Аутор Тема: Племе Голија  (Прочитано 6752 пута)

симо

  • Гост
Племе Голија
« послато: Април 10, 2018, 08:36:35 поподне »
Не знам да ли је раније постојала тема о области Голије у Старој Херцеговини. Видио сам да је било тема везаних за неке филмове и књиге о Голији, али не и о самој области.
У оквиру рада на књизи о Херцеговцима, примјетио сам да у задњих неколико тура имамо мали број нових , јединствених резултата, тј. чини се да се са генетским профилисањем Херцеговине свакако прешло са половином генетски дефинисаних родова. Колико је тачно то у процентима тешко је рећи. Узео сам Голију као огледни примјерак да видим колико ја покривеност познатости хаплогрупа, на основу не тестираних појединаца, већ припадности родовима за које је хаплогрупа већ позната.



На крају сам схватио да за само 5 голијских породица не можемо претпоставити хаплогрупу. За 90% породица хаплогрупа се може прилично поуздано претпоставити на основу племенске или родовске припадности. Ово значи да већ сад, на нивоу ових резултата можемо дати прилично поуздану коначну статистику за Голију. Она се може мијењати неколико процената горе доле, али основна слика не би требала много да се мијења.

При томе треба имати у виду да нисам у обзир узимао број кућа појединих породица, али јесам рачунао породице истог презимена које живе у различитим насељима. Ситуација је сљедећа:

E-V13>Z19851 32,76% (овдје има и Малоцуца и Риђанских Куча и највише Бјелица, овај генетски род је најзаступљенији у Голији,
све су то практично досељеници из Старе Црне Горе)
N2- 22,41% ( ово су углавном голијски старинци)
I2-PH908 20,69% (махом досељеници Озринићи, занимљиво је да у Голији практично нема Никшића)
Ј2а-М92 6,90% (досељеници Вељоцуце и Пјешивци)
L-М349 5,17% (досељеници из Кривошија)
R1a-M458>L1029 3,45% (гатачки старинци)

са по 1,72% заступљени су још: I1-P109, I2-YP196, E-V13>Z16661, J2b-M241, R1b-L51.

Може се закључити да велику већину становништва Голије чине досељеници из Старе Црне Горе. Тек 25% становништва Голије има словенске хаплогрупе.



« Последња измена: Мај 24, 2018, 11:35:17 пре подне НиколаВук »

симо

  • Гост
Одг: Племе Голија
« Одговор #1 послато: Април 10, 2018, 08:39:10 поподне »
У горњој статистици обухваћене су породице које живе у сљедећим насељима: Боботово Гробље, Вишњића До, Гослић, Горње и Доње Чарађе, Заљутница, Злоступ, Јављен, Казанци, Сриједе, Штитари.
« Последња измена: Април 10, 2018, 08:42:15 поподне симо »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племе Голија
« Одговор #2 послато: Април 10, 2018, 11:54:26 поподне »
Да ли се на основу доступне литературе може претпоставити хаплогрупа Докнића, они би требало да су из Злоступа?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Племе Голија
« Одговор #3 послато: Април 11, 2018, 12:29:21 пре подне »
 Zar tu smer migracije nije bio doseljavanje s Kosova na Goliju, pa odatle u Staru Crnu Goru? I šta su ovi sa prezimenom Golijanin u BiH, potomci doseljenika iz Stare CG, ili potomci golijskih starosedelaca(N2)? Ovi Golijanini u BiH su interesantni zato što su među retkima sa prezimenom koje jasno ukazuje na geografsko područje sa kojeg potiču, možda je to i razlog zašto svake godine održavaju verovatno i najmasovni bratsko-plemenski skup u RS...
 

симо

  • Гост
Одг: Племе Голија
« Одговор #4 послато: Април 11, 2018, 06:32:41 пре подне »
Да ли се на основу доступне литературе може претпоставити хаплогрупа Докнића, они би требало да су из Злоступа?

