Небо, не видим нигдје мало равнијег терена. Је ли зато оно "ломни Шекулар"?
Ево неки стих о "Ломном Шекулару" епског пјесника Драга Брновића...
"На простору земље Немањине
у подножју од Мокре планине,
ђе је легло вила и змајева,
у нахији Васојевић Стева,
у сурове и кршне врлети
ђе мећава и љети пријети!
На сјеверу ломне Црне Горе
ђе се сабљом и ханџаром оре,
ђе трнокоп алатка вјечита,
ђе је вјера тврђа од гранита
а животна стаза трновита!...
Ђе слобода највише имање
а оружје једино уздање
ђе се глава даје рад образа
има једна слободна оаза:
То је српска колијевка стара
и нахија Ломног Шекулара!
Девет села, међу девет брда,
ђе се дивљач окупља у крда...
Ту низ ломне алуге и прла
историја тече неумрла
кроз сурова, мјеста и питома,
ђе цијене нема осим грома!!!"
Ето, тако се један Љешњанин одужио Шекуларцима ...