Аутор Тема: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)  (Прочитано 10454 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« послато: Март 18, 2014, 03:23:12 пре подне »
Наши J2b1 M205 хаплотипови
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

- модални хаплотип "Годијеља"
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28
За сада сви калкулатори који узимају у обзир брзомутирајуће маркере показују да су "Годијељи" имали истог претка прије неких 600 година.

- хаплотип Демића
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28

- хаплотип Ђорђевића (Котлајића)
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28

Демићи и Котлајићи имају потпуно исти хаплотип, додуше у питању је само 17 маркера.
Видимо да Демићи и Котлајићи имају карактеристичне вриједности 16 и 18 на маркерима DYS385a и DYS385b, маркерима на којима велика већина "Годијеља" има вриједности 15 и 19. Осим тога, Демићи и Котлајићи имају карактеристичну вриједност 15 на маркеру DYS458, маркеру на коме велика већина "Годијеља" има вриједност 16.

Ових дана ћу покушати представити податке из извора и литературе, који се тичу Демића и Котлајића, па да видимо докле бисмо временски могли ићи уназад...
« Последња измена: Март 18, 2014, 04:14:14 пре подне Петар Демић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #1 послато: Март 18, 2014, 01:44:28 поподне »
Тестирани Ђорђевић (J2b1 M205) поријеклом је из Суботице (општина Александровац), а старо презиме његовог рода је Котлајић.



АЛЕКСАНДРОВАЧКА ЖУПА

У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.


УЖИЧКИ И ЗЛАТИБОРСКИ КРАЈ

Покушавао сам пронаћи Котлајиће у књизи "ЗЛАТИБОР", аутора Љубомира Мићића, али без успјеха.

Међутим, пронашао сам Котлајиће у књизи "УЖИЧКА ЦРНА ГОРА", аутора Љубомира Павловића. У Крчагову (данас дио Ужица) биле су 2 куће Котлајића, славили су Аранђеловдан и досељени су из Радоиње (општина Нова Варош). Према Љубомиру Павловићу, Крчагово је насељено у периоду 1865-1880. године, а Котлајићи су живјели у Штропцу, најмлађем дијелу Крчагова.

Интересантно је да сам успио доћи до податка да се Котлајићи сматрају за једну од најстаријих ужичких породица (у зиму 1829/1830. годину помиње се Јоша Котлаја), а у Ужицу постоји и Котлајића Поток.

На списку страних поданика досељених у ужички срез, у јуну 1836. године помињу се Коста и Михајло Котлаја из Косатице у Турској (данас је то село у општини Пријепоље).

Котлајића и данас има у ужичком крају.


ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ

На простору општине Пљевља постоји село Котлајићи, као и презиме Котлаја. У селу Велике Крће постоји топоним Демићи.

У књизи "ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ", аутора Милете Војиновића, помињу се двије верзије о поријеклу Котлаја.
- према првој верзији, Котлаје су поријеклом из Котлајића, одакле су се око 1800. године преселили у Рађевиће.
- према другој верзији, Котлаје су поријеклом из Љутића, одакле су преселили у Рађевиће.

Према причи самих пљеваљских Котлаја, њихово старије презиме је Голубовић, а презиме Котлаја су добили по селу Котлајићи, из кога се дио Голубовића одвојио. Старији људи су се потписивали као Котлаја - Голубовић. Још старије презиме им је Ћировић, а поријеклом су Морачани. Славе Аранђеловдан (исту славу као александровачки и ужички Котлајићи).

