ово:
Другим речима, податке о селу Горње Јарушице по свему судећи добио је управо од оца Радоја Домановића!
Са друге стране Ердељановић у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" (коју је по пишчевим белешкама с пута средио и објавио Петар Ж. Петровић) наводи:
"Домановићи (15 к., Врачеви), дошао чукундед Вучић из „Ерске" (његов брат је погинуо у Бошњанима, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији."
На интернету се чак и у више детаља може прочитати о пореклу Домановића у Горњим Јарушицама, али треба скренути пажљу да се углавом ради о унакрсном цитирању чланка на порталу "Моја Херцеговина" под насловом "Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић!", аутора Жарка Јањића.
Јањић у чланку наводи да је да је о пореклу Радоја Домановића читао у необјављеном рукопису Милинка Домановића "Порекло и родослов фамилије Домановић из Горње Јарушице":
“Наши преци су из села Домановића, из Херцеговине – из села на седмом километру од Чапљине према Мостару. Од четири брата Тимотијевића из Домановића – један се населио у Адранима код Краљева, други у Студеници код Чачка, трећи у Бошњану код Раче Крагујевачке – а четврти, Вучић Тимотијевић (1765 – 1830), у Горњим Јарушицама… Ови у Горњим Јарушицама ново презиме су узели “по селу порекла, а то су Домановићи и славе славу Свети врачи”.
Овај необјављени рукопис имали смо прилике и да прочитамо, захваљујући нашем члану Давиду Томићу из села Горње Јарушице, који нам је уступио копију. У тексту се заиста помињу четири брата која су се населила у различитим селима, али помињу се и нека прилично маштовита предања (порекло Домановића од војводе Домана који је предводио 800 коњаника на Косовском боју и по коме је место Домановићи у Херцеговини добило име), тако да је врло вероватно да су неки детаљи предања накнадо исконструисани.
Код доношења закључка о матици како Домановића тако и овог ширег рода, ипак треба бити опрезан. Неки други огранци Домановића, као што су рецимо они у Лисицама (од којих потичу и Домановићи у Соколићима и Прислоници), наводе Сјеницу као место одакле су се доселили у Драгачево. Домановићи из Адрана памте да су дошли из села Лисице. Велимировићи (Врачевићи) такође памте да су дошли из села Градац код Сјенице. Обреновићи и Милинковићи имају предање о пореклу "из Ковачице од Вучитрна", док је Ердељановић забележио да су браћа Обрен и Обрад Савић, родоначелници Обреновића и Милинковића, дошли "однекуд из Босне", што се може довести у везу и са Херцеговином, али и са Сјеницом која је у време њиховог доласка била у саставу Босанског ејалета.
Све у свему, о даљем пореклу Домановића још увек је незахвално донети чвршћи закључак, а ова тема ће вероватно бити и предмет неког ширег чланка на порталу "Порекло" у будућности.
Хаплотип тестираног има поклапања (разлике су углавном на брже мутирајућим маркерима) са следећим тестиранима, који су сви дубински профилисани:
- Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак (3/25)
- Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље (3/25)
- Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани (3/25)
- Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац (5/25)
Нема сумње да тестирани Домановић припада хаплогрупи R1b-U152 > R-FTA27217, oдносно још нижој подграни R-FTA43936 у којој су претходно тестирани Домановић и Велимировић.
Овим резултатом потврђено је да су Домановићи из Горњих Јарушица исти род као и Домановићи из села Лисице код Лучана (од којих потичу и исељени Домановићи из Соколића и Прислонице). Поред тога, овим резултатом открили смо и генетичко порекло нашег знаменитог књижевника и сатиричара Радоја Домановића, чији отац Милош је управо из села Горње Јарушице:
Домановићи су под овим презименом почетком 19. века присутни у више места:
- Лисице/Лучани
- Соколићи/Чачак
- Прислоница/Чачак
- Горње Јарушице/Крагујевац
- Бошњани/Крагујевац
- Адрани/Краљево
Обзиром да су Домановићи бројно и географски вероватно убедљиво најзаступљеније братство у оквиру хаплогрупе R1b-FTA27217, има чак основа и да се по њима именује цео овај род у табели Српског ДНК пројекта.
