Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 905046 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #400 послато: Октобар 28, 2014, 11:39:44 поподне »
Било би добро да "претресемо" литературу о простору Војводине.

У дјелу "Речник презимена Шајкашке" наводе се презимена:
1. Мркобрад
- мјесто Лок, од 1779-1843. године (30 помена)
- мјесто Чуруг, 1836. године
- мјесто Госпођинци, 1892. године (2 помена)
- мјесто Сурдук, 1781. године
2. Мркобрада
- мјесто Лок, од 1778-1801. године (21 помен)
3. Мркобрадић
- мјесто Мошорин, 1778. године
- мјесто Лок, 1785. године
4. Мркобрадов
- мјесто Лок, 1785, 1820, 1837. године (5 помена)

Видимо да је овдје матица село Лок у околини Титела.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #401 послато: Октобар 29, 2014, 09:18:38 пре подне »
Наравно да код Годијеља све мора бити компликовано. Јавио се и Шулц.

Наиме, његов деда, Michael Schulz, дошао је у Чикаго 1956. године. Његова фамилија је пореклом из Јабуке крај Панчева. Живели су тамо преко 200 година, све до 1944.

У питању су Дунавске Швабе, тј Подунавски Немци (нем. Donauschwaben), који су у те крајеве дошли у 18. веку.

Човек поседује књигу са именима и презименима свих житеља Јабуке. Прецизни, као и сви Немци, бележили су свако презиме, знају тачно ко је одакле дошао и у којој кући је живео.

Ја се и даље потајно надам да је и тај Шулц у Немачку дошао са Балкана. :)

Подунавски Немци су пореклом махом из јужнијих крајева Немачке (Ацо је пронашао податак да је и презиме Oppermann пореклом са југа). Већ смо причали о J2b1 и Алпима. Sirius је помињао и могуће стапање са Словенима у Подунављу. Преко Алпа су прешли и Келти, али и многи други.

Ови крајеви су улазили у границе Римског царства, тако да су све опције у игри.

Бојим се да ће Годијељи морати да науче да јодлују. :)

<a href="https://www.youtube.com/v/8bzziAv9o4w" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/8bzziAv9o4w</a>


 
« Последња измена: Октобар 29, 2014, 09:23:32 пре подне Небојша »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #402 послато: Октобар 29, 2014, 09:26:42 пре подне »
Наравно да код Годијеља све мора бити компликовано. Јавио се и Шулц.

Наиме, његов деда, Michael Schulz, дошао је у Чикаго 1956. године. Његова фамилија је пореклом из Јабуке крај Панчева. Живели су тамо преко 200 година, све до 1944.

У питању су Дунавске Швабе, тј Подунавски Немци (нем. Donauschwaben), који су у те крајеве дошли у 18. веку.
Прије ће бити да се нека бака нашег Шулца "дружила" са неким Србином из Баната, но да су дошли ту у XVIII вијеку. :)

Имамо три Србина из Баната (Мркобрад, Станаћев, Стојановић) и велики број нама блиских људи са простора Балкана.
Тешко ми је да поред тога повјерујем да је Шулц ту дошао тек у XVIII вијеку.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #403 послато: Октобар 29, 2014, 09:40:42 пре подне »
Проблем је што имамо још једног Швабу J2b1 и два Италијана, који су са севера Италије - дакле опет Алпи.

Не знам да ли су нам банатски J2b1 од користи. Мркобради су Личани вероватно, Станаћев је далеко (Ново Милошево), а Стојановићи су из динарских крајева дошли у околину Беле Цркве.

Јабука је била насељена Србима (дошли после велике сеобе) и Подунавским Немцима (дошли у 18. веку). Данас има у овом месту пуно Македонаца, али су они дошли после 2. св. рата, па нам нису од користи.

И ја бих волео да је нека Немица пала на шарм "неодољивог балканског J2b1", али бојим се да нам то не решава проблем који имамо са Италијанима и Немцима са Алпа. :)




Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #404 послато: Октобар 29, 2014, 10:22:37 пре подне »
Што се тиче презимена Мркобрад/Мркобрада и Крајине:
1) према шематизму митрополије Дабробосанске из 1882. године, на простору те епархије није пописано слично презиме;
2) према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, на простору те епархије пописано је презиме Мркобрада са крсним славама Аранђеловданом и Никољданом;
3) према шематизму епархије Пакрачке из 1898. године, на простору те епархије није пописано слично презиме.