- ово њихово казивање потврђује податак из Војиновићеве књиге, гдје се говори о братству Ћировића из Љутића и о Голубовићима из Котлајића.
- Ћировићи су поријеклом Морачани. Били су уз Даниловиће присутни на простору Мораче још за вријеме изградње манастира (1252. године).
1. око 1650. године, један Ћировић прелази са два сина из Доње Мораче у Горњу Морачу. Једног сина му убијају Ровчани, а други је био дијете. Од убијеног сина остао му је унук. Са преживјелим сином и унуком прелази у Вашково (општина Пљевља). Ту се од Ћировића одвајају Голубовићи и Пејовићи (посље се од Пејовића одвајају Ђаковићи).
2. око 1720. године Ћировићи са Голубовићима и Пејовићима прелазе у Крупице.
3. Ћировићи се насељавају у Гаришту, Голубовићи у Котлајићима, а Пејовићи код Рељиног камена.
3. око 1770. године Ћировићи се селе у Братосавину.
4. око 1780. године Ћировићи приликом неке свађе убијају једног Раповића, а другог рањавају, па морају бјежати од крви.
5. траже заштиту од Селмановића и они их насељавају као чифчије у Љутићима.
- дакле, помињу се Ћировићи у Љутићима, а Голубовићи у Котлајићима (мјеста за која Војиновић везује поријекло Котлаја).

Петар Мркоњић у књизи "СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ" каже да је крсна слава Ћировића, Голубовића и Котлаја Аранђеловдан. Према њему, Котлаје су на Ковач и у Рађевиће прешли из Љутића.


МОРАЧА

У књизи "ДОЊА МОРАЧА", аутор Секула Добричанин за Ћировиће каже да су у Морачу досељени прије подизања манастира Мораче. Прије тога живјели су у селу Врака код Скадра. Прво су се називали Врачанима (по мјесту из кога су дошли), а прозвали су се Ћировићи по попу Ћири, који је према њиховом предању служио прву литургију у манастиру Морачи. Већи дио братства исељен је у село Штрпце код Вишеграда, а у Морачи је остала само једна кућа.

У књизи "МОРАЧА, РОВЦА, КОЛАШИН", аутор Рајко Раосављевић нам преноси предање о поријеклу Ћировића из Доње Мораче.
Према народном предању, братство Ћировића је једно од најстаријих на простору Мораче. Доселили су из околине Скадра, из села Раке (Враке?), још у вријеме Немањића. Најстарији предак за кога знају је поп Ћиро, по коме су добили презиме. Крсна слава морачких Ћировића је Аранђеловдан.



На основу ових информација можемо закључити сљедеће:
- Котлајићи су у Суботицу дошли из ужичког краја, гдје се помињу још 1829. године, под презименом Котлаја.
- у ужички крај дошли су са подручја Старог Влаха (Нова Варош - Пријепоље).
- прије Старог Влаха, боравили су у пљеваљском крају.
- у пљеваљски крај (село Вашково) долазе након сукоба са Ровчанима, са простора Горње Мораче, под презименом Ћировић. Ту настају огранци Ћировића - Голубовићи (од којих настају Котлаје) и Пејовићи (од којих настају Ђаковићи).
- у Горњу Морачу долазе око 1650. године, са простора Доње Мораче, под презименом Ћировић.
- Ћировићи су једно од најстаријих братстава у Морачи. Према предању само су Даниловићи и они боравили у Морачи за вријеме изградње манастира (1252. године). Презиме су добили по попу Ћири, најстаријем претку кога памте, који је служио прву литургију у манстиру Морачи.
- памте да су се по доласку у Морачу називали Врачанима.
- поријеклом су из околине Скадра, из села Враке, одакле су дошли још за вријеме Немањића.




Литература:
Милисав Лутовац, Жупа Александровачка, 1980
Љубомир Мићић, Златибор, Београд, 1925.
Љубомир Павловић, Ужичка Црна Гора, Београд, 1925.
СГД, Гласник Српског географског друштва, Београд, 1922.
Новак Живковић, Ужички немири (1828-1838), Титово Ужице, 1979.
Стеван Игњић, Ужице и околина (1862-1914), Титово Ужице, 1967.
Тихомир Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе Књаза Милоша (1815-1839), Београд, 1926.
Милета Војиновић, Пљеваљски крај, Пљевља, 1997.
Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје, Београд, 1902.
Секула Добричанан, Доња Морача, Титоград, 1984.
Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин, Београд, 1989.