Етнограф Тодор Радивојевић је и свом делу "Лепеница" (објављеном 1903. године) забележио следеће о селу Горње Јарушице:
"Горње Јарушице основане су отприлике пре 130 година. Засновала су га четири рода: Домановићи, Баковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), који су се настанили раздалеко један од другог и ударили темеље данашњим крајевима Кусовцу, Синору, Иригу, Кленовцу и Перовском. Брђани и Доњи Крај постали су за време Првог устанка. Домановићи су пореклом Херцеговци из села Домановића, одакле су најпре дошли у Ужице, па одатле прешли у гружанско село Претоке, из кога су се доселили у ово село. Четири оснивачка рода имају данас у селу 45 домова, т. ј. 3/7 од укупног броја горњојарушичких кућа."
Обзиром да је Радивојевић истраживања спроводио између 1892. и 1902. године, то би значило да је његова процена да су преци Домановића присутни у селу од ~1770. године.
Интересантно је да је Радивојевић у фусноти забележио и ово:
Другим речима, податке о селу Горње Јарушице по свему судећи добио је управо од оца Радоја Домановића!
Са друге стране Ердељановић у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" (коју је по пишчевим белешкама с пута средио и објавио Петар Ж. Петровић) наводи:
"Домановићи (15 к., Врачеви), дошао чукундед Вучић из „Ерске" (његов брат је погинуо у Бошњанима, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији."
На интернету се чак и у више детаља може прочитати о пореклу Домановића у Горњим Јарушицама, али треба скренути пажљу да се углавом ради о унакрсном цитирању чланка на порталу "Моја Херцеговина" под насловом "Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић!", аутора Жарка Јањића.
Јањић у чланку наводи да је да је о пореклу Радоја Домановића читао у необјављеном рукопису Милинка Домановића "Порекло и родослов фамилије Домановић из Горње Јарушице":
“Наши преци су из села Домановића, из Херцеговине – из села на седмом километру од Чапљине према Мостару. Од четири брата Тимотијевића из Домановића – један се населио у Адранима код Краљева, други у Студеници код Чачка, трећи у Бошњану код Раче Крагујевачке – а четврти, Вучић Тимотијевић (1765 – 1830), у Горњим Јарушицама… Ови у Горњим Јарушицама ново презиме су узели “по селу порекла, а то су Домановићи и славе славу Свети врачи”.
Овај необјављени рукопис имали смо прилике и да прочитамо, захваљујући нашем члану Давиду Томићу из села Горње Јарушице, који нам је уступио копију. У тексту се заиста помињу четири брата која су се населила у различитим селима, али помињу се и нека прилично маштовита предања (порекло Домановића од војводе Домана који је предводио 800 коњаника на Косовском боју и по коме је место Домановићи у Херцеговини добило име), тако да је врло вероватно да су неки детаљи предања накнадо исконструисани.
Код доношења закључка о матици како Домановића тако и овог ширег рода, ипак треба бити опрезан. Неки други огранци Домановића, као што су рецимо они у Лисицама (од којих потичу и Домановићи у Соколићима и Прислоници), наводе Сјеницу као место одакле су се доселили у Драгачево. Домановићи из Адрана памте да су дошли из села Лисице. Велимировићи (Врачевићи) такође памте да су дошли из села Градац код Сјенице. Обреновићи и Милинковићи имају предање о пореклу "из Ковачице од Вучитрна", док је Ердељановић забележио да су браћа Обрен и Обрад Савић, родоначелници Обреновића и Милинковића, дошли "однекуд из Босне", што се може довести у везу и са Херцеговином, али и са Сјеницом која је у време њиховог доласка била у саставу Босанског ејалета.
Све у свему, о даљем пореклу Домановића још увек је незахвално донети чвршћи закључак, а ова тема ће вероватно бити и предмет неког ширег чланка на порталу "Порекло" у будућности.
14
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Grbić послато Мај 20, 2024, 11:39:30 пре подне »Стаматовићи су огранак Томовића из Велике, а 1913. године није било ни једних ни других у Плаву. Место порекло је измењено у "Велика/Плав".Testirani Stamatović je naveo da su oko 1900 g. bili u Plavu.
Nije tu baš sve jasno,Stamatovića 1913 nema ni u Plavu ni u Veliki.Jokić(Velika i Veličani) pominje Miletu Stamatovića i Maksima Stamatovića u nekim spisima 1875 g.(Odlikovanja) ,a i Rovinski je zabeležio u svojoj knjizi Crna gora u prošlosti i sadašnjosti(1887 g.) o Veličanima "Mileta Stamatović sa Ceklina i slavi Djurdjevdan 23 Aprila.
