Аутор Тема: Православна Енглеска  (Прочитано 13965 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #20 послато: Мај 29, 2016, 08:12:48 поподне »
Не мешајући се у расправу, преносим топ листу најбољих манастирских вина, са сајта "Башта Балкана":


Мој избор је Филигран Буково  ;)

Мој избор је да манастири буду манастири, а конобе конобе.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #21 послато: Мај 29, 2016, 09:11:04 поподне »
Мој избор је да манастири буду манастири, а конобе конобе.

И манастири морају да се одржавају, а понеки порушени и да се обнављају. То без новца никако не може.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #22 послато: Мај 29, 2016, 09:14:29 поподне »
И манастири морају да се одржавају, а понеки порушени и да се обнављају. То без новца никако не може.

Манастири се издржавају од прилога вјерника, а не од комерцијалних дјелатности. Ако вјерници не издржавају манастире, онда такви манастири и не треба да постоје.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #23 послато: Мај 29, 2016, 09:21:32 поподне »
Манастири се издржавају од прилога вјерника, а не од комерцијалних дјелатности. Ако вјерници не издржавају манастире, онда такви манастири и не треба да постоје.

Не разумем зашто си се толико рабеснео због овога. Продаја вина и осталих сакралних производа је нормална ствар у свим манастирима на свету. То се ради чак и на Светој гори.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #24 послато: Мај 29, 2016, 09:23:52 поподне »
Ја сам се најпријатније осећао у Манастиру Дужи, заиста срдачно дочекају и радују се сваком посетиоцу. Мало је "забачен", али вреди отићи, потпуно другачија атмосфера него у Тврдошу или Петро-Павловом манастиру, то је барем мој утисак.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #25 послато: Мај 29, 2016, 09:28:56 поподне »
Не разумем зашто си се толико рабеснео због овога. Продаја вина и осталих сакралних производа је нормална ствар у свим манастирима на свету. То се ради чак и на Светој гори.

Уопште се нисам разбјеснио, говорим о овоме сасвим смирено. Овдје говоримо о отварању фирме, регистровању доо да би се продавало вино...При чему је продаја вина на овај начин најбенигнија ствар у епархији о којој је ријеч, али као што рекох не бих даље о осталом, јер мислим да овај форум није мјесто за то.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #26 послато: Мај 29, 2016, 09:34:02 поподне »
Ствар је у томе да Епархија нема своју дрворезбарску радионицу па крстиће купује. Нећу да будем адвокат Епархије Захумско-Херцеговачке али она без тих послова једноставно не би опстала. Много је Храмова разрушено, много обновљено. Епархија има и своју народну кухињу. Богаташи не дају толике прилоге колико би хтјели да прикажу, а обнове коштају. Затим владика Атанасије је забранио свештеницима да траже новац за своје услуге, забранио је носање таса за прикупљање прилога у црквама током литургије, што је прије било уобичајено.  А вино се у Босни и Херцеговини не може производити, продавати нити извозити без регистрованог предузећа. Вјерујем да од вас нико лично не познаје владике Атанасија и Григорија. Е ја их лично познајем више од двадесет година. Владика Атанасије читав рат је провео у Тврдошу готово на првој линији. Велики дио рата провео је обилазећи, носећи дарове и  причешћујући војнике на првој линији фронта. Љубињском батаљону билећке бригаде током рата епархија је обезбједила осам мјесечних следовања хране заслугом владика Атанасија. Ја сам као ђак избјеглица, а таквих нас је било много три пута од епархије добио финансијску помоћ током 93-94.  Јесте ли можда чули и за један случај педофилије и  малтретирања у Захумско-Херцеговачкој епархији?

