Извесни преглед средњовековног српског племства видиљив је и кроз призму права на ковање новца, а где поред чувених владарских породица (Немањића, Котроманића, Мрњавчевића, Хребељановића, Бранковића, Драгаша, Алтомановића, Балшића, Лазаревића) право ковања новца имаху и можда мање познати обласни господари.
У време феудализоване Србије и Босне новац поред побројаних породица, кују и Растисалићи, Гропе, Хранотићи, Мусићи и Павловићи, као и неколико мистериозних имена о којима данас немамо углавном никаквих или тек неколико оскудних сазнања: Једр, Риг, Смил, Драгосав, Јандрија.
Онако укратко, од Растисалића истиче се име слуге Бранка Растисалић, најзначајнијег представник своје куће, који је заједно са своја два брата заузимао је високо место међу Душановим саветницима; област којом је урпављао налазила се у Подунављу, са Браничевом и Кучевом као главним центрима; Гропе су арбанашка великашка породица из које се истакао Андрија Гропа, осамосталио се око 1377. године као обласни господар у Орхиду, где је ковао новац; под његовим утицајем новац кују и мистериозни Једр и Риг; Јаков, још једна непозната личност, о којој се зна да је ковао две емисије новца као вазал Вука Бранковића, те још две самостално; слично његовом новцу јесу и ковања која се везују за извесног Смила; Хранотићи, од којих се истиче Влатко Хранотић, били су властела из области Вука Бранковића, и његови вазали; Драгосав је највероватније Драгосав работник Вука Бранковића, који се помиње у једном рукопису; непознатог порекла је и Јандија; Мусићи су релативно позната српска властеоска породица, воде порекло од челника Мусе који је био ожењен Драганом, сестром кнеза Лазара, а новац са натипосом СТЕФАН највероватније је ковао његов син и Лазарев сестрић Стефан Мусић; Павловићи су такође позната босанска властеоска породица, из њиховог рода новац је ковао Иваниш Павловић.
Извор: Вујадин Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд, 2001