У нареном периоду покушаћу тестирати једног Котлају из пљеваљског краја и једног Ћировића из Мораче, како бисмо утврдили да ли су у некој вези са Котлајићима.
« Последња измена: Март 18, 2014, 01:49:10 поподне Петар Демић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #2 послато: Март 18, 2014, 02:22:36 поподне »
Веома прегледно изложено, Петре.

Узимајући у обзир ово што си написао, причу о бихорским Ј2бм205, Годијеље и Годиње те причу о Бушатлији, чини ми се да је простор око Скадарског језера вјероватно исходишно подручје за ову грану М205.

Има ту и логике, тај простор је свакако задржао већи постотак романског становништва, него остали дио Далмације.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #3 послато: Март 18, 2014, 02:46:59 поподне »
Не знам где је веза између Бушатлије и J2b1?:) Овде је можда реч о "просељеницима" кроз Црмницу/Скадар.

Шумадијски J2b1 имају идентичан хаплотип као Пејановићи и Мијовићи (Годијељи). Поред тога, славе исту славу, па су вероватно само прешли преко Бихора.

Не видим такође везу између Усораца J2b1 којих је убедљиво највише међу нама и скадарског краја, осим можда презимена Наранчић (у Црмници постоје Неранџићи).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #4 послато: Март 18, 2014, 03:02:34 поподне »
Не знам где је веза између Бушатлије и J2b1?:) Овде је можда реч о "просељеницима" кроз Црмницу/Скадар.

Шумадијски J2b1 имају идентичан хаплотип као Пејановићи и Мијовићи (Годијељи). Поред тога, славе исту славу, па су вероватно само прешли преко Бихора.

Не видим такође везу између Усораца J2b1 којих је убедљиво највише међу нама и скадарског краја, осим можда презимена Наранчић (у Црмници постоје Неранџићи).

Писао сам за Бушатлије у вези Јурчевића и Чирка раније на форуму. И Годијељи су са Скадарског језера, небитно како су дошли до Дробњака, преко Бихора, долине Мораче или директно.

Усорци су познија група, могли су се формирати на подручју Херцеговине или Усоре, па одселити на запад у 16. вијеку. Овдје говорим о нешто ранијем периоду, о 14. или 15.вијеку.

Ово што је Петар написао за Котлајиће је рута која се помиње и за шумадијске Ј2б: Скадарско језеро- долина Мораче- сјевер и сјеверозапад Црне Горе (Пљевља или Бихор или Дробњак). Није искључено да су крајишки Ј2б на сеобу кренули са подручја Пљевља или Дробњака крајем 16.вијека, кад је било највеће досељавање из тог краја у Крајину.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #5 послато: Март 18, 2014, 03:16:01 поподне »
То што је паша Бушатлија пребацио једне Чирке из села у село (зап. Херцеговина), не значи да их је довео од Скадра у Дувно. Јурчевићи мислим да немају никакве везе са Бушатлијом.

За Годијеље постоје два предања. Према једном, пореклом су из Црмнице, према другом из Катунске Нахије. Чак се и у овом другом предању помиње Црмница, али само као етапна станица на путу до Дробњака. Једно је сигурно, у Дробњак су дошли крајем 17. века.

Није ми познато да ли су се Црмничани исељавали у Дробњак и околину Пљеваља. Зна се одакле су насељени ти крајеви.

Усорци су вероватно припадали племену Бањана, које се већ у 14. веку помиње у тим крајевима, значи прилично рано. Мислим да се још ништа не може дефинитивно закључити.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #6 послато: Март 18, 2014, 03:31:03 поподне »
То што је паша Бушатлија пребацио једне Чирке из села у село (зап. Херцеговина), не значи да их је довео од Скадра у Дувно. Јурчевићи мислим да немају никакве везе са Бушатлијом.