Одлично се сећам шта је Јевтић радио током рата 90-их, и био његов велики поштовалац. Што каже Синиша, утолико је моје разочарање оним што ових последњих година ради, веће. Не мислим на ЗХ епархију, већ о његовој улози у СПЦ уопште. Није моје да судим, али слушам људе око себе шта мисле о овом другом вашем владики. Општи је утисак да су његово понашање, активности, и многе друге појединости, закључно са аутомобилом којим се вози, - антиреклама која нецрквеним људима даје шлагворт да говоре лоше о Цркви, а многе црквене тера да траже одговоре на неким другим изворима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #27 послато: Мај 29, 2016, 09:39:02 поподне »
И манастири морају да се одржавају, а понеки порушени и да се обнављају. То без новца никако не може.

Много је случајева да побожни монаси без икаквих средстава дођу у неки запуштени манастир и обнове га (чуо си нпр. за монаха Калиста, па архимандрита Мардарија Шишиовића, итд, а о таквим случајевима у Русији да не говорим). Како, којим средствима? Једноставно, Бог све то уреди. Појави се неки добар имућни приложник, народ скупи средства, поклопе се неке ствари да једноставно све иде глатко.
Тамо где мора да се региструје винарија д.о.о. да би се издржавао манастир и епархија, нема ту много побожности.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #28 послато: Мај 30, 2016, 01:19:56 поподне »
Ако смо завршили са енологијом  ;D да наставимо даље са Владимиром Мосом. Успут нисам неки љубитељ вина тачније, с обзиром на то да остала са приложеног списка нисам пробао, гласам за Тврдош  ;)

Дакле аутор у свом "THE FALL OF ORTHODOX ENGLAND", након уводних поглавља, наставља са The Rise of the Heretical Papacy, гдје објашњава узроке "Фотијеве шизме", гдје је чисто теолошка доктрина Аd Filioque, периферни разлог  сукоба а у ствари ријеч је о покушају супремације не само у вјерским, него и свјетовним питањима папе. Он то, с правом назива “imperator-plus-pontifex maximus”.

Да би се то кодификовало,  злоупотребљава  се forged Donation of Constantine, што је историја доказала као фалсификат. На крају поглавља закључује: So a Roman "Pope formally recognised that he had no jurisdiction in the Eastern Church and that the Filioque was a heresy (Свети Дух исходи не само од Оца, већ и од Сина!"

Дрго поглавље је посвећено успону феудализма у Европи, а ту нарочиту пажњу посвећује Каролонизима, тачније крунисању Карла Великог 800. године па севе тамо до до Карла Ћелавог (King Charles the Bald) који је наредио : "ordered all free men to choose a lord"

Ту прави разлику у односу на англо-саксонске краљеве: "By the middle of the eleventh century the whole of Western Europe was caught up in the feudal nexus. The only major exception to the rule was England. “па онда у поглављу "The English Monarchy", након кратког задржавања на краљу Алфреду наставља о Етелстану Славном 924-927) и наследницима:

"There are several indications that the English kingdom modelled itself on Byzantium. Thus King Athelstan  gave himself the Byzantine titles basileus and curagulus.28 Again, in 955, King Edred called himself “King of the Anglo- Saxons and Emperor of the whole of Britain”. And a little later King Edgar is also called basileus et imperator."

Нешто о овоме краљу се може наћи овдје, обратити  пажњу на "British monarch - the titles of Byzantine emperors".

Када сам се заинтеросаво за титулу basileus and curagulus, "налетио" сам на један рад, "King Æthelstan in the English, Continental and Scandinavian Traditions Of the Tenth to the Thirteenth Centuries" од Angela Marion Smith, гдје аутор на страници 52/47 спомиње ову титулу и каже:

"In his earliest charters Æthelstan is named as rex Anglorum or  rex Saxonum et Anglorum,  King of the English or King of the Saxons and the English‘; in the charters for 931 and 934 he is described as totius Brittanniae regni solio sublimatus‘,  raised to the throne of the whole of Britain‘; in the later two, he is given the designations of ‗basileus Anglorum et eque totius Brittanniae orbis curagulus (or gubernator)‘, supreme ruler of the English and guardian (or governor) equally of the whole of the territory of Britain‘. Both curagulus and gubernator, like basileus, are derived from Greek. While gubernator (helmsman) is commonly used of kingship, curagulus is an unusual word in western Latin texts. It is etymologically derived from Justinian‘s κουρακτευω and used in the Codex of Theodosius to describe those responsible for legal and administrative matters in the Byzantine Empire."