15
Материјална културна баштина / Одг: Гробна места српских владара и припадника владарских династија
« Последња порука Ивица Јовановић послато Мај 20, 2024, 11:04:55 пре подне »Ћерка Константина Драгаша и мајка последњег римског цара Константина XI Палеолога, Јелена Драгаш, сахрањена у манастиру Светог Патапија у близини града Лутракија у Грчкој.
16
Како истраживати породично порекло / Одг: Програми за израду родослова
« Последња порука Максимовић Владо послато Мај 20, 2024, 09:41:27 пре подне »Допуна одговора на Селаковићево питање у вези лимита на Аhnenblatt. Сад сам мало њушкао, мени је један од проблема у вези овог програма то што је аутор Немац и ван немачког има јако мало пратеће документације, помоћи и др.
Не говорим немачки, али уз помоћ Гугл преводиоца видим да на http://www.ahnenblatt.de/ пише да практично нема лимита (верујем да је ово мало фигуративно, ал' 'ајд сад), да без проблема могу да се унесу и стабла од преко 10.000 особа:
Ahnenblatt erlaubt die Eingabe beliebig vieler Personen – ob nun 100 Personen oder mehrere 10.000. Auch die Anzahl an Ehen oder Partnern kennt keine Begrenzung.
Auch die Anzahl an Ehen oder Partnern kennt keine Begrenzung - Такође и број бракова и партнера не познаје ограничење.
Ово је практично за оне који су имали претка као што сам их ја имао.
Један је добио шест синова од четири жене. Хтео човек да има ћерку па мислио да су жене криве и кад је увидео да ни промена жена не помаже тек онда је одустао.
Или ово: двоје се разведу, опет ступе у нови брак и обоје добију децу. Кад сва та деца и сама ступе у бра и добију децу фамилија постаје мало шири појам него што је то уобичајено. И сад се ти ту снађи, упиши и нацртај то некако а и објасни то својој деци да разумеју...
Поздрав из Германије
Не говорим немачки, али уз помоћ Гугл преводиоца видим да на http://www.ahnenblatt.de/ пише да практично нема лимита (верујем да је ово мало фигуративно, ал' 'ајд сад), да без проблема могу да се унесу и стабла од преко 10.000 особа:
Ahnenblatt erlaubt die Eingabe beliebig vieler Personen – ob nun 100 Personen oder mehrere 10.000. Auch die Anzahl an Ehen oder Partnern kennt keine Begrenzung.
Auch die Anzahl an Ehen oder Partnern kennt keine Begrenzung - Такође и број бракова и партнера не познаје ограничење.
Ово је практично за оне који су имали претка као што сам их ја имао.
Један је добио шест синова од четири жене. Хтео човек да има ћерку па мислио да су жене криве и кад је увидео да ни промена жена не помаже тек онда је одустао.
Или ово: двоје се разведу, опет ступе у нови брак и обоје добију децу. Кад сва та деца и сама ступе у бра и добију децу фамилија постаје мало шири појам него што је то уобичајено. И сад се ти ту снађи, упиши и нацртај то некако а и објасни то својој деци да разумеју...
Поздрав из Германије
17
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 19, 2024, 10:41:09 поподне »14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
Стаматовићи су огранак Томовића из Велике, а 1913. године није било ни једних ни других у Плаву. Место порекло је измењено у "Велика/Плав".
18
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 19, 2024, 09:57:28 поподне »Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663.
Док већина Цеклињана из Велике има (генетички оборено) предање о пореклу од Ђурашковића, о пореклу Бошковића и Огњановића постоје и другачија предања, која наводи Бранко Јокић у свом раду о Великој. За прве постоји предање да потичу од Газивода, а за друге од Калуђеровића.
Андрија Јовићевић је забележио следеће почетком 20. века:
Иако је мало вероватно да је неко од ових предања тачно, није на одмет да се тестирају Газиводе и Калуђеровићи (уколико ових других уопште и има данас у Спужу или Улцињу), чисто да се отпише могућност да читав род потиче од неког од та два братства. Али имајући у виду да истом роду припадају и Живаљевићи, који се помињу још у 14. веку у Плавској жупи, вероватноћа да цео овај род потиче из Цеклина је заиста веома мала.
19
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 19, 2024, 08:48:40 поподне »Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис
Овде имамо две занимљиве тврдње:
1. Да се данашњи Фемића Крш налази на месту средњовековног Брскова. Наравно, ово нема везе са реалношћу. Брсково се налази код Мојковца.