Почећу од Лике.


Према попису Лике из 1712. године, на ловиначком подручју постојало је пет породица Мркобрада са земљом (Михаилова, Нинкова, Берисавова, Вукова, Јованова) и једна породица Мркорбада без земље (Вучићева), свих шест породица наведене су као влашке, с тим да је наведено и да је Вучићева породица дошла из Дабра (околина Оточца).
- породице Михаила и Нинка

- породице Берисава и Вука

- Јованова породица

- Вучићева породица


Према попису Лике из 1712. године, на мекињарском подручју постојала је једна породица Мркобрада са земљом (Ђурина).
- Ђурина породица



Према попису Лике из 1712. године, помињу се још Радота (Јошани) и Вукадин (Дивосело).
- Радота

- Вукадин



У попису Лике и Крбаве из 1915. године пописана су два облика презимена - Мркобрад и Мркобрада.
- презиме Мркобрад (8 кућа)
1. Церје (Ловинац), 7 кућа
2. Свети Рок, 1 кућа
- презиме Мркобрада (6 кућа)
1. Мекињар (Удбина), 4 куће
2. Ораовац (Доњи Лапац), 2 куће


У попису Хрватске из 1948. године, на простору Лике пописанa су два облика презимена - Мркобрад и Мркобрада.
- презиме Мркобрад
1. Свети Рок, општина Грачац (4 куће, 20 особа)
- презиме Мркобрада
1. Мекињар, општина Титова Кореница (4 куће, 20 особа)
2. Висућ, општина Титова Кореница (1 особа без своје куће)
« Последња измена: Октобар 29, 2014, 10:26:42 пре подне Окир »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #405 послато: Октобар 29, 2014, 11:25:06 пре подне »
Kako je krenulo ne bi me čudilo da se radi o Lucianu Poianiju, potomku Ante Stipana Pojanija iz Makarske :D
http://www.geni.com/people/Antes-Pojani/6000000017411078874
Одличан линк, Сиријусе.

Као што видимо, ову страницу уређује Luciano Alfredo Poiani.

Оставио је доста података о прецима. Пратићемо само мушку линију.
- Giovanni Pojani, рођен око 1727. године.
- Antonio Pojani (1757-1811)
- Angelo Pojani (1792-1855)
- Antonio Pojani (1817-1902), рођен у Умагу (Истра)
- Filip Pojani, рођен 1865. године у Макарској (Далмација)
- Ante Stipan Pojani (1899-1958), рођен у Макарској (Далмација)
- Claudio Sergio Poiani
- Luciano Alfredo Poiani

Дакле, најстарије познато мјесто у коме је рођен неки Појанијев предак је Умаг (Истра).
На другом сају пронашао сам да је Luciano Alfredo Poiani стар 54 године и да живи у Америци (Bowie, Maryland).
http://en.wikipedia.org/wiki/Bowie,_Maryland
« Последња измена: Октобар 29, 2014, 11:48:27 пре подне Окир »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #406 послато: Октобар 29, 2014, 11:51:46 пре подне »
Мислим да су Мркобради своје презиме добили , вјероватно као надимачко, тек у 17.вијеку. Питање је како су се прије тога презивали. Вјероватно се ради о неком од презимена са којима су мигрирали. Ово закључујем јер их у Далмацији нема.

Не спомињу се директно ни у једној од три забиљежене буњевачке сеобе у Лику и Велебитско подгорје, али се касније налазе у оквиру буњевачке групе у Ловинцу. Са њима у буњевачкој групи се помињу и католички Машићи, које такође налазимо и као православне Усорце.

Вјероватно је на простору турске Лике или Далмације постојала нека исходишна тачка и за православне и за католичке Мркобраде. Не би ме чудило да су православни постали католици тек по досељењу у буњевачку групу у Велебитском Подгорју.

Можда не би било лоше провјерити и млетачки катастар из 1709. Да се не спомињу тамо?

Иначе, видим да су Мркобради доста бројни у источној Славонији и Срему. За винковачке Мркобраде Павичић наводи да су досељеници из Лике у 18. вијеку.