Па објашњење: "The adoption of this title depicts Æthelstan as a Byzantine emperor but one who personally controls how the state and its laws are administered."

Рад нисам прочитао до краја, ипак је то 370 страница, тако да је могућност "истргнутог  цитата" могућа. У другом покушају "скидања" појављивала се грешка, али ћу ипак оставити адресу
овдје

Да закључим, коначан суд се не може донијети на основу читања пар страница, тако да ово питање остаје отворено.


На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #29 послато: Мај 31, 2016, 03:17:49 поподне »
Не бих хтио да закључим тему, али В. Моса сам прочитао до стр. 116, што значи да су остали само додаци.

Генерални утисак ми је да, с обзиром на његову вјерску опредјељеност, наступа са снажним проправославног становиштем. То доводи у питање његову објективност.
Мржња према папству, посебно Гргуру VII Хилдебранту (клинијевски покрет) и Норманима као "ударној песници папства" је огромна. Нарочито се то односи на Виљеме Освајача, кога редовно назива "William the Bastard".

Ипак има ту занимљивих података.!Кратак преглед:

Стр. 26. Када говори о успону Нормана, почиње са Јужном Италијом (Роберт Гвискард) и папом Лавом IX када ови посатју удрана песница папства у борби против Светог Римског Царства (њемачког). Каже "The Pope legitimised this
robbery", наравно мисли се на отимачину византијских посједа.

Стр. 27. У доказивању православаног карактера Енглеске служи се податком о византисјоком аутократском начину владања у Енглскј за вријеме Едвдара Исповједника и претходника. Он то назива " old-style Orthodox Autocracy"

Стр 41. Тадашњег, како га он назива архиепископа Стиганда, сматра ортодоксним јер није именован од папе, а и Виљем Освајач, као продужена рука папе је одбио да га криунише непризанти бускуп. па онда цитира Франка Барлоуа "Was England aware of Stigand’s incapacity as archbishop, of his suspension from his episcopal office, and of his excommunication?" Претпоставља да је изопштен због шизме.

Аутор нарочито велича енглеске краљеве Едварда Исповједника и Харолда Годвинсона.

Стр. 45. "Питање наслеђа" - наводи да је породица   Едварда Исповједника (није имао наследника братић Едвард Изгнаник) уточиште нашла прво у Ладоги,  Кијеву и н акрају у Угарској. Најинтерсантнија је фуснота 111. на крају странице:
"Also, several Russian historians accept the hypothesis that the ancient Russian monastery of Valaam on Lake Ladoga was founded by British (probably Celtic) monks."

Стр. 58 Мржња према Виљему Освајачу је огромна као љубав према Харолду. Није тачно да је Едвард Исповједник
( васпитан у Нормандији; мајка Ема Норманска а супруга сестра Харолда II) Енглеску Виљему:
"Duke William claimed that the kingdom of England had been bequeathed to him by King Edward. As we have seen, it was to Earl Harold, not William, that the king bequeathed the kingdom on his deathbed."
Едвард Исповједник је  проглашен католички свецем?

Стр. 62. Харолда велича и назива га мучеником (martyr): "The anonymous biographer adds that he was handsome, graceful and strong in body.". Па онда побија неке гласине: "he put away his mistress, the beautiful Edith “Swan-neck. ".

Стр. 65. фуснота 152. саге. Почиње да повезује Скандинавце са варјашком гардом :
"Harald of Norway was married to the Kievan princess Elizabeth - another example of the extensive links between the Varangians of Russia and other parts of North- West Europe."

Стр. 69 говори о открићу мјеста сахране Харолда II:
"However, there is now compelling evidence that a mutilated body discovered in a splendid coffin in Godwin's family church at Bosham on April 7, 1954 is in fact the body of the last Orthodox king of England.163" .