Чирке и Јурчевићи су из сусједних села и мислим да су веома повезани. Наравно да у овом тренутку не можемо ништа тврдити стопостотно, али помен Бушатлија(ex-Црнојевића) у контексту Чирка мислим да је вриједан пажње.

За Годијеље постоје два предања. Према једном, пореклом су из Црмнице, према другом из Катунске Нахије. Чак се и у овом другом предању помиње Црмница, али само као етапна станица на путу до Дробњака. Једно је сигурно, у Дробњак су дошли крајем 17. века.

То није спорно, сем што је велико питање да ли је Катунска нахија уопште била и колико је била насељена у средњем вијеку. Црмница и Годиње, због старости имена и старости насеобине дјелују много логичније као мјесто поријекла.

Није ми познато да ли су се Црмничани исељавали у Дробњак и околину Пљеваља. Зна се одакле су насељени ти крајеви.
Петар је написао путању Котлајића, која је слична. У Дробњаку и Пљевљима има породица са разних страна, тако да их има и из околине Скадарског језера.
Усорци су вероватно припадали племену Бањана, које се већ у 14. веку помиње у тим крајевима, значи прилично рано. Мислим да се још ништа не може дефинитивно закључити.

Мјесто помињања Усораца као Бањана односи се на годину 1466. и ти Усорци се помињу већ као турски поданици на подручју Херцеговине. Нису сви Усорци Ј2б М205. Сем тога, горњи извор говори о мјесту Усорци, тј. значи Бањани из Усораца. То не искључује могућност да је нека група Ј2б М205 била у том периоду на подручју племена Бањана и да је касније отишла на запад као дио хетерогене групе Усораца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #7 послато: Март 18, 2014, 03:36:59 поподне »
У игри је и миграциони правац из другог предања Годијеља: Херцеговина-Катунска Нахија/Црмница-Дробњак.

Најисточнији J2b1 у Црној Гори су они у Дробњацима и евентуално околини Пљеваља. Поред тога, највећа концентрација ове ХГ је у Крајини коју су населили претежно Херцеговци. Потребно је да се појави неки J2b1 у околини Скадра, Зети или код неког братства у ЦГ које поуздано вуче корене одатле, како би могли да тврдимо нешто слично.


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #8 послато: Март 19, 2014, 05:12:24 поподне »
Демићи су поријеклом из Класнића (општина Глина).



БАНИЈА

Демићи се на Банији помињу од 1768. године.

Први Демић који се помиње на Банији је поп Арсеније Демић. Био је на челу парохије Брезово Поље (која је обухватала села Брезово Поље, Брубно и Класнић Горњи) од 1768-1803. године. Помиње се и у једном документу из 1793. године, као парох бузетски (парохија Бузета обухватала је села Бузету и Дабрину). Видимо да је у периоду од 1777-1803. године опслуживао двије парохије са пет села.

Демићи су на Банију прешли вјероватно са Суве Међе, у период између 1737-1777. године.


СУВА МЕЂА

Прије преласка на Банију, Демићи су по свему судећи боравили на простору Суве Међе, граничном подручју између Баније и Босанске Крајине.

У Поуњу, тачније на Сувој Међи, око села Глинице и Бојне постоје Демине Луке, Демино Врело и Демића Точак, а памти се и легенда о попу Деми, који је са својим парохијанима прешао на Банију.

Да ли су Демићи презиме добили по попу Деми, или је поп Демо добио надимак по презимену Демић, вјероватно никада нећемо сазнати (могуће је да су поп Демо и поп Арсеније Демић уствари иста особа).
Извјесно је да је Сува Међа била прелазно подручје са кога је насељавана Банија, као и то да се Демићи на Банији помињу баш као свјештенички род.


КОТОР ВАРОШ

На простору општине Котор Варош, тачније на подручју Шипрага и Масловара налазимо три топонима који имају везе са Демићима:
1. Демићи - некада село, а сада засеок села Радохова (подручје Шипрага)
2. Демићка Ријека - притока ријеке Врбање (подручје Шипрага)
3. Демићи - засеок села Бораца, сада носи назив Ђубе (подручје Масловара)

Ваља напоменути да су 1882. године забиљежени Демићи у парохији Травник, у травничком протопрезвитерату, са крсном славом Ђурђевдан.

