Ево да и ја допринесем теми...
Што се тиче црквених књига:1) Према шематизму
Дабро - Босанске митрополије из 1882. године, презиме Бјелош се јавља у сљедећим парохијама:
- парохија Драговићи, протопрезвитерат прњаворски, крсна слава Јовањдан
- парохија Високо, протпорезвитерат височки, крсна слава Лучиндан
- парохија Збориште, протопрезвитерат крупски, крсна слава Петровдан
- парохија Осјек - Блажуј, протопрезвитерат сарајевски, крсна слава Петровдан
2) Према шематизму
Горњо - Карловачке епархије из 1883. године, презиме Бјелош се јавља са крсним славама Петровданом и Никољданом
3) Према шематизму
Пакрачке епархије из 1898. године презиме Бјелош се јавља у парохији:
- парохија Липовчани, протопрезвитерат бјеловарски, крсна слава Стевањдан
Милан Карановић је почетком XX вијека пронашао Бјелоше у Поуњу, у сљедећим насељима:- Изачић (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, дошли са Кордуна, из Машвине посље 1878. године)
- Стабанџа (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, дошли из Лике прије 1878. године)
Миленко Филиповић је почетком XX вијека пронашао Бјелоше у околини Високог, у сљедећим насељима:- Чекрчићи (Бјелоши, 1 кућа, старином из Херцеговине)
- Топузово Поље (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, старином из Стоца у Херцеговини, прво дошли у Велу око 1700. године, одатле се раселили у Рогачиће, Влаково и Зеник (Сарајевско Поље), у Дубраве и Биочу)
Поп Стјепо Трифковић и Владимир Трифковић су почетком XX вијека пронашли Бјелоше у Сарајевском пољу, у сљедећим насељима:- Рогачићи (Бјелоши, 1 кућа, славе Петровдан, дошли из Зеника прије 48 година; по старини су од Стоца, из Берковића или Хргута, прво дошли у Велу уз велику кугу, прије 1700. године, а одатле у Зеник)
- Зеник (Бјелоши, из столачког котара у Херцеговини, одатле су једни прешли у Рогачиће)
У Горњој Крајини, матица Бјелоша је Сјеничак Ласињски на Банији (од 1948. на Кордуну), гдје их је 1948. године било 37 кућа са 167 душа.Католика Бјелоша има 4 куће (по попису из 1948. године) у Водовађи у Конавлима, гдје се помињу од 1673. године.