Па онда у фусноти наведена ова адреса, гдје је по мени најближи истини овај навод:
"He is considered by some Orthodox Christians and theologians to be the last Orthodox King of England and a possible passion-bearer, after conspiracy by William the Conqueror and Pope Alexander II to secure a strict Roman Rite over the British Isles, which at the time may not have yet realized the effects of the East-West Schism and still adhered to the Celtic Rite in most areas".

У завршном дијелу "Енглеска дијаспора", аутор почиње да права паралеле између Енглеске након 1066.  и емиграције из Русије након 1917. године. Ту се могу наћи занимљиви подаци.

Стр. 95.
"The great scholar Sir Frank Stenton has discovered that several noble families simply disappeared after the Conquest and they were not all killed at Hastings - they emigrated. It was particularly the young who left to seek a better future elsewhere. In historical terms this emigration is comparable only to the emigration of the Russian elite and nobility in 1917 when confronted by the Bolshevik terror."
 
Стр. 96. наставља о варјашкој гарди и ерлу од Глочестера, уз опаску да није немогуће:

"It is not impossible that he is identical with Siward Barn who had taken part in the Fenland uprising of 1071 with Hereward.
With him sailed two other earls and eight high-ranking nobles. If, at a conservative estimate, we accept the figure of 235 ships and place forty people in each ship, this would indicate an exodus of nearly 10,000 people, and this was only one group - albeit by far the largest - which left these shores after 1066... When they arrived in Constantinople."
.

А онда шлаг стр. 97. Опрезно код ових навода:

One of the names appears as 'Susaco', possibly from 'Saxon'. Another town, situated some 110 miles to the east of the straits of Kerch near the Sea of Azov appears variously as 'Londia', 'Londin' and 'Londina'."

Стр. 110 На волшебан начин се ту нађе и породици Троицки  :D

"For, as Archbishop Hilarion Troitsky said in reply to an American Episcopalian initiative early in the next century: "What happened in 1054 wasa falling away. Who has fallen away is another question; but someone did fall away. The Church has remained one, but either only in the East or only in the West."

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #30 послато: Мај 31, 2016, 08:41:02 поподне »
Браво Ацо и за тему, и за труд да нам овако на тацни донесеш све најважније и најзанимљивије делове ове приче, јер тема ми је запала за око још кад је, мислим Синиша, дотакао се Православља у Енглеској.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #31 послато: Мај 31, 2016, 08:49:22 поподне »
Прочитах јутрос ово што је Александар написао и свака част за труд. Мосову књигу прочитао сам не тако детаљно и много раније.
Не сумњам да ту  има и неких претјеривања. У строго еклисијалном смислу и црква Рима је била православна до раскола 1054. године.

Пошто су православни Енглези овако детаљно проучени ;) ваљало би да се мало позабавимо и српским вјерским шарањима тамо овамо у средњем вијеку. Посебно ми је интересантан период краја 13. вијека, Лионска Унија и улога св. Јелене Анжујске и св. краља Драгутина.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #32 послато: Мај 31, 2016, 10:00:11 поподне »
Пошто су православни Енглези овако детаљно проучени ;) ваљало би да се мало позабавимо и српским вјерским шарањима тамо овамо у средњем вијеку. Посебно ми је интересантан период краја 13. вијека, Лионска Унија и улога св. Јелене Анжујске и св. краља Драгутина.

Каква је, по теби, улога Светог краља Драгутина у томе?
Моје је мишљење да је толерантан био (морао бити, због зависног односа према Угарској), али не и наклоњен католичанству.
Кад се узме да му је баба била Млечанка, мајка Францускиња, а жена Мађарица, добро се држао у православној вери.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #33 послато: Мај 31, 2016, 10:12:30 поподне »
Каква је, по теби, улога Светог краља Драгутина у томе?
Моје је мишљење да је толерантан био (морао бити, због зависног односа према Угарској), али не и наклоњен католичанству.
Кад се узме да му је баба била Млечанка, мајка Францускиња, а жена Мађарица, добро се држао у православној вери.