2. Да је фотографисани Љубо Фемић "28. директни мушки потомак великог жупана Стефана Немање (преко Вукана)". У етнографским радовима се уопште не помиње ово предање. Али дотични Љубо је изгледа био надахнут приликом сусрета са Милићем, који је у паузи између претњи употребом тајног Теслиног оружја и организовања вампирских вечери, успео да пронађе и мало времена да прикупи вредна сазнања од мештана.
20
Организоване акције тестирања / Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Последња порука Кековац послато Мај 19, 2024, 08:32:49 поподне »107. Јовановић, Ђурђевдан, Доња Трнова, Угљевик
Највероватније припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, али има неколико маркера који одступају од модала при чему је YGATAH4=9 посебно нетипична за ову хаплогрупу, јер већина има вредност 11, а срећу се и 10 и 12, али за сада нико у бази СДКП коме је предвиђена ова хаплогрупа нема овако снижену вредност. Од осталих немодалних вредности бих издвојио DYS389II=29 и DYS437=17, због којих нема за сада ни са ким из базе мање од 2 маркера разлике на 23 или више упоредивих маркера. Препоручио бих Јовановићу да уради WGS или BigY-700 тест уколико је у могућности или проверу СНП- а FGC22057, као много повољнију опцију, која би потврдила припадност хаплогрупи I1-P109>FGC22061.
Велибор Лазић за породицу тестираног има следеће информације:
Највероватније припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, али има неколико маркера који одступају од модала при чему је YGATAH4=9 посебно нетипична за ову хаплогрупу, јер већина има вредност 11, а срећу се и 10 и 12, али за сада нико у бази СДКП коме је предвиђена ова хаплогрупа нема овако снижену вредност. Од осталих немодалних вредности бих издвојио DYS389II=29 и DYS437=17, због којих нема за сада ни са ким из базе мање од 2 маркера разлике на 23 или више упоредивих маркера. Препоручио бих Јовановићу да уради WGS или BigY-700 тест уколико је у могућности или проверу СНП- а FGC22057, као много повољнију опцију, која би потврдила припадност хаплогрупи I1-P109>FGC22061.
Велибор Лазић за породицу тестираног има следеће информације:
Цитат
Једино мени познато дјело које се бави поријеклом становништва Доње Трнове је монографија "Доња Трнова", аутора Боре Ђурковића, Милана Стевановића и Боје Пантића. На жалост, како сам већ истицао, ово дјело, настало прије 40ак година, одише духом тог времена, па су неки подаци, који су за нас веома битни, занемарени. Најзначајнији податак који у потпуности недостаје јесте податак о крсним славама становника Доње Трнове. У овом дјелу аутори Јовановиће помињу у сљедећем контексту: "А у Буковцу родоначелници Милко, Брко, Јосио и други бијаху преци: Стевановића. Мићића, Симића, Марковића, Јевтића, Стевића, Милановића, Лазића, Тешића, Петровића, Јовановића и Благојевића." Даље наводи:"Остали родови (Митровићи, Видићи, Остојићи, Стевановићи, Секулићи, Живановићи, Марковићи и Јовановићи - у Ћетковићима; Ристићи, Глигоревићи, Симићи, Ђурђевићи, Јевтићи, Николићи, Михаиловићи, Илићи, Вујићи, Маринковићи, Лујановићи, Томићи, Перићи и Митровићи - у Добричићима; Ђурићи, Стевановићи, Тодоровићи, Пантићи, Јовановићи, Ђокићи, Маринковићи, Лукићи, Симићи, Николићи, Митровићи и Глигоревићи - у Милијашима), поријеклом су од других предака или су, пак, доселили у Трнову из сусједних мјеста као домазети и на други начин." Дакле, Јовановићи се јављају у три засеока, очигледно су међусобно несродни и немамо податак о слави. Тек напорима сарадника из Доње Трнове, Перице Николића, долазимо до разрјешења ове дилеме. По њему Јовановићима су најближи Марковићи, а та нам се комбинација јавља само у засеоку Ћетковићи. Томе треба додати и његов податак да Јовановићи из Милијаша славе Трифуњдан, што додатно потврђује ову претходну претпоставку. У истом се дјелу за Ћетковиће каже: "Ћетко у Ћетковићима роди три сина - Тому, Божу и Гају. А онда, појавише се и унуци. Тома је имао Јована, Мијајла, Стевана и Луку, Гајо Максима и Николу, а од четворице Божиних синова, у селу је остао само Васо, тројица су морала да пребјегну у Србију." Ипак, из самог контекста није могуће утврдити за сада да ли су Јовановићи од неког другог претка, или су накнадно досељени у Ћетковиће, или пак потичу од неког Ћетковог потомка.