Докнићи су једна од пет породица у Голији за које нисам могао претпоставити хаплогрупу. Старије презиме им је Жеравица, презиме Докнић су добили по Докни из чевских Вукотића која се удала за Жеравицу. Од њих су Докнићи у Голији, који су прво живјели у билећким Риоцима.

Само презиме Жеравица у Херцеговини је присутно само код католика у Попову, одатле су се неки преселили у Далмацију. Могуће да су од њих Жеравице у Врлици. И међу Србима у Kрајини се среће ово презиме, али не знам да ли постоји веза са Жеравицама у Херцеговини.

Спомиње се за Жеравице и постојбина у Бањанима, Старој Србији, па би , уз славу Јовањдан могли бити и N2 и припадати власима Бањанима.

симо

  • Гост
Одг: Племе Голија
« Одговор #5 послато: Април 11, 2018, 06:36:40 пре подне »
Zar tu smer migracije nije bio doseljavanje s Kosova na Goliju, pa odatle u Staru Crnu Goru? I šta su ovi sa prezimenom Golijanin u BiH, potomci doseljenika iz Stare CG, ili potomci golijskih starosedelaca(N2)? Ovi Golijanini u BiH su interesantni zato što su među retkima sa prezimenom koje jasno ukazuje na geografsko područje sa kojeg potiču, možda je to i razlog zašto svake godine održavaju verovatno i najmasovni bratsko-plemenski skup u RS...

Исељени Голијани су углавном од голијских старинаца, дакле N2 хаплогрупа. Мада, наравно, док се не тестирају све су опције отворене.

симо

  • Гост
Одг: Племе Голија
« Одговор #6 послато: Април 11, 2018, 06:53:09 пре подне »
Спомиње се за Жеравице и постојбина у Бањанима, Старој Србији, па би , уз славу Јовањдан могли бити и N2 и припадати власима Бањанима.

Ова веза са Бањанима, највише због сљедећих стихова Андрије Качић Миошића:

"Pivaju 'se pisme i popivke:
Od Grujice mlada Žeravice;
Jer je junak od mejdana bio...
Pridivkom se Sarabaća zvaše,
U Banjanih selu pribiváše:
Svu je tursku zemlju porobio,
Do Tribinja i okolo njega."

Мада и овај надимак Сарабаћа доста подсјећа на херцеговачко презиме Шараба.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Племе Голија
« Одговор #7 послато: Април 11, 2018, 07:04:07 пре подне »

Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Племе Голија
« Одговор #8 послато: Април 14, 2018, 07:27:54 поподне »
Исељени Голијани су углавном од голијских старинаца, дакле N2 хаплогрупа. Мада, наравно, док се не тестирају све су опције отворене.
Zvuči sasvim logično iz razloga što prezimena Golijanin nema ni na Goliji, ni u CG, ni u Srbiji, ni u Donjoj Hercegovini, već samo i jedino zapadno i severo-zapadno od Golije u Gornjoj Hercegovini, Staroj Hercegovini u BiH i nešto malo na obodu Romanijskog platoa, kao da ih je neko sa istoka ili juga u jednom trenutku samo potisnuo i pomerio par desetina kilometara na zapad i tamo smestio. Golijani stvarno deluju kao dobri kandidati za starince na Goliji, a ako je njihova haplogrupa N2 i starinska, onda možda dubinska analiza golijanskog stabla i otkrije malo više o poreklu te haplogrupe...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племе Голија
« Одговор #9 послато: Април 14, 2018, 08:42:17 поподне »
Zvuči sasvim logično iz razloga što prezimena Golijanin nema ni na Goliji, ni u CG, ni u Srbiji, ni u Donjoj Hercegovini, već samo i jedino zapadno i severo-zapadno od Golije u Gornjoj Hercegovini, Staroj Hercegovini u BiH i nešto malo na obodu Romanijskog platoa, kao da ih je neko sa istoka ili juga u jednom trenutku samo potisnuo i pomerio par desetina kilometara na zapad i tamo smestio. Golijani stvarno deluju kao dobri kandidati za starince na Goliji, a ako je njihova haplogrupa N2 i starinska, onda možda dubinska analiza golijanskog stabla i otkrije malo više o poreklu te haplogrupe...