Мислим да се ни позиција краља Драгутина, а ни краљице Јелене Анжујске, не може исправно процијенити уколико се не смјесте у историјски контекст периода у ком су дјеловали, а то је био период Лионске уније, када је византијски цар Михаило VIII Палеолог потписао унију са католицима и силом је утјеривао својим православним поданицима. Због тога касније није био ни покопан са православним опелом.

Краљица Јелена је била у преписци са папом и радила је за католичку ствар на Балкану, уосталом рођак јој био један од главних католичких освајача Карло Анжујски , али је веома брзо послије смрти канонизована у православној Цркви и написано јој је житије, мада култ у народу никад није заживио.

Изгледа да папске комбинације са Јеленом и примасом барским нису успјеле, па је одустао од Срба и окренуо се албанском племству подржавајући оснивање католичке анжујске краљевине Албаније.

Не знам да ли се неко од српских историчара бавио одјецима Лионске уније на стање у српској Цркви.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #34 послато: Мај 31, 2016, 10:18:38 поподне »
Мислим да се ни позиција краља Драгутина, а ни краљице Јелене Анжујске, не може исправно процијенити уколико се не смјесте у историјски контекст периода у ком су дјеловали, а то је био период Лионске уније, када је византијски цар Михаило VIII Палеолог потписао унију са католицима и силом је утјеривао својим православним поданицима. Због тога касније није био ни покопан са православним опелом.

Драгутин никада није био у добрим односима са Византијом, вероватно не због Уније, већ због својих односа са Угарском, а можда је то у конкретним историјским околностима било повољно за Цркву.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #35 послато: Мај 31, 2016, 10:30:09 поподне »
http://orthodoxeurope.blogspot.rs/

На овој страници има занимљивих текстова о православном периоду на Британским острвима. Посебну пажњу треба обратити на Ирску, некада један од главних расадника хришћанства у западној Европи.

"Ирска је без сумње била најважнији центар келтског хришћанства. Из ње се хришћанство ширило по Западној Европи, Француској и Немачкој, земљама које су услед владајуће елите германских племена биле махом паганске. Након пада Западног Римског Царства, Ирска је на одређено време постала главни центар хришћанства на Западу... Светлост Ирске је, у том часу (аутор говори о периоду 6. и 7. века), обасјавала читаву Северну и Западну Европу." (Александар Дугин)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #36 послато: Мај 31, 2016, 10:43:12 поподне »
Мислим да се ни позиција краља Драгутина, а ни краљице Јелене Анжујске, не може исправно процијенити уколико се не смјесте у историјски контекст периода у ком су дјеловали, а то је био период Лионске уније, када је византијски цар Михаило VIII Палеолог потписао унију са католицима и силом је утјеривао својим православним поданицима. Због тога касније није био ни покопан са православним опелом.

Што се тиче краља Драгутина, о њему се може наћи у овом раду који сте недавно поставили "Опису источне Европе"Descriptio Europae Orientalis (DEO) од непознатог аутора-доминиканског монаха са почетка 14. вијека. Мислим да је страница 38. (на другом рачунару су ми биљешке)

 Све у свему Драгутин је био и остао православни, што га је спријечило да активније укључи у династичке ствари Угарске. Међутим, с обзиром на то да је био зет угарског краља Стефан V Арпадовића, био је прихватљивији за Запад у односу на Милутина. Види се то у DEO чији је аутор веома непријатељски расположен према "омраженом шизматичком краљу Милутину"

Приређивач је био покојни Тибор Живковић, а објавио је Историјски Институт у Београду.

Рецензент је Радивоје Радић.

Када је у питању поријекло Јелене Анжујске, тренутно могу да понудим оно што пише Константин Јиричек у Историји Срба.

Страна 182.

" Тамно је њено порекло. Данило (архиепископ) пише да је Јелена била француског порекла (од рода фрушког), од царске или  краљевске лозе, ћерке славних и богатих родитеља који су је удали за српског краља. Нису празне речи када се ова краљица, као и њена сестра у повељама Карла I и II Анжуанца назива рођаком, као и њена сестра".