Досељавања Личана у Славонију, Срем, бачку и Банат у 18. вијеку није безначајна појава. Види се да то није био мали број досељеника.

Треба погледати и Дабића, да их он негдје не спомиње у списку пресељеника са турске на аустријску територију.


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #407 послато: Октобар 29, 2014, 11:58:35 пре подне »
Мислим да су Мркобради своје презиме добили , вјероватно као надимачко, тек у 17.вијеку. Питање је како су се прије тога презивали. Вјероватно се ради о неком од презимена са којима су мигрирали. Ово закључујем јер их у Далмацији нема.

Не спомињу се директно ни у једној од три забиљежене буњевачке сеобе у Лику и Велебитско подгорје, али се касније налазе у оквиру буњевачке групе у Ловинцу. Са њима у буњевачкој групи се помињу и католички Машићи, које такође налазимо и као православне Усорце.

Вјероватно је на простору турске Лике или Далмације постојала нека исходишна тачка и за православне и за католичке Мркобраде. Не би ме чудило да су православни постали католици тек по досељењу у буњевачку групу у Велебитском Подгорју.

Можда не би било лоше провјерити и млетачки катастар из 1709. Да се не спомињу тамо?

Иначе, видим да су Мркобради доста бројни у источној Славонији и Срему. За винковачке Мркобраде Павичић наводи да су досељеници из Лике у 18. вијеку.

Досељавања Личана у Славонију, Срем, бачку и Банат у 18. вијеку није безначајна појава. Види се да то није био мали број досељеника.

Треба погледати и Дабића, да их он негдје не спомиње у списку пресељеника са турске на аустријску територију.
Не знам јеси ли примјетио да се Мркобраде на подручју Ловинца помињу као Власи (немају никакве везе са Буњевцима) и да се један од њих помиње као досељеник из Дабра (подручје Оточца). Усорци су се смјестили такође на подручју Оточца.

Мркорбади/Мркобраде не помињу се ни код Дабића, ни код Гавриловића (што вјероватно значи да су на просторе Кордуна и Баније дошли касније из Лике).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #408 послато: Октобар 29, 2014, 12:10:47 поподне »
Не знам јеси ли примјетио да се Мркобраде на подручју Ловинца помињу као Власи (немају никакве везе са Буњевцима) и да се један од њих помиње као досељеник из Дабра (подручје Оточца). Усорци су се смјестили такође на подручју Оточца.

Мркорбади/Мркобраде не помињу се ни код Дабића, ни код Гавриловића (што вјероватно значи да су на просторе Кордуна и Баније дошли касније из Лике).

Могућа је и варијанта да уопште нису учествовали у буњевачким сеобама у Велебитско Подгорје. Павичић их спомиње у оној групи Буњеваца која се сва преселила из Подгорја у Лику и није оставила трага у Подгорју. Међутим ни он не наводи никакав доказ да су Мркобраде заиста и биле у Подгорју, тако да је могућа и варијанта о којој говориш, ако сам те добро разумио, да су Мркобраде у Ловинац дошле од Оточца и можда тек ту у Ловинцу примиле католичку вјеру. Није искључена таква варијанта, поготово због спомињања досељеника из Дабра.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #409 послато: Октобар 29, 2014, 12:15:43 поподне »
Одмах је било јасно да су у некој вези са Усорцима. Ови у Ловинцу су некада били Срби.



Извор: "Naša industrija, zanati, trgovina i poljoprivreda: njine osnovice, stanje, odnosi, važnost, putevi, prošlost i budućnost", Milivoj M. Savić, Yugoslavia. Ministarstvo trgovine i industrije, 1933. god.

« Последња измена: Октобар 29, 2014, 12:17:38 поподне Небојша »