Највероватније на том простору није старинска у смислу да је ту од праисторије, али је од неког зрелог средњег века највероватније ту присутна. Као матица N2 родова се могу сматрати Бањани, одатле су се раширили ка Голији и Пиви, што потврђују и предања и турски дефтери.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Голија
« Одговор #10 послато: Јун 11, 2019, 04:29:37 поподне »
Јеремић, Ђурђевдан, Мостар, I2-Y3120>S17250

ЈЕРЕМИЋ (п), у Сливљу (Гацко) и Мостару. Јеремићи у Сливљу су поријеклом „испод Орлине у Црној Гори“. Тамо су се звали Штукеље. У Мостару су стара породица. Славе Ђурђевдан (59:329:236: 188.189). Од гатачких Јеремића потичу и Јеремићи који се, у 18. и 19. Вијеку, помињу у Фочи и Сарајеву. Из ове породице је и „истакнути здравствени радник Ристо Јеремић, савременик Јевта Дедијера“ (147:579).

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

Постоје опречни подаци о Штукељама.

Тако, неки извори (Обрад Вишњић, Жељко Остојић) за њих кажу да потичу од голијског кнеза Шћепана Штукеља. Он је, после погибије Лазара Пецирепа, дошао у Голију и постављен за кнеза, око 1760. године. Наводно, постоји неки документ у Которском архиву где се Штукеља потписао као „војвода од Голије“.

Неки извори кажу да је кнез Шћепан био од Јововића из Марковине, затим се преселио на Велестово, а одатле у Голију. Ово се не подудара са временом преласка Штукеље у Голију, јер је родоначелник Јововића рођен отприлике у то време. Дакле, није био Јововић, али је могао припадати том роду од којег су касније настали Јововићи (ово је род којем припада чувени поп Мило Јововић).

Са Голије се Шћепан Штукеља вратио на Велестово због сукоба са никшићким Турцима, а од његових потомака се неко иселио за Херцеговину и од тог исељеника су Јеремићи у Сливљу.

Један извор пише да Јеремићи из Meкоча (између Невесиња и Калиновика) потичу из Сливља, наводно, потичу од (пјешивачких?) Никчевића:

„Jeremići vode porijeklo od Nikšića iz Donje Stubice. Prezivali su se Nikčević. Jedan se zvao Jeremija, koji ide u Goliju i mijenja ime i prezime u Ilija Štukelja. Imao je lijepu kćerku Anđu u koju se zagleda beg Hajder Mušović. Beg nagovori Iliju da za 10 do 15 dana pripremi svadbu. Međutim, Anđa je bila vjerena za hajduka Rajka Vlastelovca. Na dan svadbe hajduci upadnu u kuću, stari Štukelja bježi u Slivlja kod Gacka, te uzima prezime Jeremić. Dva sina idu sa njim u Slivlja, a treći odlazi u Trebinje. Jedan od sinova starog Štukelje kupuje imanje od bega Pušina u Mekočama. Svidjeo mu se taj kraj jer je bio pogodan za stočarstvo.“ („Улошки Борач“, Благоје и Љиљана Тунгуз)

Већ сама ова конструкција „поријекло од Никшића“ и презиме Никчевић, звуче сумњиво.

Иначе, они славе Никољдан.

Да Штукеља вероватно није био Озринић, потврђују и два податка:
1. крсна слава му (највероватније) је била Летњи Свети Никола (22/9. маја),
2. кћер је удао за Рајка Велестовца, који је припадник истог племена.