Међутим, Јиричек у даљем тексту додаје да сумња у њену генеалошку везу са француским краљевима или латинским царевима у Цариграду (Латинско Царство - (IV крсташки поход), него је доводи у везу са неком француском владајућом господом у Грчкој, која је поријеклом из Шампање или Бургундије. Даље наводи као података да је Јеленина сестра Марија била удата за Анзелма од Шора, који се 1273. спомиње као генерални капетаном Карла I у Албанији.

Чини ми се да у Историји српског народа, том I није детаљније образложено њено поријекло.

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #37 послато: Јун 01, 2016, 02:40:49 поподне »
С обзиром на то да сам похваљен, настављам са другим дијелом Мосове књиге, дакле првим додатком (APPENDIX 1. ST. DAVID OF WALES, THE CELTICCHURCHES AND EASTERN ORTHODOXY)

Искористићу прилику да упутим и критике на свој рачун зато што претходни пост није био најјаснији због грешака приликом куцања (иначе је овај оквир за нас старачким плусом мало "незгодан").

Прва исправка је да је Едвард Исповједник на самрти за свох наследника именовао Харолда II а не Виљема Освајача.
Друга је линк који није радио а тиче се откривене гробнице Харолда II: http://everything.explained.today/Harold_Godwinson/

Дакле, у првом "апендиксу" Владимир Мос развија тезу о Коптском (египатском) утицају у форми монаштва на рану Келтску цркву. Оградићу се да можда нисам најбоље разумио све доказе аутора из простог разлога што ми  "теократске теме" нису тако блиске као историјске. То значи да је читање и превод ишао мало теже. Ипак неспорно је да је његова основна теза Коптска црква-монаштво-исток-православље = рана Келтска црква.

Ово поглавље је од странице 117. до 139.

Аутор у уводном дијелу наводи да је, како то он назива, "феномен Келтске цркве" сасвим јасно истог духа као источно хришћанство. А онда се пита:
"How could such a rare and beautiful flower arise in such an isolated and seemingly inhospitable environment?"

Затим почиње са доказивањем несумњивог утицаја источњачког-коптског монаштва на "Келтску цркву", и то преко Галије, Корнвола, Велса, Шкотске до Ирске. Као доказ наводи и трговачке везе између Британије и Источног Медитерана:
"An interesting later (seventh-century) confirmation of the tin trade with the Eastern Mediterranean comes from the Life of St. John the Almsgiver, Patriarch of Alexandria".

При дну стр.120.  се осврће на археолошка ископавања у тврђави краља Артура у Тинтагелу-Корнвол:
"Extensive evidence for a trade in tin with the Eastern Mediterranean, which was exchanged for the wine and oil essential for the celebration of the Church services, has been discovered during archaeological excavations at Tintagel, “King Arthur’s Castle”, on the North Cornish coast."

Па наставља:
" If Egyptian glassware could reach Cornwall in the third century after Christ, there is no reason why holy men out of the Egyptian desert should not have continued further along the same prehistoric seaway to make landfall in
Ireland. If Egyptian glassware could
."


Интерсантно је да у Корнволу постоји јак покрет за аутономију и признавање статуса мањине
 унутар UK.

Затим говори о целибату, дакле ожењени свештеници као норма у источној цркви било је уобичајено и на Западу:
"The pattern of monastic saints acting as elders to married people that is so familiar to us from the Eastern Orthodox Church was also common in theWest."

А онда на стр. 132. говори о св. Колумбу, који је у другој половини 7. вијека из Ирске пренио хришћанство у Шкотску:"Not long after this, in 574, the Irish apostle of Scotland, St. Columba,consecrated (by laying on of hands rather than anointing) the first Orthodox King of Scotland, Aidan Mor."
Ријеч је о гелској држава на подручју данашње западне Шкотске и сјевероисточне Ирске и краљу Аидану или Аедану, који је по аутору, први православни краљ Шкотске.