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #410 послато: Октобар 29, 2014, 12:21:00 поподне »
Iz rada Marka Šarića "Predmoderne etnije u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712./14. godine":
U lovinačkoj Rasoji razvio se velik zaselak Vlaha Gnjatovića, koji su prema predaji doselili iz Bilišana kod Obrovca, a 1712. bilo je ukupno tri obitelji (Sava, Trifun, Ilija). U Smokriću će srpskopravoslavna enklava najvećim dijelom nestati, zbog iseljavanja ili zbog konverzija na katoličanstvo (npr. 1712. Mrkobradi i Pejnovići upisani su kao “šizmatički Vlasi”, a stoljeće poslije već su bili katolici)...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #411 послато: Октобар 29, 2014, 12:35:24 поподне »
Из свега овдје изнесеног чини ми се да бисмо могли закључити да су Мркобраде из групе Усораца, да се један дио покатоличио у 18. вијеку на подручју Лике, други дио остао православни, да су се у 18. вијеку из Лике расељавали по Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Бачкој и Банату, да је један од тих банатских отишао у Америку, да је један од његових потомака добио сина са Индијанком ког су дали на усвајање, да се тај тестирао и ступио у контакт са Небојшом и Демићем и том приликом открио да припада старом српоском роду Годијеља.

Да ли гријешим негдје у корацима?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #412 послато: Октобар 29, 2014, 12:39:06 поподне »
Тако некако. :)

С тим да бисмо род прије могли назвати Усорцима но Годијељима.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #413 послато: Октобар 29, 2014, 12:43:30 поподне »
Тако некако. :)

С тим да бисмо род прије могли назвати Усорцима но Годијељима.

Не знам, мени је ово Годијељи некако прирасло срцу. Можда не би била лоша ни комбинација Усорци-Годијељи. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #414 послато: Октобар 29, 2014, 12:46:38 поподне »
Из свега овдје изнесеног чини ми се да бисмо могли закључити да су Мркобраде из групе Усораца, да се један дио покатоличио у 18. вијеку на подручју Лике, други дио остао православни, да су се у 18. вијеку из Лике расељавали по Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Бачкој и Банату, да је један од тих банатских отишао у Америку, да је један од његових потомака добио сина са Индијанком ког су дали на усвајање, да се тај тестирао и ступио у контакт са Небојшом и Демићем и том приликом открио да припада старом српоском роду Годијеља.



То је то. :) Колико сам га разумео, тај брак је био незаконит. Можда због чињенице да је жена Индијанка. Али разумем овог нашег, лепе су њихове скво. :)


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #415 послато: Октобар 29, 2014, 12:47:08 поподне »
Ипак сам само за Усорце. :)

Манојло Мандић се помиње пуно прије било ког Годијеља, а и видиш да се углавном Крајишници "цимају" око J2b1 M205.
Миграциони правац Усораца се мање-више може јасно одредити историјским изворима и литературом, док Годијељи ни сами не знају јесу ли из Катунске нахије или из Црмнице.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #416 послато: Октобар 29, 2014, 12:51:25 поподне »
Годијељи су наш "заштитни знак". Нека остане тако за сада. Има наших и по Србији пуно, а они немају везе са Усорцима.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #417 послато: Октобар 29, 2014, 12:52:20 поподне »
Ипак сам само за Усорце. :)

Манојло Мандић се помиње пуно прије било ког Годијеља, а и видиш да се углавном Крајишници "цимају" око J2b1 M205.
Миграциони правац Усораца се мање-више може јасно одредити историјским изворима и литературом, док Годијељи ни сами не знају јесу ли из Катунске нахије или из Црмнице.

А шта ћемо онда са онима у Србији и Црној Гори?

Било би битно некако јаче потврдити везу бањанских Усораца са овим крајишким.

 Слажем се да би се име можда могло и промијенити, али да чујемо и остале Годијеље-Усорце, бар оне који се појављују на форуму, шта ће да кажу.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #418 послато: Октобар 29, 2014, 12:56:43 поподне »
Усораца и нас који се можемо повезати са њима има маса, Годијеља је двоје.
Можда се Бугари и Румуни не могу повезати са Усорцима, али не видим ни како се могу повезати са црногорским Годијељима. :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #419 послато: Октобар 29, 2014, 01:01:52 поподне »
Усораца и нас који се можемо повезати са њима има маса, Годијеља је двоје.
Можда се Бугари и Румуни не могу повезати са Усорцима, али не видим ни како се могу повезати са црногорским Годијељима. :)

Неко име морамо имати као опште. Годијељи су се некако наметнули на почетку, ако првотестирани. Не треба се превише ни везати за имена. Ионако су то све радна имена. Ипак је лакше кад се неком роду да име него кад га нема. Камо среће да и за остале родове на пројекту могу да одредим какво год име.