Мотив удаје кћери за Рајка (или Рада) Велестовца налазимо код свих предања о Штукељама, с тим што је у „озринићкој“ верзији, то била кћер кнеза Шћепана, а у „никчевићкој“ верзији кћер Јеремије (Илије) Штукеље.

Код мекочких Јеремића видимо колико је предање избледело и по томе што хајдука Рајка називају „Властеловац“ (уместо - Велестовац).

Из свих ових предања могло би се извући нешто заједничких нити:

Кнез Шћепан долази у Голију око 1760. Због сукоба са Турцима, одлази (враћа се?) на Велестово. Вероватно неки његов потомак, именом Јеремија, одлази за Херцеговину (са Велестова? из Голије?), у Сливља, одакле се неки даље расељавају према Мекочу. Успут је меана и слава.

По свој прилици, кнез Шћепан је славио Светог Николу. Вишњић („Голија и Голијани“) наводи Никољице (Летњи Свети Никола), премда оставља простора да је то могла бити прислужба (при чему би Никољдан био главна слава), а видимо да мекочки Јеремићи такође славе Никољдан. Осим Светог Николе, код херцеговачких Јеремића налазимо и Ђурђевдан и Јовањдан (Јеремићи из Придворца Требињских). Како год, ни у једној варијанти се не налази озринићка слава Аранђеловдан. Али, према утврђеној грани Јеремића (с обзиром да је резултат са 23andMe, претпостављам да не знамо маркере) Ѕ17250, можда би могли потицати од Озринића, можда чак и од Никшића (који се спомињу у једном од предања), или неког другог рода из тог краја (пада ми на памет резултат Одовића из Жупе Никшићке, који славе Никољдан).

Презимена исте основе налазимо и у: Штукеља код Срба у Славонији, Штукељић у Босни (Власеница), Штукељ код Хрвата.

Иначе, сама етимологија презимена је упитна. Може бити од речи „штука“ (риба), или од „штук“ (врста топа), од глагола „штуцати“, а можда и од основе „стук-„ (у смислу, глагола стући) која је у говору изобличена, или од позајмице из талијанског „стук“ (гипс), која се код нас чује и у облику „штук“ (особина неког изгледом или у понашању укоченог).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Племе Голија
« Одговор #11 послато: Јун 11, 2019, 05:25:41 поподне »
Некако кроз маглу се сећам неке бајке тј. народне приче коју ми је причала моја прабаба када сам био дете о брегу испод кога лежи благо војводе Штукеље а чува га велика змија  :) Не сећам се да је рекла где је то.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже PaSlaw

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Племе Голија
« Одговор #12 послато: Јун 11, 2019, 08:07:25 поподне »
Štukeljići iz Vlasenice su u stvari nakon ovog rata raseljeni iz Olova, selo Solun, a trenutno ih ima ne samo u Vlasenice. Ima ih i na Romanija i u Birču.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Голија
« Одговор #13 послато: Јун 11, 2019, 08:33:35 поподне »
Јеремић, Ђурђевдан, Мостар, I2-Y3120>S17250

Јеремићи ипак славе Никољдан.

Ево једног веома важног детаља за ову причу.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Племе Голија
« Одговор #14 послато: Новембар 01, 2020, 08:44:03 поподне »
Жеравице из Баната славе Светог Јована.

Досељени су крајем 19 века у Карлово (данас део Новог Милошева) из Башаида.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Племе Голија
« Одговор #15 послато: Новембар 02, 2020, 12:22:29 пре подне »
Ево једног веома важног детаља за ову причу.

 Ови Јеремићи потичу од Југовића коихна тим просторима нажалост више нема. Али постоје и Југовићи Мокро-Пале св.Никола , и такође Југовићи Главичице-Бијељина ђурђевдан. Морам да напоменем да црква у Југовићима посвећена св. Николи. Предање каже да су ту цркву подигли Немањића чобани.
Највећи број грана Југовића слави ове двије споменуте славе.   За више нисам овлаштен да објавим  :o