Овдје ћу убацити оно што имам и што могу да "пејстујем". Мирослав Брандт, познати фактограф:
"Početkom 2. polovice VI. st. iz Irske je kršćanstvo prenio u Škotsku sv. Kolumbo. Ali kad je odonuda pokušao svoje djelovanje proširiti i prema jugu, na područje između rijeke Tyne i zaljeva Forth Berenicija, gdje su živjeli Angli, sudario se ondje s drugom i u mnogom pogledu drukčijom strujom kršćanskog misionarstva koje je djelovalo na temelju papinske
inicijative iz Rima.
"

А онда сам се на 133. страници први пут упознао са појмом "пелагијанства". Са аријанским хришћанством (Германи га практиковали, несторијанством, манихејством сам знао "понешто" и раније, али о овим НЕ. Ово вјерско учење је добило име по Пелагију (354 - 420/440 - Бикипедија), и ту он види главног противника  Келтске цркве као ортодоксне.
Не штеди ријечи:
"Pelagian heresy was recovering its vigour and obstinacy, implanting the poison of a deadly serpent in the innermost regions of our country".

У закључку (стр. 137) аутор приповједа о посјети патријарха Александрије, Јерусалима и Антиохиије, заједно са кијевским митрополитом Антонијем, који су у јулу 1920. године посјетили Цркву св. Давида у Велсу. Ту сам се сејетио Небиног линка који говори о православаној заједници у Ирској. Аутор је очигледно близак са Руском православном црквом.

Закључује са св. Давидом, заштитнико и свецем Велса, за кога каже:
"St. David, with his astonishing life so redolent of the feats of the Eastern monastic saints and strong links with the Eastern Church of his day, was perhaps the most vivid witness."

Нећу још дуго :D Остају још додаци о краљу Алфреду и о "отпадању" Запада од светог православља.

Успут давно сам прочитао рад, што значи да се не сјећам свих детаља, о везама српских владара са папама из Авињона. Мој утисак је, што није непознато, да је дипломатија итекао била присутна на двору Немаљића, али да никад нису помишљали да напусте правословну вјеру, а нарочито своју СВЕТУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ.

Све је то било тактизирање!


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #38 послато: Јун 01, 2016, 02:55:34 поподне »

Успут давно сам прочитао рад, што значи да се не сјећам свих детаља, о везама српских владара са папама из Авињона. Мој утисак је, што није непознато, да је дипломатија итекао била присутна на двору Немаљића, али да никад нису помишљали да напусте правословну вјеру, а нарочито своју СВЕТУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ.

Све је то било тактизирање!

Да, Немањићи су напатили папе, чинили су се увијек као лак плијен на дохват руке, али у задњем трену су измицали. Као да је постојала, од првих до посљедњих Немањића, јасна концепција односа са Папством, која би се могла описати једном ријечју: поигравање.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #39 послато: Јун 01, 2016, 03:27:36 поподне »

А онда сам се на 133. страници први пут упознао са појмом "пелагијанства". Са аријанским хришћанством (Германи га практиковали, несторијанством, манихејством сам знао "понешто" и раније, али о овим НЕ. Ово вјерско учење је добило име по Пелагију (354 - 420/440 - Бикипедија), и ту он види главног противника  Келтске цркве као ортодоксне.
Не штеди ријечи:
"Pelagian heresy was recovering its vigour and obstinacy, implanting the poison of a deadly serpent in the innermost regions of our country".

Александре, кад си већ поменуо Пелагије, сјетих се посљедњег филма о краљу Артуру из 2004. гдје су настојали да се држе "историјских" истина о краљу Артуру. У том филму је Артур приказан као симпатизер Пелагија, а званични хришћански бискуп у прилично негативном контексту.

Постоји прилична тенденција код новијих филмова на западу да се старе јереси приказују у позитивном свјетлу, а званична Црква у негативном (Да Винчијев код, Агора и др.)