Пошто у широј околини не постоје ни католици, ни муслимани Демићи, можемо рећи да су ови топоними остали иза православних Демића.


СРЕДЊА БОСНА

На простору општине Кисељак постоји католичко село које носи назив Демићи.

Хрвати су у тај крај досељени из Далмације и Херцеговине, посље 1750. године. Године 1604. на том простору живјели су само муслимани.

Можемо закључити да је село добило име по неком роду који је просељен кроз тај крају у периоду 1604-1750. године.


ПЉЕВЉА

На простору општине Пљевља, у селу Велике Крће постоји засеок Демићи.

Како на простору Пљеваља постоји и село Котлајићи, по коме је дио Голубовића, тј. Ћировића, добио презиме Котлаја, могли бисмо закључити да су се Демићи одвојили у том крају.

Око Пљеваља данас нема Демића.



Литература:
Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка (по подацима од 1905. године), 1910.
Чедомир Денић, Руске синодалне проповеди код Срба и њихово ширење у Хрватској крајем XVIII. века / Зборник о Србима у Хрватској, књига II, 1991.
Манојло Грбић, Карловачко Владичанство (прва, друга и трећа књига), 1990.
Војин Дабић, Банска крајина (1688-1751), 1984.
Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925. /  Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)
СПЦ, Шематизам Православне митрополије и архидијецезе Дабро-Босанске, 1882.
Vlajko Palavestra, Historijska narodna predanja i toponomastika u Fojnici i okolini, 1973.




Ово је само реконструкција могућег кретања Демића, која не мора бити тачна.
« Последња измена: Новембар 03, 2014, 01:35:39 пре подне Окир »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
« Одговор #9 послато: Јул 21, 2014, 04:57:44 пре подне »
Милета Војиновић, "Пљеваљски крај":

Досељеници на ово подручје пре 300 и више година

" Ћосовићи и Ћировићи су дошли на ово подручје око 1700. године. О Ћосовићима је писао Андрија Лубурић у делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” (Београд, 1930. год. стр. 296-197). Дошли су из Плане од Колашина, а порекло воде од Милошевића. Населили су се у Вашкову и било их је више кућа у другој половини 18. века. Због убиства Турака који су хтели да силују неку девојку Голубовића, разбежали су се и одселили у више места. Само је један Ћосовић дошао у Маоче и од њега су сви Ћосовићи у Пљевљима и Жабљаку.

Према Лубурићу, у Вашкову су истовремено живели са Ћосовићима и Голубовићи, а пошто су они род са Ћировићима и Пејовићима, можемо претпоставити да су они били негде у близини. У монографији "Колашин” др Новица Ракочевић наводи да је у Манастиру Морачи нађен докуменат према коме су за време грађења Манастира Мораче, у Морачи живели братства (1252.), Ћировићи и Дамјановићи. Нису то наши Дамјановићи; они сада највише живе око Мојковца и Бијелог Поља.

Од Ћировића су Голубовићи и Пејовићи, а од Пејовића Ђаковићи. Сви су, извесно време (око 40 година), живели у Котлајићима, Крагојеву брду, Рељину камену. Из тих места су сви одселили око 1770. године. "

Аутор претпоставља да су Ћировићи из околине Пљеваља пореклом од оних из Мораче који се помињу још у 13. веку, што није немогуће. Не треба овде искључити ни везу Ћосовића и Ћировића.

Ћосовићи су четовали по пљеваљском крају и Херцеговини. Драго Ћосовић је био у вези са Петром Карађорђевићем и за време његовог боравка у Црној Гори ишао је преко Санџака у Србију за његове потребе.

Сетимо се и Сајића (Ћосића, а можда и Ћосовића?) J2b1 који су преко Бихора дошли у Шумадију.